А др Фикрета Јелић-Бутић наводи („Четнички покрет у Хрватској 1941-1945”, Загреб 1986, стр. 173) извештај Хaнсa Хeлмa Бeрлину, да је у ноћи 8/9. IX 1943. ухапшен „руководећи штаб Драже Михаиловића за Хрватску, Славонију, Барању, Бачку и Банат”. Она такође спомиње да су ухапшени Виктор Хољац (по мојим сазнањима је Виктор Хољац – Тајчек, председник Југослoвенске академске читаонице у Загребу, убијен од усташа у Јасеновцу, у 33. години живота, марта 1945.); Ђиво Тонковић; проф. др Фран Тућан (минеролог светског гласа, такође југословенски националиста – нап. Н. М.) и познати соколски радник и спортски новинар Хрвоје Мацановић (затим одведен у логор Маутхаузен – нап. Н. М.).
Међутим, група Хољац – Тућан – Мацановић је ухапшена крајем јуна и очито је да су биле две провале. О провали групе Мацановића и другова причао ми је током 1991. публициста Васа Казимировић; он је тада боравио у Љубљани скоро две године, чекајући дозволу да се врати за Београд, после више од две деценије боравка у Бечу. Казимировић је током Другог светског рата био комунистички комесар једног партизанског одреда у Шумадији, а после рата близак органима безбедности нове власти. Рекао ми је да су четничке обавештајце у Загребу Гестапоу вероватно потказали комунисти и то је илустровао једним својим запажањем из пролећа 1966.
По Казимировићевом приповедању (овај навод треба проверити и то ће бити путоказ за даље истраживање), он је у пролеће 1966. године почео да објављује један фељтон у загребачком недељнику „Вјесник у сриједу” (тада популарно зван „ВУС”). Штампан је први наставак, а затим је даље објављивање фељтона прекинуто без образложења. В. Казимировић је био уверен, да су у Загребу посумњали да је он на трагу комунистичког потказивања Михаиловићевих присталица Гестапоу, и да је зато прекинуто објављивање, а уједно и његово даље истраживање нежељене теме.
Из фусноте у тексту из претходног поста
https://stanjestvari.com/2022/03/28/draz...etka-1943/