[ПРОСВЕТАР]

МИ СМО ГЛЕДАЛИ ЛИЧНО КАКО ВУК ИГРА КОЗАРАЧКО КОЛО ЗА ВРЕМЕ ДЕМОНСТАРЦИЈА 68-Е

Мислим да му је ово топ лаж до сада.

Sa deset godina mozda malo vise, iz Ivanjice je gledao kako Vuk igra kolo

Drugo kako je i ako je bio, sta je trazio medju studentima filozofije, kada nikada nije bio student, vec sa tri srednje vodoinstalater..

Legenda

Forum ozivi kad on dodje....

Нами није јасно зашто је Кизо спреман да лупета без задршке одстра'ментора му Крмнада Чварка (из партизанске породице)!



Прво, о каквих 10 година је баљезг?!

Ми смо са олињалим ВРШЊАК, чак је и нешта млађи од нас мада не изгледа јер је здраво проп'о!

Друго, ми смо у родном завичају проводили ЛЕТО у детињству а иначе смо, на жалост, београдски ђак, ђе смо, осим водоинсталатерског факултета, похађали и друге а за нашу душу!

Треће, дотично козарачко олињали није играо на философском факултету (који је баба-Мићуновић тада прекрстио у "Црвени Университет Кисел-Леви Мордекај"), но на трави испред студентског на Новом Бео'раду, чега се сећамо к'о јуче да је било!

Пошто смо (намерно не употребљавамо хрватско NAKON), тада схватили да у СФР Шугославији нема, И НЕЋЕ СКОРО БИТИ, ни "С" од Србина, ми убјежасмо 'вамо с'јесени 74-е, а те исте године олињали се, као превејана комуњарска омладина, гребатор и лакташ, пореклом из Херцеговине ама дођош и Брозове Autonome pokrajine Vojvodine, учислио као млад титовски кадар, код усташе Мике Крљака (или тако нешта)!

Дуго је олињалом требало да просрбује, а и туна га је баба-Мићуновић наговорио да "нема места на србској политичкој сцени ДЕСНО од титића без покрића, ну да треба ићи ЛЕВО, то јест "љуцкиправа, ждрати па ујутро испи*шати, педери, лезбаче" и остале "вредности" Гњилежног Запада!

Паметном доста!

[Mekenzi]

Друго, ми смо у родном завичају проводили ЛЕТО у детињству а иначе смо, на жалост, београдски ђак, ђе смо, осим водоинсталатерског факултета, похађали и друге а за нашу душу!

Ček, ček da bi se neko upisao na fakultetet u ono vreme morao je dobiti crveni index, biti član partije, omladinac, učesnik radnih akcija...

Tuna nije svako mogao biti student u ono vreme...

[ЈВуО-КГ]

Дуго је олињалом требало да просрбује, а и туна га је баба-Мићуновић наговорио да "нема места на србској политичкој сцени ДЕСНО од титића без покрића, ну да треба ићи ЛЕВО, то јест "љуцкиправа, ждрати па ујутро испи*шати, педери, лезбаче" и остале "вредности" Гњилежног Запада!

Паметном доста!

Не знам да ли си испратио то али сад се баш та баба представља као предводник 9. марта.

Жао ми СПО-a што је пропао али ми је жао и ових типа Мићуновић који покушавају да протуре по неку алтернативну чињеницу. Живковић се представља као предводник демонстрација из 96/97. Ваљда заборавио да нас још има колико хоћеш који се тога сећамо као да је јуче било, па Зоћа не капира колико му је прича глупа.

Иначе, био је Мићун,изгледа, прави Србин кад је био дете. Питао га водитељ одакле му је онај ожиљак изнад ока, каже овај да му је то из "косовског боја", не из оног правог већ са скопских улица крајем тридесетих година прошлог века, када се Мићун са српском и турском децом играо те битке. Он био Обилић а неко повеће турче било Мурат па га завалило нечим по глави . У сваком случају корисно сведочанство, не за Мићуновића лично,већ за све нас који тврдимо да никакви Македонци и шиптари нису постојали у Скопљу пре ДСР.

[ПРОСВЕТАР]

Баба Мићуновић била код нас, то јест матора дртина Драгољуб Мићуновић, јахач Србских Свештеника, цинкарош са Голог Отока (по изласку с'Голог одма'добио професорску катедру, опа бато, то се у Амброза не памти ни пре ни после њега!), човек који је променио име Београдског Университета у „Црвени Университет Кисел Леви-Мордекај, лажно име Карл Маркс”, ЧОВЕК ЗА СВА ВРЕМЕНА КОЈИ ОПЕТ И ОПЕТ ЗАГАЂУЈЕ ЖИВОТНИ ПРОСТОР СРБСКИ, ЈОШ УДИШЕ ДРАГОЦЕНИ КИСЕОНИК БЕОГРАДА И ПРЕТВАРА ГА У СМРДЉИВИ УГЉЕН-МОНОКСИД!

Кад је био ође код нас на Србском Дану у Нијагара Фалсу, изашло на бину да говори!

Ђујићеви Четници, махом његови исписници, намирисаше КОМУЊАРУ по специјалном воњу који комуна око себе шири!

Полетеше флаше са пивом на бину-тако нешто се никад није десило ни пре ни после за 60 и кусур година одкако се Србски Дан тамо слави!

Да не беше Брата Боре Драгашевића из СНО, да га телом као госта заштити и са бине некако спасе, хоћаху га Четници уб'ти на месту к'о бесну џукелу!!!

ШТО УЧИЊЕ БРАТЕ БОРО!

Тако ни Чича не даде да се Броз к'о пашче утепа, а многа би србска глава преживела да је то на време учињено!

Шта'ш....

[Шумадинац]

.
МАЛИ ПЕРИЦА И БРАДАТА УЧИТЕЉИЦА






Очајно лош виц о малом Перици, који учитељици прети сексуалним чином, или бивши министар спољних послова Србије који тај виц прича – не зна се шта је горе и отужније.

Виц је почетак текста под насловом ”Косово је Србија”, објављеног у ”Данасу”, који је потписао Вук Драшковић, ”бивши министар спољних послова и председник СПО”, како је себе доживео. Читав је посвећен наслову, али у покушају да докаже како Косово више није Србија и завршава се још једном духовитошћу у покушају: ”Само прихватањем косовске стварности и у пријатељству са албанским народом, Србија може сачувати и утврдити преостали српски народ, српске цркве и манастире…”

”Победе се огрћу слављем победника, а порази достојанством побеђених. У Великом рату, пре сто година, кад нас је предводио Велики Александар, били смо велики победници. Од Мађарске смо отцепили и Србији припојили целу Војводину. На потписивање капитулације, обављене у версајском дворцу Тријанон, мађарски делегати дошли су у црнини. Потписали су, заплакали и отпевали националну химну!” – поентира Вук.

Тако би, по Вуку, и Срби требало да се „поруше“, оду у Брисел са венцима у рукама, потпишу капитулацију, предају Косово, и отпевају националну химну.

Исти аутор у истим новинама, али потписан обрнутим редоследом функција – као ”председник СПО и бивши шеф дипломатије”, претходно је објавио текст под насловом ”Чувари оваквог Косова”, у чијем наднаслову каже: ”Српска црква је међу кривцима за највеће националне трагедије”.

На почетку тог текста – вицем доживљава закључак Архијерејског сабора СПЦ ”да се Косово не сме ни признати ни делити, него се мора чувати садашње стање и чекати неко боље време”.

Крај му ни овде није одмакао од Перициног нивоа духовитости, па закључује да ”…Божић и Ускрс славимо по календару паганина Јулија Цезара, а Српска црква проповеда да се у Москви, а не у Београду, мора одлучивати о Косову”.

У оба текста најдуховитији је Вуков доживљај бившег себе: најрадије се сећа да је био министар спољни и председник СПО!

Као такав, позван је и на овогодишњу прославу Дана независности САД код америчког амбасадора у Београду.

Да не би дошао празне руке, одлучио се да дође празне главе, па је дан раније из ње ”истресао” све у текст посвећен малом Перици и Косову…

– Ваша екселенцио, јесте ли видели шта сам им јуче урадио? Шта сам им сасуо у лице..? Препоручујем се, Ваша Екселенцијо, да када поново будете бирали српског министра спољњег имате мене у виду…

А Даница Драшковић, чији је супруг Вук Драшковић, истог дана, 3.јула, ”препоручила се” Кајлу Скоту ауторским текстом у ”Блицу”, у којем се супротставља могућој одлуци да Легија из ”Алкатраза” буде премештен у неки затвор блажег режима. Она, за разлику од Вука, не прича ”вицеве са брадом”, мада… Она би радо била она учитељица из Вуковог вица, макар и са брадом?

– Ваша екселенцијо, јесте ли видели шта сам им јуче урадила? Шта сам им сасула у лице..? Препоручујем се, Ваша Екселенцијо, да када поново будете бирали српског министра правде или полиције, имате мене у виду, могу ја и обе фунције одједном, са мојим мужем…

Е, сад, ако прихватимо да је Дана текстом насловљеним ”Легија не сме бити премештен…” – приморала српску власт да одбије Легијин захтев и задржи га у ”Алкатразу”, онда се морамо помирити са тим да ће власт поступити и по сада већ очигледно породичном наслову Вуковог текста ”Косово је Србија”! Или бар да је СПЦ ”чувар оваквог Косова”…!?

Шта су ово двоје новинских аутора актуелној српској власти?

Повереници, дужници или затвореници?

Дана има и ”наногицу” од 800.000 динара за чланству у Управном одбору НИС-а, имала је 27 година инвалидску пензију која је у време Вулина прерасла у старосну, има торбицу ”Мију-Мију” од 220.000 динара, коју је носила пред Скотом као поштарску торбу…

Вук има Дану. Мало ли је?

Или и њега треба преместити у неки затвор са блажим режимом?

Ах, да: Вук има и полиграфску потребу да подсети Кајла Скота како после потписивања отцепљења Косова треба порадити на Војводини, ”коју смо у целости отцепили од Мађарске и припојили”…



Радоје Андрић



ПАТРИОТ

[Ултрадесничар]

.
МАЛИ ПЕРИЦА И БРАДАТА УЧИТЕЉИЦА






Очајно лош виц о малом Перици, који учитељици прети сексуалним чином, или бивши министар спољних послова Србије који тај виц прича – не зна се шта је горе и отужније.

Виц је почетак текста под насловом ”Косово је Србија”, објављеног у ”Данасу”, који је потписао Вук Драшковић, ”бивши министар спољних послова и председник СПО”, како је себе доживео. Читав је посвећен наслову, али у покушају да докаже како Косово више није Србија и завршава се још једном духовитошћу у покушају: ”Само прихватањем косовске стварности и у пријатељству са албанским народом, Србија може сачувати и утврдити преостали српски народ, српске цркве и манастире…”

”Победе се огрћу слављем победника, а порази достојанством побеђених. У Великом рату, пре сто година, кад нас је предводио Велики Александар, били смо велики победници. Од Мађарске смо отцепили и Србији припојили целу Војводину. На потписивање капитулације, обављене у версајском дворцу Тријанон, мађарски делегати дошли су у црнини. Потписали су, заплакали и отпевали националну химну!” – поентира Вук.

Тако би, по Вуку, и Срби требало да се „поруше“, оду у Брисел са венцима у рукама, потпишу капитулацију, предају Косово, и отпевају националну химну.

Исти аутор у истим новинама, али потписан обрнутим редоследом функција – као ”председник СПО и бивши шеф дипломатије”, претходно је објавио текст под насловом ”Чувари оваквог Косова”, у чијем наднаслову каже: ”Српска црква је међу кривцима за највеће националне трагедије”.

На почетку тог текста – вицем доживљава закључак Архијерејског сабора СПЦ ”да се Косово не сме ни признати ни делити, него се мора чувати садашње стање и чекати неко боље време”.

Крај му ни овде није одмакао од Перициног нивоа духовитости, па закључује да ”…Божић и Ускрс славимо по календару паганина Јулија Цезара, а Српска црква проповеда да се у Москви, а не у Београду, мора одлучивати о Косову”.

У оба текста најдуховитији је Вуков доживљај бившег себе: најрадије се сећа да је био министар спољни и председник СПО!

Као такав, позван је и на овогодишњу прославу Дана независности САД код америчког амбасадора у Београду.

Да не би дошао празне руке, одлучио се да дође празне главе, па је дан раније из ње ”истресао” све у текст посвећен малом Перици и Косову…

– Ваша екселенцио, јесте ли видели шта сам им јуче урадио? Шта сам им сасуо у лице..? Препоручујем се, Ваша Екселенцијо, да када поново будете бирали српског министра спољњег имате мене у виду…

А Даница Драшковић, чији је супруг Вук Драшковић, истог дана, 3.јула, ”препоручила се” Кајлу Скоту ауторским текстом у ”Блицу”, у којем се супротставља могућој одлуци да Легија из ”Алкатраза” буде премештен у неки затвор блажег режима. Она, за разлику од Вука, не прича ”вицеве са брадом”, мада… Она би радо била она учитељица из Вуковог вица, макар и са брадом?

– Ваша екселенцијо, јесте ли видели шта сам им јуче урадила? Шта сам им сасула у лице..? Препоручујем се, Ваша Екселенцијо, да када поново будете бирали српског министра правде или полиције, имате мене у виду, могу ја и обе фунције одједном, са мојим мужем…

Е, сад, ако прихватимо да је Дана текстом насловљеним ”Легија не сме бити премештен…” – приморала српску власт да одбије Легијин захтев и задржи га у ”Алкатразу”, онда се морамо помирити са тим да ће власт поступити и по сада већ очигледно породичном наслову Вуковог текста ”Косово је Србија”! Или бар да је СПЦ ”чувар оваквог Косова”…!?

Шта су ово двоје новинских аутора актуелној српској власти?

Повереници, дужници или затвореници?

Дана има и ”наногицу” од 800.000 динара за чланству у Управном одбору НИС-а, имала је 27 година инвалидску пензију која је у време Вулина прерасла у старосну, има торбицу ”Мију-Мију” од 220.000 динара, коју је носила пред Скотом као поштарску торбу…

Вук има Дану. Мало ли је?

Или и њега треба преместити у неки затвор са блажим режимом?

Ах, да: Вук има и полиграфску потребу да подсети Кајла Скота како после потписивања отцепљења Косова треба порадити на Војводини, ”коју смо у целости отцепили од Мађарске и припојили”…



Радоје Андрић



ПАТРИОТ

Вук длаку мења али мења посете америчким амбасадора у СФРЈ од Ворена Цимермана до данашњег америчког амбасадора у Србији ( без Косова) Кајла Скота.

[Mekenzi]

Maniti Vuk protiv morskih talasa

https://www.blic.rs/zabava/uhvaceni-vuk-...oj/btshy7t

[Брада]

Ми смо са олињалим ВРШЊАК, чак је и нешта млађи од нас
ми убјежасмо 'вамо с'јесени 74-е,

Дакле Чичосаве ти си 1946 годиште и у вријеме одласка из Југославије имао си пуних 28 година, можда и 28,5 . . . па ти си поред тога што си као и сви у Југославији рођени од 1945 до 1982,83 био Титов пионир, био и регрут, војник ЈНА, а писао си нам другачије . . . јер и да јеси био студент, џабе ти, током 1973 би те узели у војску, јер је 27 година живота била крајња граница за студенте да одложе служење војске, тако је било све до 2010, а овако логично је да си одрадио војску и иселио се мање више регуларно, са све пасошем. Међутим раније си овуда писао да си управо од ЈНА побјего, мада ти ови датуми и године не иду у прилог. Наравно ако си био војно способан, што није превише тешко.

[ПРОСВЕТАР]

Ми смо на ово прос*еравање одговорили једном и више пута, па немо над нами да иживљавате сопствене фрустрације над неспорним чињеницама да је огромна већина вас, ваших родитеља, рођака, комшија и скоро свих познаника и пријатеља (част изузецима од којих сам први ЈА):

1.
ВОЛЕЛА ТИТА И СФР ШУГОСЛАВИЈУ ТОПЛОМ ЉУБАВЉУ.

2.
ПЕВАЛА МУ ПИОНИРСКЕ ПЕСМИЦЕ И СЛУЖИЛА УЊЕГА ЈАЊИЧАРСКУ ВОЈСКУ.

3.
БИЛА ЊЕГОВ ВЕРНИ САМОУПРАВЉАЧ ПЕВАЈУЋИ "САМОУПРАВЉАЧ НИЈЕ ОТИРАЧ"!

4.
НАВИЈАЛА ЗА ТУЂМАНОВ "ПАРТИЗАН" И "ЦРВЕНУ ПЕТОКРАКУ ЗВЕЗДУ", И ЈОШТ НАВИЈА!

5.
ПИЖДРИЛА ГОРКО СУЗАМА НЕПРЕБОЛНИМ КАД ЈЕ ТРБАТИ СРБОЖДЕР ЛИП'СО!

Паметном доста!

[Ултрадесничар]

Ми смо на ово прос*еравање одговорили једном и више пута, па немо над нами да иживљавате сопствене фрустрације над неспорним чињеницама да је огромна већина вас, ваших родитеља, рођака, комшија и скоро свих познаника и пријатеља (част изузецима од којих сам први ЈА):

1.
ВОЛЕЛА ТИТА И СФР ШУГОСЛАВИЈУ ТОПЛОМ ЉУБАВЉУ.

2.
ПЕВАЛА МУ ПИОНИРСКЕ ПЕСМИЦЕ И СЛУЖИЛА УЊЕГА ЈАЊИЧАРСКУ ВОЈСКУ.

3.
БИЛА ЊЕГОВ ВЕРНИ САМОУПРАВЉАЧ ПЕВАЈУЋИ "САМОУПРАВЉАЧ НИЈЕ ОТИРАЧ"!

4.
НАВИЈАЛА ЗА ТУЂМАНОВ "ПАРТИЗАН" И "ЦРВЕНУ ПЕТОКРАКУ ЗВЕЗДУ", И ЈОШТ НАВИЈА!

5.
ПИЖДРИЛА ГОРКО СУЗАМА НЕПРЕБОЛНИМ КАД ЈЕ ТРБАТИ СРБОЖДЕР ЛИП'СО!

Паметном доста!

Као клинац ја сам навијао више за Црвену Звезду него за СФРЈ а ово
за ово "самоуправљач није отирач" први пут сада чујем.

П.С. Иако је Ц.Звезда продала цео фудбалски тим и неће играти у Евролиги и даље навијам за "црвено-беле".

[ПРОСВЕТАР]

Као клинац ја сам навијао више за Црвену Звезду него за СФРЈ а ово
за ово "самоуправљач није отирач" први пут сада чујем.

То је било крајем 60-их или почетком давних 70-их, беше нека комендија Лоле Ђукића са Чкаљом или Мијом и ту се то певало па после постало малтене химна, у зезању наравно!

[Ултрадесничар]

Просветаре, Вук Драшковић нас враћа на тему:


Вук Драшковић за „Данас“: Косово је Србија

уторак, 03 јул 2018 13:09


Пита учитељица малог Перицу: „Колико је два плус два?“
„Тринаест“, одговори он.
„Перице, имаш две јабуке, па ти мама дâ још две. Колико ћеш имати јабука?“
„Тринаест“, понови Перица.
„Добијеш две јабуке од маме, а две од тетке. Колико ћеш, укупно, да имаш јабука?“ – упорна је учитељица.
„Тринаест, ... бем те глуву!“ – одбруси Перица.

***
На „дијалог“ из овог вица све више личи и „унутрашњи дијалог о Косову“, који се води између неспорних чињеница и оних који чињенице и косовску стварност не признају.

„Кратки косовски рат против НАТО алијансе завршен је 9. јуна 1999, безусловном капитулацијом војске тадашње СРЈ (Србије и Црне Горе), потписаном у Куманову. Војне, паравојне, полицијске, параполицијске и све друге оружане формације поражене државе трајно су напустиле територију Косова и Метохије, дотадашње покрајине под суверенитетом Републике Србије. Кумановском капитулацијом Косово је одвојено од Србије“, кажу чињенице.

„Баш нас брига, Косово је Србија!“

„Али, Кумановску капитулацију сутрадан је оверио и Савет безбедности УН. Резолуција 1244, усвојена је по Седмом поглављу Повеље УН. Означени смо за државу која је скривила злочине и хуманитарну катастрофу над већинским косовским Албанцима, угрозила регионални и светски мир, а у тим случајевима међународна оружана интервенција је допуштена. Тако је Резолуцијом 1244 легализовано НАТО бомбардовање. Том Резолуцијом, комплетна власт и управа Србије протерани су са Косова и одређена процедура, мапа пута, за окончање протектората УН над Косовом и стицање косовске независности. Резолуција 1244 је, такође, забранила „повратак на предратно стање“, односно повратак Косова под управу Србије. Забранила је и поделу Косова и уједињење Косова са Албанијом. За све ове одлуке гласала је и Русија. Гласале су и све остале чланице Савета безбедности. Само је Кина била уздржана“, говоре чињенице.

„Не занима нас, Косово је Србија!“

„Позивајући се на Резолуцију 1244, Косово је прогласило независност, а Међународни суд правде пресудио да та одлука није противна ни међународном праву, ни Повељи УН, ни Резолуцији 1244“, упорне су чињенице.

„То је антисрпски суд, Косово је Србија!“ – чује се одговор.

„Већина чланица УН и скоро све чланице ЕУ и НАТО признале су независност Косова“, говоре чињенице.

„Те државе су нико и ништа. Суринам и Бурунди су са нама. Косово је Србија!“

„Али, на Косову је више од деведесет одсто Албанаца и само око шест процената Срба, а и тај број се убрзано смањује“ – упорне су чињенице.

„И без Срба, Косово је Србија!“ – одлеже одговор.

***
Мали Перица из вица, вероватно, и није знао колико је два плус два. Порицатељи косовске стварности знају све и не признају ништа. Они себе, свесно, чине глувим за чињенице и слепим за реалност. Они су рибари душа и осећања већине Срба који, заиста, не знају ни шта је потписано у Куманову, ни шта све пише у Резолуцији 1244, нити у одлуци Међународног суда правде. Не знају, јер од Кумановске капитулације па до данас истину о губитку Косова од народа у Србији крију сви. Црква, парламент, странке, медији.

Све отвореније, најтиражнији таблоиди и телевизије са националном фреквенцијом, сваког дана, за браниоце Косова промовишу људе који су, пре две деценије, подстрекивали репресију и злочине над косовским Албанцима и сулуди рат Србије против НАТО алијансе. Ослепљују народ бајкама о Милошевићевој ратној победи и траже да му се, због одбране Косова, подижу споменици. Заповест уставне преамбуле, да је Косово и Метохија, и данас, покрајина под суверенитетом Србије, крунско је покриће за њихове обмане и ратоборно противљење Бриселском споразуму и сваком српско-албанском дијалогу о Косову.

Народ Србије не зна да текст уставне преамбуле не обавезује никога. Реге импоссибилиум нулла облигатио, учи се већ на првој години Права. На српском: Немогућа норма не обавезује. Рецимо, да људи морају да лете. Или да је коњ римски сенатор, како је био прописао Калигула. Србија данас нема суверенитет нити на једном квадратном метру Косова и Метохије. Сила и сва власт на тој територији у рукама су Албанаца. То је стварност. Порицање те стварности је реге импоссибилиум.

Болно је ово прихватити, али мора се прихватити. Алтернатива је промена стварности, а она се може променити само ратом, и то ратом са победничким исходом. Право никада није на страни поражених. У ратовима деведесетих, изгубили смо државу у којој су живели сви Срби. У косовском рату против НАТО алијансе, изгубили смо Косово. У новом рату, извесно је, изгубили бисмо и Србију.

Само прихватањем косовске стварности и у пријатељству са албанским народом, Србија може сачувати и утврдити преостали српски народ, српске цркве и манастире, њихова имања, њихову земљу, њихову територију. Ништа од тога није изгубљено ни кумановском капитулацијом, ни Резолуцијом 1244, ни Ахтисаријевим документом, који је у темељу независног Косова.

Победе се огрћу слављем победника, а порази достојанством побеђених. У Великом рату, пре сто година, кад нас је предводио Велики Александар, били смо велики победници. Од Мађарске смо отцепили и Србији припојили целу Војводину. На потписивање капитулације, обављене у версајском дворцу Тријанон, мађарски делегати дошли су у црнини. Потписали су, заплакали и отпевали националну химну!

(Аутор је бивши министар спољних послова)

[Mekenzi]

Ми смо са олињалим ВРШЊАК, чак је и нешта млађи од нас
ми убјежасмо 'вамо с'јесени 74-е,

Дакле Чичосаве ти си 1946 годиште и у вријеме одласка из Југославије имао си пуних 28 година, можда и 28,5 . . . па ти си поред тога што си као и сви у Југославији рођени од 1945 до 1982,83 био Титов пионир, био и регрут, војник ЈНА, а писао си нам другачије . . . јер и да јеси био студент, џабе ти, током 1973 би те узели у војску, јер је 27 година живота била крајња граница за студенте да одложе служење војске, тако је било све до 2010, а овако логично је да си одрадио војску и иселио се мање више регуларно, са све пасошем. Међутим раније си овуда писао да си управо од ЈНА побјего, мада ти ови датуми и године не иду у прилог. Наравно ако си био војно способан, што није превише тешко.

Nemo' tako. Prosvetar je skoro trijes godina ziveo u Šugoslaviji a nikada nije nosio petokraku, nije bio pionir, nije radio u kombinatu, nije išao na radne akcije, nije bio regrut itd..

Interesantno da nikada nije hapšen, nije bio disident, udba ga nikada nije jurila, ko što su npr Jeremiju stvarno jurili sedamdesetih godina pa je covek morao da pobegne za Dansku.

I na kraju kraju regularno dobije useljeničku vizu. A znalo se da ko ne odsluži vojsku, nije bio pionir itsl nije mogao dobiti regularnu vizu. Svaku vizu udba je proveravala..

[ПРОСВЕТАР]

nije radio u kombinatu....

Све, све, али О КАКВОМ КОМБИНАТУ ТИ ФАНТАЗИРАШ ПО СЕДМИ ПУТ?

Какав "рад у КОМБИНАТУ"...зна ли ко о чему то Киза?

Себи убраду:

Комбинат...чу'ш...комбинат!