[Ђорђе Ивковић]

ДУБИНА САМОПОНИШТАВАЊА

На НСПМ је објављен један приказ књиге о Слободану Милошевићу.

Приказ књиге Слободана Антонића: "Милошевић - још није готово" - Боривој Рашуо

Ја не могу судити о књизи који нисам читао. Међутим, по реакцијама читалаца поменутог написа, који такође нису читали књигу, може се рећи да су већином реаговали по Павловљевом условном рефлексу. Невероватно, колико је титоизам у својој Милошевићевској иначици, али свакако једнако антисрпски, дубоко закован. Такав бес, таква мржња, према онима који су бар покушали да спасу Србију, можда постоји код оверених усташа олити чланова „Праве хтватске странке права“, или код балија или Арнаута.

Овде се, међутим, не ради о декларисаним аутошовинистима (о којима смо писали ), већ лажним родољубима, који су тиме гори од најгорих.

Пренећу шта сам ја написао у краћој полемици, без интереса за реакцију, у главном титоизмом опогањених опонената.

четвртак, 05 март 2015 11:40
Нимбус
Сви за садашњи режим у Србији знамо да је компрадорски, квислиншки или послушнички.
Сви знамо да је то најгори режим који смо имали од 2000-те.
Практично сва та издајничка власт, сви теренски кадровици, сва гласачка машинерија, иста она од времена Милошевића.
Шта Милошевићеви наследници данас раде што Милошевић већ није радио?
Колико данас имамо тајкуна који нису Милошевићеви ратни профитери?
Кога Млилошевић није издао?
Како је он то Србију бранио?
Колико ови краду а да СМ није исто толико крао од народа?
Да је милошевић жив, били би још гори.

Па још имате "политичке аналитичаре", о читаоцима да не говоримо, који на силу Бога покушавају да ове садашње угурају у исту врећу са "досманлијама", е не би ли опрали свју издајничку памет и савест. (Напомена: Небојша Малић, на пример)
Не може. Милошевић, Шешељ и сви који су били за такве су издајници. Били и остали.

Запамтите једном за свагда - Коштуница је не победио, већ ЗГАЗИО Милошевића. Зато што се у народу, на кратко, пробудио патриотизам.
Препоручи коментар:
+2 - 9

четвртак, 05 март 2015 14:22
Бошко
"Црвени" коментари и минуси само потврђују стару истину

Да се икада могло разговарати разумно са комуњарама (титоисти милошевићевци дачићевци) комуњаре уопште не би постојале.
Препоручи коментар:
+2 -9

ОДГОВОР:

четвртак, 05 март 2015 15:24
@Нимбус
ПА РЕЦИМО МИЛОШЕВИЋ НИЈЕ СКЛОПИО БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ

Како то мислите да је Коштуница "згазио" Милошевића? Мислите са оних 0,00001 одсто разлике на изборима?

четвртак, 05 март 2015 15:51
Нимбус
Па није Коштуница згазио Милошевића, већ га је изгазио.

У ситуацији која је попримила све одлике државне нацистичке диктауре, уз бесомучну пропаганду са свих државних медија, у ситуацији у којој су се органи силе толико осилили да нису само тукли децу, већ су у станицама милиције раскопчавали шлицеве и тој СРПСКОЈ ДЕЦИ турали под нос своје партизанске фалусе, па затим ту српску децу под пендрецима присиљавали да иду улицом и ноктима скидају плакате које су лепили; у ситуацији када се срески шпијуни од којих је један од раније овде познат, нису изували од посла, Коштуница је угазио Милошевића са 55% -45%. Не помаже ту другарца Арежина са накнадним поништавањем гласова и доношењем истих гласова у џаковима са Космета.

Коначно, десило се оно што сам и тврдио да ће се десити: Милошевића су одували четници из Шумадије. Кад се то десило, они бахати партизани раскопчаних шлицева су били у мишјим рупама.
Препоручи коментар:
+4 -9

четвртак, 05 март 2015 17:38
Нимбус
Вучића и Дачића имамо као артефакте из Милошевићеве ере.
Само на основу тога можемо тумачити ментално стање оних који и даље бране Милошевића.
Препоручи коментар:
+4 -7

четвртак, 05 март 2015 23:59
Обсервантес
Како време пролази Слободан Милошевић је све већи. Он је за актуелно време био величина. Он је данас екстра величина коју су, поспетооктобарски, надоградиле тзв. политичке елите огрезле у неморалу, неспособности и неодговорности за нацију . „Милошевић – још није готово“ је наслов који управо о томе говори. Милошевић расте обрнутом пропорцијом у односу на садашњост. Његова величина је управо у томе што му историјски споменик подижу његови противници несвесни своје минорности и историјске потрошности.
Препоручи коментар:
+7 -4

Закључак:

ТИ ГА КРСТИШ, ОНО ПРДИ..."

[Милослав Самарџић]

''...али где је до краја остао чврст у одбрани виталних нацаионалних и државних интереса српског народа и Србије. Рат за Косово и Метохију и Република Српска најбоља су потврда за такву оцену.''
Комунисти и одбрана националних интереса - не иде.

[Ђорђе Ивковић]

НАШЕ "ПОСЛОВИЧНО" ГОСТОПРИМСТВО

У Краљеву је управо у току тениски меч Србија - Хрватска. Сви истичу "изванредно понашање публике" и демонстрацију гостопримства по коме смо (бар ми тако мислимо), познати широм света.

Тако ће у новинским извештајима о мечу Новака Ђоковића и Мате Делића бити посебно наглашена управо та изванредна атмосфера:

Меч је почео у изванредној атмосфери. Публика је аплаузима испратила интонирање обе химне. Чак се ниједан звиждук није чуо ни током извођења хрватске ,,Лијепе наше”. Гостујући тенисер је такође поздрављен бурним одобравањем публике када је изашао на терен, као и након сваког успешно окончаног ударца.

Да ли је овако изванредно понашање публике природно и оправдано, док се у Хрватској не пропушта прилика да се Срби увреде и понизе? "Чекићање" ћириличних табли је само један сликовит пример.

Где је граница између људског гостопримства, достојанства и самопонижења?

Ево шта је о нашој гостопримљивости написао човек коме није недостајало господства, достојанства и дипломатског такта:

Истинско гостољубље које је дуго живело у нашем народу, и још понегде живи, ствар је несумњиво несавремена и застарела, осуђена на пропаст заједно са патријархалним друштвом, племенским уређењем и старинским начином путовања. Али, само по себи, оно је величанствено и представља велику тековину у човековој борби против варварства, а за бољи положај човека у свету и боље односе међу људима: То је драгоцен ланац људских услуга и обавеза који је заиста грехота било прекинути. Али тај човечни обичај, који се још одржава понегде на селу, па чак и у варошима, претвара се у таргичан неспоразум кад га наши људи погрешно примене на неке странце, нарочито на људе из централне Европе, и нарочито Немце. Не све, и не само Немце.

Просечан Немац - кажем "просечан", јер наравно да су овде сви изузеци могућни - не прима гостољубље као дар и обавезу, него га искоришћује, рачуна са њим као са вашом слабошћу. Ако сте према њему пажљиви, он ту пажњу прима као нешто што му с паравом припада, што му ви дугујете. И са сваким актом пажње и гостољубља, учтивости и срдачности, ви у његовим очима бивате мањи, а он - снажнији. Вашу гостољубивост он сматра вашом урођеном слабошћу, врстом природног данка који њему и његовима дугују ниже и слабије расе. Бити услужан и гостољубив према таквима значи повредити основно начело гостољубља: једнакост и узајамност, значи грешити и према себи и према њима. А коректним и уздржаним ставом разбити ту њихову заблуду о природи нашег гостољубља - значи учинити услугу и себи и њима, избећи низ ружних и тешких неспоразума, штета и понижења.

(Карактеристично је да Немац Таубе, у свом делу из XVIII века, говори о манама и врлинама Срба, али њихово гостопримство и не помиње, него га узима као природну ствар, као врсту дуга према странцу путнику.)

Иво Андрић "Знакови поред пута"

[Милослав Самарџић]

Свака част што си ово ископао!

[Ђорђе Ивковић]

Па, право да ти кажем, одавно сам имао то спрено, само сам чекако неку овакву прилику "са слањем слике у свет", па да поставим цитат шта један добар писац и пажљиви посматрач света око себе има да каже о тој ствари.

[Ђорђе Ивковић]

НОВАЦ У ПОЛИТИЦИ

1.

Истина, „крилата реч“ (= шлагворт) за ову студију случаја је нови наслов Ласла Вегела „Балкански пејзаж – са еврима“ [1], у коме се Вегел на свој особит начин обрушава на Србе, користећи у сврху обрушавања цитате других, са којима се „не салаже“ негде у беспућу безобалне филозофске равни или мочваре, како вам драже. Да нешто у духу није у реду са аутором извире већ из наслова. Зашто је само „Балкански пејзаж“ означен на рукаву „жутом траком“ евара? Други европски пејзажи су са цвећем и зеленом травом, еври су тивијалија којом пасторални Еуропљани не желе да руже своје лепе крајолике? И, одкуд уопште у балаканским пејзажима еври, кад знамо да је цео Балкан оскудева у тој валути?

По опробаним законима журналистике, Вегел је одмах, првим пасусом [2], рекао све што мисли. Остало можете читати као релаксирано штиво. Не значи ни да у том првом пасусу нема истине, значи само да Вегел и његов виртуелни опонент Ђерђ Шпиро о Србима размишљају гледајући од горе. Што је Вегел у разради заправо показао да племенска хијерархијска организација социјалних група није никакав ексклузивни српски патент, проблем је који мора решавати у својој Хунској племенској заједници.

Шта смо имали, о Ласлу Вегелу смо већ написали. [3] У вези конкретног написа можемо само парафразирати Оца Тадеја „Какве су ти мисли, такав ти је пејзаж“.

2.

Управо смо сведоци сукоба Титана, али заправо Давида и Голијата. И видимо да се Русија, која није онолико јака колико би ми у машти желели, оштро бори против јачега. Видимо како је лако оборена вредност рубље и вреднист нафте. Али, обарање вредности руских ресурса се код нас испоставља повећањем цена. И не само код нас. Та, побогу, треба неко да плати рат са Русима.

Немачким банкама, тој тевтонској узданици ЕУ, швајцарски франак је обрачунска база!? Колико се, дакле, билијарди евра врти у овом сулудом колоплету економског Армагедона?

За оперетске акције уподобљавања („deliveri junit“) ионако корумпираних режима, користи се промет дроге. Углавном. Тако да је тај Џемс-бондовски сегмент врло лак.

Није увек било тако. Времена се мењају, паре које се обрћу су стоструко веће, али је интерес вечан. Зато ћемо задржати наслов „НОВАЦ У ПОЛИТИЦИ“ [4]

3.

Морамо да скренемо мало с теме да би разумели философију поменуте књиге.

„Политика је вештина да се лични интерес прикаже као општи интрес!“ –То је дефиниција од које аутор полази у набрајању широког дијапазона политичко-финансијских малверзација.

Не бисмо о Хитлеру и његовим финансијским неподопштинама, да не увредимо његове салонске присталице који се у нас, нарочитоу БГ., множе као мрмоти.

Ако не знате ко је Грк Вензилос (Избори 1928.), сетићете се кад вам на биралишту пошприцају десни кажипрст неком тајанственом течношћу. Оно што је у време писања поменуте књиге сматрано понижавањем демократије, данас је цивилизацијско достигнуће. Аутор Левинзон-Морус није имао повољно мишљење о „балканским демократијама“, те је поменути грчки експеримент са згражавањем навео.

Но, шта је са Мађарском, коју Ђерђ Шпиро с почетка текста ставља на виши цивилизацијски ниво у односу на Балкан, а Вегел се не слаже по питању мађарске мањине „Трианоном“ одвојене од матице. Да би ту Шпироову вишу цивилизацију показали у пуном сјају, дословце ћемо навести одељак из Левинзон - Морусове књиге „Новац у политици“.

4.

Хортијева Мађарска

Уколико се тиче политичких изборних метода, и данашња Мађарска мора се урачунати међу балканске државе; утолико више што избори изван већих градова и индустријских срезова нису тајни, тако да владине инстанце могу да излију свој краљевски гнев на опозиционе бираче. Мађарски парламентаризам под режимом адмирала Хортија није углавном ништа друго него лакрдија. Опсадно стање, проглашено почетком рата, одржано је до јесени 1928. Када се ова мера уопште није могла више да оправда, моћне позиције које је влади давало опсадно стање легализоване су низом посебних закона о штампи и слободи зборова, удружења и синдиката, тако да је влада стварно остала свемоћна.

По својој унутрашњој структури мађарска влада претставља чудну мешавину феудализма и фашизма. Слој који влада и који је привредно фаворизован јесте богато племство. Али, откако је завладао бели терор, који је дошао после црвене диктатуре Беле Куна, екстремна националистичка удружења врше јак утицај на политику. Јавна су сакупљања у „Савезу друштвених удружења“, тајна у „Братском савезу“. Из ових савеза , који се претежно регрутују из кругова официра и чиновника, образује се постепено ново војничко племство, које налази и службено признање поделом титуле „витез“ од стране државног поглавара регента Хортија. Због својих ратних заслуга за мађарску државу „витезови“ добијају земљишне поседе како какви средњевековни ленски господари.

Мађарски фалсификатори франака

Пошто се око ове уистину владајуће касте окупља, делом из уверења делом из страха, све што у земљи има новца и иметка, она не оскудева ни у финансијским средствима. Али, за финансирање великих потхвата, какви лебде пред очима дешператера националног покрета, очевидно није довољна пожртвованост њихових присталица. Због тога је пред завршетак инфлације једна клика племића и високих државних чиновника дошла на идеју да фалсификовањем новчаница прибави средства за спровођење једне велике политичке акције. Шта је заправо требало почети с новцем, није било сасвим јасно ни самим творцима овог плана. Хтело се углавном, помоћу фалсификованих новчаница, да помогне иредентистички покрет у ранијим мађарским подручјима Чехословачке, Југославије и Румуније, и да се та подручја поврате круни Св. Стефана.

Вођ потхвата био је ранији мађарски министар исхране кнез Лудвиг Виндишгрец. Он је годинама најбрижљивије припремао и делимично сам финансирао план за фалсификовање новчаница. Још за време инфлације он је нарочито у ту сврху позајмио 100.000 швајцарских франака, а у предузеће уложио у свему 130.000 долара. Поред тога, и са друге стране стављена су средства на расположење.

Али, још боље од финансијских биле су политичке припреме, јер је кнезу Виндишгрецу стајао стварно читав мађарски државни апарат на расположењу. Шеф земаљске полиције Надоши бринуо се да фалсификатори новчаница могу у миру да раде, издавао лажне пасоше за потребна путовања у иностранство и служио као политичко залеђе. Лажне новчанице правили су највештији стручњаци у државном Картографском институту, коме је на челу стајао један генерал. Да би предузеће и потребно освећење, увучено је и једно духовно лице. Бискуп Задравец заклео је све учеснике да ће задатак који им је додељен верно и савесно извршити и да неће ништа одати.

После ових припрема рад је могао да почне. У програму је било најпре да се направи 40.000 француских хиљадарки, што је тада претсављало вредност од 10 милиона златних марака. Сигурно је имало политичких разлога што је француска валута добила ово преимућство. Хтело се тиме реванширати Француској, заштитници мале Антанте и главном кривцу за губитак мађарскихтериторија. Али, то је истовремено било и најлакше. Рачунало се да ће немачки крупни индустријалци у запоседнутом Рурском подручју моћи добро да употребе лажне франке.

Истина, евакуацијом Рура постао је овај део програма неизводљив, али је план иначе спроведен у свим појединостима. Направљено је око 30.000 лажних новчаница од по 1000 франака, које су у многим европским земљама стављене у промет, док у Холандији није ухваћено неколико агената будимпештанске фалсификаторске централе и док мађарска полиција није морала, хтела не хтела, да поведе истрагу. Мађарске власти извлачиле су се још и сада колико год су могле и тврдиле да фалсификаторску радионицу треба тражити у иностранству. Тек после интервенције француских криминалних чиновника и на енергично тражење француског посланика у Будимпешти, мађарска влада одлучила је да похапси главне кривце и да их изведе пред суд.

Расправа на суду показала је да је Хортијева влада имала несумњиво доста разлога да заташка читаву аферу, јер су искази сведока тешко компромитовали највише државне чиновнике, па чак и претседника владе грофа Бетлена. Главни фалсификатори осуђени су на вишегодишњу робију, али будимпештански суд није проустио прилику да оптуженима изда уверење како су они били само „вођени патриотским осећањима“ и како они нису прости злочинци него „жртва оне катастрофалне несреће чија је последица раскомадавање Мађарске“. После две године сви су помиловани. Претседник владе гроф Бетлен, под чијом владом и у чијој се околини све то одиграло, није морао да демисионира, јер га је штитио регент Хорти. Режим диктатуре пребродио је и овај најкрупнији политички скандал послератног времена.

5.

Поштовани Левинзон је своју сјајну књигу завришио пре но што је мађарско државно фалсификаторско предузеће дало своје крваве делатне производе.

Тек што је фалсификаторска афера забашурена, у Марсеју је убијен наш краљ Александар.

Вођа хрватских усташа Павелић издаје деклерацију којом осуђује краља Александра на смрт, а по усташким логорима почињу интезивне припреме за атентат. Највеће припреме вршене су у логору Јанка Пуста и Нађ Кањижа, где усташе за извршење атентата обучава професионални атентатор ВМРО-а, Владимир Гергијев Керин, звани Владо Черноземски. Након обуке између 15 најуспешнијих терориста, изабрана су тројица атентатора: Мијо Краљ, Иван Рајић и Звонимир Поспишил. Четвртог атентатора Черноземског, Павелић је одабрао на предлог Михајлова. Краљ, Поспишил и Рајић су добили лажне мађарске пасоше.

Након атентата, поново је на очиглед Европе „појео вук магарца“. Конкретно, Јанка Пусту је била запосела мађарска полиција и извршила претрес и хапшења. „Извршили претрес и хапшења“! Као да нису знали шта се ради годинама по тим Кањижама и Пустама, уз грување пиштоља, бомби и митраљеза.

Затим беше Други светски рат, и знамо шта су урадили Хорти и Павелић, али их је опет заштитило неко топло европско крило. Без стида.

Па дођоше крваве деведесете. Одакле пристигоше све оне усташе, не можемо знати. Знамо да су први контигенти оружја, по багателним ценама, усташама прошверцовани из Мађарске.

Коначно, када се Европа ујединила како је ономад Хитлер визионарски сугерирао, ни Мађари више нису морали да заташкавају своје крваве афере. Са поносом истичу да су учествовали свом снагом у НАТО агресији на суседа, тадашњу Југославију. Јесте та агресија НАТО по Декларацији УН најтежи злочин – „Злочин против мира“, али се савршено уклапа у сет европских вредности.

И све је то добро или бар опростиво, а за Србе је вечна љага „опанчарска афера“ и несретни Рада Пашић, које морамо као грбу носити на леђима док постојимо. Не смемо да се побунимо ни када почившег Патријарха Павла лучоноше еуропских вредности прогласе за „ратног злочинца“. О напретку Срба из трибалних заједница ка средњеевропској цивилизацији судиће лумпен-полуинтелектуалци, калфе мађарског малограђанског фашизма из Szenttamás-а и Janka-puszta [5]
.................
[1] http://www.autonomija.info/laslo-vegel-b...vrima.html
[2] Балкан и непотизам
Интервју Ђерђа Шпироа у будимпештанском недељнику ХВГ о „балканизацији” Мађарске, чини ми се да је вредан пажње мањинске јавности. Поред осталог овај познати писац каже да „…услед отворених граница са Балкана пристиже један мађарски живаљ који се социјализовао у амбијенту једног другачијег менталитета. Балкански менталитет је племенског карактера, темељи се скоро искључиво на родбинским везама, од пресудне је важности ко којем клану припада, а не ко с каквим способностима, знањима располаже”.
[3] Војводина на рубу прошлости
http://www.srbijanskiglas.in.rs/index.ph...22-sg-1322
[4] „НОВАЦ У ПОЛИТИЦИ“ – Рихард Левинзон-Морус.- „КОСМОС“ 1934.
[5] http://hr.wikipedia.org/wiki/Janka-puszta
Напомена: Јанка-пуста у преводу значи „Јанковац“. Ово, да се зна чији је.

[Ђорђе Ивковић]

Вучић је пролупао.

Ваља се размислити, шта нам је даље чинити.

Једно се молим Богу, да Србију уместо Босанца не зајаше Херцеговац.
Друго се молим Богу, да уместо Херцеговца, Србију не зајаше Црногорац.
Највише се Богу молим да уместо свих поменутих, Србију не зајаше Личанин.

[Ђорђе Ивковић]

Нешто с Аутономије...

Новак Петровић
14 минутес аго

Лука,заборавио си да нас је дотични почасти и промоције ултранационалисте и шовинисте Јована Пејина који је ономад на ТВ НС рекао да су Мађари пореклом Срби,да су као Словаци и Румуни дошли у Војводину као колонисти,те да у АПВ не живе Хрвати.Фајгељ је и овим чином показао да управљање институцијом коју финансирају сви грађани Новог Сада схвата као прилику да промовише најретроградније идеологије.Иза ових клерофашиста-љотићеваца и толталних анонимуса,а великих криминалаца стоји ДБ,која их држи у шаци и управља њима.Опљачкаше сва ЈП која су им дата на управљање. Небитни ликови су преко ноћи од сиротиње постали богаташи који сад купују и медије по Војводини.Балавцима без дана радног стажа су дали да немилице пљачкају и да за то неодговарају.Купују посланике у скупштини Војводине!

Част ми је што сам упузнао г. Јована Пејина.

[Ђорђе Ивковић]

ОТВОРЕНО ЛУДИЛО

Воде нас отворени лудаци. Има тај израз „отворено луд“, кад се неко због претераног осећаја силине и распојасане бахатости, надмоћи над законом, правдом и моралом, више и не труди да се претвара да је нормалан.

Питање је како се ти лудаци толико дуго одржавају на власти? Шта је са духовном равнотежом мноштва оних који, volens-nolens, одржавају и трпе лудаке на грбачи толике деценије? Немам ни одговор ни разумевања за такво фаталистичко држање некад поносног српског народа.


Љубавни кризис

За наизглед веселију, младеначу, страну општенародне психотичности побринули су се школарци из Шајкаша колективним падањем у несвест. Појава је изазвала видну узнемиреност јавности. После детаљно спроведених медицинских анализа, објавио се лично министар просвете г. Срђан Вербић са валидном информацијом да су се ученици школе „Исидора Секулић“ у Шајкашу масовно онесвестили због „колективне несвесне психосоматске реакције“. Нико не треба да брине, све је у оквиру прихватљиве колективне несвесне психосоматске реакције. Утом, јавише се неки родитељи старије генерације, који немају јаког поверења у савремене психолошке дијагнозе, већ дадоше своју оцену да се ради о „девојачком лудилу“ (и момачком, такође). Јован Стерија Поповић је то специфично стање психосоматске реакције назвао „Љубавни кризис“.

Биће да је тако решена енигма?

Нећемо себи да признамо да деца одрастају под стресом као да је ратно стање. Има много тежих реакција од наведенога, само смо се навикли. Бомбе не падају с неба али је рушевина око нас све више. Општа психоза је слична. Часови скраћени. Милитантни гејократи раде по школама шта хоће. Просветари се шкропе водом. Деца одрастају у ситуацији окупацијске распуштености , када им је ред у околини најпотребнији. На „малој матури“ више ни правопис није битан. „Само одлазите одавде“, као да поручују просветни радници. Где? Куда шаљемо децу?


Увод у опште српско лудило


Уочљиво је да се све више, када разговарамо о себи, свом окружењу и понајвише власти коју смо сами изабрали, макар и уз обилату помоћ злих пријатеља, потежу термини из психијатрије.

Појмове које с брда – с дола цитирам, су одреда наведени у добронамерним покушајима разних коментатора да се разуме српско политичко понашање.

- Колективно несвесно - Колективно несвесно манифестује се када више индивидуа истовремено усвоје један ирационални концепт. Тада свака од особа постаје даље индоктринирана идејом или мишљу и често интезивно трага за потврдом, покушавајући да натера друге да прихвате њене нелогичне идеје.

- Амбигвитетска свест - која код нас доминира, и по којој су “сви криви за све”, управо и онемогућава критички дијалог и он унапред бива осуђен на узалудност.

- Пасивно-агресивно понашање генерално карактерише пасивно супротстављање захтевима радног и социјалног окружења, праћено је одуговлачењем, тврдоглавошћу, мрзовољношћу и неефикасношћу.

- pseudologia fantastica. – Политички коректни ово дефинишу као „говорљивост“. Иначе, ради се о разметљивој лажљивости .

- MORAL INSANITY - (“Морално лудило“). "Морална загађеност" или "упрљаност"

- usеful idiots („корисни идиоти“), - Видети и Вучићеве „ботове“.

- Рaratimija – болесна сета. (Видети Вучића на конференцијама за штампу кад из носа дува у микрофон)

- Рaramimija – Несклад између израза лица и стварног распложења. (Видети Вучића на конференцијама за штампу кад из носа дува у микрофон)

- Psihopatija, ili sociopatija - трајни поремећај личности. Главне су промене на емоционално-вољном плану личности. За психопате се каже да су „далтонисти за људска осећања и друштвене моралне вредности“. [1]

- Когнитивна дисонанца - ментално стање, често конфликт, у коме особа доживљава искуство два или више некомпатибилна веровања или когнитивно обрађује више информација.

Стокхолмски синдром - назив психолошког стања које настаје у ситуацијама у којима долази до зближавања отмичара и талаца.


Анамнеза

Изврсну анализу тренутног српког лудила дао је Слободан Рељић у есеју „КАКО СЕ РЕШИТИ ЕЛИТЕ КОМПРАДОРА, КОЈА ВЛАДА СРБИЈОМ* [2]

Анализа показује технологију преузимања контроле над државом од стране ЕУ, уз карактеристичну бруталност односа према сопственом народу и улогу извршиоца/компрадора чији је ауторитет делегиран од империјалног послодавца.“

Економске и политичке последице, па последично демографске и биолошке, су толико катастрофалне да се намеће размишљање о скором изумирању народа.

Битан је тај моменат преузимања контроле над државом. Некадашњи амбасадор у Београду Камерон Мантер у опште не околиши да је највећа препрека био Војислав Коштуница, и да је „одлучио да га због некооперативности удаљи из власти“. Објаснио је и како је политичка ујдурма спроведена. Мантер је утврдио да је „кључ за слабљење Коштуничиних шанси за реизбор 2008. одузимање подршке СПС, на чијем је челу некад био бивши председник Србије Слободан Милошевић“. И Ивица Дачић је „обрађен“. „ Након што смо га најели и напојили, преокренули смо га и од њега направили про-Европљанина....“

И управо по интензитету данашњег негодовања Срба на само помињање имена Војислава Коштунице, може се ценити степен трагике српског лудила. Савршена ментална манипулација. Али, та манипулација није стигла споља, неким чаробним дејством ХААРП система, већ из наше главе. Из наше лудорије. Јер, скоро сваки Србин ће вам „објаснити“ да је то што су стране силе завером рушиле Коштуницу, заправо дупла завера против Срба, јер, познато је, Коштуница је дошао на власт завером против Срба. Па смо тако добили Тадића а за њим Вучића. И они су такође дошли на власт завером, а не тако што је већина гласала за њих(?!) Једноставна је та „здрава памет“, зар не? Није случајно неки циник „здраву памет“ објаснио као гомилу заблуда, стереотипа и глупости.

Слободан Рељић међутим полази од старе отрцане мантре да је дан почетка пропасти Србије 5. Октобар 2000-те, што га приказује ипак као човека који не разуме.

Претходно је Слободан Милошевић уз помоћ пулена који су данас на власти, раскрчмио скоро све покрајине које су генерације више од сто година уз милионске жртве окупљале. Док је Книн падао, на другом програму РТС је емитована циркуска представа. То се, драга браћо и сестре, као што вам је познато, не прашта. Истовремено, у држави смо имали инфлацију коју нико не може да израчуна колика је била, 3% на сат или тако нешто. „Морало због рата“... уобичајено је блесаво оправдање које се може чути. Водила је Србија много теже ратове, па није имала такву финансијску пропаст. И управо тада, у ситуацији екстремне инфлације, почела је пљачка народа и првобитна акумулација капитала нових тајкуна, бивших заклетих комуниста.

Муњевити успон империје Мишковић почиње 1993. године у време хиперинфлације. Од Народне банке Југославије Мишковићева банка је откупљивала девизна средства парама из примарне емисије. Зарада је била застрашујућа. Доласком Мирка Марјановића за председника Владе Србије пензиони фонд Србије је, уз одобрење Мирјане Марковић и Слободана Милошевића, пребачен на рачун Мишковићеве банке! И паре Електропривреде Србије и других јаких групација пребачене су на рачун „Делта банке“, чијим парама је Мишковић неограничено располагао.

Почела је тада да расте и империја Жељка Митровића, али и малог апаратчика Радомана Божовића кога су сви изгубили из вида, и небројених других, блиских режиму.

Анфан-терибл тог лудог времена пљачке и издаје беше Слобин мезимац, син Марко. Типичан примерак размаженог и крволочног наследника безгранично моћног оца у малој држави. Уз помоћ цариника и тајне службе контролисао читаво царство кријумчара који су илегално трговали цигаретама, бензином и алкохолом. Плејбој, луксузни шопинзи по европским метрополама, на тркама је могао серијски да уништава скупе аутомобиле. У Пожаревцу, родном граду свог оца, млади Милошевић је поседовао “Бамби парк” и дискотеку “Мадона”. Зашто не бисмо навели како су га вршњаци видели, макар опис био уличним сленгом:

„Страх и трепет града Пожаревца а и целе Србије деведесетих. Ћале ти најмоћнији баја у земљи, мож' радиш шта оћеш, да се иживљаваш, возиш бесна кола, ј...ш вр' ..чке, дрогираш се, зај...ваш људе моторном тестером јер ти се може... За то време људи су чекали у километарским редовима за `леба, зејтин и гориво.

- Све што има у животу, мој син је створио својим рукама – хвалио је међутим отац Слободан економске успехе Марка Милошевића.

Па ипак, данас ће Жељко Цвијановић [3], развијати теорију о два мита – првог о Ђинђићу, који се намеће од горе, и други, искрени, који избија из народа, о Милошевићу. Па узима слободу да закључи: „Везали га за Милошевића или не, брзина којом ће се развијати тај мит о отпору можда је последње што Србију данас дели од потпуног хаоса и безглавог крвопролића.“

Ништа горе не може да се деси српском народу од поменута два мита.

Међутим, да Ж. Цвијановић и не прича баш упразно, потрудили су се да покажу на НСПМ. [4] Довољно је сабрати оцене првих 10-11 коментара читалаца „којима је до морала у политици“ – О „Слоби“ се позитивно изјаснило (у тренутку бројања) 2396 читалаца којима је до морала у политици, а негативно 123.

Отуда, имамо право да причамо о колективном српском лудилу.

Вучићев ријалити

Вучић као да се свети Србији због нечега.

Ако би покушали да вреднујемо резултате владавине социопате Вучића, који уме да „јавно плаче, прети и смеје се у исто време“, не вреди, јер то је серија фијаска, пропасти, силеџијства и бламаже.

Као и Милошевић, из неког разлога ипак се нада Нобеловој награди за мир.

Да исти човек у кратком року од прелепљивања назива улице „др Зоран Ђинђић“ називом „Генерал Ратко Младић“ дође до ритуалног клањања Ђинђићевој бисти; да од рецензента Шешељеве књиге „Енглески передрски испрдак Тони Блер“ постане најпосвећенији Блеров ученик, ипак превазилази уобичајену политичарску превртљивост.

Свет нам се чуди и смеје. У плејади својих страних саветника, од Гузембауера до Курца, за које не знамо ни шта су нам помогли и колико нас је та невидљива и неопипљива помоћ коштала, сада дође на ред човек који нам је толико зло нанео. „Бивши британски премијер Тони Блер додао је Србију на листу земаља које му плаћају за саветовање, упркос томе што је 1999. године имао улогу једног од главних предлагача бомбардовања Београда...“ - пише "Гардијан".

Да ствар буде бизарнија, досадашњи његов саветнички рад је довео да Блера штмапа карактерише као „Ходајућу шалу“, а Палестинске власти су Блеров рад 2012. године дефинисали “бескорисним, бескорисним и бескорисним“.

Дефиницију психлогије власти ове отворено полуделе нео-титоистичке гарнитуре, објаснили су комсомолци друга Тасовца, у еуфорији путовања на далеки, али нама пријатељски Тајланд.[5] Ослобођена сваке кочнице, о чему се ради подучила нас је службеница тасовчевог министарства културе и информисања, Јелена Маринковић:

„Ово је већ лично.Како се усуђујете ви кметови да нас происпитујете док уживамо?!Шта вас брига да ли је из буџета или не,ви ионако немате динара да дате за државну касу,зато што сте бедни.Ви сте закржљали и несналажљиви и вашу љубомору и комплексе лечите преко ових патриЈотских сајтова.ХАХА јадници.Ако то хоћете да чујете ево вам.Боли нас уво за вашу гладну децу и за вашу правду!Јел се патриотизам једе,да ли можда плаћа рачуне.НЕ?Е па онда што се јављате.Ако нам можете нешто,ви то урадите.Ајд да вас видимо.Брига мачке,шта мишеви о њима причају.Ово је ново доба,либерално доба где опстају само најсналажљивији.Ми смо то и СНС странка нам је омогужила да покажемо шта умемо.Живео Вучић!Доле са великосрпским национализмом и фашизмом! “ [6]

Па таман да је неким чудом цитат фалсификован, да сам хтео да опишем сасвим видљиво, кроз наступе и понашање, стање духа екипе Александра Вучића, не бих умео пластичније од овога.

Да направимо малу дигресију па да се запитамо: којим чудом, санџамином промишљу, којим триком се Марко Благојевић докопао позиције „директора Канцеларије за обнову и помоћ поплављеним подручјима“? Тако што ништа корисно у животу није радио? Лелемуд и згубидан. Дефиниција медиокритета и паразита. Тај ће да дигне Србију из муља? „Дабогда ти Марко кућу обнављао“, можемо само да парафразирамо стару народну клетву „Дабогда ти Цигани кућу кућили“, ако смо на неког комшију баш јако кивни.

Или, срозани кумови Драшковић, Шешељ, Николић?! (Наведни по степену политичке моћи)?

Србија изгледа као ријалити шоу. И јесу у питању ријалити програми у којима учествују све полуге државе, јер само тако могу да оставе привид пожртвовања и доброте и тако се одрже на власти. Један од најгледанијих таквих државних фрмата је „Спашавање деце“. Сетимо се како се лично Вучић батргао по снегу, како би „спасао“ повеће дете, које је могло и само да прекорача смет. Али, не заборавите да је истом приликом генерал Бандић исто хеликоптером спасавао бебу. [7] Пре десетак дана министар Стефановић се лично упустио у луду јурњаву за отмичарима детета. Могао је само неку гору несрећу да направи. Да је сметао, то сигурно.

У ријалитијима се несреће дешавају. Управо је у такође хеликоптерској нерсећи погнуло десетак људи у Аргентини.

Овај пут се ствар сасвим отела контроли. Као да се све одвијало по најгорим „Марфијевим законима“. Све што је могло поћи по злу.

Само је СМРТ, ТРАЈЕДИЈА, брана, заштита, алиби да се дође до суштинске спознаје.

Јадно дете је било умируће. Оно што медицина може, било је на располагању и у ближим центрима, с тим што би ранија лекарска интервенција значила и трачак више наде.

Истина је да је то мало умируће дете било средство манипулације црних политичких циркусаната.

"Ствар" је огољена зато што је дошло до непланиране трагедије. Тако се показало да је цео информативни систем вођен комесарски. Да сви лажу, како се ни за време рата не лаже. Да је војска само једна театрала акро-група, која повремено плаћа главама профанизацију некада часног имена српског официра. Да смо разоружани. Да је наша политичка елита разбијена банда пропалица и мародерских профитера.

Чињеница је да су у производњи приче и њеном пласирању пре времена [8], учествовале све информативне агенције унисоном лажном информацијом коју су даље пренеле све највеће информативне куће.

Уместо да након трагедије оставке и смене лете на све стране, почело је масовно брисање прошлости по шаблону Олвеловог „Министарства истине“ [9] Новинарска удружења и „слободни новинари“, све слободнији од слободнијег и професионалнији од професионалнијег, или мудро ћуте и чекају да се ситуација смири, или бране (???) колеге, попут Љиљане Смајловић.

Нико није показао веће непоштовање према страдалима него што је учинио Александар Вучић својом изјавом у којој невероватно безобразно оптужује људе који постављају питање одговорности да се радују туђој несрећи?! Вучићу је најбитније да “не да министре Гашића и Лончара” . Косово је дао лако, али ортаке никако! Онако патетичан у ријалитију „седница владе“, није могао да сачека да прође ни Дан жалости а да не облепи Београд плакатима са својим ликом.

Коначно се премијер Вучић и громогласно објавио Urbi et Orbi „Ја преузимам одговорност“!!!! Да? И? Ако преузимаш одоворност за смрт седморо људи, прво поднеси оставку, па на таван. Биће пре да је порука „Ја сам крив и ко вас...“

Да, наши компрадори свој опстанак на власти базирају на принципима и ефектима ријалити-шоа и туђој сили. Како се шоу билижи финалу, смо најгори опстају.


У позадини ријалитија

И док ми у немоћном бесу гледамо убитачне сценске испаде, сасвим неприметно наше границе поседају људи у туђим униформама у чије добре намере не можемо имати ни најмање поверење.

Полицајци из Немачке распоређени на српско-мађарској граници. На македонску границу ускоро долазе аустријске граничне патроле. Наше официре обучавају ћелави амерички наредници у склопу некакве „сарадње“ која није ништа друго до обука квислиншких полуга силе. [10]

Како се губи последњи атрибут државности, него овако? Због не много другачије ствари, Србија је ушла пре сто година у рат против Аустроугарске.

Сигурно да Србији треба нова анти-компрадорска или анти-квислиншка елита. Треба нам и национална држава. Недостаје и много другога. Но, све се то сажима у једну реченицу:

„Право на побуну је једно од најважнијих ако не и најважније природно право. У том смислу оно је метаправо које надилази сваки позитивни правни поредак“ (Чавошки, 1992: 19).

..........
[1] http://sr.wikipedia.org/sr/Psihopatija
Напомена: Обратити пажњу на Тест-листу за проверу психопатије. Коме није јасно ко нас води, биће му јaсано.

[2] http://www.standard.rs/politika/31242-%D...0%BE%D0%BC

[3] http://www.standard.rs/politika/31293-%D...0%BA%D0%B5
[4] http://www.nspm.rs/politicki-zivot/iz-ar...odine.html
[5] http://www.teleprompter.rs/vrhunac-bahat...-foto.html

[6] http://011vodic.com/politika/wp-content/...20_n-1.jpg

[7] Курир: „ПРИЧА КОЈА ЈЕ ДИРНУЛА СРБИЈУ: Како је генерал Бандић спасао малу Ању!“
http://images2.kurir.rs/slika-900x608/ne...438391.jpg

[8] http://www.srpskikulturniklub.com/vest-unapred-o-bebi

[9] Beba od pet dana spasena vojnim helikopterom
http://mondo.me/a430782/Info/Ex-Yu/Beba-...terom.html

[10] http://fakti.org/serbian-point/posrbljen...ske-srbije

[Ђорђе Ивковић]

ДРАШКОВИЋУ, ГУБО!

Vuk Drašković:Srbija duguje majkama Srebrenice poklonjenje

ВУК ДРАШКОВИЋ: Више људи убијено је у Сарајеву од српских бомби него Срба од НАТО ракета

Председник Српског покрета обнове Вук Драшковић изјавио је данас да Србија нема другог избора осим Европе, као и да је СПО пре 25 година први "заорао бразду" ка њој.

ИТД...
.................

Истина, овом мом писму нема 25 година, има 19 година како је написано. Мислим да је ред да му се поново пише писмо, али на другој хартији, другим силом и пером, другим мастилом.

.................

ОТВОРЕНО ПИСМО ВУКУ ДРАШКОВИЋУ

ПРАШИНА САМОДРЕЖЕ

На Видовдан 1990. године у порти цркве Самодреже на твој захтев пољубили смо земљу. То је била заклетва Србији. Од тада смо моного пута били заједно... Био сам и у малој групи људи који су даноноћно на Тргу Слободе захтевали твоје ослобађање, док си премлаћен лежао у затвору. Нисмо хтели да се покоримо зулуму, а Ти си био оличење непокора.

Од тог времена, међутим, радиш наопако.

Одрекао си се својих ратника, и мртвих и живих. Ниједан Србин ти није добар. Ни Партијарх. Ваљају ти само сецикесе из Нове демократије - преко нас, нашим гласовима, изручио си власт титоистима. Ушао си у "тајну" коалицију са СПС и није те брига што због тога већини твојих старих присталица "уши горе" од стида.

Прошле године на Равној Гори, пред 50.000 људи, заклео си се да ћеш, ако усташе нападну, први кренути да браниш народ. Рече и порече. Сад знамо обојица да никуда нећеш полазити, ни први ни последњи. "Говедо се веже за улар, човек за реч", каже народ. Труо је коноп твоја реч.

Али, није теби то важно. Слађе је, узбудљивије, потајно се договарати око амбасадорских и министарских позиција са онима који имају моћ. То изазива слатку језу у стомаку, забораве се лако батине и народна мука.

Председник СПО је последњи човек на свету који себи сме да дозволи такво лицемерје.

Што се мене тиче, дража ми је прашина што сам је кусао у Самодрежи, од глиба у коме се башкарите Ти и мала група смутљиваца и шпијуна којима си се окружио.

На крају, ако нећеш да радиш како ваља, кумим те Богом, макар запертлај зепу, не срамоти нас више.

Ђорђе Ивковић

Објављено у "Дневном телеграфу" у суботу, 31. августа 1996.

[Милослав Самарџић]

Шта је зепа?

[Ђорђе Ивковић]

Зепа - штрикана обућа за по кући. У фигуративном смислу односи се на губицу.

[Ђорђе Ивковић]

Мало ми лакне кад видим да нисмо увек најгори...

http://facebookreporter.org/2015/03/26/%...%B1%D0%B0/

[Ђорђе Ивковић]

Ало философи!
Шта је спорно око "србијанства"?
ТО ЈЕ ВЕРТИКАЛА СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ.
Ко то не разуме, прави се блесав. Српство се негује као народна свест. И у Аустралији и у Америци. Али, тамо не канимо правити и бранити своју државу.
У Јевреја постоји "ционизам", произашао из речи Цион олити Сион, што је брдо више Јерусалима. Кад би буквално и ригидно на данашњи статус Српске државе Србије пренели, то би се читало као "авализам", од планине Авале. Ако мислимо да наша држава дуже траје, исти појам би превели као "косовизам".
У савкој варијанти се међутим јавља Србија као консанта стара 1300 година, вероватно и више, без обзира на различито именовање.
Ни међу Јеврејима не влада потпоно сагласје око "ционизма", али то су њихове финесе.
Забуну прави "Србијанство", које Срби из Србије не воле да истичу, јер су свесни србијанске државотворности.
Свако мало нека опајдарица на ријалитијима или билмез с брда нагласе с поносом "Ја сам Босанка" или "Ја сам Црногорац" ЈБТ! Аутор текста из наведених разлога избегава да се сложи да једнако постоје Србијанци, али, нагласићемо, ШУМАДИНЦИ, као со србијанске државотворности.

http://www.srpskikulturniklub.com/bolje-...ent-149171