Поруке: 16,999
Теме: 632
Придружен: Jul 2013
Углед:
1,870
Ма видео сам да је наведен извор, али ко зна шта је ту по среди.
Поруке: 964
Теме: 18
Придружен: Jul 2013
Углед:
256
(12-05-2016, 07:26 PM)Милослав Самарџић Пише: Имали смо фабрику Аутомобила у Крагујевцу и фабрику камиона у Раковици.
Само што су ово прво комунисти избрисали да би као почетак производње аутомобила узели 1953, када је монтиран први ''фића''. Пре рата су иначе монтирани џипови, чини ми се баш са фирмом ''Џип'' је био уговор.
Ма знам за то,али то је није био цивилни програм већ за пре свега за војне потребе . . . амерички камиони и чехословачке "Праге" . . .
Путничка возила смо увозили из Немачке(највећи проценат немачких аутомобила од укупног броја у свету - после саме Немачке),пољопривредне машине,белу технику и осталу техничку робу такође . . .
1939. група београдских индустријалаца са у то време поприличним почетним капиталом(2 милијарде тадашњих динара) је планирала да изгради комплетну ауто-индустрију(од путничких аутомобила до пољопривредних машина) недалеко од Бањалуке,али се све изјаловило због почетка рата у Европи . . .
(12-05-2016, 07:26 PM)Милослав Самарџић Пише: Не знам за тракторе, али у Крагујевцу - у Војнотехничком заводу - прављени су одлични плугови.
Видео сам документ да су награђени на неком међународном сајму, крајем 19. века. То је била војна фабрика,али имала је и цивилни програм. Први производ из цивилног програма били су - ексери.
Највећи произвођач пољо машина пре рата је био "БИК" из Осјека,али само прикључне . . . ништа што покреће мотор . . .
Што се онда Недић хвалио да је за време рата направљен "Први српски плуг" у тадашњем Вистаду(предратни Крушик) ?
(12-05-2016, 11:15 PM)Chicot Пише: Наведен је извор:Статистика индустрије Краљевине Југославије, 1941, стр. 73.
Немогуће да је од 1910. до 1941. број радника се повећао само за 9000 . . .
''...Видиш ли пријатељу она три чобана на ливади? Е све док та тројица могу да надгласају мене и Сократа и услед тога доносе одлуке, ја у демократију не верујем... ! " - Платон
(„Држава“)
(Последња измена: 12-05-2016, 11:53 PM од
Бранке.)
Поруке: 2,302
Теме: 21
Придружен: Jan 2014
Углед:
515
(12-05-2016, 11:02 PM)Chicot Пише: (12-05-2016, 09:13 PM)Vlad Alekš Пише: Постоји лаж, велика лаж и - статистика! 
Ти као Бенито, кад нешто не разумеш, одмах дрвље и камење - мора да је нека подвала 
Обојица смо ставили смајлије, што подразумева да смо се нашалили обојица. Али авај, у свакој шали има и мало шале. Статистика не може да опише ни "д" од духа времена. Мислим да сам сада донекле објаснио онај наведени афоризам.
(12-05-2016, 11:02 PM)Chicot Пише: (12-05-2016, 09:13 PM)Vlad Alekš Пише: Србија је за 100 година прешла огроман пут од заостале турске касабе, до мање-више модерне европске државе.
Није спорно, али и то је релативно. Кад упоредимо шта је Стефан Душан постигао за много мање времена...
Релативни су простор и време у Ајнштајновој физици, напредак српске државе је био апсолутан.

Стеван Душан је направо јако велику државу. Али величина није најбитнија ствар на свету. Ако ми не верујеш, попричај са женама на ту тему.
Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
(Последња измена: 13-05-2016, 02:33 AM од
Vlad Alekš.)
Поруке: 14,443
Теме: 346
Придружен: Feb 2015
Углед:
877
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
(Последња измена: 13-05-2016, 12:06 PM од
Шумадинац.)
Поруке: 4,401
Теме: 55
Придружен: Jul 2013
Углед:
648
(13-05-2016, 02:30 AM)Vlad Alekš Пише: Али величина није најбитнија ствар на свету. Ако ми не верујеш, попричај са женама на ту тему. 
И свака ће да те слаже да није...
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Поруке: 4,401
Теме: 55
Придружен: Jul 2013
Углед:
648
(09-05-2016, 03:11 PM)ЛукаЛоко Пише: Оно што пишете јесте тачно у теорији и под неким условима и у пракси, али реалност је нешто другачија.
На пример:
Милослав Самарџић Пише:На пример, код нас се за ово користи термин либерални капитализам. А доказује се тиме што рецимо радници имају 200 евра месечно у некој приватној фирми. Рецимо у некој грађевинској фирми. А зашто имају само 200 евра? Зато што у грађевинском сектору најбоље послове на незаконит начин добије неко близак властима. (Или неко ко је већ у власти а има фирму, рецимо Ђилас из ДС је држао монопол на огласни простор.) Онда осталима остају само лоши послови и мало новца за плате. А да није тог монопола власти, била би већа конкуренција, тај ко има 200 евра прешао би у фирму која даје већу плату. Дакле, проблем је што нема капитализма, а не што га има. Другим речима, проблем је што је систем (нео)социјалистички.
То није социјализам, то је корупција.
Такво нешто се догађа скоро посвуда, и у демократским и у социјалистичким земљама, под републичким и под монархијским уређењом.
Милослав Самарџић Пише:Сада, неколико дана уочи избора од 24. априла, јасно је да ће победити Вучић, јер држи монопол над главним медијима. Као што је уочи избора 1990. године било јасно да ће победити Милошевић. Да су постојали избори у време Ј. Б. Тита, победник би се такође унапред знао.
С друге стране, у капитализму је незамисливо да једна особа, или једна партија, толико доминирају медијима – било уочи избора, или иначе. Такође је незамисливо да се после избора дели “ратни плен“ у виду руководећих места у јавном сектору и државној управи.
То се такође догађа и у демократским земљама. Онај ко победи у изборима, поставља своје људе на врху државне телевизије и у установама.
Милослав Самарџић Пише:Према том концепту, уколико је мањи утицај државе на економију, утолико је та економија боља.
Знам за тај концепт, на Западу то је доминантна идеја.
Међутим, ја се са том идејом не слажем.
Рећи ћу нешто које ће Вам испасти хуљно: верујем у интервенцију државе у економију, у нека посебна доба развоја, поготово у неким пољима, као што су сировина, инфраструктуре, тешка индустрија.
Италија је после Другог светског рата имала један велики економски раст. То је био такозвани „економски бум“.
Полуострво је тада у привреди расло исто колико и Немачка и претворило се од сељачке у једну од највише индустријализованих земаља на свету. Италијанско „економско чудо“ је многе тада изненадило.
Ево, веровали или не, тада је добар део индустријског капитала био у рукама државе.
Милослав Самарџић Пише:А јел се у Италији и уопште на Западу користе термини ''социјална помоћ'', ''социјално осигурање'', и сл? Дакле да ли је реч ''социјал'' уграђена у механизам као асоцијација на нешто позитивно?
Да, користе се термини као "социјална шкрба" за здравствени систем, пензије, "социјални амортизери" за помоћ онима који су изгубили посао, итд
Је ли истина да је Италија пре пар дана озаконила бракове педера и лезбејки?
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Поруке: 4,401
Теме: 55
Придружен: Jul 2013
Углед:
648
Прочитао сам да су им признали право на породичну пензију, али не и да усвајају децу. Мада је и то вероватно питање времена.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године