[Прст_у_ока_латиници]

http://srpskosrpski.org/images/pavle-solaric-v.gif

[Прст_у_ока_латиници]

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/c...(1899).jpg

[Прст_у_ока_латиници]

Временска јединица Шар
у Вести, Србистика 20. октобра 2016. 1 Коментар

Милош Милојевић у својој Историји износи податак, да су патријарси од Адама до Ноја и потопа владали укупно 120 сарова. Савремена наука каже, да је „сар” период од 3600 година (или чак 4000)!? Произвољно временско одређење сара, искључује физичку могућност владања библијских патријараха, дајући укупан збир владавине на период од чак 432.000 године (< 3600 х 120)!?
Ако се зна, да је Адам рођен 7164. године ст. ере, када је век Дивова изворно био 1000 година а патријарси полно зрели са 100 година, онда је збир владавине десет библијских патријарха до потопа од укупно 1656 година, сасвим реална цифра. Очигледно, да је у циклусу “сара”, временска јединица дана случајно или са намером замењена годином.
Савремене методе датирања које су данас познате, палеографска, радиокарбонска, археолошка… погрешне су, нетачне и непрецизне а одређене хронологијом владајуће науке. Сви хроничари се слажу, да не постоји један једини документ који се успешно може датирати пре 11. столетја. Према томе, већина „античких“ артефаката су добијена прећутним договором каже А. Фоменко.
Али, постоји природни маркер који оставља трагове цикличног повећања сунчеве активности на живи свет, а то је сунчев циклус од 11 година. Када се он помножи са 365,25 добија се 4018 дана. Ако, овај број дана помножимо са 120 сарова, добијамо резултат од укупно 1320 година владавине библијских патријараха који је временски потпуно реалан. Потврду даје и семантика речи “сар” или шар, која је од аријског или архаично србског сара, Сунце. Од ове речи је лично име Сара, у значењу “Сунчица”, за које се погрешно мисли да је јеврејско.
Амерички научници су проучавајући геолошке слојеве у кањону Колорада, установили црне линије слојева у пресеку обале. Црне линије геолошких слојева потичу од периода највећег зрачења на Сунцу, у вези сунчевих пега које делују на Земљу изазивајући ратове или болести у циклусима од приближно 11 година.
Овај период, може у временском датирању да се пореди са годовима на дрвећу, који пресликавају ротацију Земље. Сар (шар) је циклус сунчеве активности од око 11 година који представља “сунчев год!”.
Сунце није чврсто небеско тело, па се услед његове активности деформише магнетно поље на површини Сунца. Период између два минимума активности, рачуна се у циклус активности сунца, и он траје око 11 година а ову појаву ми зовемо “сунчеве пеге”. То су привремене појаве на површини Сунца (фотосфера), које се јављују као тамне тачке у односу на окружење. Сунчеве пеге су видљиве са Земље и без помоћи телескопа, а пеге се обично јављају у паровима које стварају веома снажно магнетско поље супротног поларитета.
Зрачење сунца на земљи је највеће тамо где је оштећена јоносфера. Позната је болест воћа која се зове “шарка”, а изазвана је зрачењем Сунца. Од ње нема лека, па се каже да је то воће “убио шар”. “Тековине” наше цивилизације, као што су нафта или сумпор, појачавају дејство штетног зрачења Сунца. У Светом писму стоји записано, да човек не сме да нарушава природу Земље, док србско предање каже, како ће смрт Земље доћи са небеса као божија казна.
Шар у србском и руском језику има значење “земља”, “свет”, па се у народу Нав или онај свет назива “шарено село”. Али, шар је и царска инсигнија земљине лопте са крстом, коју су носили Рурићи и Немањићи. Инсигнија шара представља космички символ вечности, правде и правице или једнакости критеријума правде (Вл. Марковић).
Слободан М. Филиповић

[Прст_у_ока_латиници]

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/c...n-1657.jpg

[Прст_у_ока_латиници]

Занимљива књига
https://boydellandbrewer.com/media/catal...1399_2.jpg

Нормани стижу тад у тадашњој Православној Енглеској са Благослов Папе Александар II
https://en.wikipedia.org/wiki/Pope_Alexander_II

Занимљиво да оних то исто раде за време скизам и подела у Православље.
Као да наставља где Карл Велики завршио!

[Громовник]

https://sr.wikipedia.org/wiki/Иранска_те...реклу_Срба

[Прст_у_ока_латиници]

https://www.youtube.com/watch?v=GwPCiElTXpE

https://www.youtube.com/watch?v=8cHLnAgXLMY
https://www.youtube.com/watch?v=hrQ_vgfkxNg
Одличан пример како твз струњаке серу!
Али што је заиста добро да се види је колико су ових на запад толико загрејевани да намету своја мисљење на цео свет. Али надам се наша потраживање и одкопање ће та мисљење оствавити у прошлост.

https://www.youtube.com/watch?v=zAysyeFLTfI
Смешно како су Нацисти користили Старог знак да се боре против народ ко су наследници те симболе!

---

The Danube Civilization , Old Europe ,Tartaria Tablets
https://www.youtube.com/watch?v=dUSefgpyT38
Ових немци још немогу да покажу свет концентрације места, где су артифакти нашли!
Траћани/Расћани
https://www.youtube.com/watch?v=KdaFpAG9XEk
Незнам јели се овде намерно заборавља за Херодотос, или га незнају да користе

Али свака част наших струњака стара и нова ко су успели да покрену све ово, што неби ни постојало без њиховог рада.

[Прст_у_ока_латиници]

https://cogniarchae.wordpress.com

[Прст_у_ока_латиници]

https://en.wikipedia.org/wiki/Grand_Prince_of_Kiev
According to some Ukrainian historians (i.e., Kanyhin, Tkachuk), Ptolemy's mention of Metropolis, a Sarmatian town on the Dnieper River, shows the ancient existence of Kiev.[1] The name Dnieper is derived from Sarmatian (Iranian) Dānu apara "the river far away."
Мислим овде су топоними Српске/Славске.

According to Slavophiles, Kyi ruled since 430, one of the dates attributed to the legendary founding of Kiev in 482, although that date relates to Kovin on the Danube in Serbia. Some historians speculate that Kyi was a Slavic prince of eastern Polans in the 6th century. Kyi's legacy along with Shchek's is mentioned in the Book of Veles, the authenticity of which, however, is disputed.

[Прст_у_ока_латиници]

Радован Дамњановић
https://www.youtube.com/watch?v=j6VSj2KnM2Y

Краљевство Славена
https://www.srbijadanas.net/knjiga-koju-...o-slovena/
https://dzonson.files.wordpress.com/2012...lovena.pdf
http://istorijabl.weebly.com/uploads/9/8...lavena.pdf
https://www.scribd.com/doc/114045843/Mav...ela-knjiga

Катена Минди
https://www.youtube.com/watch?v=jKzY4w7OLHk
https://www.youtube.com/watch?v=Xx7EDR3NYBI
https://www.youtube.com/watch?v=D1lAQz71Gx4

[Бранке]

[Прст_у_ока_латиници]

Catena Мundi 1: Промоција енциклопедије Catena mundi у Панчеву
https://www.youtube.com/watch?v=hCI4skF22fY
Да се нађе решење да чујемо

Catena Мundi 2: Моћ и сексуалност
https://www.youtube.com/watch?v=gIgmWHeeS9I

Catena Мundi 3: Смисао Принципове жртве
https://www.youtube.com/watch?v=ptiyK_n597k

Catena Мundi 4: Немачка геополитика на светским веригама
https://www.youtube.com/watch?v=FpJTGmZIpZ8

Catena Мundi 5: Последице ЕУ интеграција
https://www.youtube.com/watch?v=1aOBiGeoeWg

Catena Мundi 6: Зашто читати Достојевског?
https://www.youtube.com/watch?v=Yg5aN8aRPa8

Catena Мundi 7: Алексеј Комов о породици у доба глобализма
https://www.youtube.com/watch?v=_C5W4IOJHeU

Catena Мundi 8: Библиотека "Српско становиште"
https://www.youtube.com/watch?v=XHjN2vnjM_0

Catena Мundi 9: Тајна Светосавља
https://www.youtube.com/watch?v=3UlgSH12ECI

Catena Мundi 10:Коста Чавошки о велeиздаји и Хашком
https://www.youtube.com/watch?v=gsFDuiAXaMI

Catena Мundi 11: Побуњеници и смислотворци
https://www.youtube.com/watch?v=0F3kpI4v50E

Catena Мundi 12: Шта хоће Немачка на Балкану?
https://www.youtube.com/watch?v=vib30XX6Lcs

Catena Мundi 13: У Бањој Луци
https://www.youtube.com/watch?v=s7HJoQi7IfQ

Catena Мundi 14: Право и православље" у Љубљани
https://www.youtube.com/watch?v=LIBV9fH83bY

Catena Мundi 15: Catena mundi у Сомбору
https://www.youtube.com/watch?v=9l6LStHeWZA

Catena Мundi 16: Нове књиге Косте Чавошког
https://www.youtube.com/watch?v=rd9L6eoeUvQ

Catena Мundi 17: Разговор са Милом Ломпаром
https://www.youtube.com/watch?v=gd9zsnmyX-U

Catena Мundi 18: Прећутане теме српске историје
https://www.youtube.com/watch?v=D1lAQz71Gx4

Catena mundi 19: Разговор са Зораном Чворовићем
https://www.youtube.com/watch?v=F5PlUxx6Rgg

Catena Мundi 20: Истина о евро интеграцијама
https://www.youtube.com/watch?v=dD9N3x8YBk8

[Прст_у_ока_латиници]

СРБИЈО НЕ ЗАБОРАВИ АНЂЕЛИЈУ СТАНЧИЋ: Српски је најстарији језик Библије!
14:57 07.01.2017. 2 коментара
Анђелија Станчић, учитељица и болничарка: Истраживала је порекло српског народа, наводећи доказе да је наш језик најстарији језик Библије, а Срби један од најстаријих културних народа.

Анђелија СтанчићАнђелија Станчић
Није била нарочито позната, ни довољно призната. Ни некад, ни сад. Али, била је велика и важна. Анђелија Станчић, учитељица која је у миру учила ђаке, а у Првом светском рату неговала рањенике, остала је упамћена по томе што је достојанствено и културно одбила Орден Светог Саве. Иако га је без поговора заслужила.

Рођена је 1865. године у дому Андреја Спајића, вредног столара из Шида. Као ћерка спретног занатлије, који је волео да претреса политичке ствари и био врло жесток у одбрани родољубивих идеја, показала је да „ивер не пада далеко од кладе“. Упијала је очеве мудрости, хранила се њима и надахњивала.

Породици је, како је описала у аутобиографији, остала захвална и за духовно наслеђе. Није то било, причала је, клечање и бусање у груди, него чисто уверење у моћ и помоћ Бога коме се молила. Родитељи су јој говорили да је била феномен, јер је са девет месеци проходала и проговорила, а као послушно дете, рано је усвојила мајчине лекције о пристојном понашању, па је знала да старијим људима искаже поштовање пољупцем у руку и културним поздравом на улици. Са школом је од првог дана била на „ти“. Учитељица ју је истицала као изванредно дете и без страха јој предавала катедру, када је морала да изађе из учионице. Због ње су многа деца, поготово она богата, била кажњавана, јер нису могла да је достигну у знању.

Било је природно да таква девојчица оде на усавршавање, па су је родитељи послали у Учитељску школу. Дар за преношење знања на млађе је већ имала и са много љубави га је користила пошто је стекла диплому.

Млада учитељица је са великом страшћу подучавала ђаке, али је одлучила да се посвети и научном раду. Већ 1912. године из њеног пера је изашла стручна књига „Распоред рада у првом разреду основне школе“, да би 1929. објавила вредно дело – „Најстарији језик Библије: или један од најстаријих културних народа“.

ВРЕДНА ДЕЛА

Изузетна учитељица, која је волела истраживачки рад, иза себе је оставила и вредна дела о народном лечењу, као и књиге „Највећи светитељи српски и словенски“ (1934) и „Путник“: грчко-српски“ (1936).

Анђелија је истраживала порекло српског народа, наводећи доказе да се у Библији налазе остаци нашег језика, као што се у опису вере, живота и обичаја библијских личности, често налазе наша вера и начин живота Срба. У предговору је написала:

– Дани за данима мењају се наизменце. Година за годином жури. А векови, столећа јуре без одмора. Човек ствара, бори се на земљи, подиже се и пада. Преко њега и његових дела диже се хвала, слава, признање или осуда и проклетство. И све бива застрто на крају заборавом из кога се, после неког времена, засија као искра испод пепела сећање на творевине прошлих поколења, на којима су нови људи продужили стварати нова дела која ће се поново опет угасити. И ова књига, не велика обимом, дићи ће из заборава на светлост угашену, непознату тековину једног од најстаријих културних народа. После десет и више година проучавања и прикупљања материјала а после великог труда и трчања да се наше позване установе заинтересују за ову новину и издаду на јавност ову и ако не велику ипак важну књигу, која је могла бити већа, али је била удешена за три јавна предавања и морала је бити збијенија, после свих затворених врата, сама дајем у у штампу ово дело.

Књигу је завршила речима…

– И ми поносно дижемо тешку завесу прадавне прошлости и гледамо у духу величанствену слику свог просвећеног народа и с правом кажемо: да је српски језик најстарији језик Библије и да је српски народ један од најстаријих културних народа.

Била је готово усамљена у својим идејама, које је бранила где год је могла. Родољубље ју је, а да није имала ни трунку дилеме, одвело на фронт, где је помагала рањеним војницима. Очајавала је над страхотама које су у Првом светском рату задесиле Србе и тражила начин да помогне народу, макар као болничарка.

Указ Краља Петра Првог ОслободиоцаУказ Краља Петра Првог Ослободиоца
По окончању великог сукоба, краљ Петар Први Карађорђевић ју је одликовао Крстом милосрђа. Била је поносна на њега, али је зато Орден Светог Саве, којим су награђене најуспешније учитељице, уз поштовање одбила 1923. године. У писму које је објављено у нашој штампи, објаснила је разлоге овог чина. Написала је да је такво признање требало да стигне за родољубље по којем је њен (венчани) дом у Шапцу био познат или за активности у Учитељском збору у Пожаревцу, где се залагала за бољитак своје професије. Прижељкивала је одликовање и због оснивања Женског друштва, али и зато што је у Охриду две године бесплатно предавала у Радничкој школи, чија је била и управитељица.

– Нисам одликована ни када сам у Водену прва основала „Заштиту сироте деце“, уз помоћ свештеника у логору Љубе Радовановића, који је на мој предлог скупљао децу избегличку, а ја као надзорница „Официрске кујне“ скупљала остатке јела и нашој деци делила – записала је Анђелија.

Била је већ у пензији када се њено име нашло на листи одликованих, па се захвалила и одбила признање, са речима да Министарство убудуће више води рачуна о вредним наставницима који раде на исувише напуштеном васпитању деце. За њу је, рекла је учитељица која је умрла 1955. године у Београду, доцкан.

Извор: Вечерње новости
http://srbin.info/2017/01/07/srbijo-ne-z...k-biblije/

[регул]

СРБИЈО НЕ ЗАБОРАВИ АНЂЕЛИЈУ СТАНЧИЋ: Српски је најстарији језик Библије!
14:57 07.01.2017. 2 коментара
Анђелија Станчић, учитељица и болничарка: Истраживала је порекло српског народа, наводећи доказе да је наш језик најстарији језик Библије, а Срби један од најстаријих културних народа.

Анђелија СтанчићАнђелија Станчић
Није била нарочито позната, ни довољно призната. Ни некад, ни сад. Али, била је велика и важна. Анђелија Станчић, учитељица која је у миру учила ђаке, а у Првом светском рату неговала рањенике, остала је упамћена по томе што је достојанствено и културно одбила Орден Светог Саве. Иако га је без поговора заслужила.

Рођена је 1865. године у дому Андреја Спајића, вредног столара из Шида. Као ћерка спретног занатлије, који је волео да претреса политичке ствари и био врло жесток у одбрани родољубивих идеја, показала је да „ивер не пада далеко од кладе“. Упијала је очеве мудрости, хранила се њима и надахњивала.

Породици је, како је описала у аутобиографији, остала захвална и за духовно наслеђе. Није то било, причала је, клечање и бусање у груди, него чисто уверење у моћ и помоћ Бога коме се молила. Родитељи су јој говорили да је била феномен, јер је са девет месеци проходала и проговорила, а као послушно дете, рано је усвојила мајчине лекције о пристојном понашању, па је знала да старијим људима искаже поштовање пољупцем у руку и културним поздравом на улици. Са школом је од првог дана била на „ти“. Учитељица ју је истицала као изванредно дете и без страха јој предавала катедру, када је морала да изађе из учионице. Због ње су многа деца, поготово она богата, била кажњавана, јер нису могла да је достигну у знању.

Било је природно да таква девојчица оде на усавршавање, па су је родитељи послали у Учитељску школу. Дар за преношење знања на млађе је већ имала и са много љубави га је користила пошто је стекла диплому.

Млада учитељица је са великом страшћу подучавала ђаке, али је одлучила да се посвети и научном раду. Већ 1912. године из њеног пера је изашла стручна књига „Распоред рада у првом разреду основне школе“, да би 1929. објавила вредно дело – „Најстарији језик Библије: или један од најстаријих културних народа“.

ВРЕДНА ДЕЛА

Изузетна учитељица, која је волела истраживачки рад, иза себе је оставила и вредна дела о народном лечењу, као и књиге „Највећи светитељи српски и словенски“ (1934) и „Путник“: грчко-српски“ (1936).

Анђелија је истраживала порекло српског народа, наводећи доказе да се у Библији налазе остаци нашег језика, као што се у опису вере, живота и обичаја библијских личности, често налазе наша вера и начин живота Срба. У предговору је написала:

– Дани за данима мењају се наизменце. Година за годином жури. А векови, столећа јуре без одмора. Човек ствара, бори се на земљи, подиже се и пада. Преко њега и његових дела диже се хвала, слава, признање или осуда и проклетство. И све бива застрто на крају заборавом из кога се, после неког времена, засија као искра испод пепела сећање на творевине прошлих поколења, на којима су нови људи продужили стварати нова дела која ће се поново опет угасити. И ова књига, не велика обимом, дићи ће из заборава на светлост угашену, непознату тековину једног од најстаријих културних народа. После десет и више година проучавања и прикупљања материјала а после великог труда и трчања да се наше позване установе заинтересују за ову новину и издаду на јавност ову и ако не велику ипак важну књигу, која је могла бити већа, али је била удешена за три јавна предавања и морала је бити збијенија, после свих затворених врата, сама дајем у у штампу ово дело.

Књигу је завршила речима…

– И ми поносно дижемо тешку завесу прадавне прошлости и гледамо у духу величанствену слику свог просвећеног народа и с правом кажемо: да је српски језик најстарији језик Библије и да је српски народ један од најстаријих културних народа.

Била је готово усамљена у својим идејама, које је бранила где год је могла. Родољубље ју је, а да није имала ни трунку дилеме, одвело на фронт, где је помагала рањеним војницима. Очајавала је над страхотама које су у Првом светском рату задесиле Србе и тражила начин да помогне народу, макар као болничарка.

Указ Краља Петра Првог ОслободиоцаУказ Краља Петра Првог Ослободиоца
По окончању великог сукоба, краљ Петар Први Карађорђевић ју је одликовао Крстом милосрђа. Била је поносна на њега, али је зато Орден Светог Саве, којим су награђене најуспешније учитељице, уз поштовање одбила 1923. године. У писму које је објављено у нашој штампи, објаснила је разлоге овог чина. Написала је да је такво признање требало да стигне за родољубље по којем је њен (венчани) дом у Шапцу био познат или за активности у Учитељском збору у Пожаревцу, где се залагала за бољитак своје професије. Прижељкивала је одликовање и због оснивања Женског друштва, али и зато што је у Охриду две године бесплатно предавала у Радничкој школи, чија је била и управитељица.

– Нисам одликована ни када сам у Водену прва основала „Заштиту сироте деце“, уз помоћ свештеника у логору Љубе Радовановића, који је на мој предлог скупљао децу избегличку, а ја као надзорница „Официрске кујне“ скупљала остатке јела и нашој деци делила – записала је Анђелија.

Била је већ у пензији када се њено име нашло на листи одликованих, па се захвалила и одбила признање, са речима да Министарство убудуће више води рачуна о вредним наставницима који раде на исувише напуштеном васпитању деце. За њу је, рекла је учитељица која је умрла 1955. године у Београду, доцкан.

Извор: Вечерње новости
http://srbin.info/2017/01/07/srbijo-ne-z...k-biblije/

http://www.pogledi.rs/forum/Thread-andjelija-stancic