[Митић]

„НА ПРЉАВОМ ПОСЛУ...“
осуда Светосавске прославе у Чачку 1952. године

Свети Сава проглашен је за заштитника свих школа у Србији 2/14. јануара 1840. године и редовно се прослављао сваке године. Чак је и нова комунистичка власт то дозволила првих година своје власти. Тако су 27. јануара 1946. године Чачански гимназијалци свечано су прославили Светог Саву. Светосавски програм био је подељен на јутарњи – уз водосвећење и сечење колача, певање химне Светом Сави, предавање о просветитељу, а певало се и Титу. Вечерњи програм поред химне (Хеј Словени) имао је и предавање о значају народно-ослободилачке борбе. Прослава Светог Саве настављена је у сали хотела Крен. Увече је организована заједничка забава за обе школе (женска и мушка гиманазија), на игранци је свирао оркестар Окружног фронта.

Наредних година се такође прослављало, али знатно скромније бојажљивије него 1946. године.

Када је службено децембра 1951. године забрањена веронаука у школама долази до заокрета и забране прослава, која је трајала све до 1993. године.

Прва прослава након укидања веронауке у школама одржана је 1952. године у чачанској цркви, не у школи. Али и она је од власти кроз перо новинара М.К. осуђена текстом са насловом НА ПРЉАВОМ ПОСЛУ...., тек у марту исте године. (Чачански глас, бр. 306, 25. март 1952)

Оснивање црквеног хора и посебно Светосавска прослава у Чачку (храму Св. Вазнесења) је осуђена с изговором да су деца изманипулисана и да су наводно прављени нереди по граду. Оптужени су професори чачанске Гимназије Радивоје Докмановић и Михаило Боровски да су ђацима, који су били у цркви, поправљали оцене због учешћа у Светосавској прослави.

Од 1993. године званично целокупна просвета Србије слави Светог Саву као школску славу.

Горан Давидовић

Извор: Фејсбук страница "Историја Чачка"

https://www.facebook.com/photo/?fbid=648...9665544114

[Митић]

Нелегални Указ о одузимању држављанства и имовине мојој породици од стране недемократских комунистичких власти након Другог светског рата, донет је 8. марта 1947. године. Моје име је друго на списку, државни непријатељ сам постао у време када нисам имао ни две пуне године.

Да се ради о чисто политичкој одлуци говори и чињеница да је ово решење издао лично тадашњи председник Председништва ФНРЈ и лични пријатељ Јосипа Броза - Тита, Иван Рибар, а њено спровођење је поверено тадашњој Влади ФНРЈ, чији је председник био Броз.

Одлука није образложена ни једном једином реченицом, а поделио бих једну занимљивост са вама.

Наиме, 26 година пре овог догађаја, исти човек који је потписао овај срамни Указ, Иван Рибар, је 1921. године у Скупштини одржао похвални говор након смрти мога прадеде, Краља Петра Првог, као председник Скупштине. Иронија је да је баш он формално дао предлог да се уз име мог претка званично дода епитет „Велики Ослободилац“ и тај исти говор завршио са „Нека живи Његово Величанство Краљ Александар“.

Желели су да овим одвоје моју породицу од нашег народа и наше Отаџбине, али нису успели! Карађорђевићи се не могу одвојити од Србије!

https://www.facebook.com/photo/?fbid=115...6863000802

Извор: Александар Карађорђевић

[Ђуро]

По мени институт одузимања држављанства не би требао постојат. Ма шта неко урадио не би му се смјело одузети држављанство. Међународно право је против стварања апатрида (људи без држављанства).

Што се тиче Карађорђевића, то што им је урађено је срамно.

[ватхра]

Одузимање држављанства је постојало и у закону КЈ, регулисано законом из 1928. Обухватало је и супругу о децу уколико су стекли држављанство удајом.

Могло је да се изгуби да је лице учинило дело на штету правног поретка и на унутрашњу и спољашњу безбедност краљевине.

[Митић]

Постоји Закон о држављанству Краљевине СХС окачен онлајн

https://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka...%20SHS.pdf

Нисам читао раније тај закон, али колико сам стиго да видим, држављанство се одузима шпијунима и терористима. Не пише изричито тако, само сам тако протумачио. А постоји поглавље у закону о поновном стицању држављанства.

А након комунистичке револуције, ту су сад већ правне егзибиције о држављанству Краљевине Југославије и ФНРЈ.

[Митић]

У ствари, како сад читам, пише да се шпијунима одузима држављанство и одузима се оним грађанима који су без дозволе ступили у војну службу стране државе.

Прво иде позив упућен два пута од стране министра и ако се дотични не одазове у року од два месеца, следи одузимање држављанства.

А ако постоје услови, може се одузети држављанство жени и деци.

То је на стр. 13-14 овог Закона.

[ватхра]

Моја грешка, горе сам цитирао параграф 33 који се односи на странце из земаља са којима је држава у рату, а који су раније примили држављанство. Термин "прирођење" се изгледа на то односи. Они могу да изгубе држављанство.
Губитак држављанства жене и деце се односи само на њих.

За грађане који су стекли право по рођењу остаје само параграф 32 који си цитирао.

[Ђуро]

Данас, у 21. вијеку, одузимање држављанства не би смјело постојат. Једини изузетак би, можда, била лица која су незаконито стекла држављанство. Ако је неко шпијун или терориста или нешто сл. за то постоје судови да то санкционишу. Без одузимања држављанства.

[Митић]

То је у реду што се тога тиче да данас не би требало да постоји одузимање држављанства.

А чини ми се да су тако решили 1948. године после Другог светског рата (решавало се и после 1948. године)

«Свако има право на држављанство. Нико не смије бити произвољно лишен свог држављанства
нити му се смије ускратити право да промијени своје држављанство.» Овим језгровитим
изјавама, члан 15. «Универзалне декларације о људским правима» из 1948. године
додјељује сваком појединцу, ма гдје на свијету, право да има легалну везу са неком
државом. Држављанство или националност (ова два термина се наизмјенично користе у овом
приручнику, како се то обично ради у међународном праву) пружа људима не само осјећај
идентитета, већ им даје и право на заштиту од стране државе и на многа друга грађанска и
политичка права. Заиста, држављанство се некад описује као «право да се имају права».

http://archive.ipu.org/PDF/publications/...ity_bo.pdf

[Митић]

МАЛИ ПРИЛОГ ПАРТИЈСКОЈ ИСТОРИОГРАФИЈИ
(или, како су четници Тита звали "друг")

Неколико докумената као прилог демитологизацији (или: дефалсификацији) послератне комунистичке историографије. Ради се о три копије докумената из рада партијске организације Ваљева током 1945.

Први документ је од 16. априла 1945. Рат се још није завршио и ново успостављена власт вршила је мобилизацију људства. У бројним "пригодним" монографијама, зборницима са научних скупова, стручним и ревијалним часописима, дневној штампи, истицано је како је становништво "одушевљено похрлило у редове НОВ". Да ли је баш тако било? У извештају о раду Среског комитета КПЈ, послатом Окружном комитету, између осталог, наведено је да је, до априла 1945, укупно мобилисано 3.229 лица, а да се добровољно пријавило свега 264 лица! (у прилогу). Остатак је присилно мобилисан и заједно са заробљеним припадницима ЈВуО, добровољаца и СДС (које нису стрељали), послат на Сремски фронт.

Други документ је од 20. марта 1945. и садржи податке о бројности чланства КПЈ у ваљевском крају. У граду је било 64 члана, а у селима још два члана! То је у супротности са уобичајеним наводима а је, током окупације, постојало "снажно партијско упориште" (тзв. "позадински радници"). Уз то, у документу је наведена потпуна неспособност партијских секретара, који нису умели "да сачине ни дневни ред састанка". (у прилогу).

У документу од априла 1945, наведено је да су у партијској организацији била "два интелектуалца" (ученици Ваљевске гимназије), као и једна учитељица из Котешице! У истом документу је наведено да је током 1943, у партију примљено два члана.

У Зборнику докумената и података НОР-а, том XIV, књ. 2, на стр. 344, налази се и документ који је пример редигованих и фалсификованих документа ( у прилогу).

Ради се о распису који је из штаба генерала Михаиловића, марта 1943, упућен јединицама у Србији и у коме се каже:"Комуниста у Србији остало је врло мало. У Зап. Босни уништавамо их ових дана. У љутој невољи, друг Тито позива на устанак..." Да ли је могуће да четници ословљавају партизанског вођу са "друг", или ревносни, послератни, редактори историјске грађе нису смели да ни у оваквој работи другачије ослове свога вођу!

Извор: У име народа за слободну Србију (22. новембар 2024. године)

https://www.facebook.com/uimenaroda

https://www.facebook.com/photo/?fbid=983...9440448296

Излистати објаве до 22. новембра 2024. године

[Николај]

Ради се о распису који је из штаба генерала Михаиловића, марта 1943, упућен јединицама у Србији и у коме се каже:"Комуниста у Србији остало је врло мало. У Зап. Босни уништавамо их ових дана. У љутој невољи, друг Тито позива на устанак..." Да ли је могуће да четници ословљавају партизанског вођу са "друг", или ревносни, послератни, редактори историјске грађе нису смели да ни у оваквој работи другачије ослове свога вођу!

Ма овај лупа глупости, документ је аутентичан, очигледно је писан у саркастичном тону.

[Митић]

Ради се о распису који је из штаба генерала Михаиловића, марта 1943, упућен јединицама у Србији и у коме се каже:"Комуниста у Србији остало је врло мало. У Зап. Босни уништавамо их ових дана. У љутој невољи, друг Тито позива на устанак..." Да ли је могуће да четници ословљавају партизанског вођу са "друг", или ревносни, послератни, редактори историјске грађе нису смели да ни у оваквој работи другачије ослове свога вођу!

Ма овај лупа глупости, документ је аутентичан, очигледно је писан у саркастичном тону.

Онда је сигурно тако писан као сарказам.

А ову страницу уређује Срђан Цветковић, па сам помислио да није открио нешто ново.

[Митић]

Срђан Цветковић држи трибину на Машинском факултету

ДИКТАТУРЕ СТРАХА И ДИКТАТУРЕ СПИНА - ТИТО И ВУЧИЋ, Култ личности, пропаганда и методе владања

https://www.facebook.com/photo?fbid=4092...8564059444

[Mario]

Паде још једна исповест  Шта кажете на ово? Да ли има истине у овом да је Младена Стојановића убио Јосип Мажар звани Шоша