Оцена Теме:
  • 9 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Домаћа и инострана литература о четничком покрету
#15

Британцу су то хтели, Амери им нису дали, то тако пише у више извора и нема сврхе сад писати шта би било, али...

(22-10-2013, 12:24 AM)Лепи Бора Пише:  - Немци су тада, још увек били ПРЕЈАКИ за брито-американце.
Немци на Балкану тада се жале да немају довољно снага ни да покрију цели терен, а камо ли да га бране.

(22-10-2013, 12:24 AM)Лепи Бора Пише:  - Терен све, само не погодан за нападаче из врлетних гудура...
Терен исти за све.

(22-10-2013, 12:24 AM)Лепи Бора Пише:  - Немци би селили јединице на линији исток - Балкан муњевито.
Онда још муњевитије ка западу, јер је много већи капацитет пруга тамо. Али нису имали шта да селе...

(22-10-2013, 12:24 AM)Лепи Бора Пише:  - Снабдевање западњака КОШМАР!
Из Италије.

(22-10-2013, 12:24 AM)Лепи Бора Пише:  Па што нису ако су већ могли?
Па нису хтели.
Одговори
#16

(22-10-2013, 01:06 AM)Милослав Самарџић Пише:  Британцу су то хтели, Амери им нису дали, то тако пише у више извора и нема сврхе сад писати шта би било, али...

У реду, ту се бар (полу) слажемо. Ово полу је зато што би то (уз услов да то нису енглеске приче...) била КАТАСТРОФА по британце. А ја ипак "мислим" да су енглези много реалнији од САД, па ми чудно да САД испаде паметан, али ајд...

(22-10-2013, 01:06 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(22-10-2013, 12:24 AM)Лепи Бора Пише:  - Немци су тада, још увек били ПРЕЈАКИ за брито-американце.
Немци на Балкану тада се жале да немају довољно снага ни да покрију цели терен, а камо ли да га бране.

То је хронична појава у сваком рату, нико се није жалио никада да има довољно војске...

Па добро да не контрирам без потребе превише, али ако су смогли снаге да 1944. скупе неку одбрану у Нормандији, шта би тек скупили 1943. на Балкану?

(22-10-2013, 01:06 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(22-10-2013, 12:24 AM)Лепи Бора Пише:  - Терен све, само не погодан за нападаче из врлетних гудура...
Терен исти за све.

А па није ако ћемо и мало реално!
До Балкана три дана јахања од британије (англо-америчке основне базе за напад). А десантни терен крш и брда, без путева. Положаји пруга, аеродрома немцима на руку, све то у Нормандији у контри. Па оно мало Ардена малтене покопа западњаке, а какав црни Балкан? Па само су јаде видели у Бурми и САД по острвима са полумртвим јапаном, а камо ли на Балкану са немцима, 300 км од немачке и аустрије...

(22-10-2013, 01:06 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(22-10-2013, 12:24 AM)Лепи Бора Пише:  - Немци би селили јединице на линији исток - Балкан муњевито.
Онда још муњевитије ка западу, јер је много већи капацитет пруга тамо. Али нису имали шта да селе...

Да 1944. нису имали шта да селе.
Што се тиче пруга и путева, на Балкану (ка Балкану) би знатно боља и лакша била немачка комуникација, него ка Нормандији од источног фронта. Па и Руси су МОРАЛИ да обухвате мађарску да би раздробили "чвориште" Чешка - немачка - мађарска - аустрија. Да не говорим о путевима аустрија, мађарска ка Војводини и Босни који су грађени ради лаког прилаза аустрије на Динару и Босну. А све од Јадрана обрнуто (за нападаче).

(22-10-2013, 01:06 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(22-10-2013, 12:24 AM)Лепи Бора Пише:  - Снабдевање западњака КОШМАР!
Из Италије.

Да прво из британије за италију, па из италије на Балкан. Али подразумева се да би захтевана количина била ненормално велика, па нема шансе да би немци толерисали упад у трбух и послали мале снаге, а то им све лакше у трци са англиканцима. Ближи источни фронт, а овима даља централа - британија.

(22-10-2013, 01:06 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(22-10-2013, 12:24 AM)Лепи Бора Пише:  Па што нису ако су већ могли?
Па нису хтели.

Наравно Милославе да нису хтели.
Нико неће да напада ако зна да ће погубити грдну војску улудо. Јер било какав напад преко Балкана би била невероватна глупост - чисто самоубиство. А тек неке шансе да овладају централном европом са Балкана - ма смешно. Да су се овде искрцали, Руси би ослобађали и париз...

Лично сам уверен да је и антисрпска британска политика била веома јак мотив да се овде не искрцају. Јер би онда морали да се офирају са подршком усташама (префарбаним), титовцима и балистима. Овако као и у Грчкој, добише шта им треба. Руси ослободише југославију и одмах одоше, а њихов броз обриса трагове злочина (бар се томе надају).

Само им је Грчка и била лабава, јер су морали да се некако осигурају од Маркоса Стаљинисте, па док то нису успели, причали су о том Балканском фронту (помоћ Грчким бритонаправљеним и бритољубивим монархо фашистима).

Из свега тога закључак је једини могући: џаба прича о томе уопште!

Немој да неко уопште гаји илузије да би они подржали Дражу у било којој варијанти - нема теорије!

ШББ КББ:
Можда би само пре добили неовисну крватску, али наравно до Земуна и са Босном и Далмацијом. Шипнија би обухватала и црну гору, а у Србији би опет били некакви дегени попут титоваца. Јер је уништити Србе њима овде био вековни циљ.

Јер они САВРШЕНО ЗНАЈУ да уистину Слободна Србија може имати само једног јединог савезника: Русију. Која ако изађе тврдо на Медитеран, запад тог момента пропаде.

Ма не поменусмо и закопавање англиканаца на "фронту" у италији, а какав тек црни Балкански фронт? Заиста је смешно о томе више и причати.
Одговори
#17

Милослав Самардџић Пише:Британцу су то хтели, Амери им нису дали, то тако пише у више извора и нема сврхе сад писати шта би било
Тако. Черчил је имао са Британцима неки интерес за Балкан и увек је инсистирао на искрцавање ту, на искоришћење у рату Турске... док Американци изгледа нису били заинтересовани и нису им то дали, размишљали су са војне тачке гледишта.
Черчил је додуше исти који је током првог светског рата инсистирао и организовао експедицију у Дарданелима, што је резултирао фијаском и морао донети отставку.

Друга прича је то: ако су Британци били геополитички заинтересовани на тај регион, како то да су за то урачунали управо на Титове партизане, ако су мислили да су они били Стаљинови?
Одговори
#18

(22-10-2013, 01:59 AM)Лепи Бора Пише:  ...
А како је могло 1918, а није могло 1943?
Нису смели Немци 1943. да оставе Нормандију небрањену, нити да повлаче много војске са Источног фронта. Нису смели чак ни Грчку да оставе небрањену. Довели су оних 5-6 дивизија и то је то.
Одговори
#19

(22-10-2013, 04:56 PM)ЛукаЛоко Пише:  Друга прича је то: ако су Британци били геополитички заинтересовани на тај регион, како то да су за то урачунали управо на Титове партизане, ако су мислили да су они били Стаљинови?
Ако би Британци ушли, онда не би ушла Црвена армија и сматрао је да нема везе што су Стаљинови. Черчилу је било важно да су Хрвати, а не Срби.
Иначе, он је имао идеју и да врати краља, а да Тито буде премијер... мада му је друго било важније од првог. У сваком случају, понашао се као хрватски савезник.
Што се тиче Американаца, они су од Атлантске повеље (право народа на самоопредељење, тј. одузимање колонија Британцима), водили ''хладни рат'' против Британије, желећи да од ње преузму водећу улогу у свету. А Балкан је био Британска сфера утицаја.
Одговори
#20

(22-10-2013, 05:26 PM)Милослав Самарџић Пише:  ...
А како је могло 1918, а није могло 1943?
Нису смели Немци 1943. да оставе Нормандију небрањену, нити да повлаче много војске са Источног фронта. Нису смели чак ни Грчку да оставе небрањену. Довели су оних 5-6 дивизија и то је то.

1918. није било претње немачкој из правца Русије, а 1943. то је био за немачку најударнији правац. 1918. најударнији правац немачкој је био из француске, а Балкан испаде важан, јер је пробој тог фронта избацио Бугарску и АУ практично из рата, али то се све добро зна...

Што се тиче снага које су немци држали на тим потенцијалним фронтовима. То су биле пензионерске јединице, које су имале једину улогу да глуме дрва за горење, док немци не довуку праве јединице, па је њихова војна вредност буквално маргинална.

Што није тако било у Грчкој?
Пре свега због забачености Грчке, али првенствено да Русе држе у неизвесности од могућег контра удара, или чак и удара, потреби за брзим и јаким дејством (код пада Бугарске), исл. Добро, сигурно је да су могли да рачунају и да се ту појаве британци, али за то би већ било времена за реакцију...

Али суштина питања остаје иста:
- Да су британци извели неко ограничено запоседање Балкана, какве би то имало последице по слом немачке? Јер и да држе ту неки мостобран, што би то немце уопште много и интересовало?

- А да направе стратешки десант, е ту би били изложени МАКСИМАЛНОМ немачком удару, можда са првом зимом, кад су немци комотно могли да довуку тешкаше из Русије и заврше посао муњевито.

У било ком случају ризик фантастичан, а учинак СИГУРНО мизеран. Јер очекивати да немачка пукне 1943. од инвазије британаца на Балкану? То је онда страшна произвољност и не разумевање основних ствари о том рату.

Опет па Лука Локо наведе катастрофалан пораз британаца од турака и (превиђену од мене) чињеницу да је черчил био крив за тај малоумни потез. Што говори да је то могло да се деси опет, али на Балкану од немаца.

Шта рећи на то?
Једино реално би било да би енглези (и евентуално САД...) пукли 1943. као звечка и да би их тај пораз (извесан) буквално цементирао бар на 5 наредних година у месту. Немци би имали сигурно јако мало штете, али и ту штету би користили Руси и сасвим је сигурно да би они ослобађали бар 60% француске, целу немачку, аустрију и остале европске чмариће од држава. Али то би било добро по нас Србе, јер Стаљин у таквој ситуацији сигурно не би толерисао тита, а самим тим ни усташе и остала говна...

Лепо, али није реално.

(22-10-2013, 05:29 PM)Милослав Самарџић Пише:  ...
Ако би Британци ушли, онда не би ушла Црвена армија и сматрао је да нема везе што су Стаљинови. Черчилу је било важно да су Хрвати, а не Срби.
Иначе, он је имао идеју и да врати краља, а да Тито буде премијер... мада му је друго било важније од првог. У сваком случају, понашао се као хрватски савезник.
Што се тиче Американаца, они су од Атлантске повеље (право народа на самоопредељење, тј. одузимање колонија Британцима), водили ''хладни рат'' против Британије, желећи да од ње преузму водећу улогу у свету. А Балкан је био Британска сфера утицаја.

Не слажем се да је тито био Стаљинов. Толико смо пута о томе говорили, да нема смисла опет. Имам утисак да сувише верујете черчиловим "мемоарима" (фино и мање фино интерпретираним лажима). Јер непобитна чињеница је да је тито и код бомбашког процеса и код 27. марта, био помаган од и помагао енглезе, а све ван Стаљинових наредби. Као што је непобитна чињеница, да је руководство КПЈ било гнездо енглеских агената (кардељ, крлежа, велебит, моша пијаде,...,...), као што је чињеница да се то знало и пре рата да на БГ универзитету комунисти играју, како енглези свирају, итд..., ...

Тако да је непобитна чињеница да је черчил гурао усташе (и они су и оформљени и обучавани и подржавани од енглеза, нпр анте павелић, кватерник, артуковић... све пре, за време и после 2. рата, све као и КПЈ). И да је наводно волео титу што је кроат, само глупав покушај маскирања да је тито био енглески пијун (обавештајац), још из лењиновог периода.

Американци су радили "контра" британији, али све је то суштински исто. Исте су породице на власти биле и у енглеској и у САД, па где су више множили капитал, није суштински битно.

Из свега реченог и не реченог, ја невидим ама баш никакав разлог да потенцирамо "Балкански фронт". Можда урадити једну објективну анализу ШББКББ и ту стати.

Јер ви као данас водећи борац за истину о Четништву, не би требали да се компромитујете као Стручњак на тако неозбиљним темама. Јер верујте, било који озбиљнији историчар, неће пропустити прилику да вас подцени преко овакве теме. А то ће онда подценити и ваш веома озбиљан рад на важним темама! Зато не знам ко вас гура да трошите време и ауторитет на ове глупости, али тај НИЈЕ ДОБРОНАМЕРАН, ни према вама, ни према Четништву.

Зато бих ја оставио енглезима и масонима, да булазне о "изгубљеним победама на Балкану" и да покушавају да се перу од злочина овде (што наравно као злочинци не могу НИКАД успети). И усресредио се само на одбрану Драже и Четништва - јер њих мало ко брани, што је срамота, јер је Истина код њих.

Извините на солидби памети (није злонамерно схваћено, надам се) и Велики Поздрав!
Одговори
#21

(22-10-2013, 07:08 PM)Лепи Бора Пише:  
(22-10-2013, 05:26 PM)Милослав Самарџић Пише:  ...
А како је могло 1918, а није могло 1943?
Нису смели Немци 1943. да оставе Нормандију небрањену, нити да повлаче много војске са Источног фронта. Нису смели чак ни Грчку да оставе небрањену. Довели су оних 5-6 дивизија и то је то.

1918. није било претње немачкој из правца Русије, а 1943. то је био за немачку најударнији правац. 1918. најударнији правац немачкој је био из француске, а Балкан испаде важан, јер је пробој тог фронта избацио Бугарску и АУ практично из рата, али то се све добро зна...
Која је овде логика?
Ваљда је Немцима било лакше 1918, јер су 1943. морали да се бране и са истока и са запада, па би удар на Балкан био трећи, док је 1918. био други...
Одговори
#22

Још су Немци тада имали Турке на својој страни...

Отворио сам тему - са старог форума
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-overl...a-sporenja

Предлажем да се ова дискусија премести тамо.
Одговори
#23

ima dosta zanimljivih stvari ovde...tu se izmedju ostalog nalazi onaj referat generala Gelena o cetnicima, koji citira Avakumovic u svojoj knjizi

‘’Medju raznim ustanickim pokretima koji sve vise zadaju brige u prostoru bivse jugoslovenske drzave pokret Draze Mihailovica stoji na prvom mestu sto se tice vodjstva, naoruzanja, organizacije I aktivnosti…pristalice D.M. dolaze iz svih slojeva drustva I sada obuhvataju oko osamdeset odsto srpskog naroda. Nadajuci se oslobodjenju od ‘stranog jarma’ u jednom boljem novom poretku I jednoj novoj ekonomskoj I drustvenoj ravnotezi, njihov broj stalno raste…Stvaranjem D.M. pokreta sacinjena je jedna organizacija koja je zasnovana na fanaticnoj volji svakog pojedinca I koja moze da dobije kao revolucionarni pokret znatan politicki I vojni znacaj u kriticnim danima na Balkanu. Sjajno poznavanje terena od strane boraca I pozitivan stav vecine srpskog naroda koriste pokretu’’.

Trials of War Criminals before the Nuerenberg Military Tribunals, vol. XI, Washington, D.C. : U.S. Government Printing Office, 1950, p. 1016, 1020

http://www.loc.gov/rr/frd/Military_Law/p...Vol-XI.pdf

kucajte u pretrazi Draja, d.m., chetnik...naci cete dosta toga..
Одговори
#24

http://www.pogledi.rs/referat-pukovnika-...cetnicima/
Одговори
#25

(24-10-2013, 07:13 AM)Николај Пише:  http://www.pogledi.rs/referat-pukovnika-...cetnicima/

Интересантан детаљ из горњег текста:
Цитат:...
3. Одонси са савезницима – Енглеска помаже покрет подршком са новцем, ратним материјалом, и слањем официра и људства. Ради тог разлога Дража Михаиловић одобрава односе своје владе у Енглеској. Међутим, он се противио да Енглези постигну јачи политички утицај на покрет. Односи са Русијом се тренитно карактеришу борбама са комунистичким бандама. Дража Михаиловић међутим сматра овај сукоб као унутрашњи југословенски сукоб и он лично настоји да постигне добре односе са Руском совјетском владом. У томе је подржан од напора Југословенске владе у изгнанству у Лондону. Сходно томе, у време општег устанка мора се рачунати да ће се велики делови комунистичких банди придружити Дражи Михаиловићу.
...

Са обзиром да је горњи текст Раинхарда Гелена, енглеског порекла ("чуван" од енглеза, који су познати као кројачи докумената...), искрено ме чуди да им је ово промакло. Дража је брзо видео ко су кандидати лондона овде, па је тражио контакт са Русима, али је то све у историјографији мутљаг. А било је покушаја да до контакта дође, нпр. Мустафа Голубић.

Зато ме живо интересује, дал је ИКО те контакте Дража - СССР ИГДЕ успео да обради (покуша)? Питам ово не што не знам ништа о томе, већ да видим могућности нуђења "извора", за аргументовану расправу.

Кез

Или бар да се види, како тек цензуретина скида главе у опеваној демократској "слободи"...
Одговори
#26

(22-10-2013, 05:29 PM)Милослав Самарџић Пише:  Черчилу је било важно да су Хрвати, а не Срби.
Иначе, он је имао идеју и да врати краља, а да Тито буде премијер... мада му је друго било важније од првог.
Да ли је тачно да је Сајц у књизи писао да му је након састанка са Михаиловићем, бригадир Армстронг рекао да "он (Сајц) треба да се понаша тако да Србима изгледа да смо ми (Англо-Американци) њихови савезници"?
Немам Сајцову књигу, само цитат цитата, али ми ово баш делује симптоматично?
Одговори
#27

Е сад мрзи ме да поново читам књигу због тога. Smile
Али нешто слично има свакако. Јер се Сајц договарао са четницима против Британаца, па га је Армстронг упозоравао. Сајц је мислио да је проблем што више инстанце немају информација, па је хтео да им их пружи. Зато је обишао Србију, сликао терен, да покаже да ту нема партизана, већ четника, и то са доста цивила.
Одговори
#28

Гласник српског историјско-културног друштва "Његош" у Америци. Свеска 1-80, Чикаго, 1958-1999.

http://www.scribd.com/collections/440024...tva-Njegos

У свакој свесци по дио о четницима, ратови, историја итд.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 6 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним