[Николај]

Николај,
у праву си за све што си рекао, осим ове прве реченице:

Проблем је у томе што многи у Србији, нажалост укључујући и Феликса, посматрају ствари западњачким очима, а не својим очима, чиме им промиче суштина.

Један од главних разлога зашто стално падамо на истим грешкама је управо то - посматрамо ствари из наше перспективе.
А наша перспектива је у глобалним процесима небитна, чак штетна по нас (јер смо преслаби да је одбранимо). Рецимо, позиваш се на Атлатску повељу из '41 која ни њеним оснивачима данас не представља ништа више од мртвог слова на папиру и која је згажена већ '42. То показује само недоследност јаких, оних који без последица то могу себи да приуште - ништа ново. А подсећати их на то и упирати прстом повећава шансе да будеш скрајнут на ђубриште историје. Онда нам само преостаје да кукамо јер "су сви против нас" и јер се води "антисрпска политика".

Која је поента после утакмице кукати на судије?

Слажем се у свему, мени је намера била да покажем како неосновано преузимамо кривицу за нешто што не би требало, само због тога што нас за то окривљују други, јачи. Наравно да је беспредметно апеловати на Запад да поштује, чак и сопствене акте, њега осим силе не занима ништа друго, али не морамо да баш стално савијамо врат, и прихватамо одговорност и за нешто за шта нисмо одговорни, или народски - нећу да ме нико .... у здрав мозак.

[Милослав Самарџић]

Политика британије према нама је константна већ 200+ година.
Размишљајући о скоријим дешавањима,оним од пре 10 и 20 година, сазнавајући о њиховој улози у 27ом марту и целокупној политици тог времена и пре, и после др.св. рата, учећи тј. читајући о њихом обевештајном и дипломатском раду из времена првог светског као и о оном с почетка прошлог и претпрошлог века почео сам да се питам да ли сам луд, тј да ли је сам се ја истриповао,можда је то још један умишљај срба,или нам они стварно не дају да живимо све време.

Све сумње су ми се распршиле пре неки дан кад сам узео да читам неку књигу са сајма што сам пазарио, збирка чланака и записа достојевског о србији и русији 19ог века.после 10ак страна сам бацио књигу бесан кад сам добио коначну потврду са високог места као што је место на којем седи Достојевски, на начин како он зна да ти објасни нешто, да нам они кроје судбину још од Карађорђа,а све то кроз призму овога што је написао Феликс.

Ми јесмо за њих мали руси и увек ћемо то бити,и њихови интереси никада се неће поклапати са нашим.чак и онда кад нам се учини да се поклапају, у ствари нам се само чини јер то нису наши интереси него ћемо засигурно најебати.
Није то ништа лично,нисмо ми ништа претерано специјални(јесмо мало специјални),једноставно они увек хоће нешто што нама не иде на корист, и увек ће се такмичити са русима што је нормално,а нама су интереси често слични руским тако да ћемо увек патити што смо ''мали руси'', ал чух скоро једну занимљиву доскочицу на ту констатацију, да ако смо ми мали руси, онда су руси велики срби.А нама као именом великим и бројем малим остаје само да се надамо да је та доскочица истинита.Мислим да смо у историјском тренутку када стварно не можемо сами да изронимо из гована,ал опет можда је то мислила и свака генерација пре наше, а можда је баш та мисао и проблем.не знам.

А то шта би било кад би било нема смисла нагађати.заборавих ко је рекао, а рекао је лепо да: "немамо ништа од историје која се није догодила".Иако ми пола живота прође у романсираним мислима о историји која се није догодила био је у праву.
Него, на америку и британију гледам мање више исто.На очитим примерима видимо да је америка била блажа према нама(нисмо у њиховом дворишту), што се види на примерима другог светског рата,самог почетка 90их,и поготово бомбардовања 99е.али...
Однос америке и енглеске ми је накако као однос детета које је остало без родитеља са својом матором злом тетком коју на крају ипак мора да послуша, ма колико био јачи од ње јер му је то једина крв коју има.
Матора џангризава тетка британија има много болести, једна од тих болести је на жалост србија, а америка ће јој увек трчати по лек и хтела не хтела, и због ње, и због себе сипати из својих авиона и амбасада ''лекове'' по болестима.А ми смо једна упорна болест, један досадни канцер који ће хтео не хтео увек расти под утицајем русије,а то ће им бити довољан подсетник да нас никад не пусте да растемо.

И једносавно је тако.Трули запад никад неће пропасти као што се ни сунце истока никад неће угасити ал никад неће огријати скроз.А ми, ми морамо већ једном да научимо да пливамо у овој трулежи запада и сумраку истока, што нам је успело можда који пут за целу историју.а то ће нам успети само на један начин, ал такви смо да се нас тројица било којих не би могли договорити који је то начин, а камоли сви заједно.И то је једини проблем, када би њега превазишли никакви утицаји великих сила,интереси не би нам могли ништа, а камоли шиптари или хрвати о којима је реч овде, чисто да останем на теми.

Превише црн поглед.
Србија треба да води позитивну политику према Западу, активну, а не негативну и пасивну. Кнез Милош је нашао баланс према Турцима, кнез Михаило према Аустроугарима, Немањићи некад према Латинима. Мора се тако и сада наћи. Нпр. није ми јасно зашто ни једна странка не покуша да се приближи америчкој Републиканској партији.
Што се тиче Британаца ја сам, напротив, пронашао да њихове званичне структуре нису биле за совјетизацију Југославије, већ да је Черчил узурпирао власт. Још више за то нису биле америчке структуре, ту је реч о Рузвелтовој узурпацији власти - већој него код арапских султана, као пише пуковник Мекдауел.
Даље, код Британаца, а посебно код Шкота, постоји елемент огромне подршке коју су нам дали у Првом светском рату. Даље, њихова англиканска црква је много ценила еп. Николаја и практично увек је остала у добрим односима са нашом црквом. Знам да су нам поклонили једну цркву у Лондону после рата. Велику цркву близу центра.
Дакле, има доста елемената за вођење активне позитивне политике.
Само не ко да је води.

[Романија]

Мислим да је Самарџић добро описао српску ситуацију у "Срби у свјетском вихору". У суштини наш највећи проблем је што нам се косе интереси са онима који одлучују, бар раније. А данас и немамо своје интересе, тј. интереси су нам ЕУ, НАТО, клањање шеицима итд.. Нама је потребан вођа који је храбар да бар каже шта народ жели (као Додик) а не да млати како смо у добрим односима са Албанијом и Хрватском и да се извињава и да пузи. А остале особине требају Милошеве (и у рату и у миру).

[Чеда]

Уф, у праву сте за црн поглед,мени то варира од дана до дана, понекад и од доба дана до доба дана али суштина је иста.Они воде антисрпску политику већ 200 година, тачније воде политику која на крају увек испадне анти српска.Баш сам гледао јуче документарац о владици, и наравно да се не спори помоћ шкота па и енглеза(зато и кажем британије),али њихов обавештајни рад и агитовање увек се своде на исту ствар,поготово што ми чудно звучи да један човек,тј двојица успеју да узурпирају власт поред две од 4 најјаче обавештајне структруре на свету.Опет и да је тако, они свакако не престају да вршљају овуда већ јако јако дуго,од устанка првог па до сада.
Ево сад видим да сте написали да и њихове званичне структуре нису биле за совјетизацију југославије, нисам ни рекао да су званичне структуре биле против нас већ ове друге.
Не могу сигурно ја Вама да солим памет јер знате неупоредиво више,нити ми је то намера, али некако ми се превише случајно чини да су они сваки пут у кухињи кад нама стиже вечера.А у историји нема случајности.

Е сад тога је увек било, ово је увек било тло за овавештајни рат свих сила,тако ће увек и бити, али успевали смо да се издигнемо изнад тога колико смо знали и умели понекад.То је то што сте ви мислили под позитивином политиком наводећи примере милоша, михаила,немањића,и управо оно што сам ја мислио под пливање.
Тако да ето двојица се слажу, ал већ би трећи имао замерку о смеру или интензитету пливања.или кад би дошао трећи и сложио се мени би се учинило да можда тако не треба,него мало другачије ипак

Ово за републиканску партију и приближавање наших њој звучи лепо, ал знам како бих ја одмах реаговао кад бих чуо тако нешто.једноставно овде је хипотека лажи и издаје превелика да би могао да верујем у нечије добре намере.додуше те ствари ионако треба да се раде иза завеса, јер смо ми ионако само посматрачи представе,ми као грађани,не ми као држава.

[Felix]

Западне земље су заиста при распада СФРЈ-е одмах подржале Хрвате, западни интелектуалци су им стали у подршци толико да су неки од њих бранили хрватски народ и по том питању и било је чак случајева срамљивог умањивања броја убијених Срба.

Не него ће да подрже Милошевића комунисту. Ово је пример уобичајене и нашироко присутне заблуда да је Запад подржавао Хрвате а "мрзео" Србе. Није Запад мрзео Србе већ оно што је тада Србија са Милошевићем на челу представљала - бастион комунизма на Балкану. За Запад је све остало било мање зло, па и хрватски национализам који се интернационално легитимисао као правична одбрана од "србо-комунизма" или "југо-комунизма". На жалост, били су у праву што се тиче тог србо-комунизма.

Такође, део тог истог Запада, нарочито Велика Британија и САД до 1992, до краја је покушавао да очува Југославију баш зато што је она била његово чедо. Зато падају у воду и фактички и логички сви аргументи о томе да је "Запад сруштио Југославију" због "мржње" према Србима.

Ко нам је крив што смо једини хтели комунизам у тренутку када су сви главом без обзира бежали од њега.

Има логике то за Милошевића, заиста је био нефлексибилан. Благо речено.
Међутим, Британцима и Немцима су традиционални савезници били Хрвати, а не Срби. Није битно да ли су нас мрзели или не, али њихова политика је била прохрватска, дакле аутоматски антисрпска.
Дража се зато крајем 1943. обратио Америци. И краљ такође. Није ''упалило'' из низа разлога. Али можда би 1990. године. Никад нећемо сазнати.

Проблем је у томе што многи у Србији, нажалост укључујући и Феликса, посматрају ствари западњачким очима, а не својим очима, чиме им промиче суштина.

Прво, САД као извикана демократска земља која се бори за људска и грађанска права, треба да поштује вољу сваког народа да сам изабере облик друштвено-политичког система који жели (принцип још из Атлантске повеље од августа 1941. године). Дакле, ако Срби демократски, већином изаберу такав систем као што је комунистички/социјалистички, Запад мора то да прихвати и призна. Њему не мора то да се свиди, не мора ни да сарађује са таквом државом, али не може да је због тога разбија, бомбардује, уводи јој санкције. А САД су кроз одржавање пуних дипломатских односа или кроз ратно савезништво (или кроз оба) са многим комунистичким земљама, дале легитимитет и таквом облику друштвено-економског система. Прихватљив им је био Титов тоталитарни режим, који је побио десетине хиљада људи, имао концентрационе логоре, завео диктатуру једног човека и једне партије, а није Милошевић чији је режим био 1000 пута бенигнији од овог, и који је на првим слободним вишестраначким изборима убедљиво победио.

Друго, Запад је главни кривац што су нас комунисти уопште узјашили за врат, па је тиме изгубио свако морално право да нас због тога критикује. Онај што ми је довео разбојника у кућу, не може сада да ме напада што тог разбојника не избацујем из куће.

Према томе, неозбиљно је и дан данас причати те приче о томе да смо најебали искључиво нашом кривицом, због "балканског касапина" из "последњег бастиона комунизма у Европи". Који је наравно био катастрофално лош политичар, али с друге стране какав је па политичар био Фрањо Туђман, партизан, Титов генерал, неонациста и шовиниста, све у једном. Али он је имао иза себе два моћна играча, Ватикан и Немачку, којима се касније и Америка придружила. Милошевић је крив што није био способан да нађе и Србима једну такву Немачку, и у том смислу јесте одговоран за све што нам се дешавало.

Откуд ти то да ствари гледам западњачким очима а не сопственим? Ја управо апелујем да гледамо својим очима и да се слепо не заносимо ни на једну страну него да гледамо сопствени интерес. Уосталом, доста давно сам управо на овом форуму о томе писао. Чини ми се да данас у Србији српски националисти више воле Русију од своје сопствене земље, ако хоћеш од сопственог национа. То сматрам болесним и много опасним. Ја не волим ни Русију ни Америку више од сопствене земље.

С друге стране, тачно је да су ми ближе западњачке вредности демократије и капитализма од аутократских система типа данашњег руског, некадашњег совјетског или било ког за људски живот недостојног поретка. Али то никако не значи да "мрзим" Русију а волим Америку. Тако нешто рећи било би подметање и често данас људи код нас гледају управо тако у тој црно белој визури.

Нити сваљујем кривицу само на нас. Али, зна се ко је био главни и на коме је била фактичка власт и одговорност. То се не може пренебећи.

Прави пример доброг сагледавања ствари је горњи Милослављев коментар. Ништа ту не бих додао. Такође и оно што ти је Шико рекао.

[Милослав Самарџић]

Уф, у праву сте за црн поглед,мени то варира од дана до дана, понекад и од доба дана до доба дана али суштина је иста.Они воде антисрпску политику већ 200 година, тачније воде политику која на крају увек испадне анти српска.Баш сам гледао јуче документарац о владици, и наравно да се не спори помоћ шкота па и енглеза(зато и кажем британије),али њихов обавештајни рад и агитовање увек се своде на исту ствар,поготово што ми чудно звучи да један човек,тј двојица успеју да узурпирају власт поред две од 4 најјаче обавештајне структруре на свету.Опет и да је тако, они свакако не престају да вршљају овуда већ јако јако дуго,од устанка првог па до сада.
Ево сад видим да сте написали да и њихове званичне структуре нису биле за совјетизацију југославије, нисам ни рекао да су званичне структуре биле против нас већ ове друге.
Не могу сигурно ја Вама да солим памет јер знате неупоредиво више,нити ми је то намера, али некако ми се превише случајно чини да су они сваки пут у кухињи кад нама стиже вечера.А у историји нема случајности.

Е сад тога је увек било, ово је увек било тло за овавештајни рат свих сила,тако ће увек и бити, али успевали смо да се издигнемо изнад тога колико смо знали и умели понекад.То је то што сте ви мислили под позитивином политиком наводећи примере милоша, михаила,немањића,и управо оно што сам ја мислио под пливање.
Тако да ето двојица се слажу, ал већ би трећи имао замерку о смеру или интензитету пливања.или кад би дошао трећи и сложио се мени би се учинило да можда тако не треба,него мало другачије ипак

Ово за републиканску партију и приближавање наших њој звучи лепо, ал знам како бих ја одмах реаговао кад бих чуо тако нешто.једноставно овде је хипотека лажи и издаје превелика да би могао да верујем у нечије добре намере.додуше те ствари ионако треба да се раде иза завеса, јер смо ми ионако само посматрачи представе,ми као грађани,не ми као држава.

У основи се слажемо, само да додам два детаља.
Прво у вези опаске да неко нама долази увек кад спремимо вечеру. Мислим да би реалније било рећи да их има много који увек и свугде меркају где има вечера за џ.
Друго у вези нечијих добрих намера. У принципу мислим да свако има намеру да стекне неку корист, при чему је од секундарног значаја мерити је ли то добро или лоше. Просто, тако је. Било добро пре свега да то схватимо, а онда наравно и да се нешто учини.

[Милослав Самарџић]

Феликсе, јел си видео ово за БРИК:
http://www.pogledi.rs/crvena-brik-propaganda/
Написао сам и наставак. Невероватна ми је та опседнутост БРИК-ом.

[Чеда]

Мислио сам да су они(британија) у кухињи увек кад се нама спрема вечера у смислу да су они једни од кувара онога што кусамо.Ал и то, како сте ви разумели па одговорили је продужетак те приче у суштини.

а онда наравно и да се нешто учини.

то је најбитније, ал никако да неко нешто учини.и што се тиче добрих намера мислио сам на наше политичаре,јасно је да у међународној политици нема љубави, добрих и лоших намера него само користи.

[Felix]

Ево сада прочитах. Одличан текст! Свака част!

А што се тиче опседнутости БРИК-ом, знам неке домаће левичаре интелектуалце, врло успешне, који у причи о БРИКУ-у виде прилику за новом светском владом, тј. неком новом врстом левичарског тоталитаризма. Такође, знам и неке назови националисте - заправо национал-бољшевике, којима уопште не смета да заједно са овима сневају исти сан.

[Милослав Самарџић]

Мислио сам да су они(британија) у кухињи увек кад се нама спрема вечера у смислу да су они једни од кувара онога што кусамо.Ал и то, како сте ви разумели па одговорили је продужетак те приче у суштини.

а онда наравно и да се нешто учини.

то је најбитније, ал никако да неко нешто учини.и што се тиче добрих намера мислио сам на наше политичаре,јасно је да у међународној политици нема љубави, добрих и лоших намера него само користи.

Да, само што тужно звучи ово о добрим намерама домаћих политичара...

[Чеда]

отуда црн поглед из мог првог писанија.лепо сте рекли, баш тужно звучи.

[Громовник]

Iz Današnjeg Kurira...

ČIJE SU KOSTI U GROBNICI NA ŠIBOVU: Sa Đurišićevim četnicima bežalo i 10.000 žena, dece i staraca!

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/cije-s...ak-1609730

Ово изгледа један човек пише наслов, а други текст

И Станишићева слика у средини

[мунгос]

Феликс, добро збориш, али нема од тога ништа. Твоје мишљење дијели само дио од један посто Срба. Ипак је лакше по староме, свирати крцу и кукати како "ништа не ваља" и како "нас сви мрзе што смо Срби, а поготово Енглези, Ватикан, Њемци, маосни, илуминати итд. без краја". Једино нас воле "браћа југословени", посебно Хрвати, али су заведени бре! Завади па владај, ко нас бре завади! Да су Срби гледали само своја српска посла, сва српска несрећа 20. вијека била би избјегнута, а Срби би данас били умјесто за спрдњу, примјер народа другима за углед.

И дан данас се пјевају оде унесрећитељима Срба - Александру, Тити, Ранковићу и Крцуцну, Злоби итд. Болесно и огавно да болесније и огавније не мере бити!

[ЛукаЛоко]

Западне земље су заиста при распада СФРЈ-е одмах подржале Хрвате, западни интелектуалци су им стали у подршци толико да су неки од њих бранили хрватски народ и по том питању и било је чак случајева срамљивог умањивања броја убијених Срба.

Не него ће да подрже Милошевића комунисту. Ово је пример уобичајене и нашироко присутне заблуда да је Запад подржавао Хрвате а "мрзео" Србе. Није Запад мрзео Србе већ оно што је тада Србија са Милошевићем на челу представљала - бастион комунизма на Балкану. За Запад је све остало било мање зло, па и хрватски национализам који се интернационално легитимисао као правична одбрана од "србо-комунизма" или "југо-комунизма". На жалост, били су у праву што се тиче тог србо-комунизма.

То питање није баш тема топика, па можда би било боље да се то пресели на друго место, па видим да је дискусија отишла даље.
Ипак да одговорим Феликсу:
Да ли морамо мислити да су јевреји Бернар-Ханри Леви и Глуксман и јеврејка Олбрајт имале добре намере када су подржали Хрвате и Туђмана када тај човек рехабилитовао усташе па су хтели бранити суседне земље од „србо-комунизма“? Онда је ли исти Леви такође добронамеран сада када подржава Мајданце и жели да их брани од „Путинове“ Русије? Да ли је актуелна Русија комунистичка?
Не знам за тебе, али ја сам то доба доживео и сећам се тога када су западни интелектуалци афирмативно причали о Словенцима и Хрватима јер „припадају средњоевропској цивилизацији“, док –цитирам оно чега се сећам- „Срби су непосредно прешли од Отоманског царства до комунизма и зато не знају за демократију“.