.
СРАМНА ПРЕСУДА
КО ТО БРУКА СРБИЈУ
Многољудна патриотска и антифашистичка организација, СУБНОР Србије, баштиник храбре Народноослободилачке победничке борбе и антихитлеровске коалиције у Другом светском рату, са запрепашћењем је примила вест да је суд у Ваљеву ослободио, на основу накнадне памети после више деценија, кривице једног од најжешћих четничких бојовника у Другом светском рату.
Негдашњи геометар Никола Калабић и потом, по уласку у нашу отаџбину окупаторске хитлеровске солдатеске, верни сарадник и још приснији извршилац наредби свог команданта Драже Михаиловића, проглашен је невиним у тешким злочинима које су по ослобођењу установљени на претресима пред легитимним судским већима.
Процес у Ваљеву вођен је по приватном предлогу породице и, углавном, у смеру доказивања да имовина осуђеног ратног злочинца буде враћена.
Медији су пренели да образложење нове пресуде, коју је потписао судија са звањем доктора правних наука, има више десетина страница, а заснива се и на ”сазнањима” млађаних новопечених историчара који су наводно истраживали животни пут Калабића.
Списак недела у разних крајевима Србије, са мучким убиствима и пљачкама недужних људи, познат је до бола, па је врли командант четничке горске страже, свестан на самом крају Другог светског рата да су његове газде, заједно са хитлеровским фашистима, истакли белу заставу пред партизанима и црвеноармејцима, ухваћен и престрављен понудио ослободиоцима сарадњу која се завршила издајом – Никола Калабић је органима власти нове државе предао у руке свог врховног команданта ђенерала Дражу.
Да ли је судија у Ваљеву у мају 2017. узео у обзир и ту свакако веома битну заслугу Николе Калабића? Ако јесте, онда пресуда о поништавању првобитне пресуде за ратне злочине можда и има смисла. Међусобна издаја је ипак мањи грех од зла који су четници Драже Михаиловића посејали свим путевима којима су се, са Немцима или без њих, кретали.
А у суду у Ваљеву или онима који ће решавати по жалби на нетом донету срамну одлуку, нека се замисле зашто користе слободно правосуђе да брукају Србију пред антифашистичким светом који добро зна ко је ко био у Другом светском рату и колико су далеко једни од других антихитлеровска коалиција и окупатори са својим измећарима у домаћим редовима.
И докле ће те болесне постполитичке осветничке рехабилитације, без правног и моралног утемељења, трпати слободарску Србију на туђе стазе и порицати углед и заслуге на правој страни историје и у Другом светском рату. Ово питање мора да добије одговор.
СУБНОР