[ЈВуО-КГ]

Yugoslav Prisoners of War in Norway

In total 4,268 Yugoslavs arrived in Norway at great cost. Most of them, 90 %, were Serbians, 2230 were from Serbia, 1023 from Croatia and 1015 from Bosnia-Herzegovina.

https://www.norway.no/en/serbia/norway-s...in-norway/

[ЈВуО-КГ]

UGOVOR O ODBRAMBENOM SAVEZU IZMEDjU KRALjEVINE SHS I REPUBLIKE ČEHOSLOVAČKE, Beograd, 14. avgust 1920.

Čvrsto rešeni da čuvaju mir dobijen tolikim žrtvama, i s obzirom na Pakt Društva naroda i stanje stvoreno Trijanonskim ugovorom od 4. VI 1920. između saveznika i udruženih sila s jedne, i Mađarske s druge strane, predsednik Čehoslovačke i kralj Srba, Hrvata i Slovenaca sporazumeli su se da zaključe jednu odbrambenu konvenciju.

U tom cilju imenovali su njihove opunomoćene delegate:

Predsednik Čehoslovačke Republike:
G. Eduarda Beneša, ministar inostranih poslova.
Njegovo Veličanstvo kralj Srba, Hrvata i Slovenaca:
G. Momčila Ninčića, doktor prava, ministar trgovine i industrije, ministar inostranih poslova,

koji, pošto su izmenjali svoja punomoćja koja su bila u dobroj i propisanoj formi, resili su sledeće:

Član 1.

Za slučaj neizazvanog napada od strane Mađarske protiv jedne od Visokih strana ugovornica, druga strana priteći će u pomoć napadnutoj.

Član 2.

Nadležne tehničke vlasti sporazumno će odlučiti o potrebnim merama za izvršenje ovog Ugovora.

Član 3.

Ni jedna od strana ugovornica neće zaključiti savez sa trećom državom pre nego što obavesti drugu stranu.

Član 4.

Ovaj Ugovor važi za dve godine od dana ratifikacije, a po isteku roka svaka strana ugovornica ga može odjaviti. Ugovor će trajati šest meseci od dana odjave.

Član 5.

Ovaj Ugovor će biti saopšten Društvu naroda.

Član 6.

Ova konvencija biće ratifikovana i ratifikacije će biti izmenjene u Beogradu što pre je moguće.

Navedeni opunomoćenici potpisali su i stavili svoje pečate. Rađeno u Beogradu, u dva primerka, 14. avgusta 1920. godine.

Mo. Ninčić s.r.
Dr. Eduard Beneš s.r.

Ratifikacije razmenjene 10. novembra 1921.

Izvor: J. Jovanović, Diplomatska istorija nove Evrope, H, str. 137.B.
Krizman, Vanjska politika Kraljevine Jugoslavije 1918-1941, str. 156.
Službene novine, 1920, hr. 253.
Martens NRG, 3ème série, t. XII, p. 846.
Recueil des Traites de la SDN, v. VI, p. 209.

Napomena. - Ovaj Ugovor (konvencija) je posledica revanšističke politike mađarske Vlade koja se počela pokazivati još pre potpisivanja Trijanonskog mirovnog ugovora 1920. godine kroz ispoljavanje netrpeljivosti prema novim susednim državama (Čehoslovačkoj, Rumuniji i Jugoslaviji). Sukobi povodom Baranje i mađarske podrške frankovačkoj emigraciji Hrvatske sa Jugoslavijom, povodom otvorene agitacije i zahteva za vraćanje cele Slovačke, nezadovoljstvo gubljenjem Erdelja (rumunske Transilvanije) i držanje brojne vojske pod oružjem, približili su tri susedne države zbog straha od pomenutog mađarskog revanšizma, tako da su one zaključile bilateralne odbrambene ugovore koji su kasnije nazvani "Mala antanta". Ovaj naziv je prvo upotrebila mađarska štampa i on je kasnije ušao u opštu upotrebu. Pregovore o savezu su vodili Pašić i Trumbić sa Benešom. Podršku je pružala Francuska kroz politiku očuvanja "versajskog sistema" i tzv. sanitarnog kordona prema SSSR.
(Prof. Momir Stojković, "Balkanski ugovorni odnosi 1876-1996.")

KONVENCIJA O ODBRAMBENOM SAVEZU IZMEDjU RUMUNIJE I KRALjEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA,
Beograd, 7. jun 1921.

Čvrsto rešeni da očuvaju mir dobijen tolikim žrtvama i poredak utvrđen Ugovorom zaključenim u Trijanonu 4. juna 1920. godine između saveznih i udruženih Sila s jedne i Mađarske s druge strane, kao i Ugovorom u Neju od 27. novembra 1919. između saveznika i Bugarske, Njegovo Veličanstvo Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca i Njegovo Veličanstvo Kralj Rumunije sporazumeli su se da zaključe jednu odbrambenu Konvenciju.

U tom cilju imenovali su za njihove opunomoćene delegate:

Njegovo Veličanstvo Kralj Rumunije:
G. Take Jonesku, ministar inostranih poslova,
Njegovo Veličanstvo Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca:
G. Nikola Pašić, predsednik Ministarskog saveta, ministar inostranih poslova,

koji, pošto su izmenjali svoja punomoćja koja su nađena u dobroj i propisanoj formi, definisali su sledeće članove:

Član 1.

U slučaju neizazvanog napada od strane Mađarske ili Bugarske protiv jedne od Visokih strana ugovornica u nameri da preokrenu poredak utvrđen ugovorima u Trijanonu i Neju, druga strana se obavezuje da pritekne u pomoć napadnutoj strani prema ugovoru predviđenom u čl. 2 ove Konvencije.

Član 2.

Nadležne tehničke vlasti Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevine Rumunije odlučiće sporazumno, uposebnoj vojnoj konvenciji koja se ima zaključiti što pre o izvršenju ove Konvencije.

Član 3.

Ni jedna od Visokih strana ugovornica neće zaključiti savez sa trećom državom pre nego što obavesti drugu stranu.

Član 4.

Radi koordinacije rada, obe ove vlade obavezuju se da se savetuju u spoljnoj politici koja se odnosi na njihove odnose sa Mađarskom i Bugarskom.

Član 5.

Ova Konvencija će biti na snazi dve godine od dana ratifikacije. Ovaj rok izvršiće svaka strana potpisnica imajući mogućnost da otkaže Konvenciju, koja ostaje na snazi 6 meseci posle datuma otkaza.

Član 6.

Ova Konvencija će biti saopštena Društvu naroda (Pakt Društva naroda).

Član 7.

Ova Konvencija će biti ratifikovana i ratifikacije će biti izmenjene što pre. U potvrdu čega navedeni opunomoćnici potpisali su i stavili svoje pečate.

Rađeno u Beogradu, u dva primerka, 7. juna 1921. godine.

Take Jonesko s.r.

Nikola P. Pašić s.r.

Izvor: J. J. Jovanović, Diplomatska istorija nove Evrope, II, str. 138.
B. Krizman, Vanjska politika Kraljevine Jugoslavije 1918-1941, str. 156.
Martens, NRG, 3ème série, t. XVIII, p. 329.
Recueildes traités SDN, v. LIV, p. 257.

Napomena. - Ovom Ugovoru je Protokolom od 7. jula 1923, potpisanom u Bukureštu, produžena važnost. V. Recueil des traités SDN, v. LIV, p. 260; Martens, NRG, 3ème série, t. XVIII, p. 652.
(Prof. Momir Stojković, "Balkanski ugovorni odnosi 1876-1996.")

[ЈВуО-КГ]

Извор за слику:http://www.paluba.info

[ЈВуО-КГ]

Motorizacija teške artiljerije u Vojsci Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1941

https://www.academia.edu/11141814/Motori...918_-_1941

[Перун]

Занимљива књига:

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/c...dija_2.pdf

[ЈВуО-КГ]

Занимљива књига:

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/c...dija_2.pdf

Еро,Еро слабо ти мени пратиш ову тему. Качио сам ја ово давно. Него нисам због тога првобитно реплцирао него нешто друго. Ако налетиш на књигу Димитрија Ђурића,генерала ВКС чији назив тачно не знам а односи се на војну струку,баци линк на ону тему о ВКС. То ти је онај што је код нас први дефинисао стратегију и тактику. Стратегију као укупност ратовања а тактику као разраду главног плана. Не знам да ли су те стручне књиге поскидане са интернета али ја ништа не могу да нађем. Ако налетиш негде,одмах линк доле на тему, има занимљивих ствари код њега. Ајде брате, држи се,жив био.

п.с. Гледао сам ову децембарску заклетву, не знам јеси ли био онде или си је раније положио.Рече онај један да су ШРО септембарци ти који положише, не знам је ли тачно.

[Перун]

Није да слабо пратим него је не пратим уопште. Мало времена а посла преко главе тако да не читам ништа осим онога о чему пишем.

Заклетва ми је била у Ваљеву, 20. септембра.

[ЈВуО-КГ]

Заклетва ми је била у Ваљеву, 20. септембра.

То је логично.И ја сам своју положио после 20 и нешто дана,овај ме дезинформисао. Нисам толико упућен око ШРО па нисам знао.

[Бранке]

Хладно оружије војске Краљевине Југославије:

http://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-19.pdf

[Шумадинац]

[Бранке]

Немачки постер из 1932:



https://www.geographicus.com/P/AntiqueMa...nally-1939

https://ww2-weapons.com/

https://tanks-encyclopedia.com/

Број тенкова по државама пред Други Светски Рат
(П.С. Бројке варирају)

Бугарска: 1939 - 22 комада ,1941 - 58 комада
Белгија: 1940 - 42+ комада
Чехословачка: 1938 - 110 оклопних аутомобила,298 средњих тенкова,140 лаких тенкова
Шведска:
1939:
1.податак: 13(3 модерна)
2.податак: 38 лаких тенкова
3.податак:
Number of tanks pre-war: 14
Number of tanks in 1939: 29
Number of tanks in 1940: 38
Number of tanks in 1941: 135

Финска: 1939/40 - 32 тенка ФТ17
Француска: 1939 - 4200 тенкова(од тога 1600 ФТ17,500 Somua S-35 и 1600 Р35)
Мађарска:
1939:
1. податак - 19+5(ФТ 17) лаких тенкова,8 оклопних аутомобила
2. податак из Словачко-Мађарског рата - 70 италијанских тенкета + 3 оклопна аутомобила
Ирска: 1939 - 2 лака тенка,13 оклопних аутомобила,200+ транспортера гусеничара наоружаних са по 1 митраљезом
Пољска: 1939 - 1200 разних оклопних возила(880 тенкова од тога 220 модерних,остало већином ФТ17)
Румунија: 1941: 126 лаких тенкова(75 Р35,остало Р2),35 тенкета и 19 оклопних аутомобила
Холандија: 1940(у Европи) - 32 оклопна аутомобила
Грчка: Без борбених возила
Албанија: 2 лака тенка Фиат 3000Б(ФТ17),6 тенкета и 8 оклопних аутомобила
Данска:Без борбених возила
Норвешка:Без борбених возила
Шпанија: Без тачног податка(неколико стотина је допремљено републиканцима од СССР,и Франковим трупама од стране Немачке,непознат податак колико је преживело грађански рат)
УК: 1939 - 1146 комада
СССР: 1939 - 19768 комада + 2594 оклопна аутомобила,у зимском рату учествовало око 1200
Немачка: 1939 - 3478 комада
Италија: 1940 - 725 комада
САД: 1942 - 1389 комада
Словачка: 1939 - 12 PzKpfw 38(t)
Вишијева Француска у Европи: Без борбених возила
Tурска: 1940 - 200 комада
Јапан: 1939 - 700 - 900 комада

Број авиона(свих типова):

Пољска: 1939 - 433 комада у борби
Чехословачка: 1938 - 1300 комада
Мађарска: 1941 - 220 комада
Ирска: 1939- око 30 комада
Данска: 1940 - 50 + 50 морнаричких
Финска: 1939 - 145 комада
Белгија: 1940 - око 180 комада
Румунија 1939 - око 500 комада
Албанија 1939 - 5 комада
Холандија 1940 - 139 комада
Норвешка 1940 - 76 комада
Шведска: 1940 - око 280 комада
Бугарска: 1941 - 250 комада
Шпанија: Исто стање као и са тенковима
Француска: 1939: 2916 комада
Италија: 1939 -2000 комада(+ исто толико у резерви)
Немачка: 1939 - 4093 комада
Грчка: 1940 - око 100 комада,1941 - 41 авион
УК: 1939 - 10208 комада,од тога у оперативним јединицама око 3500
Турска: 1939 - 370 комада
СССР: 1937 - 3576 комада,у зимском рату учествовало 996
САД: 1939 - 2400+2500 морнаричких
Вишијева Француска у Европи: 432 комада
Словачка: 1940 - 30+ комада
Јапан: 1939 - 1039 комада

[Бранке]

Моторизација коњице у Краљевини Југославији:

https://docdro.id/HFwF4je

СТРАНИ УТИЦАЈИ НА РАЗВОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈНЕ ДОКТРИНЕ О ОКЛОПНИМ ЈЕДИНИЦАМА
(1918–1941)

https://www.academia.edu/11142802/Strani...18_-_1941_

ВОЈНА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА У КРАЉЕВИНИ СХС/ЈУГОСЛАВИЈИ 1918–1941

https://www.academia.edu/11142529/Vojna_...918_-_1941

[Бранке]

[Бенито]

Бранке, интересантан сам знати- умориш ли се када, брате?
Свака част!!!!