[zicanin]

Da,lako je reci "Bog je ljubav"! Ali,imperativ je kako steci i na koji nacin zadobiti tu Ljubav? Sigurno,ne ovako sto radis po forumu,iznoseci razne propagande i pogresna tumacenja od nakolicina usijanih glava!

[смедерево]

ПРОГОН ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА И МОНАШТВА СА КиM

ЧУЈ СРБИНЕ ОВУ ПЈЕСМУ МОЈУ
О ВЕЛИКОМЕ ЗА ИСТИНУ БОЈУ
ДА ПРОБУДИМ СА ЊОМ САВЈЕСТ ТВОЈУ
ДА РАЗМИСЛИШ НА КОЈУ ЋЕШ СТРАНУ
ИЛИ К’ БОГУ ИЛИ К’ ВАТИКАНУ
БОГ СЕ ДРАГИ НА СРБЕ СМИЛОВА
ДА НАС СПАСИ ПАПИСТА ЗЛОТВОРА
ШТО СУ ХРИСТА И СВЕТЕ ИЗДАЛИ
И У ЦРКВИ РАСКОЛ НАПРАВИЛИ
ПРОТИВ ЦРКВЕ РАДИЛИ СУ ТАЈНО
А ГОСПОД ИХ РАЗОБЛИЧИ ЈАВНО

ХОЋЕ ОНИ ДА ПРИЗНАМО ПАПУ
ДА КОД ХРИСТА ИЗГУБИМО ПЛАТУ
ОД ВЛАДИКА САМО АРТЕМИЈЕ
ПАПСКУ ЈЕРЕС ЈАВНО ПРИЗНА“НИЈЕ
ВЕЋ УСТАДЕ К“О ЕФЕСКИ МАРКО
ПА ИМ РЕЧЕ ТО НЕ МОЖЕ ТАКО
НЕ МОЖЕТЕ ВЈЕРУ ДА КВАРИТЕ
ВЕЋ МОРАТЕ ДА ЈЕ САЧУВАТЕ
КАКВУ НАМ ЈЕ ПРЕЦИ ОСТАВИШЕ
КРОЗ САБОРЕ ШТО ЈЕ ПРОЧИСТИШЕ
И КРВЉУ ЈЕ СВОЈОМ ОДБРАНИШЕ

ЗАТО САДА НИКО ПРАВО НЕМА
ДА ПРОТУРА ШТО ВАТИКАН СПРЕМА
СВЕТЕ ОЦЕ МОРАМО СЛУШАТИ
И КАНОНЕ ПРЕДА СЕ ИМАТИ
ЦРКВЕ НАШЕ ТО СУ ПУТОКАЗИ
ДА СТОЈИМО НА ДУХОВНОЈ СТРАЖИ
А КОСОВО МОРАМО БРАНИТИ
И С“НАРОДОМ НАШИМ ИСТРАЈАТИ
ДА СЕ СВЕТО ОЧУВА КОСОВО
ТО НАЈВЕЋЕ БЛАГО СРБИНОВО

КАД ТО ЧУШЕ ЛАТИНСКИ ВАЗАЛИ
ПРАВО ЛИЦЕ САД СУ ПОКАЗАЛИ
ЈЕР СУ СЕБЕ ПОД МИТРАМА КРИЛИ
А ТУЂИ СУ НАЈАМНИЦИ БИЛИ
НА ХРИСТОВА СКОЧИШЕ ВОЈНИКА
ЧЕТРДЕСЕТ И НЕШТО ВЛАДИКА
ЈЕФТИЋ ВЕЗИР ПРЕД ЊИМА ПРЕДЊАЧИ
ПА МУ КАЖЕ КАНОНЕ ОКАЧИ
МАЧКУ О РЕП ЈЕР НАМ НЕ ТРЕБАЈУ
САД ЕВРОПСКИ ПРОПИСИ ВЛАДАЈУ

А КАРДИНАЛ БУЛОВИЋ БЕЗ СТИДА
ШТО ЈЕ СВЕТЕ И ГОСПОДА ИЗДА’
СА СВОГ МЈЕСТА СРАМНО ДОБАЦУЈЕ
И ТО ГЛАСНО ДА СЕ ДОБРО ЧУЈЕ
ПА КО ВИШЕ СВЕТЕ ОЦЕ СЛУША
ТО ЈЕ ГЛУПОСТ ДА ПОСТОЈИ ДУША
ЈЕЗУИТА РАДОВИЋ СЕ ЈАВЉА
ДОСТА ПРИЧЕ ОКО СВЕТОСАВЉА
СРБИ ЈЕДНОМ СВИ МОРАЈУ ЗНАТИ
ЈЕДИНИ ЈЕ ИЗЛАЗ ПРЕМА ПАПИ

ТЕОДОСИЈЕ СЕ ЗАДОВОЉНО СМИЈЕ
РАДОСТ СВОЈУ НЕ МОЖЕ ДА СКРИЈЕ
ЈЕР ЈЕ ЊЕМУ ТАДИЋ ОБЕЋАО
КАД СЕ ОНО СА ПАПОМ САСТАО
ДА ЋЕ БИТИ КОСМЕТСКИ ВЛАДИКА
АКО ИЗДА СВОГА ДУХОВНИКА
ПА ОНАКО ПОЛУ ГЛАСНО КАЖЕ
ДА СЕ И ОН СА ЗАПАДОМ СЛАЖЕ
АРТЕМИЈА ДА ТРЕБА ПРОГНАТИ
А КОСОВО ШИПТАРИМА ДАТИ
ТАКО РЕЧЕ СВОГА ОЦА УБИ
И САД СКУТЕ ТАЧИЈЕВЕ ЉУБИ
А ПАТРИЈАРХ СА ТРОНА УСТАЈЕ
ЈАВНИ ПОЗИВ РИМСКОМ ПАПИ ДАЈЕ
ДА ЋЕ У НИШ ЊЕГА ДОЧЕКАТИ
МАКАР СРБИ МОРАЛИ НЕСТАТИ

А ОСТАЛИ ПАПСКИ САВЕЗНИЦИ
И ЗАПАДНИХ СИЛА НАЈАМНИЦИ
СВАКО ОДМАХ СВОМЕ „ГАЗДИ“ ЈАВЉА
ДА ЈЕ НЕШТО ПОШЛО ДА НЕ ВАЉА
ЈЕР НАМ САДА ОД КОРИСТИ НИЈЕ
ШТО СЕ БУНИ СТАРАЦ АРТЕМИЈЕ
ЈЕР НАМ САДА СВЕ ПОМРСИ КОНЦЕ
ЈЕР СПОМИЊЕ НЕКЕ СВЕТЕ ОЦЕ
НЕЋЕ ПАПУ А КОСОВО БРАНИ
СРБИ СУ МУ ОСТАЛИ ОДАНИ
ДОК ЈЕ ЊЕГА МИ МИРА НЕМАМО
А ПРЕДАЈУ КОСОВА СПРЕМАМО
МИ НЕ ЗНАМО ШТА САД ДА РАДИМО
КАКО ЊЕГА МИ ДА УКЛОНИМО
КАД ТО ЧУШЕ ГОСПОДАРИ СВИЈЕТА
ДА ИМ САМО АРТЕМИЈЕ СМЕТА
НА БРЗИНУ ПЛАНА НАПРАВИШЕ
И СЛУГАМА СВОЈИМ ДОСТАВИШЕ

КАД САСЛУША АРТЕМИЈЕ СТАРИ
КАКО ОВИ САГЛЕДАЈУ СТВАРИ
ТЕЖАК УЗДАХ ОТЕ СЕ ИЗ ГРУДИ
РЕЧЕ БОЖЕ МИЛОСТИВ НАМ БУДИ
ПА УСТАДЕ КОСОВУ СЕ ВРАТИ
А ТАМО ГА ЧЕКАХУ ЏЕЛАТИ
ПО НАРЕДБИ ТАДИЋЕВЕ ВЛАСТИ
И ВЛАДИКА КОЈИ СУ БЕЗ ЧАСТИ
ПОЛИЦИЈА СРБА И ШИПТАРА
ПРОЋЕРАШЕ АРТЕМИЈА СТАРА
И ЊЕГОВО МОНАШТВО ПРОГНАШЕ
И У ЦРКВУ РАСКОЛ НАПРАВИШЕ

ТО ЈЕ БРАТЕ БИЛА БОЖИЈА ВОЉА
ДА ОДВОЈИ ЖИТО ОД КУКОЉА
САД СЕ КУКОЉ ПОД МИТРАМА КРИЈЕ
КАКАВ ДО САД НИКАД БИО НИЈЕ
МОЛИ БОГА МОЈ БРАТЕ СРБИНЕ
ДА НАМ ДУГО ЖИВИ АРТЕМИЈЕ
И ЊЕГОВО МОНАШТВО ПРОГНАНО
ШТО ЈЕ ХРИСТУ ОСТАЛО ОДАНО
ЈЕР СЕ БОГУ ЗА СВЕ СРБЕ МОЛЕ
ЕКУМЕНСКОМ ПАКЛУ ДА ОДОЛЕ
ШТО НАМ ДОЂЕ КРОЗ ЦРКВЕНА ВРАТА
ПА СЕ ЂАВО ПРИЗНАЈЕ ЗА БРАТА
САД СИ ЧУО МОЈ БРАТЕ СРБИНЕ
ШТО ЈЕ ГОЊЕН СТАРАЦ АРТЕМИЈЕ
МОЛИ СЕ БОГУ ДА СРБИЈУ СПАСИ
СВЕТОСАВЉЕ ДА СЕ НЕ УГАСИ

ГУСЛАР БОГДАН МИЈУШКОВИЋ

[zicanin]

Mora da je autor ove pesme bio opsednut necistim silama,pa se dici toboz nekom poboznoscu i laznim patriotizmom! Tako se i Titu i njegovim banditima nekad likovalo. Ima tu necega...

[смедерево]

Беседа Епископа Артемија изговорена на Литургији у Бадовинцима у катакомби Светог Краља Милутина
ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ
„Ако ми од Бога очекујемо овоземаљска блага, требало би бар понекад, ако не чешће, бар на ову Нову годину, да се упитамо: „А шта Бог од нас очекује?“ Да ли смо ми дужни нешто Богу, да ли Он очекује од нас нешто у Новој години? Да, свакако! Очекује да будемо бољи него у прошлој години. Очекује да променимо себе кроз покајање. Да мисао своју, молитву своју упутимо на небеске вредности, на вечне вредности, које је Господ својим рођењем донео на земљу, даровао људима и Цркви својој Светој. А даровао је Господ много, све што Бог може даровати, даровао је људима кроз Господа Христа. И вечну правду и вечну истину и вечну љубав. И вечни живот. А ми то треба да учинимо својим. Како можемо да ми те Божанске вредности које је Господ даровао, да учинимо да то буде наша својина? Онако како је Свети Василије Велики учинио, и остали, многи, многи угодници Божији. Живећи по Јеванђељу Христовоме. Испуњавајући Божанске заповести које је Господ дао, вршећи Свете Тајне и Свете врлине у животу своме.“ (Епископ Артемије)

https://www.youtube.com/watch?v=LD3teRvys-8

[zicanin]

Najgore je se kriti iza lazne poboznosti...toboz u nekim "katakombama". Od greha raskolnistva se ne moze nigde pobeci!

[смедерево]

Епископ Артемије: Да се разумемо


Од почетка настанка проблема званог „случај Артемије“, било је доста оних који су Наше ставове у потпуности разумевали и свесрдно подржавали. У новије време код неких од њих дошло је до извесног колебања, збуњености, неодлучности да Нас следе. Како сазнајемо, на овај или онај начин, у последње време њих, као вернике, муче нека питања и недоумице, која за њих представљају „камен спотицања“, те нису у стању да Нас и даље онако отворено подржавају и следе на Нашем литургијском и еклисиолошком путу. У најбољој жељи да тим Нашим пријатељима и доброжелатељима помогнемо да разреше и превазиђу своје недоумице, покушаћемо да у најкраћем објаснимо неке Наше потезе и ставове, који управо и представљају за њих „камен спотицања и стену саблазни“. Уверени да су они, и поред тога, остали Наши пријатељи, истина, моментално у невољи, у дилеми „коме ће се приволети царству“, Ми им се као таквима и обраћамо у намери да им, као пријатељ пријатељу, помогнемо да превазиђу моменталну кризу.

Стога, драги пријатељи, како чујемо и сазнајемо, први „камен спотицања“ за Вас јесте ДУБОКИ ПОТОК. Иако само „поток“, он се за вас показао предубок и непремостив. Наш одлазак тамо за вас је био прелазак из статуса „МУЧЕНИКА“ у статус „БУНТОВНИКА“, што за Вас представља проблем, јер не видите оправданост тога чина. За Вас је, можда, било боље да Ми и даље останемо у статусу „мученика“, како бисте Нас Ви, и многи други, могли „сажаљевати“ свесрдно и „бранити“ пожртвовано. Нама, пак, није био циљ, нити би то било на добро Цркве Божије, да глумимо „мученика“, него да за Цркву и верни народ (од Бога Нам поверену паству) нешто конкретно и урадимо. Зато Наш одлазак у Дубоки Поток није био прелаз у статус „бунтовника“, него у статус „исповедника“, онога који отворено, јавно и одлучно исповеда ВЕРУ предату Нам од Светих Апостола, Светих Отаца, Светих Васељенских Сабора, који сачинише и Цркви на сва времена оставише СИМВОЛ ВЕРЕ, у коме, између осталог, исповедамо веру ”У ЈЕДНУ, СВЕТУ, САБОРНУ И АПОСТОЛСКУ ЦРКВУ“.

Да се „Дубоки Поток“ догодио тек после саборске одлуке о „рашчињењу“, онда би то заиста био одлазак у „бунтовнике“. Овако, тај Наш потез је еклисиолошки и канонски потпуно оправдан, јер смо Ми, као канонски и легитимни Епископ Eпархије рашко-призренске, поступили сходно 15. правилу Прво-другог цариградског Сабора, у коме Свети Оци налажу Православним Хришћанима да прекину помињање и црквено-литургијско општење са Епископом или Патријархом „због какве јереси, која је осуђена светим Саборима или светим Оцима, а коју он (Eпископ или Патријарх) јавно проповеда или отворено учи о њој у Цркви“. У том случају наложено је не само Нама, као православном Eпископу, него и сваком Православном Хришћанину, да се огради „од општења са таквим Eпископом (или Патријархом) и пре саборског разматрања“.

Ми смо потез „Дубоки Поток“, и све касније што је уследило, повукли не да бисмо „расколом разрушили јединство Цркве“ (не дао Бог), већ напротив – похитали смо да би „Цркву сачували од раскола и раздељења“, као што и објашњавају свети Оци у наведеном 15. правилу Прво-другог Сабора. Јер по њима, када је јерес у питању (а зар има неко коме још није јасно да је данас јерес екуменизма дубоко ушла на широка врата у Српску Православну Цркву), такав потез ограђивања не значи „да су се такви (који су се оградили) одвојили од Eпископа, већ од псевдоепископа и псевдоучитеља“, те „нису направили раскол у Цркви, већ су, колико је то од њих зависило, ослободили Цркву од раскола“.

Сходно томе, показало се, у кратком времену, да је Наш потез постао велика утеха и велика нада за све Православне вернике. Јер увек су кроз историју Цркве постојали људи који нису били равнодушни када је у питању судбина Цркве и чистота њеног учења. Примера има много и они су мање-више познати свима, па и Вама. Ми се и у овом времену трудимо да следимо те светле примере, понављајући речи свештеномученика Јосифа Петроградског: „Ја ни у ком случају нисам расколник (а поготову не „секташ“, Еп. А.) нити позивам на раскол, него позивам на очишћење Цркве од оних који сеју раскол и који га изазивају“ својим неправославним учењима и ставовима, јер се, по речи светог Григорија Богослова, „ћутањем се издаје Бог“.

Друго болно питање за Вас, драги пријатељи, јесте Наше (не)помињање Патријарха на Литургији, јер по Вама, то „означава не само непризнавање неканонских одлука Сабора, него непризнавање целине СПЦ , у којој има“, како кажете, „и клира и лаика који нису одступили од Христа“.

Пре свега, морамо да кажемо, да непомињање Патријарха јесте само Наша доследност горњем ставу, којег смо, надамо се, у претходној тачки довољно објаснили. Што се тиче, пак, непризнавања „целине СПЦ“, што Нам неко пребацује, то нигде и никада до сада нисмо ни рекли ни написали. Такав закључак се из Наших досадашњих ставова не може извући, а да не постане једна од многих клевета изфабрикованих на Наш рачун. Питање благодати у СПЦ још нико није поставио као нешто о чему се треба изјашњавати. За сада су у питању само индивидуалне изјаве, поступци, исповедање праве вере или јереси. Ствари ће се искристалисати у своје време. У том смислу, нико не доводи у питање православност Наших „сабораца“, који се сви труде на истом послу, „сваки према својим моћима“, као што каже Свето Јеванђеље. Зато сматрамо да се треба уздржавати од тешких речи и квалификација било кога из наших редова за „издају“, „кукавичлук“ и слично, јер то може само нанети штету праведној борби за одбрану Вере Православне у коју смо сви укључени.

Оно што бисмо овде још додали јесте да је дошло време да се „одваја кукољ од пшенице“. Ми нигде нисмо негирали валидност Тајни у СПЦ. Али појединци, очигледно, више нису у Цркви Символа Вере. Треба ли Вас подсећати на говоре и изјаве Патријарха Иринеја у Бечу у септембру месецу, на екуменске сусрете и заједничке молитве неких наших Aрхијереја, на недавни случај ХАНУКЕ у београдској синагоги, и... да не идемо даље. Формулације се тек кристалишу. У овом периоду сигурно није сваки израз (и са Наше стране) догма сам по себи.

Питање општења са још некима од браће Eпископа и осталих клирика је само питање времена. Ако не пре, то ће сигурно бити решено 2013. године. Јер и сва деца не проходају и не проговоре у истом месецу. Нека раније, нека касније. Свако у своје време. Тако и у овом нашем питању. Кад ко схвати Истину, онда треба да је и прихвати, и почиње да је исповеда речима и животом. Разумљиво. До тада Ми јесмо и остајемо само – Епархија рашко-призренска у егзилу.

Екуменизам је свејерес од самог зачетка свога. Никако не тек од случаја „Теодосијевог постављења“, чак не ни од такве формулације од стране Преподобног Авве Јустина. Против те свејереси смо се борили годинама и деценијама изнутра из Цркве. Тако је бивало и са многим другим јересима кроз дугу историју Цркве. Све су оне у почетку, неко време, живеле у самој Цркви. А кад је долазила „пуноћа времена“, кaда је време „сазрелило“, оне су од стране Цркве одсецане и анатемисане. Тако ће бити и са свејересју Екуменизма. Та јерес у нашој Цркви, као и све неканонске одлуке Синода и Сабора СПЦ током целе 2010. године, закључно са постављањем Eпископа Теодосија на трон Епархије рашко-призренске, при Нама живом и здравом канонском Eпископу, био је преломни тренутак када је требало повући одлучујући потез. Они су тим задњим чином пресекли, уствари, пупчану врпцу општења. Сваки вид даљег општења био би озакоњење како саме јереси, тако и свих безаконих и неканонских одлука, па и – рашчињења.

Надамо се, драги пријатељи, да ће ово неколико речи допринети да боље схватите Нашу борбу, те да нестане збуњености код Вас, „и неких других“, јер, како се чује, Ви „не знате куда Ми намеравамо ићи даље“. Ако Вам нешто значи, ево Вам Нашег одговора: Ми, заиста, не намеравамо ићи било где, него остати где смо и до сада били – у јединству са Црквом Символа Вере, са Светим Апостолима, са Светим Оцима, са Светим Васељенским Саборима, са нашим Светим Савом, Светим Владиком Николајем, Светим Аввом Јустином Ћелиjским, и осталим Светитељима који животом својим Богу угодише и нама светао пример оставише. Верујемо да се по том питању и Ви, који сте моментално збуњени, у потпуности са Нама слажете, и да нико од нас не намерава да трасира неки нови пут или оснива неку нову своју „цркву“. Јер само тако у заједници међусобно и „са свима Светима“, имамо наду да достигнемо циљ који је Господ поставио пред нас – Живот вечни.

На крају, идући у сусрет Витлејемском Богомладенцу, честитамо Вам, драги пријатељи, срећне и Богом благословене Божићне и новогодишње празнике уз сверадосни поздрав

Ваш у Христу Богу

+АРТЕМИЈЕ
Епископ рашко-призренски
У ЕГЗИЛУ

[zicanin]

Kakvo opravdanje bivseg Vladike Artemija! Otpadnistvo se ne moze opravdati. "Katakombe" treba ocistiti iz usijanih glava,da bi se jasno moglo videti. Uzalud sve te reci,toboz Bozje nadahnute,ako se ne vrsi misija Crkve i ne sledi primer Svetih Otaca. Praviti mucenika od sebe je zaista simptomaticno!

[смедерево]

Јеромонах Наум: Истина о најновијем прогону Владике Артемија и његових монаха

С обзиром на неистине које се пласирају у јавност од несрећних расколничких групација окупљених око духовног прељубочинца и оцеубице Теодосија, дужан сам да, као учесник у протеклим немилим догађајима, обавестим српску јавност шта се заиста дешавало у манастиру Дубоки Поток, тј. како су протекли други по реду прогон Владике Артемија и избацивање монаха и монахиња из манастира од законитог им Епископа одређених за монаховање.


Хронологија догађаја и лажи расколника


Владика Артемије је са неколико својих монаха пристигао у манастир Дубоки Поток, у четвртак 18. новембра увече. Том приликом Владику је дочекао игуман Ромило. Према оцу Ромилу су се сви односили коректно. Владика га је, као Епископ Епархије, обавестио да би сутра служио Свету Литургију и упутио му позив да саслужује. То је отац Ромило одбио. Надаље, слободу кретања оца Ромила нико није ограничавао. Према томе најбезочнија је лаж безаконика и расколника, изнесена на њиховом сајту, да је игуман Ромило био у „својеврсном статусу таоца у манастиру“.

У осталим извештајима безаконика стварана је слика да је верни народ био „спреман да одбрани светиње од покушаја насилног проваљивања“. Истина је да је верни народ одушевљено дочекао своје монахе из егзила и у великом броју дошао на Свету Литургију.

Такође је лаж да се нико од монаха који су остали у Епархији није прикључио монаштву уз Владику Артемија. Истина је да је јерођакон Мартинијан из манастира Зочиште саслуживао на Литургији и да се прикључио монаштву уз Владику Артемија.

Истина је да нико од нас није био наоружан и да нико није примењивао силу.

У једном тренутку један од монаха се дрско понео према игуману Дубоког Потока и отео му кључеве. Међутим, и он се касније покајао за свој преступ и затражио опроштај од игумана Ромила.

Неколико сати по доласку Владике Артемија, у манастир су почели да пристижу и остали монаси и монахиње у егзилу. После Свете Литургије Владика Артемије је манастирима и црквама упутио акт којим се поништавају све раније одлуке оба администратора. Део монахиња је истог дана упућен у манастир Девине Воде. Улазак у манастир је протекао без било какве примене силе. После неколико сати пристигао је духовни прељубочинац Теодосије са свештеницима-избацивачима и буквално изгурао игуманију Сару из манастира. Овај духовни оцеубица је, на запрепашћење монахиња, говорио: „Ово није јавна кућа, ово је моја кућа“. И остале монахиње су биле „изгуране“ или „извучене“ из манастира од стране свештеника пристиглих са Теодосијем. Сестре, њих двадесет и две, су се после тога поново вратиле у манастир Дубоки Поток.

Монаси из Црне Реке су такође у току дана, по благослову Владике Артемија, кренули према свом манастиру. Нажалост тамо им је српска жандармерија спречила улазак. Отац Кипријан и отац Мартинијан су се ипак некако искрали и успели да уђу у манастирски конак. Нешто касније су били избачени из конака и притворени у полицијску станицу у Тутину. Немамо информацију да ли су тренутно на слободи. По сведочењу црноречана улазак у манастир је спречавало педесетак полицајаца.

У Дубоком Потоку је Теодосије је са својом свешеничком свитом стигао око седам сати увече. У манастиру је тада било десетак монаха које је Владика Артемије задржао у манастиру и 22 монахиња и искушеница пристиглих из Девиних Вода. Теодосијев позив, упућен преко трећег лица, да дође у гостопримницу на разговор, Владика Артемије је одбио. У међувремену је у манастир придошло тридесетак верника у намери да спречи избацивање монаха. С обзиром на бројност монаштва и цивила окупљених око Владике Артемија, посао сличан оном у Девиним Водама је пропао. Зато је убрзо пристигла косовска полиција, специјална јединица ЕУЛЕКС полиције и НАТО трупе. Испред манастирске капије могла су се видети бројна возила: пет блиндираних џипова марке „Ландровер“, неколико еулексових џипова, један оклопни транспортер, и нешто даље од манастира (200 – 300 м), четири хамера и два оклопна транспортера НАТО – а. По слободној процени број људи задужен за избацивање Владике Артемија и његових монаха био је око 100.

Пошто Владика и монаси нису ни помислили да својевољно напусте манастир, полиција КПС-а је приступила изношењу монаха и монахиња изван манастирске капије и то у глуво доба (око пола два после поноћи). При томе су угасили поједина светла у ходнику где су били сконцентрисани монаси. Ово због оних који су снимали телефонима. Пред сам приступ КПС полиције монаси су поседали на под. Сво време су певали песме о Косову и тропаре Часном Крсту, Светом Јустину ћелијском, Светом Николају жичком... Кренула је неславна „чистка“ по налогу Теодосија. При томе неке монахе и монахиње полиција је морала да носи до капије манастира а неке само да приведе. Нико од монаха није примењивао силу према полицији. Ускоро, у конаку је остао само Владика Артемије и два монаха који су код њега били у келији. Келија је била закључана а Владика није самовољно хтео да напусти свој манастир. Полиција КПС-а је убрзо на захтев игумана Ромило развалила врата. При уласку врата су силом затварали монаси који су били са владиком. Убрзо је и та препрека савладана и полиција се сада нашла у владикиној келији. После дужег убеђивања да од предпостављених добијени налог о депортовању морају да изврше, Владика је без присиле сам кренуо ка свом ауту испред конака. Ту је дао свој благослов већ избаченим монасима и у пратњи полиције кренуо према граничном прелазу. На самом прелазу је обављена редовна контрола после чега је Владика под пратњом два полицијска аутомобила из МУП –а Србије кренуо према Краљеву. Ова пратња је код Владике изазвала чуђење. Остали монаси и монахиње су кренули за Владиком својим аутомобилима без пратње и ограничавања кретања од стране полиције.

Тако је протекао најновији прогон Владике Артемија из Богом му дане епархије, прогон дарован му од „духовног сина“ за педесетогодишњицу ношења часног монашког лика (пре 50 година, на Аранђеловдан, Владика Артемије је замонашен од стране свог духовног оца Авве Јустина ћелијског).

Треба нагласити болну чињеницу да су специјалне јединице ЕУЛЕКС-а и НАТО снаге у сваком тренутку биле спремне да интервенишу, нарочито у случају озбиљнијег отпора. Владика Артемије је, по сведочењу полицајаца из КПС-а, по сваку цену морао бити избачен ван граница Косова. Монаси су при томе морали бити избачени само из манастира. Потпуна ратна спрема и транспортери који су били спремни за акцијуи о томе најбоље сведоче. Према томе безаконици и расколници опет лажу када скривају кључну улогу ЕУЛЕКС-а и НАТО снага у операцији избацивања Владике Артемија из своје Епархије. Овај окупациони фактор је уствари био и налогодавац и контролор свега што се дешавало у манастиру Дубоки Поток. Ово је кристално јасно ономе ко зна крајњи циљ глобалиста. Да је рука КПС-а била немоћна, није тешко предпоставити, исход би био трагичан. Владика Артемије, је једноставно морао бити избачен са Косова жив или мртав. Он је био и остао сметња остваривању крајњег циља безаконика и окупатора - одвајање Косова као независне државе и стварање Косовске православне цркве тј. уништење српског православног бића. Све ово ипак, уз Божију помоћ, неће бити остварљиво док је законити Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Владика Артемије. То што је сада, слично Светом Јовану Златоустом, по други пут у прогону, далеко од своје Епархије, није, нити може бити сметња у Његовој даљој борби. Када је Господ са Њим, ко ће против Њега?

[zicanin]

Ovde se definitivno vidi da iza ovoga teksta ne stoje pravi monasi,vec jedna fanatizovana grupacija kojoj je cilj - Razdor u SPC. Ocigledno!

[смедерево]

Епископ Артемије: Интервју за инфо-службу епархије рашко-призренске

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Артемије дао је краћи интервју за Инфо-службу Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске.

1. Ваше Преосвештенство, како коментаришете иступање у јавности Вашег „наследника“ Теодосија?

Епископ док је жив, нема наследника на својој канонској Епархији. Ми смо доживотни канонски Епископ Епархије рашко-призренске. Теодосије наступа као узрпатор, као онај који је од оца преотео његову невесту. Сва његова прича је покушај да себе увери да је он Епископ ЕРП. Сигуран сам да у томе није успео. Друге може обманути, али себе не може, јер он најбоље зна како се домогао тога места.

2. Преосвећени, шта кажете на позиве бившег Епископа херцеговачког А. Јевтића да вратите новац који сте узели од народа на Косову и Метохији, ако сте узели, и да ли стоје све те приче о новцу и Вашем иметку?

Замолио бих га да ми каже где је тај новац о коме прича, а ја, ево јавно обећавам, да ћу му га поклонити. О томе прича месецима, али никако да пружи некакве доказе. Оптужба без доказа је најобичнија клевета, која је по закону кажњива.

3. Да ли сте се у међувремену сретали са руским амбасадором Конузином и да ли заиста намеравате да од Русије затражите азил?

Да, срели смо се са господином Амбасадором и информисали га о догађајима у Дубоком Потоку. Што се тиче тражења „азила“ у Русији или у било којој другој држави, таква идеја не постоји ни у подсвести. То је још једна анонимна клевета од неког душебрижника.

4. Преосвећени, aко не намеравате ни у Русију, ни у Грчку, како се прича, а не враћате се ни у Шишатовац, куда ћете, у који манастир, на коју страну?...

Тамо ћемо где је могуће. Негде морам боравити и Богу своме служити. Никада се на почетку све карте не откривају. Треба нешто оставити да Бог решава. А и време.

[zicanin]

Ode iz nase Crkve,pa koraknuvsi malo...strposta se u Duboki Potok. Treba mu pruziti ruku...ali on nece,lepse mu je u Potoku!

[смедерево]

Владика Артемије никада није нити ће напустити Свету Саборну и Апостолску Цркву.
Ти и теби сличнима искоракнулисте на погрешну страну!!!
За то ти ко брату кажем,ПОКАЈ се док има времена!!!

[zicanin]

Evo i ovde rasipas Alojzinu duhovnost..."POKAJ se dok ima vremena!!!" Cesto nam smeta nase vlastite i skrivene osobine kod drugih!

[смедерево]

Evo i ovde rasipas Alojzinu duhovnost..."POKAJ se dok ima vremena!!!" Cesto nam smeta nase vlastite i skrivene osobine kod drugih!

Још једном доказујеш своје лицемерје!!!