30-10-2019, 12:30 AM
Цитат:ПРОТИВАЕРОПЛАНСКА АРТИЉЕРИЈА ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Ослобођење и уједињење 1918. године пред победничку Српску војску је, уместо одмора и демобилизације, поставило нове задатке. Све границе новостворене Краљевине СХС биле су угрожене. Једино је граница према Грчкој била сигурна. Одбрана државних међа је пала на солунске ветеране, јер је недостатак наоружања онемогућавао мобилизацију не само у новим крајевима него и у старој Србији. Тако је, рецимо, децембра 1918. године војска Краљевине СХС располагала са свега 79 000 пушака и карабина, 228 топова и 43 хаубице. То је било једва довољно за наоружавање 6 пе шадијских дивизија.
Током 1919. и 1920. године уведене су у наоружање заплењене
аустроугарске пушке што је омогућило нашем генералштабу да у јеку
кризе око Ријеке мобилише двоструко већи број људи него што је то
би ло могуће крајем 1918. године. Само, и то је било недовољно. Крајем 1921. године војска је располагала са свега 230 000 пушака и 27 000 карабина,што је било довољно за свега 12 до 14 пешадијских дивизија. Ово је представљало само 50% потребног броја дивизија. Си- туација са муницијом била је још и гора. Располагало се само са 200 до 350 метака по пушци, зависно од типа пушке. Неопходни минимум је био 1 000 метака по пушци. Захваљујући великом броју аустроугарских топова и хаубица,артиљеријских оруђа било је у довољном броју. Крајем 1921. године поред 254 топа и 30 хаубица француског порекла, било је и 730 топова и 1 000 хаубица аустро-
угарског порекла. И овде је муниција била велики проблем. Док су
француска оруђа имала довољно зрна, за аустроугарска оруђа је вла-
дала таква несташица, да је само 100 топова и 140 хаубица аустроу-
гарског порекла било оперативно. Дакле, расположиви артиљеријски парк (због ограничења услед недостатка муниције) омогућавао је
формирање, такође, само 12 до 14 пешадијских дивизија.
Било је неопходно повећати број пешадијских дивизија на 18, што
је било апсолутни минимум. Покушало се са набавком 400000 пушака Ли Енфилд из Велике Британије, али после дужих преговора од ове набавке се одустало, јер британска влада није хтела да дâ кредит за њихову набавку. Тада се наш генералштаб одлучио на очајничку одлуку. Почела је набавка половних пушака где год је било могуће. Најпре је купљено 50000 пушака Маузер у Чехословачкој, а онда је следила набавка у Румунији, Белгији, па чак и у Мексику. У Чехословачкој се набавља муниција за топове. Коначно, 1924. године војска Краљевине СХС располаже са више од 18 дивизија. Квантитет је задовољен, али по коју цену?! У наоружању се налази више од 10 типова пушака у чак 4 калибра: старом српском 7 мм, немачком 7,9 мм, француском 8 мм и аустроугарском 8 мм (ова последња два метка иако имају исти калибар знатно се разликују и нису међусобно замењиви). Било је крајње време да се од стихијског наоружавања крене у планску модернизацију. И кренуло се. Те 1924. године откупљена је лиценца за производњу пушке Маузер М24 у домаћим фабрикама и извршена је прва иоле већа наруџбина за потребе ратног ваздухопловства.Ово је врло важан моменат. Чињеница да је тек 6 година после Првог светског рата извршена прва већа наруџбина за потребе РВ (ратног ваздухо-пловства), обично се узима као крунски доказ о конзервативности нашег генералштаба у то време. Наводно, он није био у стању да процени сав значај који има ваздухопловство у борбеним дејствима, а није био ни свестан опасности која прети унутрашњости земље од непријатељских бомбардера. Даље, као доказ узима се и то да у то време нисмо имали ни један противавионски топ (ПАТ). Ми смо се опширније задржали на теми наоружавања Војске Краљевине СХС управо зато да бисмо показали неоснованост ових оцена. Мислимо да смо јасно показали да је било апсурдно очекивати наруџбине нових авиона и противавионских топова у ситуацији када војска није располагала са оним најосновнијим, пушкама, и када је због недостатка пушчане муниције било забрањено извођење чак
и школских гађања. Тек када је обезбеђен довољан број пушака и топова, било је могуће набављати авионе и тако је и урађено.
Прва набавка противавионске артиљерије
На основу ванредних кредита одобрених за потребе војске и морна-
рице, 1924. године одлучено је да се у домаћим фабрикама набави довољан број пушака М 24 и да се њима наоружа сва активна војска. Пошто је било очигледно да ваздухопловство нема оперативно способне ловачке авионе, наручено је у Француској 60 ловачких авиона Девоатин Д1 Ц.1, док је код домаћих фабрика авиона наручен већи број школских летелица.Наруџбина ловаца Д1 Ц.1 је 1925. године смањена на 44 летелице, које су све испоручене 1926. године.Наручено је и 6 нових Девоатина Д9 Ц.1.
Једна од најзначајнијих година у историји Југословенског ваздухо-
пловства је 1926. Почетком те године Генералштаб је одлучио да се Ратно ваздухопловство ојача на 50 ескадрила са довољним бројем резервних авиона.У том циљу било је потребно набавити око 800 нових авиона. Друга, не мање важна одлука је била стварање модерне противваздушне одбране. Одлучено је да се набаве противавионски топови, рефлектори и прислушне справе.
Стручњаци из Ратног ваздухопловства распитивали су се 1927.
године, код разних произвођача у више земаља, о могућностима набав
ке противавионских топова и рефлектора. Када је следеће 1928. године код Шкоде наручен велики број пољских топова и хаубица, решено је и да се противавионски топови набаве код истог произвођача. Најпре се преговарало о набавци противавионских топова М 28 калибра 83,5 мм, али је ипак одлучено да се набави 32 батерије топова М 28 калибра 76,5 мм.И ови пољски топови су били оспособљени за противавионску ватру, али им је брзина гађања била знатно мања, а нису имали ни специјалне нишанске и рачунске (рачуначке) уређаје неопходне за ефикасно гађање авиона. Пошто финансијска средства нису омогућавала набавку већег броја модерних оруђа, одлучено је да се у сарадњи са Шкодом модернизује један део од 600 постојећих пољских топова М 5/8, уградњом постоља за гађање авиона, као и опремање батерија ни
шанским справама за противавионска дејства.Истовремено је нару-
чено и 250 рефлектора, као и већи број прислушних справа.
Почетак тридесетих је период стварања и наглог јачања противваз-
душне одбране Краљевине СХС. Већи градови и фабрике оружја добијају противавионску одбрану, премда са још увек недовољним бројем оруђа.По градовима се оснивају одбори за израду локалних планова противваздушне одбране. За време лажних ваздушних напада на Београд и Загреб вршена је провера функционисања система противваздушне одбране. Одржаване су ватрогасне вежбе и вежбе за заштиту од отровних гасова. Заштитним маскама су били опремљени не само војници већ и људство из санитета, носачи рањеника и ватрогасци. У целој земљи јавност је упозната са мерама заштите од отровних гасова. Приступило се производњи ефикасне заштитне маске и то у два модела – војни и цивилни, од којих се овај други налазио од 1934. године у јавној продаји.Главни центар за обуку у противваздушној одбрани налазио се у Превлаци у Боки Которској. Овде је обука извођена у сарадњи са стручњацима из чехословачког ратног ваздухопловства.
Друга набавка противавионске артиљерије
На основу уговора склопљеног са Шкодом 1928. године, а који је
нешто касније и проширен, Југосалвији је до 1936. године испоруче-
но укупно 36 батерија топова М 28 и М 28А калибра 76,5 мм, као и 82
батерије са преправљеним старим топовима М 5/28 и М 5/32 калибра
76,5 мм. Свака батерија имала је по 4 топа. Средином тридесетих година сматрало се да Југославија има одличну пољску и брдску артиљерију, довољно пушака и митраљеза,али да заостаје у тешкој и противавионској артиљерији, док је у модернизацији и ваздухопловству ситуација крајње критична.Одлучено је да се изврши хитна модернизација,па је у складу са тим 1935. годи-
не са Шкодом склопљен уговор о зајму (са роком отплате од 25 година) за набавку пушкомитраљеза, тешких и противавионских топова. Ових последњих, наручено је 30 моторизованих батерија са тракторском вучом, са почетком испоруке крајем 1938. године. Истовремено је у Великој Британији купљена лиценца за производњу запречних балона. Почело је и оспособљавање 2000 старих пешадијских митраљеза (Хочкис, Сент Етјен,Максим и Шварлозе) за противавионско дејство. Следеће, 1936. године од чехословачке фир ме ЦКД наручени су рефлектори. Крајем године преговара се са Француском и Енглеском о набавци противавионских топова,а једна мисија је боравила у Енгледској ради проучавања пасивне зашти-
те. Нажалост, испоставило се да Французи немају модерних противавионских топова у произвадњи, док је битанска влада одбила да дâ дозволу за испоруку, под образложењем да су топови неопходни британској армији. Марта 1938. године извршена је набавка 348 модерних противавионских митраљеза Збројовка М 38 калибра 15 мм. У јесен 1938. године постаје очигледно да Шкода неће моћи да изврши испоруку противавионских топова, па се ступа у преговоре са италијанском фирмом Бреда. Јула 1939. године добијен је кредит од италијанске владе од 500 милиона лира, па је на основу овог кредита, поред авиона и моторизације, набављено и 120 модерних противавионских топова Бреда М 39 калибра 20 мм.
Јануара 1939. године, у циљу замене неиспоручених Шкодиних то-
пова, југословенско Министарство војске поднело је писмени захтев немачком војном аташеу у Београду за набавку 120 најмодернијих противавионских топова калибра 75 мм, са моторизацијом, укључиво по 1000 зрна за сваки топ, као и резервне делове. Фирма Круп се заинтересовала за испоруку тражених комплетних 30 батерија, али су њени услови, пре свега цена, били неприхватљиви, тако да при преговорима вођеним крајем марта и почетком априла, није било могуће склопити коначан уговор. Коначно, 5. октобра 1939. године потписан је у Београду Немачко-југословенски тајни протокол, по коме је немачка влада имала да се стара да њена предузећа закључе са Југславијом уговоре о испоруци авиона, противтенковских топова, противавионских топова, али не Крупових већ знатно јефтинијих Шкодиних. Наручено је 7 комплетних батерија калибра 75 мм и 20 батерија калибра 76,5 мм, снабдевених са по 4 топа уз муницију од по 1000 зрна за сваки топ.Децембра 1939. године поново је покушано да се у Енглеској набави противавионска артиљерија, али је британска влада изјавила да нема противавионске топове и нека их Југославија купи од Немаца. У другој половини марта и током априла 1940. године стигло је 16 батерија калибра 76,5 мм, али са неодговарајућим бројем трактора и командних уређаја. Тек крајем 1940. године завршена је испорука противавионске артиљерије,али док су батерије топова 76,5 мм испоручене са тракторима, командним уређајима и муницијом, 7 батерија топова калибра 75 мм испоручено је без трактора. Није испоручен знатан део за комплетирање батерија.
Почетак рата на територији Краљевине Југославије 1941. године
потпуно је блокирао започете набавке противавионских артиљеријских
оруђа.
Доц. др Радован Радовановић
Криминалистичко-полицијска академија, Београд
Мр Небојша Ђокић
Центар за војно-политичке студије, Београд
![[Слика: 765m28.jpg]](https://www.quartermastersection.com/yugoslavian/artillery/img/765m28.jpg)
