12-11-2014, 07:29 PM
(12-11-2014, 02:02 AM)херцеговац Пише:Брате мој, прочитао сам ја одавно и добро знам уређење и историју ЦГ. А о Бањанима ми немој причати, то тек познам.(10-11-2014, 02:32 PM)Вук92 Пише: Громовниче они који су се борили на Лијевче пољу и падинама Козаре нису били кукавице никако, нити неко ко се уздао ''у браћу усташе''. Зар те није срамота што тако неозбиљно тврдиш да су људима који су се од 1941. борили прса у прса са усташама по Фазлагића кули, Борчу, Бјелимићима у Санџаку и осталим мјестима, били ''браћа'' усташе. Зар није поп Радојица Перишић опалио пушку док су остали гледали и трпили зулум. Из Црне Горе је за вријеме устанка против усташа у Херцеговини, стизао велики број људи који су своју храброст исказали у многим борбама. У Фазлагића кули приликом напада устаника на то усташко упориште, погинуо је Жарко Радовић из Бањана. Усташе су са његовог тијела откинуле главу и хвалили се са њом, да су одјескли главу Црногорца. На сваки помен имена Црногорца херцеговачким усташама се ледила крв у жилама. То ја нисам измислио то ти је једноставно тако.
Ако је Дража био против повлачења са Њемцима и усташама ка Словенији, што онда не спомињеш Ђујића и његове који су такође утекли пут Словеније, са Њемцима и сви спасили главе. Чинили су касније гро српске емиграције. Ко је ту кога издао???
Мени је још више жалије, него теби људи који су кренули са Павлом, а свакако нису заслужили да заврше нечасно. Нешто си ти грдно заратио са Црногорцима
Један забиљежен долазак Црногораца на Берковиће при офанзиви усташа је плаћен од народа у живој стоци која је отјерана за Црну Гору. Да Дабрани нису имали стоке да плате помоћ, они не би ни дошли.
Та брука се и дан данас спомиње.
Није ми јасно толико бусања и гордости код наших сународника!? Када им се наведе овај примјер они одмахују руком.
Истина је да је Дража очекивао Ђуришића на Неретви док је овај палио и пљачкао Рашку (наравно чистио муслиманску милицију), што тада није било ни потреба ни преча.
А гдје је рођен поп Радојица Перишић?
Очигледно си нешто побркао!
Поп Радојица Перишић је рођен у селу Казанци код Гацка.
А и племе Бањана је дискутабилно, јер их је Црна Гора приграбила тек послије Берлинског конгреса.
Стару Црну Гору чине четири нахије: Катунска, Љешанска, Ријечка и Црмничка. Свака од њих се дијели на племена:
Катунска нахија има девет племена: Цетиње, Његуши, Ћеклићи, Бјелице, Цуце (Веље и Мале), Озринићи (Чевљани), Пјешивци (Горњи и Доњи), Загарач (Горњи и Доњи) и Комани (Комани у ужем смислу и Бандићи);
Љешанска нахија у недовршеном племенском груписању има "племена": Дражевина, Градац и Буроње;
Ријечка нахија има пет племена: Косијери, Добрско село, Цеклин (Горњи и Доњи), Љуботињ (Горњи и Доњи), Грађани,
Црмничка нахија се дијели на: Подгор, Дупило, Брчели, Сотонићи, Глухи До, Лимљани и Бољевићи.
Брате мој добри,
мора се мало прво нешто прочитати па улазити у дискусију.
А Даре је мало претјерао са оним 'браћа'.

Што се тиче попа Радојице Перишића ко је рекао да не знам гдје се родио? Нико није попа Радојицу преводио у Црногорце. Ја сам га спомињао и указивао на његову храброст, због тога што је и он отишао са Павлом, а Громовник је рекао да су положили оружје тек тако...кукавички. Због тога сам му указао да тако не говори јер су са Павлом били и Херцеговци, истинити јунаци и наравно многи храбри Црногорци, који нису ни били под Павловом командом.
Најзаслужнији за устанак у Херцеговини 1941. свакако су сами Херцеговци, али је долазило и Црногораца претежно из граничних крајева. Истина је да је и стока одвођена али је узимана од муслиманског становништва. Та прича о наплаћивању доласка ми је непозната. Но од кога се препричавала....можда од комуниста, или њихових породица?

Најпознатије четовође по Херцеговини из ЦГ били су Симо Ераковић, Рако Лалић и Дамјан Мићовић. Они су се такође светили усташама, па често и убијали и цивилно становништво. Можда су пратили ону Његошеву; ''Зло чињети а од зла се бранити, нема ту никаква злочина''. Некад да спасиш једно село мораш попалити десет. Капетан Никола Миловић, командант бригадне коморе и једно вријеме начелник штаба Вуч. бригаде при нападу на усташко упориште Борач, налетио је изненада, са неколико бораца, на једну усташку групу. Са бајонетом је потрчао ка усташи, ухватио га и пробио му прса, распоривши га. Затим је наставио даље да их тамани....Иначе капетан Миловић био је носилац 29 непријатељских рана. Споменуо сам Жарка Радовића из Мужевица у Бањанима, коме су усташе откинуле главу у Фазлагића кули. Он је био син Марка Радовића, команданта Вучедолске бригаде у Балканским ратовима и унук сердара Ђока Бањанина. Није да се нису и Црногорци борили, мада наравно неупоредиво мање у односу на саме Херцеговце.
(12-11-2014, 11:35 AM)Громовник Пише: Нек је слава и част свим храбрим Црногорцима који се јуначки борише и дадоше животе своје за Краља и Отаџбину!Громовниче само сам то желио да чујем од тебе. Коначно си одао признање храбрим Црногорцима који су изгинули за Краља и Отаџбину. А није их било мало. Што се тиче Совјетије, па начелник ОЗНЕ је био Србијанац. Човјек који је потписао многима смртне пресуде па и команданту Дражи. Можда су се одређени Црногорци држали и плашили онога што је Св. Петар Цетињски оставио у аманет на смртној ури; ''Ко не био вјеран једнојезичној, једнокрвној Русији, дабогда са њега живо месо отпадало, био проклет три пута и 3000 пута од мене...'' Увјерен сам да матица комунизма није била у Русији, да не би био ни близу толики проценат комуниста у нашем народу.
На жалост, у питању су само часни изузеци. Црна Гора се у Другом светском рату ставила на страну црвене Совјетије, уместо братске Србије, па је тако партизанима дала неке од најбољих команданата, Арса Јовановића и Пека Дапчевића, док су се националној опцији приклонили неодлучни Станишић и својеглави Ђуришић, који нанесоше више штете него користи. И чим је загустило, опет су Црногорци у Дражином главном штабу издали, одвојили се и водили рат на своју руку. "Издајници" је преблага реч за њих.