[Ђуро]

Први телевизијска емисија у Југославији . . . чланци из новина(10.9.1938)

Време:
http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vre...0/mode/1up
http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vre...7/mode/1up

Политика:
http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/pol...6/mode/1up

Кад ово прочита човјеку дође да заплаче. У Титовој Југославији прво је направљена Тв. Загреб 1956. па тек онда Тв. Београд 1958. Занимљиво да је 1958. Тв. Загреб обиљежила покретањем емисије за пољопривреднике. То им је данас емисија која се најдуже емитује. Мислим да се данас зове Плодови земље.

[Николај]

Ако се не варам и у Краљевини Југославији је најпре отпочео са радом Радио Загреб па Радио Београд.

[Ђуро]

Радио Београд је имао неко експериментално емитовање прије Радио Загреба. Мислим 1924.

[Вукашин Петковић]

Радио Београд, први електронски медиј на Балкану.
19. септембра 1924. из студија у Кнез Михаиловој 42, преко одашиљача у Раковици, инжењери Михаило Симић и Добривоје Петковић емитовали су "пробни радио концерт" , због великог интересовања реемитован 26. септембра.
Од 01. октобра 1924. на таласу 1.650м уторком, четвртком и суботом од 18,45 до 19,45 емитован је програм „концерти, берзански извештаји и остале новости“.
Радио Париз почео је са радом само шест месеци раније, а истог дана када и Радио Београд први пут се огласио и Радио Беч. Тек годину касније настали су Радио Москва и радио Токио.
У недељу, 24. марта 1929. године, из просторија на другом спрату здања САНУ, почело је редовно емитовање програма Радио Београда. Програм је најавила Јелена Билбија – Лапчевић. Хор певачког друштва "Обилић" отпевао је химну, а глумци Народног позоришта одиграли су прву српску радио-драму "Ђакон Стефан и два анђела". Исте године емитован је први радио-пренос фудбалске утакмице, само три године после првог спортског радио-преноса у свету. Утакмицу БСК - Југославија преносио је репортер Раде Стоиловић, а наставио Димитрије Стевановић, маратонац и службеник Радио Београда.
http://www.radiobeograd.rs/index.php?opt...4&Itemid=2

[мунгос]

Кад ово прочита човјеку дође да заплаче. У Титовој Југославији прво је направљена Тв. Загреб 1956. па тек онда Тв. Београд 1958. Занимљиво да је 1958. Тв. Загреб обиљежила покретањем емисије за пољопривреднике. То им је данас емисија која се најдуже емитује. Мислим да се данас зове Плодови земље.

Зашто да заплаче?
Па то је за понос. То је цијена "југославије".

[Бранке]

Ако се не варам и у Краљевини Југославији је најпре отпочео са радом Радио Загреб па Радио Београд.

Радио Београд(ако се не узме у обзир тај првобитни радио из 1924.) је тек трећа радио станица у Краљевини . . . Радио Загреб је настао 1926. а Љубљана 1928. . . . 1936. је формирана и "Краткоталасна радио станица",тако да је Београд до рата имао две радио станице . . .

А што се тиче историје самог радија у Србији,прве станице за војне потребе су коришћене још 1915-те . . .

[смедерево]

На овој фотографији налазе се заборављени српски јунаци !
Београд - Хотел "Српски Краљ" - 26. феб. 1931. год. - 21 час.
Банкет посвећен Адмиралу Гепрату и његовим ратним друговима.
Слева на десно - Емил Пол Емебл Гепрат - Адмирал Гепрат (српска мајка), спасио 11.417 ратника Србије.
- Љубомир Стефановић, адвокат и председник удружења ратника,
- Госпођа Гепрат
- Лујо Витез Ловрић, српски добровољац. Изгубио је очи у битци код Добруџе 1917. год. За храброст у Првом Светском рату добио преко стотину одликовања савезничких земаља и Србије. После рата постаје предавач у Заводу за слепе у Земуну. Доживео је дубоку старост и умро је у Црквеници 1987. год.
- Милунка Савић, жена са највише одликовања у историји ратовања међу којима и два француска ордена Легије части и медаља „Милош Обилић“. Једина је жена на свету која је одликована француским орденом Ратни крст са златном палмом. Новембра, 2013. године, посмртни остаци Милунке Савић, уз највише државне почасти, пренети су у Алеју великана.
- Флора Сендс, Британка, српски добровољац, носилац највиших одликовања.

[Бенито]

Фантастична фотографија. За уџбенике.

[Жаре]

У уџбеницима нема места за овакве ствари, или тито или јевропа, или такво шта

[смедерево]

Да ли ће Србија имати још оваквих јунака?

http://www.telegraf.rs/vesti/1832006-naj...foto-video

[Бранке]

Знаменити ратови и битке из српске историје (Дубровачки календар за 1899. годину) :

http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_p...6/mode/1up

---

Како је Београд требао да изгледа: Идеје из 1912. године


Славолук на Славији


Звуче ли вам Споменик слободе испред Скупштине града или водоскок на Теразијама реално? Једном иностраном архитекти деловали су толико изводљиво да их је уцртао у Генерални урбанистички план


Можете ли да замислите Београд лепши од Париза, Берлина или Лондона? Белгијанац француског порекла Албан Шамбон је очигледно то могао када је пре 100 година направио први проевропски план Вароши Београда - водоскок на Теразијама, Тријумфална капија на Славији и споменик слободе испред Скупштине града само су неке од сјајних идеја, које су могле сасвим изменити лице овог града.

Шамбонов план рађен је на основу геодетског плана из 1909. године. Како је Албан Шамбон био поборник тенденција историцизма, односно еклектицизма, он основну идеју за реконструкцију Вароши спроводи реинтерпретациом прошлости и светског градитељског наслеђа. У односу на дотадашње предлоге Рејонске улице, Шамбонов план даје изузетно вредан предлог Кружног булевара, раскошних Османовских размера, јасно раздвајајући грађевински рејон од остале територије града.

Једна од идеја из овог плана је и водоскок на Теразијама. Како је наведено у монографији Урбанистичког завода Београда, “Београд у мапама и плановима од 18. до 21. века”, као градски потез, она представља први јасни приказ отворене перспективе ка Сави, али и непресушну инспирацију за све будуће урбанисте до данас. Наручилац овог Регулационог плана је или Двор или Београдска општина.


О овом плану је пре неколико година за “Вечерње новости” говорио и аутор књиге “Архитектонска енциклопедија Београда 19. и 20. века” и син творца симбола Београда ТВ Торња на Авали, Слободан – Гиша Богуновић.

– Архитектонски гледано, Београд је велика соба промашаја на огромном простору. Данас се мало зна и о плану који је 1913. године урадио Белгијанац француског порекла Албан Шамбон. Предложио је да Славија не буде, како је то после сликовито објаснио Урош Мартиновић ‘провинцијски рингишпил’, већ да се тамо направи тријумфална капија, по узору на ону, париску. Најзад, тврдио је да су Срби ратнички народ, и зашто би то некоме могло да смета? – испричао је Богуновић.


Према његовим речима, Шамбон је предложио и ефектно уређење паркова око дворова. У близини данашње Скупштине града Београда требало је поставити и Споменик слободе, на посебном, коринтском стубу.

– Желео је да простор, који се простире до Народне скупштине буде повезан побочним улицама, које би проширио. То је такозвани ‘попречни продор’, који Београду одувек недостаје. Чак је и он мислио о Теразијама. И у то време је тврдио да им недостају саобраћајнице које би их на тај начин повезивале. И Шамбон је мислио да од теразијске терасе треба да се направе каскадни слапови, по узору на висеће вртове, који би се у ритмичној целини спуштали ка Сави – сматра Богуновић.

Иако сјајан, овај план никада није остварен због тога што је убрзо избио Први светски рат. Сто година касније остаје нам да понекад жалимо због тога или да чекамо неке нове младе атхитекте са новим, једнако сјајним идејама.

(М. Стојановић)


Пројекат за нови краљев двор у дворској башти


Зграде више музеја у Ташмајданском парку


Пројекат Храма светог Саве на Савинцу, који је Шамбон урадио уз помоћ сина Алфреда.


Теразије с водоскоком, зградом Берзе и Теразијском терасом


Пошта (на месту палате 'Албанија') и зграда општине на Позоришном тргу


Комплекс у Дворској башти министарства и Парламент


Суд на углу Македонске и Дечанске улице


Медицински факултет (код Војне болнице на Веачару)

[смедерево]

Смедерево Васкрс 1946.год

Литија је до овог дана, на други дан Ускрса ишла овим правцем до винограда Симе Солунца где је био запис, затим на Царину и преко Убилаца у град. Други правац кретања литије био је од цркве, поред Дунава, Сартида до првог записа на имању Јеврема Марића (данашње скретање за Плавинац). Одатле до Краљевог винограда, кроз њега до Горичке до другог записа на имању Бошка Марковића и натраг у град Горичком, Мајке Југовића и Кнез Михајловом. Касније, у послератним годинама, литија је ишла само око цркве. Од 1997. литија иде кроз град али само до записа - липе близу Карађорђевог дуда.

[Павле]

Југословенски војни аташе у Берлину се 1940. и 1941. године, сплетом чудних околности нашао усред невиђене шпијунске игре нацистичке Немачке, Краљевине Југославије и Велике Британије. Пуковник Владимир Ваухник је био један од најбољих обавештајаца тог времена, а информације је добијао од немачке војне тајне службе Абвер.

Мајор мр Далибор Денда, наш војни историчар, је за потребе своје докторске дисертације "Односи Војске Краљевине Југославије и Војске Трећег Рајха" прочешљао немачке војне архиве и открио ове за сада непознате историјске чињенице.

Денда је у емисији "Дозволите..." рекао да је војно крило завереника против Хитлера било концетрисано у Абверу, немачкој војној обавештајној служби, коју су водили завереници адмирал Вилхелм Канарис и генерал Ханс Остер.

"Главни обавештајни канал преко којег долазе информације војне природе, нарочито од 1940. године постаје југословенски војни изасланик у Берлину, пуковник Владимир Ваухник", објаснио је Денда.

Пуковник Владимир Ваухник био је Словенац и до сада је стручној јавности био познат по томе што је јавио када ће тачно Немци напасти Југославију, а претпоставља се да је открио и Хитлеров план "Барбароса" за напад на СССР.
Сматрало се да је Ваухник радио за Британце, али је мајор Далибор Денда у немачких архивама дошао до података да је Ваухник информације које је добијао од Абвера, слао својим претпостављеним официрима у Београду.

"Информације које је слао Ваухник од децембра 1939. године, начелник 1. обавештајног одељења југословенског Главног Генералштаба пуковник Жарко Поповић, почиње да дели са британским војним изаслаником пуковником Кларком", објашњава мајор Денда.

Британски пуковник Кларк који је до тада имао негативно искуство са свим Поповићевим претходницима, је у својим мемоарима после рата написао да му је од доласка пуковника Поповића на чело првог обавештајног одељења у послу "просто кренуло".
Пуковник Поповић је британском обавештајцу давао на увид недељне војнообавештајне билтене југословенске краљевске војске, у којима су се налазиле и информације Владимира Ваухника из Берлина.
Шпијунска игра међутим, креће другачијим током, јер почетком 1941. године Немци убацују шпијуна у југословенско министарство спољних послова који сазнаје за игру Канариса, Остера, Ваухника, Поповића и Кларка.

"Немцима је постало сумњиво да Ваухник располаже изузетно високим процентом тачних информација у његовим извештајима. Према анализама немачке службе безбедности, 25 одсто свих информација које је слао Ваухник биле су тачне или делимично тачне што је у обавештајном раду изузетно висок проценат", објаснио је саговорник емисије "Дозволите..."

Да иронија буде већа, врх нацистичке Немачке наређује контраобавештајну акцију против југословенског пуковника Владимира Ваухника, коју је требало да предводи Абвер.

"Фактички, они који снабдевају Ваухника са поверљивим информацијама, делом воде и истрагу против њега", објашњава мајор Далибор Денда, који ради у Институту за стратегијска истраживања Министарства одбране Србије.

Шпијунски рад Владимира Ваухника прекида Априлски рат. Њeга хапсе, а затим ослобађају и он постаје официр војске Независне државе Хрватске. Међутим, убрзо скида униформу и у Љубљани оснива шпијунску групу која прикупља обавештајне информације за Британце. Ту групу су Немци открили 1944. године и Ваухник бежи прво у Италију, а затим и Швајцарску. За живота се више није враћао у Југославију, а од 1948, до смрти 1955. живео је у Аргентини.
Адмирал Канарис и генерал Остер су постали завереници против Хитлера још средином тридесетих, али су откривени и стрељани у априлу 1945. године.

Пуковник Жарко Поповић, главна спона ове шпијунске игре, прешао је за време рата у британску војску, радио је и за УНИЦЕФ, а преминуо је 1989. године у Лондону.

PTC

[Бранке]

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/rep...a-za-pomoc