[Chicot]

Није важно тренутно стање, важна је тенденција. Или први извод функције, што би рекли математичари.

Одлично, свиђа ми се

Постоји лаж, велика лаж и - статистика!

Ти као Бенито, кад нешто не разумеш, одмах дрвље и камење - мора да је нека подвала

Србија је за 100 година прешла огроман пут од заостале турске касабе, до мање-више модерне европске државе.

Није спорно, али и то је релативно. Кад упоредимо шта је Стефан Душан постигао за много мање времена...

Наши преци заслужују огромно поштовање у вези са том и таквом снагом и мудрошћу. Нека им је вечна слава.

Ту се слажем.

[Chicot]

Ал су га измерили.

Не могу да нађем наше податке из тог периода да упоредим, они су навели 15,7 милиона за 1937. Не знам да ли је то реално, ја сам мислио да није било преко 14-14,5

Онда табела на крају: пише да је 1939. у Црној Гори било свега 124 радника, а у Србији 25.000 радника (под Србијом се мисли на тзв. предкумановску Србију). Док је у Словенији било 31.000 радника.
Стварно не знам шта ти људи раде, одакле ови подаци?

Наведен је извор:Статистика индустрије Краљевине Југославије, 1941, стр. 73.

[Милослав Самарџић]

Ма видео сам да је наведен извор, али ко зна шта је ту по среди.

[Бранке]

Имали смо фабрику Аутомобила у Крагујевцу и фабрику камиона у Раковици.
Само што су ово прво комунисти избрисали да би као почетак производње аутомобила узели 1953, када је монтиран први ''фића''. Пре рата су иначе монтирани џипови, чини ми се баш са фирмом ''Џип'' је био уговор.

Ма знам за то,али то је није био цивилни програм већ за пре свега за војне потребе . . . амерички камиони и чехословачке "Праге" . . .

Путничка возила смо увозили из Немачке(највећи проценат немачких аутомобила од укупног броја у свету - после саме Немачке),пољопривредне машине,белу технику и осталу техничку робу такође . . .

1939. група београдских индустријалаца са у то време поприличним почетним капиталом(2 милијарде тадашњих динара) је планирала да изгради комплетну ауто-индустрију(од путничких аутомобила до пољопривредних машина) недалеко од Бањалуке,али се све изјаловило због почетка рата у Европи . . .

Не знам за тракторе, али у Крагујевцу - у Војнотехничком заводу - прављени су одлични плугови. Видео сам документ да су награђени на неком међународном сајму, крајем 19. века. То је била војна фабрика,али имала је и цивилни програм. Први производ из цивилног програма били су - ексери.

Највећи произвођач пољо машина пре рата је био "БИК" из Осјека,али само прикључне . . . ништа што покреће мотор . . .

Што се онда Недић хвалио да је за време рата направљен "Први српски плуг" у тадашњем Вистаду(предратни Крушик) ?

---

Наведен је извор:Статистика индустрије Краљевине Југославије, 1941, стр. 73.

Немогуће да је од 1910. до 1941. број радника се повећао само за 9000 . . .

[Милослав Самарџић]

Недић се много хвалио по свим питањима.
Цивилни програм је крајем 19. века имао чини ми се 300 производа, сећам се пегле на пару, тада револуционарно решење, награђено такође на неком међународном сајму.
Дакле цивилни програм невезано за војни.
Била је фабрика авио-мотора, а ето не тракторских. Мада мислим да су у Раковици прављени још неки мотори.

[Chicot]

Наведен је извор:Статистика индустрије Краљевине Југославије, 1941, стр. 73.

Немогуће да је од 1910. до 1941. број радника се повећао само за 9000 . . .

А, ма не, ово су подаци нових ангажованих радника у новоподигнутим предузећима. И за оних 25000 - није укупан број.

Ма видео сам да је наведен извор, али ко зна шта је ту по среди.

Видите да је у целој земљи за период 1908-1938 прошло кроз индустрију 300000 радника.

[Vlad Alekš]

Постоји лаж, велика лаж и - статистика!

Ти као Бенито, кад нешто не разумеш, одмах дрвље и камење - мора да је нека подвала

Обојица смо ставили смајлије, што подразумева да смо се нашалили обојица. Али авај, у свакој шали има и мало шале. Статистика не може да опише ни "д" од духа времена. Мислим да сам сада донекле објаснио онај наведени афоризам.

---

Србија је за 100 година прешла огроман пут од заостале турске касабе, до мање-више модерне европске државе.

Није спорно, али и то је релативно. Кад упоредимо шта је Стефан Душан постигао за много мање времена...

Релативни су простор и време у Ајнштајновој физици, напредак српске државе је био апсолутан.
Стеван Душан је направо јако велику државу. Али величина није најбитнија ствар на свету. Ако ми не верујеш, попричај са женама на ту тему.

[Романија]

adult photo hosting

[Шумадинац]

---

[Николај]

Али величина није најбитнија ствар на свету. Ако ми не верујеш, попричај са женама на ту тему.

И свака ће да те слаже да није...

[Николај]

Оно што пишете јесте тачно у теорији и под неким условима и у пракси, али реалност је нешто другачија.
На пример:

На пример, код нас се за ово користи термин либерални капитализам. А доказује се тиме што рецимо радници имају 200 евра месечно у некој приватној фирми. Рецимо у некој грађевинској фирми. А зашто имају само 200 евра? Зато што у грађевинском сектору најбоље послове на незаконит начин добије неко близак властима. (Или неко ко је већ у власти а има фирму, рецимо Ђилас из ДС је држао монопол на огласни простор.) Онда осталима остају само лоши послови и мало новца за плате. А да није тог монопола власти, била би већа конкуренција, тај ко има 200 евра прешао би у фирму која даје већу плату. Дакле, проблем је што нема капитализма, а не што га има. Другим речима, проблем је што је систем (нео)социјалистички.

То није социјализам, то је корупција.
Такво нешто се догађа скоро посвуда, и у демократским и у социјалистичким земљама, под републичким и под монархијским уређењом.

Сада, неколико дана уочи избора од 24. априла, јасно је да ће победити Вучић, јер држи монопол над главним медијима. Као што је уочи избора 1990. године било јасно да ће победити Милошевић. Да су постојали избори у време Ј. Б. Тита, победник би се такође унапред знао.
С друге стране, у капитализму је незамисливо да једна особа, или једна партија, толико доминирају медијима – било уочи избора, или иначе. Такође је незамисливо да се после избора дели “ратни плен“ у виду руководећих места у јавном сектору и државној управи.

То се такође догађа и у демократским земљама. Онај ко победи у изборима, поставља своје људе на врху државне телевизије и у установама.

Према том концепту, уколико је мањи утицај државе на економију, утолико је та економија боља.

Знам за тај концепт, на Западу то је доминантна идеја.
Међутим, ја се са том идејом не слажем.
Рећи ћу нешто које ће Вам испасти хуљно: верујем у интервенцију државе у економију, у нека посебна доба развоја, поготово у неким пољима, као што су сировина, инфраструктуре, тешка индустрија.
Италија је после Другог светског рата имала један велики економски раст. То је био такозвани „економски бум“.
Полуострво је тада у привреди расло исто колико и Немачка и претворило се од сељачке у једну од највише индустријализованих земаља на свету. Италијанско „економско чудо“ је многе тада изненадило.
Ево, веровали или не, тада је добар део индустријског капитала био у рукама државе.

---

А јел се у Италији и уопште на Западу користе термини ''социјална помоћ'', ''социјално осигурање'', и сл? Дакле да ли је реч ''социјал'' уграђена у механизам као асоцијација на нешто позитивно?

Да, користе се термини као "социјална шкрба" за здравствени систем, пензије, "социјални амортизери" за помоћ онима који су изгубили посао, итд

Је ли истина да је Италија пре пар дана озаконила бракове педера и лезбејки?

[luka.luke]

Али величина није најбитнија ствар на свету. Ако ми не верујеш, попричај са женама на ту тему.

И свака ће да те слаже да није...

Што је најгоре, неће више ни да лажу на ту тему.

[ЛукаЛоко]

Је ли истина да је Италија пре пар дана озаконила бракове педера и лезбејки?

Јесте. Кажу да то није као обичан брак, али уствари јесте.
А то није све. У парламенту у прошлим месецима је трајала жестока борба за могућност усвајања деце од тих парова, те деце која се рађа на ненормалним начинима. За сада тога нема, али левичари не одустају.
Водитељи-водитељке у телевизији, певачи, интелектуалци скоро сви подржавају таква "права", а они који су против тога у најмању руку су третирани као заостали у феудализму. Таква је Европа.

[Николај]

Прочитао сам да су им признали право на породичну пензију, али не и да усвајају децу. Мада је и то вероватно питање времена.