Ово је интересантан део - пишу браћа Кнежевићи, стр 203 - 204
Цитат:За време преговора о капитулацији Италије, од 3 до 26 августа Бри-
танска влада се одлучно успротивила помоћи коју је Бадољова Влада понудила да пружи ђенералу Михаиловићу против Немаца, као и сарадњи са Југословенском владом у Лондону. Бадољова влада, сасвим природно, хтела је да помогне легалну војску Краљевине Југославије, а не Титове комунисте. На Конференцији у Квибеку, од 14 до 26 августа, донета је тајна одлука:
да се оружје италијанских дивизија у Југославијкг преда искључиво Титовим партизанима и да се Михаиловић, уз помоћ британских мисија, потпуно спречи да разоружа италијанске дивизије у зони коју су држале Михаиловићеве снаге, у Херцеговини и Црној Гори. С друге стране, иако се на Конференцији говорило искључиво о 175—200.000 Михаиловићеве гериле, донета је одлука општа о "Балканским герилама" да би се избегло истицање Михаиловићеве гериле о којој је једино било речи....Пошто су Британци и даље снабдевали само Титове партизане, а погодба између четника и Италијана у Црној Гори престала да важи маја месеца, када су Италијани у заједници са Немцима напали Михаиловићеве снаге у Црној Гори, — Михаиловић је отада морао да напада Италијане да би се силом дочепао оружја. Немачки официр за везу код Друге италијанске армије, јављао је 14 августа својој Команди " да четници врше нападе на талијане у Јужној Далмацији да би се дочепали оружја". 2
Оваако пише Валтер Робертс, Тито, Михаиловић и Савезници, стр 163:
Цитат:Италијанске окупационе снаге на Балкану, неактивне још од 4. офанзиве, марта 1943, добиле су још пасивнију улогу после пада Мусолинија. Генерал Г.Ф. Хостернау је известио да су официри 2 армије почели преговоре са четницима и са партизанима у намери да овима другима предају конктролу над значајнијим градовима као што је Сплит, помажући тако обнављање револуционарне војске која ће касније дочекати Британце. У једном ранијем извештају коментаришу се гласине да су италијани продали своје оружје у области Карловца и Огулина. 1 Чим је Черчил сазнао за пад Мусолинија, увидео је нове могућности за појачану кампању против Немаца, уз предвиђену предају италијанске војске на Балкану што би омогућило да командоси и намирнице буду послате у Југославију, Албанију и Грчку. Немци су очигледно прислушкивали телефонски разговор Черчила и Рузвелта 29 јула који је потврдио њихова страховања о скорој италијанској предаји. Али дуги преговори око предаје су им дали времена да се спреме за "издају". Током тих преговора Бадољо је понудио информације о сарадњи коју су Италијани имали са Михаиловићем. Ипак у погледу квалитета и морала италијанских трупа и лошег утиска који је то могло имати на снаге покрета отпора, ову понуду Рузвелт и Черчил, који су тада били у Квебеку, нису прихватили. 2
1. Ратни дневник ОКВ, том 3
2. Хауард, В. Стратегија, том 4.
А овако пише у "SICILY AND THE SURRENDER OF ITALY":
Цитат:Reports on disintegrating Italian morale continued to come in. In Greece and the Balkans at least five instances came to Allied attention of Italian commanders who indirectly approached British representatives
attached to the patriot forces in Greece and in Yugoslavia. Italian
war-weariness and a desire to come to terms seemed quite obvious from such
overtures as well as from negotiations which some Italian officers were conducting with Mihailovitch, the Yugoslav Partisan leader. The Germans, appreciating clearly the danger of defection, had begun to occupy vital areas formerly held exclusively by Italians, thereby hoping to stiffen such areas, particularly those vulnerable to invasion.1 ... Explaining his position as chief of
Ambrosio's military office, Castellano said that his mission was official and that he had complete backing from Marshal Badoglio. Italy, he declared, was exhausted, the ground forces were poorly armed, aviation was weak, and German troops were streaming into the country. Until the Allies landed on the Italian mainland, Castellano said, the government was powerless to act. But if and when the Allies invaded the mainland, Italy was prepared to join them in fighting' the Germans. If the Allies were willing to accept
Italian help, Castellano was prepared to give detailed information on German
dispositions and strength. The Italians were ready to co-operate with Mihailovitch in the Balkans, to repudiate the independence of Croatia, and to reach agreement with Yugoslavia over Dalmatia... 2
У преводу - у најкраћим цртама:
Извештаји о слабљењу италијанског морала и жеље да наставе рат почели су да пристижу из Грчке и са Балкана. У најмање 5 случајева италијански представници су незванично пришли савезничким мисијама. Жеља Италијана да дођу до споразума је била очигледна како из тих отварања, тако и из преговора који су неки италијански званичници водили са Михаиловићем, лидером Југословенских "партизана" (фн 1, стр 261)
Кастелано је (у разговорима са савезничким представницима, моја прим.) објаснио да има званична овлашћења и подршку Амброзија и Бадоља. Уколико су савезници спремни да прихвате италијанску понуду они би им пружили детаљне информације о распореду немачких снага, сарађивали би са Михаиловићем на Балкану, одртекли би се хрватске "независности" и били би вољни да постигну договор са Југославијом у вези Далмације (фн 2, стр 445 и даље)
1.Telg, MIDEAST to TROOPERS, repeated to FREEDOM, sub: Enemy Morale in the Balkans, 1/83652, 19 Jul 43, job 24, reel 188D. Cf. Butcher, lily Three Years With Eisenhower, p.274 (entry for 2 Aug 43).
2. Telgs 1404 and 1406, Hoare to Foreign Office, 15 Aug 43, as repeated in Telg 4488, Devers to Eisenhower, 17 Aug 43, in Capitulation of Italy, pp. 76-77, 79-80; Castellano,Come firmai, pp. 91-95; Sir Samuel John Gurney
Hoare, Viscount Templewood, Ambassador on SPecial Mission (London: Collins, 1946), pp. 212-16.
У књизи се уопште не спомињу комунисти и Тито (нити сам у другим изворима нашао објашњење за то), па се може закључити да Валтерови наводи у вези са италијанским преговорима са комунистима не пију воду. Тачније, он је навео немачко гледште, а њиховом перцепцијом су управљали општи међународни односи. Они су схватили да се политика Савезника према комунистима и четницима мења, па су и своја предвиђања и претпоставке подешавали према томе. Наравно, могуће је да су италијани на локалном нивоу тактизирали и преговарали са обе стране - али је јасно да је званична понуда помињала само Михаиловића Видимо да и Робертс наводи да су Черчил и Рузвелт одбили Бадољову понуду да сарађује са Михаиловићем, али разлог - слаб морал италијанских трупа - није тачан У последњем цитату видимо да је та чињеница примљена са добродошлицом. Разлог је тачан који наводе Кнежевићи: усклађивање и повлађивање Совјетима када је постало јасно да је искрцавање на Балкану мало вероватно. Овде је битно напоменути и то да је и Рузвелт у време Квадранта био сагласан да се Италијани спрече да се предају или сарађују са Михаиловићем.
стилу