[пек.]

Има ли нека бугарска дивизија да није ратовала против српске војске 1915.-1918?

[Бранке]

[Митић]

Миноносци/минополагачи Краљевске ратне морнарице "Лабуд" (ЛБ), "Кобац" (КБ) и "Соко" (СК) изграђени су у Немачкој – "Лабуд" у бродоградилишту "Reihersteig Schiffswerft" у Хамбургу 1918, а "Кобац" и "Соко" у бродоградилишту "Нептун" у Ростоку 1917. године. Преко једне хамбуршке фирме продати су Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 20. јула 1921. за по 1.400.000 марака, наоружани су и уведени у КРМ. "Лабуд" је прво уведен као "Гавран", али му је име касније промењено.

Након 20 година службе у Ратној морнарици Краљевине СХС (од 3. октобра 1929. Краљевине Југославије), током Априлског рата 1941. заробљавају их Италијани и уводе у своју флоту као минополагаче, а касније ловце на подморнице ("Лабуд" као AS 120 "Zuri", а од 1. јуна 1942. AS 120 "Oriole"; "Кобац" као AS 110 "Unie"; и "Соко" као AS 111 "Eso"). "Сокола" је, као што смо већ писали, 19. јануара 1943. близу острва Ђерба недалеко од туниске обале потопио торпедо испаљен из авиона савезничке авијације.

Десетак дана касније, тачније 30. јануара 1943, савезничка авијација је у Бизерти потопила и "Копца". А "Лабуд" је тешко оштећен у бомбардовању енглеске авијације у лето 1943, па га је посада потопила да не би дошао савезницима у руке и био враћен флоти Југословенске војске ван Отаџбине, као што се обично догађало.

Окосницу флоте Југословенске војске ван Отаџбине (ЈВвО) сачињавали су бродови (и подморница "Небојша") Краљевске ратне морнарице који су у априлу 1941. избегли заробљавање, пробили се до Александрије и прикључили савезницима. Њен званичан назив био је Морнарички одред ЈВвО. Формално потчињена југословенској Краљевској влади у Лондону, којој је министар војске и МОРНАРИЦЕ био армијски генерал Драгољуб - Чича Дража - Михаиловић, она се практично налазила у британском ланцу командовања на Медитерану, и све време рата, о чему већ писали, одважно је учествовала у савезничким акцијама широм Средоземља...

Извор: Историја српског поморства

https://www.facebook.com/pomorstvo/photo...459677681/

[пек.]

Има ли нека карта са поделом на дивизије и пукове ја сам нашао само ову табелу http://apantelic.rs/jkv/form_div/divizije.jpg ако сам добро разумео дринска дунавска и моравска дивизија су подељене и проширене у Босну Војводину и Македонију

[Митић]

Разарач "Сплит" требало је да буде пети разарач наше Краљевске ратне морнарице, после "Дубровника" (изграђен у Глазгову у Шкотској 1930), и три разарача типа "Београд" пројектована у Нанту у Француској ("Ateliers et Chantiers de la Loire"), при чему је први, "Београд", и изграђен у бродоградилишту у Нанту 1936, а друга друга два, "Загреб" и "Љубљана", у "Јадранском бродоградилишту АД" у Сплиту, где су поринути 1938. године.

Разарач "Сплит" (типа "Сплит") изграђен је такође у "Јадранском бродоградилишту АД" у Сплиту 1939. године. Поринут је 1940. али је почетак Другог светског рата спречио довршетак радова на овом броду. Током рата "Сплит" је двапут потапан. Први пут су га потопили партизани, након капитулације Италије, да би спречили да га преузму Немци, а други пут савезничка авијација 1944. године.

Након рата је извучен, ремонтован и коначно као Р 11 "Сплит" уведен у Југословенску ратну морнарицу, у којој ће служити све до 1985. године, али о тој служби говорићемо други пут...

https://www.facebook.com/pomorstvo/photo...663414727/

Извор: Фејсбук страница "Историја српског поморства"

[Митић]

Преузето са: Фејсбук странице "Историја Чачка"

https://www.facebook.com/%D0%98%D1%81%D1...862555272/

[Бранке]

Вучни Трактор за Мерзере 305мм

[Митић]

Pao za otadžbinu

Nadgrobni spomenik za majora jugoslovenske kraljevske vojske, Slovenca Igora Berana, poginulog 1943. prilikom napada na nemački aerodrom, na britanskom vojnom groblju kod zaliva Suda na grčkom ostrvu Krit.

Beran je kao pomorski pilot odbio da prizna kapitulaciju zemlje aprila 1941. i sa grupom istomišljenika jugoslovenskih oficira stupio je u sastav britanskog ratnog vazduhoplovstva RAF. U toku naredne dve godine leteće avion Hoker Hariken u sastavu 94. skvadrona RAF u Africi protiv Romelovog Afričkog Korpusa.

Beran je oboren za komandama svog aviona dok je napadao ciljeve na aerodromu na Kritu. Na tom zadatku oboren je još jedan od jugoslovenskih pilota ali za razliku od Berana čije telo su Nemci izvukli iz olupine, on je pao u Sredozemno more i nikada nije pronađen.

Majora Igora Berana odlikovao je posmrtno kralj Petar II Karađorđević Karađorđevom zvezdom I stepena za herojsku smrt.

Osim jednog izdanja posvećenog pilotima Aprilskog rata iz 1970. godine, ime ovog pilota potpuno je zaboravljeno i ostalo je poznato samo u veoma uskom krugu ljubitelja vojne i aero istorije.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=102...8945618677

Извор: Бане Гајић (Пренето са његовог Фејсбук профила)

[ЈВуО-КГ]

Запустили сте тему.  

Мало да је освежимо Причом из мог града тј. аеродромима мога града којих је некада било три а данас је најближи на 36км.

У Краљевини Југославији одржано је седам аеромитинга у Крагујевцу, сви са великом или боље рећи превеликом посетом.

Та три аеродрома била су :

-Вашариште

-Сушичко или Добро поље

-Драгушица код Кнића

Први аеромитинг одржан је 11.јуна 1933. године. на војном и цивилном аеродрому Вашариште.Оваква одлука је донета из разлога јер су прве бомбе бачене на цивиле,управо бачене на Крагујевчане 1915. године.Тада је уједно и оборен први непријатељски авион,али о томе смо писали више пута и где је оборен и кога је оборио и ко су били чланови непријатељске посаде...

Други аеромитинг одржан је,такође, на аеродрому Вашариште 23.јула 1933. године. Приликом најаве овог митинга изнад Крагујевца је избачено око 150.000 летака који су позивали грађанство на овај спектакл.Извошење програма почело је у 8 часова ујутру дочеком авиона 6. ваздухопловног пука,предвођених ваздухопловним капетаном 1. класе Синишом Николићем.Са њим су долетели и официри: капетани 2.класе Миливоје Мишовић и Илија Миловановић, поручници Велимир Величковић,Владимир Јовичић и Јован Рапаић.потпоручници Иво Оштрић и Вјекослав Начић. Они су долетели са пет "Потеза 25" и три ловачка "Девоатена".Програм је био занимљив,учествовало је доста војних и цивилних авиона а у биоскопу Пивница приказан је и амерички филм Винге.

Трећи аеромитинг одржан је 3.јуна 1934. године на аеродрому Вашариште.Овај митинг остао је упамћен по томе што су грађани видели невероватне акробације које су изводили југословенски пилоти на разним моделима авиона.Публика је видела групно летење са разним престројавањима, падобранско спуштање са 2000 метара и разне друге ствари. У акробацијама се нарочито истицао ваздухопловни поручник Бошко Станојловић,син ђенерала Радисава Станојловића,бившег команданта ваздухопловства.


Године 1934. изграђен је нови аеродром и најмодернији хангар у КЈ.

Четврти аеромитинг и освећење хангара и аеродрома Сушичко поље 2.јуна 1935. године.Овај аеро митинг је имао изизетно велику посету, био је присутан велики број припадника ондашње елите из разних области као и сви верски великодостојници,свих конфесија у КЈ.

У овом периоду у КГ је почео са радом и авио такси. Толико то беше заостала држава,питајте комунисте ако мени не верујете.

Пети аеромитинг одржан је 17.октобра 1937. године.Највећи број слика остао је са тог аеромитинга а највећи колекционар тих слика је Шиме Оштрић из Шибеника,не знам да ли је још увек жив,претпостављам да је то син Ивана Оштрића југословенског хероја и великог борца за отаџбину.

Шести аеромитинг одржан је 16. октобра 1938. године,такође,као и четври и пети на тада модереном аеродрому Сушичко или Добро поље.

Седми аеромитнг био је 16. јула 1939. године. Познат по највећем броју гостију из других градова.Такође одржан на аеродрому Сушичко поље. На том месту данас се налази насеље Аеродром. Ко долази у Крагујевац старим путем БГ-КГ,то је оно насеље са зградама и солитерима,десно од пута,гледано из правца Београда.

[Милослав Самарџић]

Свака част за ово!
Јел знаш где је била кућа капетана Мишовића?

[ЈВуО-КГ]

Свака част за ово!
Јел знаш где је била кућа капетана Мишовића?

Хвала брате! Не знам или знам а не могу да се сетим, журио сам док сам писао, превише правописних грешака и заборавих име једног капетана да напишем, сад ћу да исправим све.Ухватила ме брате мој нека нервоза од ове лудачке атмосфере коју је креирао Вучић па не знам где је лево што би народ рекао.

п.с. Данас, невероватна сцена у мом насељу а и твом некадашњем. Један покушао из оне траке која води из Шумарица ка граду да скрене лево,али не тамо где треба,код Тото грила и поред ЕКО пумпе, него кренуо да скреће у траку која води из Београда ка граду и неки камион га је покупио. Ротација колико хоћеш. Неколико сати су стајали тамо, свега и свачега сам се нагледао, али ово што сам видео данас ,нисам никада раније.Немам појма ни да ли је жив нити колико их је било у оном возилу.

[Милослав Самарџић]

Видео сам то, није страша удес, али на незгодном месту.
Мишовићи су живели где је сада ''Златна ружа'', преко пута суда, имао је ту његов отац и кафану. Конфисковано... Он је био стручни консултант за филм ''Четници - борбена герила''. Убио се 1950. и неке у неком хотелу у Америци.

[ЈВуО-КГ]

Нисам то знао. Мада сам на сликама видео ту кућу на месту где је данас  Златна ружа.

[ЈВуО-КГ]

Од 1933. ради убрзавања обуке у војним пилотским школама,Штаб баздухопловства војске примао је сваке године одређени број младића из грађанства за своје питомце у цивилним пилотским школама,које су радиле при аероклубовима.На предвојничку обуку примани су младићи старости од 20 до 25 година.Од 1939. године и младићи од 18 година са средњом школом и положеним испитом зрелости.

Почетком 1940. у време ратних припрема,војно ваздухопловство преузело је предвојничко школовање од аероклубова.Због тога је формирано девет предвојничких пилотских школа у Новом Саду,Сарајеву,Загребу,Мостару,Скопљу,Земуну,Љубљани,Крагујевцу и НИшу код тренажних ескадрила.

Одељење предвојничке пилотске школе из Крагујевца било је подређено 610. тренажној ескадрили са седиштем у Нишу и опремљено авионима Физир ФН и Потез 25 за обуку.Пилотска обука изводила се на аеродромима у Јагодини,Прељини,Смедеревској Паланци и Крагујевцу.Обуку у првој генерацији предвојничке пилотске школе у Крагујевцу завршили су касније познати пилоти Александар Стефановић,Мирослав Спудић,Владимир Водопивец и други.Наставници су били пилоти војног ваздухопловства.Ученици су имали интернатски смештај а њихово школовање је падало на терет буџета војног ваздухопловства.Обука је трајала 6 месеци.После обуке питомци су добијали звање дипломираног пилота.До почетка Априлског рата обуку у пилотским школама завршиле су две класе пилота.

Списка ученика из Пилотске школе предвојничке обуке на крагујевачком аеродрому.Подаци потичу из књиге летача број 11,подофицири пилоти из резерве,која се чува у музеју Југословенског ратног ваздухопловства.

Пилотска школа предвојничке обуке из 1940. године.

Крагујевац-I група

1.Белић Звонимир
2.Божанић Владислав
3.Бунић Драгољуб
4.Ћурувија Стеван
5.Дукић Сава
6.Ђорђевић Радослав
7.Ђурић Миодраг
8.Јовановић Боривоје
9.Јовановић Миодраг
10.Матић Богољуб
11.Матић Мирољуб
12.Мићовић Паун
13.Михајловић Јован
14.Мијалковић Боривоје
15.Милић Предраг
16.Милосављевић Милош
17.Милошевић Стеван
18.Николић Милан
19.Новић Јосип
20.Обрадовић Милутин
21.Парлић Александар
22.Петровић Данило
23.Петровић Ђорђе
24.Петровић Владимир
25.Поповић Петар
26.Ранисављевић Мирослав
27.Ружић Владимир
28.Салаковић Боривоје
29.Станковић Љубиша
30.Стефановић Александар
31.Студић Мирослав
32.Шварц Ђуро
33.Велимировић Љубомир
34.Водопивец Владимир

Крагујевац-II група

1.Божовић Рајко
2.Ћирић Лазар
3.Чудомировић Јован
4.Ђакић Стојан
5.Џелатовић Димитрије
6.гаврић Слободан
7.Грацнер Иван
8.Илић Миомир
9.Ивковић Михајло
10.Јовановић Душан
11.Јовановић Светозар
12.Јовановић Велизар
13.Лазаревић Драгољуб
14.Марковић Владимир
15.Мартиновић Душан
16.Милекић Божидар
17.Милошевић Филип
18.Николић Бранислав
19.Нинчић Александар
20.Павловић Миодраг
21.Пешић Јован
22.Петровић Радомир
23.Симић Душан
24.Станковић десимир
25.Васић Милан
26.Васин Новак
27.Веиновић Владимир
28.Вејновић Богдан
29.Вељковић Миодраг

У првој групи било је 34 а у другој 29 ученика пилота.Они су завршили обуку и постали дипломирани пилоти.

У Крагујевцу је 30. новембра 1940. погинуо ученик пилотске школе Иван Благојевић.По доступним подацима он је једини од ученика пилота који није завршио обуку.

п.с. Пре неку годину Мића Адмирал је поменуо ову школу за коју већина људи у Крагујевцу ни дан данас не зна, а сад имамо и списак полазника. Формирана је мало пре самог рата па није успела да одшколује већи број пилота.