[Митић]

Усташка болница – веза између логораша и спољњег света

Бешени и комунисти и четници

-------------------------

Заједно с овом истрагом водила се истрага и против петорице због четништва, међу тим осумњиченима налазио се заточеник Бранко Војновић, Перо Крајновић и неки Хаџија, Лубара Јово, а петога се не сјећам. Сигурно су и ови исто тако мучени и тучени. Тзв. Комунистичка група, напред наведена објешена је, њих 21 на броју, 22. рујна 1944, и то заточеници у логору пред нашим настанбама, а усташе и слободњаци у селу Јасеновцу. Други дан објешено је наведених пет заточеника – четника /православци/. Ово друго сам вјешање морао гледати, јер ме ја на то присилио Динко Шакић. Наведене православце вјешали су Неорчић Лаидо, Стипе Квесић и многи други уст. дочасници.

https://www.politika.rs/scc/clanak/67510...njeg-sveta

[Горски штаб 52]

[jelicki_cetnicki_odred_]

Ово је чист доказ да су Хрвати 20 година испред нас, још у Сплиту. Свака част за овај видео. Они су се и усташтва решавају, а ми вртимо нови подмлађени комунизам... Могу мислити за комунизам какве би изјаве биле...
Е ово је објава, а не FDU.

[Митић]

Тихомир Т. Продановић: Сећања на усташки логор „Даницу“

https://jadovno.com/tihomir-t-prodanovic...or-danicu/

[sagus]

„Успели су у томе, па је преко српских комуниста у Србији била озакоњена забрана причања у школама о геноциду над Србима. То се може видети и на мом примеру. Године 1947. била сам запослена у Јавном тужилаштву Београда и затражила сам од шефа да ме пусти три дана како би у Загребу решила питање наследства као једина преживела после усташког покоља.
Одбрусио ми је: доста о Јасеновцу, да твог оца нису заклале усташе ми бисмо га убили јер је био буржуј. Ипак, отишла сам у Загреб, а по повратку чекао ме је отказ. И данас се у Србији на сличан начин поступа.”
-Професор др Смиља Аврамов

Извор:На фејсбуку постављен реел

[Шумадинац]

[Митић]

РЕДНИ БРОЈ СМРТИ – Нова књига у издању УГ Јадовно 1941.

Издавачка кућа „Прометеј“ из Новог Сада и УГ Јадовно 1941. из Београда издали су на српском, руском и енглеском језику фототипско издање специјалног издања листа Борба од 16. 2. 1988. које је у то време експресно повучено из продаје.

Најстарије дете имало је само 14 година а већина деце су била старости од 6 до 7 година. Наглашавамо да се ови подаци односе само на козарачку децу а Покољ, злочин Геноцида над Србима, дешавао се на простору читаве тадашње НДХ.

У књигама су објављена имена и презимена 11 219 козарачке деце које су заклале и затрле усташе на најмонструозније начине у периоду од 1941. до 1945. год.

https://jadovno.com/redni-broj-smrti-nov...ovno-1941/

[Митић]

Одбијен предлог у Скупштини Србије: Ништа од расправе о Резолуцији о геноциду у НДХ

У српском парламенту није било воље скупштинске већине да се на дневни ред стави Резолуција о геноциду Независне државе Хрватске (НДХ) над Србима, Хрватима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата.

На данашњем заседању Скупштине Србије, на предлог да се о овој резолуцији расправља, "зелени" тастер стиснуло је само 13 посланика ("Ми - снага народа", "Ми - глас из народа, Покрет социјалиста...), није гласало 166 посланика, док нико није био против, па је резолуција одбачена.

Ову резолуцију којом се осуђују злочини у НДХ, поднеле су 1. августа, посланичке групе "Ми - снага народа" проф. др Бранимир Несторовић и НАДА. Посланички клуб НАДА тренутно бојкотује рад Скупштине.

https://rt.rs/srbija-i-balkan/163920-rez...-dobijena/

[Митић]

Тротомна књига ,,Степинац и геноцид над Србима у НДХ”

https://www.fpn.bg.ac.rs/94460

[Митић]

Четвртог јула је добио вешто прикривено писмо. Послато из Цириха, коверат је био исписан Џонијевим рукописом, али је писмо било Ивово. Душко је могао само да плаче док је читао братовљеве речи:

Поздрав, драги мој Дуле,

Не знам одакле да почнем - као прво, сви смо добро. Сви смо здраво и мршаво, захваљујући ограничењу хране и животу пуном узбуђења. Мали Миша не зна ништа о рату. За њега набављамо млеко и поврће и расте као трава из воде (коров?). [...]

Наши рођаци су сви раштркани: они који су платили животом до сада су Јоца, Бата, Загорка, Пејовић, Милан из Софије, Ђорђевић из Бечеја и Јелићев брат који је радио код нас у продавници. Овај последњи је пао од немачке руке, остали од усташа и Мађара... а од лешева у Сави и Дунаву више не може да се плива [...]

Немаш појма колико желим да те видим. Сваког дана мислимо на тебе. Када ће доћи дан када ћемо моћи слободно да одемо у Дубровник и уживамо у таласима...

Сви ти желимо све најбоље, и умирем од жеље да те пољубим.

Твој,
Иван

Извор: Лари Лофтис, "У чељустима лава", Дерета, Београд 2017, стр. 178-179

Мој коментар: Овде се ради о браћи Попов, Ивану и Душку. Ово би био још један драгоцен историјски извор о томе како су Срби страдали у геноциду који су починили Хрвати током Другог св. рата. То се пре свега односи на тела у Сави и Дунаву, а то су сигурно убијени Срби који су из НДХ доплутали до Београда.

Писмо је писано јула 1942. године, а пошто је Иван био тада у Београду, могао је лично да се увери у тај призор када су тела била у Сави и Дунаву. Иван напомиње да би уживао у таласима у Дубровнику и сигурно је могао да сврати током лета до реке и види тај ужас.

Такође, Иван пише брату кога воли и поштује. Сигурно му говори истину. Значи, нема мотива да га лаже.

[Краљевина Шумадија]

Четвртог јула је добио вешто прикривено писмо. Послато из Цириха, коверат је био исписан Џонијевим рукописом, али је писмо било Ивово. Душко је могао само да плаче док је читао братовљеве речи:

Поздрав, драги мој Дуле,

Не знам одакле да почнем - као прво, сви смо добро. Сви смо здраво и мршаво, захваљујући ограничењу хране и животу пуном узбуђења. Мали Миша не зна ништа о рату. За њега набављамо млеко и поврће и расте као трава из воде (коров?). [...]

Наши рођаци су сви раштркани: они који су платили животом до сада су Јоца, Бата, Загорка, Пејовић, Милан из Софије, Ђорђевић из Бечеја и Јелићев брат који је радио код нас у продавници. Овај последњи је пао од немачке руке, остали од усташа и Мађара... а од лешева у Сави и Дунаву више не може да се плива [...]

Немаш појма колико желим да те видим. Сваког дана мислимо на тебе. Када ће доћи дан када ћемо моћи слободно да одемо у Дубровник и уживамо у таласима...

Сви ти желимо све најбоље, и умирем од жеље да те пољубим.

Твој,
Иван

Извор: Лари Лофтис, "У чељустима лава", Дерета, Београд 2017, стр. 178-179

Мој коментар: Овде се ради о браћи Попов, Ивану и Душку. Ово би био још један драгоцен историјски извор о томе како су Срби страдали у геноциду који су починили Хрвати током Другог св. рата. То се пре свега односи на тела у Сави и Дунаву, а то су сигурно убијени Срби који су из НДХ доплутали до Београда.

Писмо је писано јула 1942. године, а пошто је Иван био тада у Београду, могао је лично да се увери у тај призор када су тела била у Сави и Дунаву. Иван напомиње да би уживао у таласима у Дубровнику и сигурно је могао да сврати током лета до реке и види тај ужас.

Такође, Иван пише брату кога воли и поштује. Сигурно му говори истину. Значи, нема мотива да га лаже.

Лепо од Митића.
Наравно да старији брат говори истину. Браћа су била интелектуалци и на посебан начин се доказивали кроз рат. На жалост још се о њима не зна или не пише довољно. Иван се по доласку (повратку) из Дубровника у Београд пријавио 31. авг. 1941. на породичној адреси Доситејева 4, која је до окупације била у власништву Ивановог и Душановог оца Милорада, а од окупације, као "станодавац" водило се "немачко комесарство".

[Митић]

Лепо од Митића.
Наравно да старији брат говори истину. Браћа су била интелектуалци и на посебан начин се доказивали кроз рат. На жалост још се о њима не зна или не пише довољно. Иван се по доласку (повратку) из Дубровника у Београд пријавио 31. авг. 1941. на породичној адреси Доситејева 4, која је до окупације била у власништву Ивановог и Душановог оца Милорада, а од окупације, као "станодавац" водило се "немачко комесарство".

Иван се извукао из Дубровника на време. И њега су усташе могли да убију. Него му је неко дојавио да је на списку за одстрел и онда је он отишао за Београд.

Постоји британски досије о Ивану, ишчитавам га неколико пута.

[Митић]

Ово Иваново писмо, које сам навео из Лофтисове књиге, налази се у његовом британском досијеу.

А ево који је тачан извор за то писмо: The National Archives Kew, KV2/867, 1c: Copy of letter from S. IS. enclosing translation of letter from Dreadnought to Tricycle

[Митић]

Тротомна књига ,,Степинац и геноцид над Србима у НДХ”

https://www.fpn.bg.ac.rs/94460

Књига се налази онлајн, могу да се скину сва три тома

https://arhivvojvodine.org.rs/stepinac-i...ima-u-ndh/