Оцена Теме:
  • 6 Гласов(а) - 3.67 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Двери: Осмехом до победе
#43

(14-09-2015, 08:35 AM)Ројалист Пише:  Коначно да се Самарџић укључи у политички живот, ово је значајно појачање за Двери, јер уз Самарџића имају и др Косту Чавошког уз себе! Да ли ћеш радити на сарадњи са расејањем, Милославе?
Други су задужени за то, али колико могу да помогнем, ту сам.
Одговори
#44

(14-09-2015, 09:14 AM)ПРОСВЕТАР Пише:  Искрене честитке Гос'н Самарџићу и са наше стране поводом уласка у ДВЕРИ!

Међутим!

За разлику од претходног говорника, ми би саветовали Гос'н Самарџића да НИКАКО не саветује ДВЕРИ да се баве политиком СЕДЕЊА НА ДВЕ СТОЛИЦЕ, нарочито сад кад је од јуче постало јасно као дан да се те две столице налазе У ДВЕ РАЗЛИЧИТЕ СОБЕ!

Погледајмо мало реал-политику, ДАНАС И ОЂЕ, манимо се прича о "демонократској традицији Србије" из прошлог века и европским "саааааааааааавезницима"!

Па каже:

Дванаестог септембра Лета Господњег 2015-е (по папском и шокачком календару), на XX-ој годишњој конференцији Балтичког форума, под називом “САД, ЕУ и Русија – нова реалност”, који је одржан у Риги (Летонија), бивши министар спољних послова Русије и председник најутицајнијег института који помаже у обликовању руске спољне политике – Руског савета за међународне послове (РСМД на руском), Игор Иванов је у свом наступу објавио крај пројекта Велике Европе од Лисабона до Владивостока и да почетак новог пројекат Велике Евроазије од Шангаја до Минска!

Овај иступ Игора Иванова има посебну тежину, када се зна да се ради о човеку који се итекако залаго за остварење пројекта Велике Европе и који, као врхунски дипломата, мери сваку реч коју јавно изнесе.

Игор Иванов наводи да су људи његове генерације маштали о заједничкој и неподељеној Великој Европи, али да су увек постојали скептици који су сматрали да је идеја нереална, а да су тон пројекту давали сањари и романтици који су веровали у своју звезду.

Са падом Берлинског зида и окончањем Хладног рата изгледало је да ништа не би требало да смета стварању Велике Европе, а сама Русија је, без обзира на све тешкоће кроз које је пролазила 90-тих година прошлог века, почела да спроводи политику, која је била усмерена на зближавање са Европом.

У том смислу били су потписани одговарајући документи о сарадњи са Европском Унијом и НАТО, а Русија је постала члан Савета Европе. Почетком XXI-ог века почеле су да се појављују контуре будуће Велике Европе од Лисабона до Владивостока.

У датом тренутку је чак изгледало да је до Велике Европе остало свега неколико корака – била су усаглашена четири пространства у којима је она требала да се гради и биле су припремљене “мапе пута” по којима су сви требали да се крећу. Бурно су се развијали трговинско-економски односи, заједнички пројекти у образовању и науци, у култури и у развоју грађанског друштва. Све је то било сасвим недавно, по историјским мерилима – буквално јуче.

Међутим!

Пројекат Велике Европе није успео!!!

Шанса која се појављује једном у сто година није била реализована. А друга шанса за садашњу генерацију политичара на Истоку и Трулом Западу, по свему судећи, неће се појавити.

Такозвана "украјинска" криза је јасно демонстрирала неспремност политичких елита и у Русији и у Европи да иду у сусрет једно другом и да граде општу судбину света у XXI-ом веку.

Надежда да ће међусобне економске везе натерати сукобљене стране да покажу политичку флексибилност, амортизују кризу и стимулишу потрагу за компромисима, разбила се о реалност санкција и анти-санкција.

Двадесет година интензивних научних, културних, образовних и хуманитарних контаката нису спречили невиђену експлозију међусобног непријатељства, неповерења и обнове најархаичнијих друштвених стереотипова и митова из времена Хладног рата.

О свему томе је већ много писано и у Русији и на Трулом Западу, али је важно, по мишљењу Иванова, довести све те констатације до њиховог логичког краја и...поштено признати да се путеви Европе и Русије озбиљно и задуго разилазе, не на месеце и чак не на године, већ, вероватно, на десетлећа унапред.

Тај континентални раскол, разлаз две европске геополитичке стране, имаће велики и дугорочан утицај, како на Европу, тако и на Трули Запад уопште а и свет у целости.

Повратак на ситуацију из јесени 2013-е године је већ немогућ, чак и ако се ситуација у такозваној "украјини" и око ње неким чудом нормализује. Оно што се дешава пред нашим очима носи не само радикални, већ и неповратни карактер, који поништава једне гео-политичке пројекте, а открива могућности за друге.

Па каже Игор Иванов:

Цитат:По мом мишљењу, нема ништа горе од продужавања убеђивања себе и једно другог да још није све изгубљено, да ће се проблеми у сваком случају решити, а да ће се европска политика вратити на пут на који смо навикли и по коме се она кретала последњих четврт века. На жалост, “прозор могућности”, који нисмо умели да искористимо се залупио.

Значење новог геополитичког раскола се појачава и сложеном ситуацијом у којој се налазе и Европска Унија и Русија.

Са једне стране Европска Унија се налази, можда, пред најтежим искушењима од свог постанка, а која су везана за правце њеног даљег унутрашњег развоја, економску стагнацију, кризу евро зоне, претње сепаратизма у Шкотској и Каталонији, сукоб између севера и југа...рецимо пример Грчке или чињеница да богата Европа са севера двосмислено и погрдно назива Европу југа pigs (свиње), а што је скраћеница за Португал, Италију, Грчку и Шпанију.

Затим нагли пораст миграционих проблема, најезда муслимана-избеглица са Блиског истока и северне Африке, питања такозване "украјине" и много, много другог.

Са друге стране, Русија се, такође, налази у сложеној ситуацији, када треба тражити принципијелно нове изворе економског раста и место земље у глобалној економији XXI-ог века. У тим условима Русија и Европа у великој мери посматрају једно на друго као на још један проблем, а не као део решења проблема.

Тако да уместо схватања и прихватања да евроатлански простор треба да се, као минимум, простире до Урала, а могуће и до Владивостока, наступа драстична промена, јер се у Русији сада евроатлански простор схвата као Западна Европа и САД, то јест Трули Запад у свом најгорем издању.

Са друге стране, развијају се пројекти везани за евроазијски простор, како интеграциони, тако и они који се односе на појачану билатералну и мултилатералну сарадњу. Ту спадају Евроазијски економски савез (ЕАЕС), Шангајска организација сарадње (ШОС) и пројекат Новог пута свиле.

Сада је у Русији модерно говорити да уместо Велике Европе од Лисабона до Владивостока, долази Велика Евроазија од Шангаја до Минска.

При томе треба рећи да иако контуре Велике Евроазије нису још увек сасвим јасне, ипак се Евроатлантика и Евроазија формирају као глобални центри и главна оса око које ће се вртети будућа светска политика.

Игор Иванов се даље пита како ће се развијати односи између евроатланског и евроазијског пола и сматра да треба учинити све да се избегне нова биполарност у светским односима у смислу стварања стања њихове супротстављености, мислећи вероватно на могућност избијања новог глобалног војног сукоба, који би био на штету свих.

Ако се не реши тај задатак, онда ћемо бити осуђени на историјски дугу биполарност у њеној најгорој варијанти.

У тој новој геополитичкој реалности, Русија престаје да буде источно крило неуспеле Велике Европе и претвара се у западно крило Велике Евроазије у формирању.

При томе, пренос стратешких акцената са западног на источни правац, неће бити једноставан, већ дугорочни, болни и врло деликатан процес, који ће захтевати не само политичку вољу, већ и високи професионализам.

Тај пренос стратешких акцената са запада на исток, значи да Москва мора да инвестира суштински политички капитал у развој механизама ЕАЕС, ШОС и других структура Велике Евроазије. При томе, многи од тих механизама се граде од нуле, а руска спољашња политика има све могућности да одигра активну, а у неким правцима и водећу улогу у њиховом формирању.

При томе, сматра Игор Иванов, Русија не треба потпуно да окрене леђа Европи, јер је то и немогуће, с обзиром на досадашње историјске односе, а и на многобројну рускојезичну дијаспору, која се налази у скоро свим европским земљама од Пољске до Шпаније. Зато јој је потребно да покуша да обезбеди сигурност и стабилност на свом западном крилу, стварајући нове, прагматичне и међусобно корисне односе са својим европским комшијама.

Међутим!

Поставља се питање где је туна Србија у контексту краја пројекта Велике Европе?

Не треба ни подвлачити да НАС необично радује крај пројекта Велике Европе, јер је он био историјски нереалан, узимајући у обзир миленијумску цивилизацијску супротстављеност Православног Истока и Трулог Запада.

Међутим!

При томе треба рећи да свакако заслужује велико поштовање искрено прегалаштво руске политичке елите која је покушала да сарађује на овом утопијском пројекту.

А када, као што смо већ рекли, један политичар и дипломата таквог формата, као што је Игор Иванов, искаже овако јасне оцене, онда је то заиста преокрет вредан пажње.

Србија би дакле требало да схвати да се у данашњем свету не може седети на две столице које се налазе у две различите собе, јер су механизми утицаја центара моћи толико развијени и снажни да то може само да доведе до растрзаности земље и њене даље пропасти, која је евидентна у свим сферама.

Зато Србија треба да се определи.

За кога?

Одговор на ово питање је врло једноставан и њега скоро сви знају ама праве се луди!

Србија дакле, мора и треба да се определи за ону страну

-која нас није бомбардовала,
-која нам није отела територију,
-која нас не уцењује и не понижава и...
-са којом у савезу (не у класичној билатералној сарадњи било ког интензитета) имамо светлију будућност од оне коју нам нуди непријатељски Трули Запад и умирућа Европска Унија.

Зато је овај сигнал од стране Игора Иванова који је иступио у име Русије, више него јасан знак да Русија креће на Исток, а како су преко око сто година и предлагали први евроазијци Трубецки, Савицки и други.

Тај сигнал је уједно и знак за Србију да се пробуди и учини нешто за свој спас, а пре свега је знак за српску патриотску опозицију да се уозбиљи и учини нешто по питању српских евроазијских интеграција, које представљају историјску шансу да се Србија врати цивилизацијском моделу коме органски припада или да се уклони и препусти место неким другим људима јер се досад показала као:

-политички незрела,
-нејака,
-дезорјентисана и...
-забављена међусобним размирицама, све у стилу "свака вашка обашка",

Паметном доста!
Просветару, као саветник радо ћу разматрати и твоје савете, само ако можеш краће и сажетије да их изенесеш. Smile
Одговори
#45

(14-09-2015, 07:42 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(14-09-2015, 09:14 AM)ПРОСВЕТАР Пише:  Искрене честитке Гос'н Самарџићу и са наше стране поводом уласка у ДВЕРИ!

Међутим!

За разлику од претходног говорника, ми би саветовали Гос'н Самарџића да НИКАКО не саветује ДВЕРИ да се баве политиком СЕДЕЊА НА ДВЕ СТОЛИЦЕ, нарочито сад кад је од јуче постало јасно као дан да се те две столице налазе У ДВЕ РАЗЛИЧИТЕ СОБЕ!

Погледајмо мало реал-политику, ДАНАС И ОЂЕ, манимо се прича о "демонократској традицији Србије" из прошлог века и европским "саааааааааааавезницима"!

Па каже:

Дванаестог септембра Лета Господњег 2015-е (по папском и шокачком календару), на XX-ој годишњој конференцији Балтичког форума, под називом “САД, ЕУ и Русија – нова реалност”, који је одржан у Риги (Летонија), бивши министар спољних послова Русије и председник најутицајнијег института који помаже у обликовању руске спољне политике – Руског савета за међународне послове (РСМД на руском), Игор Иванов је у свом наступу објавио крај пројекта Велике Европе од Лисабона до Владивостока и да почетак новог пројекат Велике Евроазије од Шангаја до Минска!

Овај иступ Игора Иванова има посебну тежину, када се зна да се ради о човеку који се итекако залаго за остварење пројекта Велике Европе и који, као врхунски дипломата, мери сваку реч коју јавно изнесе.

Игор Иванов наводи да су људи његове генерације маштали о заједничкој и неподељеној Великој Европи, али да су увек постојали скептици који су сматрали да је идеја нереална, а да су тон пројекту давали сањари и романтици који су веровали у своју звезду.

Са падом Берлинског зида и окончањем Хладног рата изгледало је да ништа не би требало да смета стварању Велике Европе, а сама Русија је, без обзира на све тешкоће кроз које је пролазила 90-тих година прошлог века, почела да спроводи политику, која је била усмерена на зближавање са Европом.

У том смислу били су потписани одговарајући документи о сарадњи са Европском Унијом и НАТО, а Русија је постала члан Савета Европе. Почетком XXI-ог века почеле су да се појављују контуре будуће Велике Европе од Лисабона до Владивостока.

У датом тренутку је чак изгледало да је до Велике Европе остало свега неколико корака – била су усаглашена четири пространства у којима је она требала да се гради и биле су припремљене “мапе пута” по којима су сви требали да се крећу. Бурно су се развијали трговинско-економски односи, заједнички пројекти у образовању и науци, у култури и у развоју грађанског друштва. Све је то било сасвим недавно, по историјским мерилима – буквално јуче.

Међутим!

Пројекат Велике Европе није успео!!!

Шанса која се појављује једном у сто година није била реализована. А друга шанса за садашњу генерацију политичара на Истоку и Трулом Западу, по свему судећи, неће се појавити.

Такозвана "украјинска" криза је јасно демонстрирала неспремност политичких елита и у Русији и у Европи да иду у сусрет једно другом и да граде општу судбину света у XXI-ом веку.

Надежда да ће међусобне економске везе натерати сукобљене стране да покажу политичку флексибилност, амортизују кризу и стимулишу потрагу за компромисима, разбила се о реалност санкција и анти-санкција.

Двадесет година интензивних научних, културних, образовних и хуманитарних контаката нису спречили невиђену експлозију међусобног непријатељства, неповерења и обнове најархаичнијих друштвених стереотипова и митова из времена Хладног рата.

О свему томе је већ много писано и у Русији и на Трулом Западу, али је важно, по мишљењу Иванова, довести све те констатације до њиховог логичког краја и...поштено признати да се путеви Европе и Русије озбиљно и задуго разилазе, не на месеце и чак не на године, већ, вероватно, на десетлећа унапред.

Тај континентални раскол, разлаз две европске геополитичке стране, имаће велики и дугорочан утицај, како на Европу, тако и на Трули Запад уопште а и свет у целости.

Повратак на ситуацију из јесени 2013-е године је већ немогућ, чак и ако се ситуација у такозваној "украјини" и око ње неким чудом нормализује. Оно што се дешава пред нашим очима носи не само радикални, већ и неповратни карактер, који поништава једне гео-политичке пројекте, а открива могућности за друге.

Па каже Игор Иванов:

Цитат:По мом мишљењу, нема ништа горе од продужавања убеђивања себе и једно другог да још није све изгубљено, да ће се проблеми у сваком случају решити, а да ће се европска политика вратити на пут на који смо навикли и по коме се она кретала последњих четврт века. На жалост, “прозор могућности”, који нисмо умели да искористимо се залупио.

Значење новог геополитичког раскола се појачава и сложеном ситуацијом у којој се налазе и Европска Унија и Русија.

Са једне стране Европска Унија се налази, можда, пред најтежим искушењима од свог постанка, а која су везана за правце њеног даљег унутрашњег развоја, економску стагнацију, кризу евро зоне, претње сепаратизма у Шкотској и Каталонији, сукоб између севера и југа...рецимо пример Грчке или чињеница да богата Европа са севера двосмислено и погрдно назива Европу југа pigs (свиње), а што је скраћеница за Португал, Италију, Грчку и Шпанију.

Затим нагли пораст миграционих проблема, најезда муслимана-избеглица са Блиског истока и северне Африке, питања такозване "украјине" и много, много другог.

Са друге стране, Русија се, такође, налази у сложеној ситуацији, када треба тражити принципијелно нове изворе економског раста и место земље у глобалној економији XXI-ог века. У тим условима Русија и Европа у великој мери посматрају једно на друго као на још један проблем, а не као део решења проблема.

Тако да уместо схватања и прихватања да евроатлански простор треба да се, као минимум, простире до Урала, а могуће и до Владивостока, наступа драстична промена, јер се у Русији сада евроатлански простор схвата као Западна Европа и САД, то јест Трули Запад у свом најгорем издању.

Са друге стране, развијају се пројекти везани за евроазијски простор, како интеграциони, тако и они који се односе на појачану билатералну и мултилатералну сарадњу. Ту спадају Евроазијски економски савез (ЕАЕС), Шангајска организација сарадње (ШОС) и пројекат Новог пута свиле.

Сада је у Русији модерно говорити да уместо Велике Европе од Лисабона до Владивостока, долази Велика Евроазија од Шангаја до Минска.

При томе треба рећи да иако контуре Велике Евроазије нису још увек сасвим јасне, ипак се Евроатлантика и Евроазија формирају као глобални центри и главна оса око које ће се вртети будућа светска политика.

Игор Иванов се даље пита како ће се развијати односи између евроатланског и евроазијског пола и сматра да треба учинити све да се избегне нова биполарност у светским односима у смислу стварања стања њихове супротстављености, мислећи вероватно на могућност избијања новог глобалног војног сукоба, који би био на штету свих.

Ако се не реши тај задатак, онда ћемо бити осуђени на историјски дугу биполарност у њеној најгорој варијанти.

У тој новој геополитичкој реалности, Русија престаје да буде источно крило неуспеле Велике Европе и претвара се у западно крило Велике Евроазије у формирању.

При томе, пренос стратешких акцената са западног на источни правац, неће бити једноставан, већ дугорочни, болни и врло деликатан процес, који ће захтевати не само политичку вољу, већ и високи професионализам.

Тај пренос стратешких акцената са запада на исток, значи да Москва мора да инвестира суштински политички капитал у развој механизама ЕАЕС, ШОС и других структура Велике Евроазије. При томе, многи од тих механизама се граде од нуле, а руска спољашња политика има све могућности да одигра активну, а у неким правцима и водећу улогу у њиховом формирању.

При томе, сматра Игор Иванов, Русија не треба потпуно да окрене леђа Европи, јер је то и немогуће, с обзиром на досадашње историјске односе, а и на многобројну рускојезичну дијаспору, која се налази у скоро свим европским земљама од Пољске до Шпаније. Зато јој је потребно да покуша да обезбеди сигурност и стабилност на свом западном крилу, стварајући нове, прагматичне и међусобно корисне односе са својим европским комшијама.

Међутим!

Поставља се питање где је туна Србија у контексту краја пројекта Велике Европе?

Не треба ни подвлачити да НАС необично радује крај пројекта Велике Европе, јер је он био историјски нереалан, узимајући у обзир миленијумску цивилизацијску супротстављеност Православног Истока и Трулог Запада.

Међутим!

При томе треба рећи да свакако заслужује велико поштовање искрено прегалаштво руске политичке елите која је покушала да сарађује на овом утопијском пројекту.

А када, као што смо већ рекли, један политичар и дипломата таквог формата, као што је Игор Иванов, искаже овако јасне оцене, онда је то заиста преокрет вредан пажње.

Србија би дакле требало да схвати да се у данашњем свету не може седети на две столице које се налазе у две различите собе, јер су механизми утицаја центара моћи толико развијени и снажни да то може само да доведе до растрзаности земље и њене даље пропасти, која је евидентна у свим сферама.

Зато Србија треба да се определи.

За кога?

Одговор на ово питање је врло једноставан и њега скоро сви знају ама праве се луди!

Србија дакле, мора и треба да се определи за ону страну

-која нас није бомбардовала,
-која нам није отела територију,
-која нас не уцењује и не понижава и...
-са којом у савезу (не у класичној билатералној сарадњи било ког интензитета) имамо светлију будућност од оне коју нам нуди непријатељски Трули Запад и умирућа Европска Унија.

Зато је овај сигнал од стране Игора Иванова који је иступио у име Русије, више него јасан знак да Русија креће на Исток, а како су преко око сто година и предлагали први евроазијци Трубецки, Савицки и други.

Тај сигнал је уједно и знак за Србију да се пробуди и учини нешто за свој спас, а пре свега је знак за српску патриотску опозицију да се уозбиљи и учини нешто по питању српских евроазијских интеграција, које представљају историјску шансу да се Србија врати цивилизацијском моделу коме органски припада или да се уклони и препусти место неким другим људима јер се досад показала као:

-политички незрела,
-нејака,
-дезорјентисана и...
-забављена међусобним размирицама, све у стилу "свака вашка обашка",

Паметном доста!
Просветару, као саветник радо ћу разматрати и твоје савете, само ако можеш краће и сажетије да их изенесеш. Smile

(14-09-2015, 07:42 PM)Милослав Самарџић Пише:  Просветару, као саветник радо ћу разматрати и твоје савете, само ако можеш краће и сажетије да их изенесеш. Smile

Savetnik savetuje svog savetnika da malo skrati savete. Smile

P.S. Moj prethodni komentar je omaškom postavljen.

(14-09-2015, 07:40 PM)Милослав Самарџић Пише:  Саветоваћу то што сам већ саветовао у оном тексту горе. Само да нагласим да није поента у сарадњи са западним десним партијама, већ у коришћењу њихових искустава. Замисли само колико дуго оне трају - пропадоше и Маркс и Енгелс и безброј партија, а оне су ту... Само на основу тога лако је закључити да се итекако разумеју у државну управу и уопште у све што спада у политику.
А наравно ако је могућа сарадња која би нам донела корист, или макар која нам не би нанела штету - што да не.

U redu, došlo je do nesporazuma.
Što se tiče korišćenja njihovih iskustava, tu imamo dosta materijala. Da li znaš ko je, na primer, predsednik Republikanske stranke? Ne znaš, zato što ga i nemaju. Strankom rukovode neki sekretari ili koordinatori. U toj stranci postoje frakcije. Pa kada se raspišu primarni izbori, svaka frakcija može da kandiduje svog predstavnika za kandidata čitave stranke na predsedničkim izborima. To je interesantna stvar. Dakle, glasači biraju onoga koga stranka treba da kandiduje na konačnim izborima. Na prošlm ili pretprošlim primarnim izborima kandidovao se Ron Pol, koji je libertarijanac, za kandidata Republikanske stranke.
U Americi i Britaniji postoji dvopartijski sistem, što je verovatno najbolji model višepartijskog sistema. Tome treba i mi da težimo - dve velike partije sa frakcijama.
Što se tiče izbornog sistema, obavezno većinski. Eventualno sa korekcijama uz pomoć proporcionalnog. Na primer, ako srpski parlament ima 150 poslanika, neka se 100 bira većinskim sistemom, a 50 proporcionalnim.
U kraljevini Srbiji i Jugoslaviji je postojao "gornji dom" skupštine - senat. Ne znam šta su naši senatori radili, ali, u principu, gornji dom skupštine služi za obuzdavanje donjeg doma, to jest služi za obuzdavanje glasačkog tela koje često nije svesno za koga glasa. Tako je to, na primer, u Britaniji, oni imaju "dom lordova".
I na kraju, ali ne i najmanje bitno, treba da se restauriše monarhija.

(14-09-2015, 07:30 PM)ЛукаЛоко Пише:  Да се вратим мало натраг у тој теми.
По мени је погрешно исповећивати либерализам са десницом и социјалу са левицом. То можда важи за англосаксонске земље, а у земљама попут Немачке и Италије то је другачије.
У Немачкој увек је било идеја о социјали и јакој држави и у економији. У Италији постојала је још од фашизма социјална десница па и део политичког католицизма који се залагао за јаку социјалну државу и државну иницијативу у економији.
Уз то, либерализам је (оправдано) базиран над личним правима човека, а и над неким такозваним правима као развод и абортус која се не поклапају са традиционалним принципима деснице.

Da, pojam "liberalizam" menja značenje kako kroz istoriju, tako i kroz "geografiju". Liberalizam je u Evropi bliži levici i socijalizmu, dok je u Americi bliži desnici i konzervativizmu.
Inače, liberalizam u klasičnom smislu nije baziran na pravima već na slobodama pojedinca. Pojedinac je slobodan da radi sve ono što ne ugrožava drugog pojedinca. Što se tiče abortusa, to sve zavisi od ugla posmatranja. Ako pođemo od pretpostavke da abortus jeste ubistvo deteta, onda sloboda na abortus ne spada u slobode koje zastupa klasični liberalizam.
Preporučio bih za čitanje dva odlična teksta na temu liberalizma i konzervativizma. Prvi je "Zašto nisam konzervativac" od Hajeka. Drugi je "Zašto jesam konzervativac" od Vaclava Klausa.
I na kraju o vezi izmešu liberalizma i nacionalizma. Moderni liberali smatraju da je nacionalizam kolektivizam, i da kao takav ne odgovara ideji liberalizma. Najbolji odgovor na to davno je dao srpski liberal Vladimir Jovanović. Nacionalizam je, veli Jovanović, liberalizam primenjen u spoljnoj politici.

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори
#46

Свакако треба да се обнови горњи дом, односно сенат. Иначе комунисти су то имали, али било је бесмислено - веће република и покрајина чини ми се.
Парламент се бира директно на изборима и то је помало циркус, а сенат је ту ради корекције. Да ли знаш како се бирају сенатори у Америци или Британији?
Одговори
#47

(15-09-2015, 06:57 PM)Милослав Самарџић Пише:  Свакако треба да се обнови горњи дом, односно сенат. Иначе комунисти су то имали, али било је бесмислено - веће република и покрајина чини ми се.

Слободан Јовановић у "Порукама" пише да је по нацрту новог устава од 1952, што се тиче Народне скупштине, Југославија јако слична фашистичкој Италији.
Наиме, први дом је био политички, бирао се посредним начином, преко чланова општинских управа и преко чланова радничких савета. Избори су се вршили по једној јединој кандидатској листи, коју је састављао један одбор, одређен од истих бирача који су именовали и посланике. Дакле, народ није бирао посланике непосредним начином, а слобода кандидовања није постојала.
Други дом , који би одговарао једном привредном парламенту, бирао се по професијама. У њему су индустријска предузећа била повлашћена у односу на пољопривредна предузећа. Ни овај други дом није се бирао од народа непосредно.
Федеративне јединице, вели Јовановић, у нацрту тог новог устава нису биле заступљене. На место таквог једног тела добио се корпоративни парламент.

(15-09-2015, 06:57 PM)Милослав Самарџић Пише:  Парламент се бира директно на изборима и то је помало циркус, а сенат је ту ради корекције. Да ли знаш како се бирају сенатори у Америци или Британији?

Колико се ја сећам, постоји сто сенатора и бирају се тако што свака држава даје по два сенатора, који су пак изабрани на изборима. Дакле, амерички сенат је тело у коме су све федеративне јединице заступљене потпуно једнако. Тиме се ублажава утицај најмногољуднијих држава, попут Калифорније, на политичке одлуке читаве државе.
У Британији је горњи дом заправо дом лордова. Потомци феудалаца из средњег века који и дан данас држе своје феуде чине тај горњи дом. Ако сам добро схватио, они се не бирају, већ попут монарха, самим својим рођењем добијају функцију члана горњег дома.

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори
#48

Да, тај устав из 1952. јесте био фашистички. После је тај фашистички дом замењен Већем република и покрајина''.
Одговори
#49

Гос'н Самарџићу ви предлажете да се ДВЕРИ инспиришу искуством и политиком Републиканске странке у Чемерици са образложењем да иста дуго трајише!

Па наравно да дуго трају и једна и друга странка кад Лихварска Хидра тако жели!

Једни МАГАРАЦ а други СЛОН, па се смењују а за трећега места нема!

Међутим!

На помолу је права РЕВОЛУЦИЈА у редовима баш тих Републиканаца!

Наиме, Доналд Трамп, ВОДЕЋИ РЕПУБЛИКАНСКИ КАНДИДАТ, је номад изјавио ДА СУ СВИ АМЕРИЧКИ ПРЕДСЕДНИЦИ ДОСАД САМО МАРИОНЕТЕ НА КОНЦИМА,

Л У Т К Е

И ДА КОНЦЕ НА ТИМ ЛУТКАМА ВУКУ ЛИХВАРИ КОЈИ ФИНАНСИРАЈУ ИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ!


То се ни један Председнички кандидат досад није усудио да тако отворено изјави!

И шта се догодило?

Па Трампу после тога РЕЈТИНГ РАСТЕ И ПРОБИЈА ПЛАФОН!

Са Демократске стране и најдрчнији критичари Трампа ИЗЈАВЉУЈУ ТО ИСТО!, то јест да је Чемерика дубоко корумпирана од стране интереса у сенци!

И још нешта:

ПО НАЈНОВИЈИМ ИСТРАЖИВАЊИМА 43% РЕПУБЛИКАНАЦА ПОДРЖАЛО БИ ПРЕУЗИМАЊЕ ВЛАСТИ У ЧЕМЕРИЦИ ПУТЕМ

П У Ч А,

ВОЈНОГ УДАРА!


Ето на пример, ђе се слажемо, наиме МИ подржавамо да се искуства и поруке тијех 43% од Републиканске странке у Чемерици примене и унас!

ТРАЖЕ СЕ 300 ХРАБРИХ, ЂАВО ЈЕ ОДНЕО ШАЛУ, ВРЕМЕНИ ЊЕТ!!!

И на крају:

Дај бре људи, данас је интернет ипак већини доступан, иако Др. Драган Петровић тврди да у Србији 80% људи не зна ни да упали компјутер, ну са мало знања хибридног језика званог Бејзик Инглиш, може свако у Србији да прати на Ју-Тујубу шта се 'вамо догађа, ман'те се "демократских традиција" из прошлога века!

Паметном доста!

ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
Одговори
#50

Разлика између левице и деснице (видео):
http://www.pogledi.rs/razlika-izmedju-le...ice-video/
Одговори
#51

(16-09-2015, 06:25 PM)Милослав Самарџић Пише:  Да, тај устав из 1952. јесте био фашистички. После је тај фашистички дом замењен Већем република и покрајина''.

Ne znam, period Titoizma i Titove Jugoslavije mi je potpuno neinteresantan. O njemu saznajem posredno, preko autora koje i inače čitam. Oni si oktroisali još dva ustava nakon ovog pomenutog - 1963. i 1974. To je vreme eksperimenata, iz koga se ništa ne može korisno naučiti.

(16-09-2015, 08:18 PM)ПРОСВЕТАР Пише:  Гос'н Самарџићу ви предлажете да се ДВЕРИ инспиришу искуством и политиком Републиканске странке у Чемерици са образложењем да иста дуго трајише!

Па наравно да дуго трају и једна и друга странка кад Лихварска Хидра тако жели!

Једни МАГАРАЦ а други СЛОН, па се смењују а за трећега места нема!

Међутим!

На помолу је права РЕВОЛУЦИЈА у редовима баш тих Републиканаца!

Наиме, Доналд Трамп, ВОДЕЋИ РЕПУБЛИКАНСКИ КАНДИДАТ, је номад изјавио ДА СУ СВИ АМЕРИЧКИ ПРЕДСЕДНИЦИ ДОСАД САМО МАРИОНЕТЕ НА КОНЦИМА,

Л У Т К Е

И ДА КОНЦЕ НА ТИМ ЛУТКАМА ВУКУ ЛИХВАРИ КОЈИ ФИНАНСИРАЈУ ИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ!


То се ни један Председнички кандидат досад није усудио да тако отворено изјави!

И шта се догодило?

Па Трампу после тога РЕЈТИНГ РАСТЕ И ПРОБИЈА ПЛАФОН!

Са Демократске стране и најдрчнији критичари Трампа ИЗЈАВЉУЈУ ТО ИСТО!, то јест да је Чемерика дубоко корумпирана од стране интереса у сенци!

И још нешта:

ПО НАЈНОВИЈИМ ИСТРАЖИВАЊИМА 43% РЕПУБЛИКАНАЦА ПОДРЖАЛО БИ ПРЕУЗИМАЊЕ ВЛАСТИ У ЧЕМЕРИЦИ ПУТЕМ

П У Ч А,

ВОЈНОГ УДАРА!


Ето на пример, ђе се слажемо, наиме МИ подржавамо да се искуства и поруке тијех 43% од Републиканске странке у Чемерици примене и унас!

ТРАЖЕ СЕ 300 ХРАБРИХ, ЂАВО ЈЕ ОДНЕО ШАЛУ, ВРЕМЕНИ ЊЕТ!!!

И на крају:

Дај бре људи, данас је интернет ипак већини доступан, иако Др. Драган Петровић тврди да у Србији 80% људи не зна ни да упали компјутер, ну са мало знања хибридног језика званог Бејзик Инглиш, може свако у Србији да прати на Ју-Тујубу шта се 'вамо догађа, ман'те се "демократских традиција" из прошлога века!

Паметном доста!


Čovek kao što je Donald Tramp je mogao da se pojavi samo u Republikanskoj stranci. Eto, o tome i mi pričamo. Smile

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори
#52

(17-09-2015, 07:09 AM)Vlad Alekš Пише:  Čovek kao što je Donald Tramp je mogao da se pojavi samo u Republikanskoj stranci. Eto, o tome i mi pričamo. Smile

Ама било је паметних људи у Чемерици из обе странке, не заборавимо, Чемерика се разликује од свих тоталитарних система само по томе што уместо једне има ДВЕ странке, НУ СВИ ПАМЕТНИ ПОБЕГОШЕ ДАВНО, А И ТРАМПА ЧЕКА ИСТА СУДБИНА!

Доказ је и ова последња Републиканска дебата, одгледасмо свих 5 делова очекујући да ће нешто да се деси, ну опет....уобичајени циркус испрекидан рекламама, што као детаљ сведочи о "озбиљности" Чемерике као државе...шта'ш...

Међутим!

Има и у Ново-Србијици још паметних људи, Слава Богу, и један од њих је Бранко Драгаш, па каже:


Међутим!

Свака част Бранку на понуђеним решењима, ама ово о компјутерској демонократији је нажалост којешта!

Двоструки Доктор Драган Петровић одговорно тврди да у Србији 80% људи уопште не зна како да укључи компјутер!

Међутим!

ДА БИ СЕ У ОВОЈ СИТУАЦИЈИ ИЗБЕГАО ГРАЂАНСКИ РАТ И КРВОПРОЛИЋЕ СРБИЈИ ЈЕ ПОТРЕБАН САМО И ЈЕДИНО ВОЈНИ ДРЖАВНИ УДАР НИЖИХ ОФИЦИРА И ЗАТИМ РАСПУШТАЊЕ СКУПШТИНЕ И СВИХ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА НА 10 ГОДИНА, УЗ СИМУЛТАНО ИНСТАЛИРАЊЕ РУСКИХ ВОЈНИХ БАЗА, ИТАЧКА!

ТРАЖЕ СЕ 300 ХРАБРИХ!

ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
Одговори
#53

(22-09-2015, 05:13 PM)ПРОСВЕТАР Пише:  ДА БИ СЕ У ОВОЈ СИТУАЦИЈИ ИЗБЕГАО ГРАЂАНСКИ РАТ И КРВОПРОЛИЋЕ СРБИЈИ ЈЕ ПОТРЕБАН САМО И ЈЕДИНО ВОЈНИ ДРЖАВНИ УДАР НИЖИХ ОФИЦИРА И ЗАТИМ РАСПУШТАЊЕ СКУПШТИНЕ И СВИХ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА НА 10 ГОДИНА, УЗ СИМУЛТАНО ИНСТАЛИРАЊЕ РУСКИХ ВОЈНИХ БАЗА, ИТАЧКА!

ТРАЖЕ СЕ 300 ХРАБРИХ!

Napravićeš problem administratorima ovog sajta. Mogu sve da nas pohapse zbog pozivanja na puč. Svi znamo tvoje stavove, ne moraš stalno da ih ponavljaš. Iskuliraj malo. Smile

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори
#54

ДВЕРИ и ДСС позивају на протест против Владе Србије

Српски покрет Двери и Демократска странка Србије позивају незадовљне грађане на протест против Владе Србије. Председник покрета Двери, Бошко Обрадовић и председник ДСС-а, Санда Рашковић-Ивић апелују на све грађане Србије да изађу на улицу 26. септембра 2015. године у 12 часова на Плато испред Филозофског факултета у Београду и дају своју подршку синдикатима Телекома у борби против продаје овог стратешког ресурса државе Србије, али и да искажу своје незадовољство због целокупне погубне и противуставне политике режима Александра Вучића.

[Слика: plakat-DSS-i-Dveri-protiv-vlade-srbije-01.png]

[Слика: plakat-DSS-i-Dveri-protiv-vlade-srbije-02.png]

[Слика: 6LzSCUJ.gif]
MAKE SERBIA GREAT AGAIN!!! НАПРАВИМО СРБИЈУ ВЕЛИКОМ ОПЕТ!!! С' ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ-СЛОБОДА ИЛИ СМРТ ✞✞✞
Одговори
#55

(23-09-2015, 07:57 AM)Vlad Alekš Пише:  
(22-09-2015, 05:13 PM)ПРОСВЕТАР Пише:  ДА БИ СЕ У ОВОЈ СИТУАЦИЈИ ИЗБЕГАО ГРАЂАНСКИ РАТ И КРВОПРОЛИЋЕ СРБИЈИ ЈЕ ПОТРЕБАН САМО И ЈЕДИНО ВОЈНИ ДРЖАВНИ УДАР НИЖИХ ОФИЦИРА И ЗАТИМ РАСПУШТАЊЕ СКУПШТИНЕ И СВИХ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА НА 10 ГОДИНА, УЗ СИМУЛТАНО ИНСТАЛИРАЊЕ РУСКИХ ВОЈНИХ БАЗА, ИТАЧКА!

ТРАЖЕ СЕ 300 ХРАБРИХ!

Napravićeš problem administratorima ovog sajta. Mogu sve da nas pohapse zbog pozivanja na puč. Svi znamo tvoje stavove, ne moraš stalno da ih ponavljaš. Iskuliraj malo. Smile

Шта'ш...живот је такав, чупав и длакав....неки ће да будете по'апшени а неки ће да останемо ван домашаја дебелоусматог драмосера!

Јок

ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
Одговори
#56

(23-09-2015, 03:32 PM)ПРОСВЕТАР Пише:  
(23-09-2015, 07:57 AM)Vlad Alekš Пише:  
(22-09-2015, 05:13 PM)ПРОСВЕТАР Пише:  ДА БИ СЕ У ОВОЈ СИТУАЦИЈИ ИЗБЕГАО ГРАЂАНСКИ РАТ И КРВОПРОЛИЋЕ СРБИЈИ ЈЕ ПОТРЕБАН САМО И ЈЕДИНО ВОЈНИ ДРЖАВНИ УДАР НИЖИХ ОФИЦИРА И ЗАТИМ РАСПУШТАЊЕ СКУПШТИНЕ И СВИХ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА НА 10 ГОДИНА, УЗ СИМУЛТАНО ИНСТАЛИРАЊЕ РУСКИХ ВОЈНИХ БАЗА, ИТАЧКА!

ТРАЖЕ СЕ 300 ХРАБРИХ!

Napravićeš problem administratorima ovog sajta. Mogu sve da nas pohapse zbog pozivanja na puč. Svi znamo tvoje stavove, ne moraš stalno da ih ponavljaš. Iskuliraj malo. Smile

Шта'ш...живот је такав, чупав и длакав....неки ће да будете по'апшени а неки ће да останемо ван домашаја дебелоусматог драмосера!

Јок

Imaš li u planu da nas posetiš malo?

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним