[Митић]

Рут Мичел - Четник износи чињенице о борбеним Србима, Михаиловићу и „Југославији”

Књига Рут Мичел, америчке новинарке и сестре генерала Билија Мичела, представља аутентично сведочанство о догађајима из Другог светског рата, виђено очима непосредног учесника и посматрача. Боравећи међу припадницима југословенског покрета отпора под вођством генерала Драгољуба Драже Михаиловића, ауторка пружа драгоцен увид у борбу српског народа, моралне и политичке дилеме епохе, као и сложене односе унутар тадашње „Југославије“.

Снажним новинарским стилом и дубоким осећајем за истину, Рут Мичел разбија митове и приказује личности и догађаје онаквима какви су заиста били – без идеолошких искривљења и историјских предрасуда. Ова књига остаје једно од ретких аутентичних сведочанстава о четничком покрету и његовој улози у борби против окупатора.

Година издавања: 2025
Број страна: 134

https://cigoja.rs/prodavnica/istorija/pu...a-kopiraj/

[Краљевина Шумадија]

Нисам био сигуран где да ово поделим, па сам, најзад овде то поставио.
Недавно је у Крагујевцу била изложба - Породица Стефановић  Успон и пад једне индустрије (1907-1945) -, аутора Славка Степановића историчара Историјског архива Шумадије Крагујевца. Свака част на идеји и реализацији. Најзад се неко одлучио да се захвали и ода признање породици Стефановић, пуној патриота, добротвора и ствараоца једне модерне земље, од којих су нас "ослободили" комунисти, освојивши власт. Ко је био на изложби или прочитао каталог (брошура на 24 стр, одлично илустрована, са свим основним подацима о браћи Стефановић, у 200 примерака), такође је могао да се постиди данашњих тзв. патриота, добротвора и бизнисмена.
Замерка је усмерена на део - Окупација, где јесте набројано коме је све фамилија помагала, само су прескочени били четници или ЈВуО. Потврђујем да у ВА у Београду, има итекако докумената у кутијама о ГКГ и Шумад. гр. корпуса, који сведоче о скоро редовној преписци и помоћи Стефановића и корпуса ЈВуО. Чак је Први шумадијски корпус има свог легализованог наредника М. Теодосијевића (с. М. Пчелице), наводно запосленог код Стефановића. Најчешће храну и остало превозио је четницима Драгослав Симовић Шофер из с. Корићана, а веза је био и учитељ Драги Миленковић, из истог села. Стевина жена је кумовала неколико пута четничким заклетвама и заставама. Када јој је било суђење од комуниста, народ и сиротиња нису се плашили да дођу испред суда и скандирају - Дора је наша мајка. Итд, итд. Мање више ово се и налазило у Стевином (очигледно пребраном) досије у Историјско архиву Шумадије 90 тих год. прошлог века, где, како сам схватио ради историчар Степановић.

[Милослав Самарџић]

Је ли Дора или Дара?
Била је после рата изрека: "Дари и метла добро стоји".
Јер је морала да ради као чистачица.
По доласку цевених била је у женском логору Метино брдо, а била је трудна.

А један писац је по инерцији црвене пропаганде написао да је прве ноћи по доласку цевених била у швалерацији са њиховим командантом, док јој је муж био у тамници.


Последње што знам је да је била чистачица у Хотелу Бристол у БГ и да јој је син живео у Љубљани.

[Краљевина Шумадија]

Даринка Стефановић, р. Бикар, надимак Дора (стр. 16, а тако је и код Ћировића). Последње, од четворо деце је родила 1929., тако да скоро сигурно није била у другом стању, када се налазила у комун. логору Метино брдо.
Иначе, не везано за рат, Стева Стефановић је био толика људина и добротвор, да су му многи гружански сељаци држали слику поред слике свог свеца.
По ортаку његовог оца Светозара Стефановића рентијера и трговца из Београда, Илији Лицикасу индустријалцу, названо је цело насеље (и дан данас се тако зове) Лицика, где већином живе Роми.

[Краљевина Шумадија]

Књига: ВЕРАН ЗАКЛЕТВИ  Ратни пут поручника Арсенија Јовановића, аутор Стеван Смиљанић, Крагујевац, 2025.
Предговор - Верољуб Малетић, рецензија рукописа - Др Немања Девић.

Још једна одлична Стеванова књига.  Ова је о гружанину, подофициру Арси Јовановићу из његовог села, Г. Грбица. До најситнијих детаља о пореклу, школовању и спремању на војну службу Арсе Јовановића, Смиљанић нас је подсетио како је изгледала ондашња сеоска Србија. Пуна младића васпитаваних на војној слави својих очева и дедова из минулих ратова.
Арса Јовановић је био под командом ђенерала Драже Михаиловића, од почетка до краја, а да се на то не поставља питање: зашто?, објаснио је Стеван у својој књизи. Књига је пуна докумената, сведочења, непознатих фотографија и извора из бројне литературе. Смиљанић је на истински историјски начин описао зашто је подофицир Јовановић унапређен у официрски чин и како је постао командант бригаде у јединицама ГКГ, где није било оскудице са активним официрима. Уз све то, приложени су и Оперативни (операцијски) дневници бригада, којима је оф. Арса био командант. На крају, поручник Јовановић и његова супруга Косана отишли су заувек из овоземаљске у небеску Србију, да тамо сачекају Чича Дражу.
Нема сумње да ће од аутора Смиљанића изникнути још пуно оваквих, документованих књига. Кладим се на 10 +
У књизи, на стр. 176, налази се Наредба Бр. 20, од 27. маја 1944, коју је потписао к-т 3. бигаде Горске Гарде, потпоручник Арсеније Јовановић. Реч је о привођењу, испитивању и пресуди Преког војног суда за редова М.М. (с. Рајковац, код Младеновца), за дело "бекство из борбе" против комуниста у с. Дубони. Пресуда је била - смрт стрељањем. У предпоследњем пасусу Наредбе, официр Арса  Јовановић је нагласио: "Скреће се пажња свим војницима ове бригаде, да ће у будуће овако проћи сваки онај војник који побегне из своје јединице, а нарочито онај који побегне из борбе, јер за бегунце неће бити милости."

[Митић]

Почетак операције Хајка

----------------------------

ДАН И ДАТУМ: Четвртак 17. фебруар 1944. године
ВРЕМЕ И МЕСТО: снег - ветар, Велика Крсна
НАЗИВ И САСТАВ ЈЕДИНИЦЕ: 3. бригада корпуса Горске гарде Њ. В. Краља
РАД ЈЕДИНИЦА: Рад око сређивања мобилизациског елабората, одржана конференција са најугледнијим и најпоузданијим мештанима овог села

У 14 часова добивен је извештај да су Крџалије у непознатој јачини у селу Азањи. Из поузданих извора добивен је извештај да су окупаторске власти почеле гоњење наших људи.
---
Командант потпоручник: Арсеније С. Јовановић

Извор: Стеван Смиљанић, "Веран заклетви - Ратни пут поручника ЈвуО Арсенија Јовановића", Прво издање, Духовни луг, Крагујевац 2025, стр. 91-92

Мој коментар: И наредних дана се описује немачка операција против Горске гарде. Ово су изводи из Операцијског дневника.

[Краљевина Шумадија]

Књига: "Старим трагом", аутор Будимир Д. Швабић, издавач "Промотеј", III издање.  I издање - 1930, II издање - 1937.
Будимир Швабић (1896, Божурња - 1945, Босна), био је уредник листа "Глас Опленца", органа Групе корпуса ГГ и њен обавештајни официр.
Књига је својеврстан путопис и споменица изгинулим и помрлим војницима српске војске, далеко од Отаџбине, у Првом св. рату. Места Видо, Крф, Малта, северна Африка, Швабић је (поново) обишао као гост новоформиране југосл, флоте ратне морнарице и за то време, отргне од заборава велики број несрећника са именима, пребивалиштима, називима пукова, датумима и местима смрти...

[Митић]

У организацији Савеза Срба из региона, у сриједу, 4. марта 2026. године, са почетком у 18.00 часова, у великој сали ГО Нови Београд (Булевар Михајла Пупина 167), биће одржана промоција изузетно значајног дјела – књиге „Југославија 1941.“, аутора Салватореа Лоија. Ову вриједну архивску грађу са италијанског језика превела је и приредила др Мила Михајловић, а издавач је Архив Војводине.

https://slobodnahercegovina.com/beograd-...rebljenja/

[Митић]

Равна Гора- Резолуција Конгреса у Селу Ба (фототипско издање)

https://www.scribd.com/document/99992923...0%91%D0%B0

[Митић]

КЊИГА БЕЛИ ОРЛОВИ УЖИЦА 1945-1953

Написана у знак сећања на страдале чланове илегалних ученичких група у Ужичком крају и целој Србији, књига пружа приказ њихове организацијске структуре, политичког и идеолошког усмерења, али и њихових страдања и прогона након 1945. године.

Посебно је апострофирано њихово организовање на простору ужичког краја, и генерално Западне Србије.

Колико се могло, с обзиром да се овом темом нико није озбиљније бавио, покушао се дати приказ једне "заборављене генерације", заправо једног младог и наивног света који је храбро подигао главу у времену кад су је сви спустили.

Извучено је са дна историјског бунара, преко 80 биографија учесника и каснијих страдалника из ових група. Све је пропраћено мноштвом приватних фотографија, судском документацијом и архивском грађом.

Посебан део представљају записници из Архива БИА, са саслушања у локалној ОЗНИ група ученика осумњичених за "непријатељску пропаганду". Рукопис прати и судбине осуђених за време робијања, али и муке "надзиране слободе", након издржаних казни. Дат је и приказ многих група у Србији тог доба, а део је посвећен и режимским групама ученика попут СКОЈ-а и њиховом деловању.

Хвала свима који су помогли да овај рукопис угледа светло дана. Ту смо за више детаља кога интересује ова тематика. Пар страница у коментарима.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=274...4077631789

Преузето од: Владимир Нинковић

[Милослав Самарџић]

Свака част Нинковићу!

[Митић]

БАШТИНА, ПРИШТИНА – ЛЕПОСАВИЋ, СВЕСКА 69, 2026

Зоран М. ЈОВАНОВИЋ*
Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици
Филозофски факултет
Катедра за историју уметности

О ЗАБОРАВЉЕНИМ СЛОВЕНЦИМА САБОРЦИМА
РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА/ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ
У ОТАЏБИНИ

Апстракт: У фокусу текста су чињенице о српско-словеначким везама у Другом светском рату на подручју окупиране Србије, као последице заједничког деловања у оквиру Равногорског покрета/Југословенске војске у отаџбини, предвођене Драгољубом Дражом Михаиловићем. Пажња је посвећена раду тзв. Словеначке социјалне канцеларије, смештене у згради Ординаријата Надбискупије београдске, захваљујући надбискупу београдском Јосипу Ујчићу. Инцијатива за њено утемељење потекла је од свештеника и бившег сенатора Франца Смодеја, с циљем организовања помоћи хиљадама словеначких душа које су нацисти присилно преселили из Словеније у Србију у лето 1941. године. Деловање Писарне је било у оквиру тзв. католичког политичког табора, који су чинили Словенци – духовници и лаици. Она је постала и обавештајни/курирски центар који је спајао Михаиловићев штаб с политичким и црквеним круговима у Љубљани, као и с југословенском владом у егзилу, ради борбе против окупатора Југославије. Важну улогу су имали и словеначки свештеници који су преко Писарне преносили информације у Ватикан, одакле су оне упућиване југословенској влади. Почетком 1942. године Гестапо је открио ту делатност и на препад ухапсио њене делатнике; поједини су завршили у логору на београдској Бањици, а најмање тројица су стрељана. До наших сазнања многе појединости о томе су биле под наметнутим заборавом, разнолико подстицаним од режима комунистичке/социјалистичке Југославије. Одговорност сносе и поштоваоци Равногорског покрета/Југословенске војске у отаџбини. Остаје збуњујуће
зашто се словеначки историчари нису бавили историјом Писарне.

https://iskp.ac.rs/wp-content/uploads/20...69191j.pdf

[Митић]

704. И.Д. Иц
Долм. [преводилац]

О.У., 8. марта 1943. године.

ПРЕВОД
Подаци о комунистима и Д. М. бандама и срезу Пожаревац

------------------------------

II. Четници

1/ Богдан Прица, поручник, има групу од око 40 људи, наоружану лаким митраљезима. Креће се на подручју: Каменово – Трновче – Рашанац – Вел. Поповац – Црљенац – Старчево – Бубањ – Кладурово. Штаб је у Бубњу.

2/ Јагош Живковић, капетан, има групу од око 130–150 људи, са више лаких митраљеза. Креће се на подручју Рановац – Мелница – Стамница. Штаб је у околини Мелнице.

3/ Шкоф Никола, поручник, има групу од 60 до 80 људи, са више лаких митраљеза. Креће се на подручју Стамница – Мелница – Рановац – Витовница.

4/ Вујачић, поручник, има групу од око 80 људи, са више лаких митраљеза. Креће се на подручју Орешковица – Буровац – Табановац – Криваја.

5/ Симеун Оцокољић, „Синиша Пазарац“, капетан, са групом јачине до 300 људи, налази се на подручју Биљаница (планина) – граница срезова Деспотовац и Млава.

6/ Банковић, капетан, са групом од око 200 људи – јуришни батаљон –, са више лаких митраљеза, на подручју Манастирица – Кладурово – Мелница.

7/ Ловрић Фрањо, поручник, има групу од око 70 људи на подручју Манастирица – Кладурово – Мелница.

8/ Живи. Милован, поручник, [има] групу са више лаких митраљеза (ЛМГ) на подручју Мелница – Стамница / срез Млава /.

9/ Бонџуловић Ратомир, поручник, има групу од око 20 људи на подручју Рановца.

10/ Вујић Павле, поручник, [има] групу од око 20 људи са лаким митраљезом, креће се на подручју границе срезова Млава и Деспотовац.

11/ Воја Јевремовић „Триброђанин“, бивши војвода, има јединицу јачине око 200 људи и може да мобилише до 2.000 људи.

Међу етничким Румунима (или Власима - моја примедба) има веома много помагача.

Креће се на подручју: Букова Бара – северно од Турије – кота 455 – кота 406 – западно од Кучајне – Равниште – Церемошња – кота 316 – 331 – 236 – 268 – источно од Нереснице – кота 221 – Жаборе – Дубока (брдо) – коте 327 – 535 – Букова Бара.

12/ Рончевић Крста, капетан, има јединицу од око 100 људи са више лаких митраљеза, креће се у срезу Рам.

13/ Дејановић, поручник, има групу од око 50 људи, креће се у срезу Звижд.

14/ Ратковић Никола, поручник, води мању групу четника. Он је командант Кнежице.

15/ Тилић, поручник, води мању групу четника на подручју Влаола, у срезу Хомоље.

28. 2. 1943.

Начелник Иб
потписао: М. Грујић

Ф.д.Р. дер Üберсетзунг = скраћено од Фüр дие Рицхтигкеит дер Üберсетзунг — „За тачност превода“ / „За веродостојност превода“.

Извор: NARA, T-315, R-1243, 000622-000623

Моја напомена: Помињу се комунисти под римским бројем 1, има шест имена од којих тројица воде по 20 партизана (један је Дража Марковић), један има групу од 40 партизана, други има групу јачине између 30 и 50.

[пек.]

Букова Бара би требало да је Ракова Бара а планина Биљаница је Бељаница.