[Прст_у_ока_латиници]

То што ви наводите нигде не пише у документима, а осим тога англоамериканци су сва бомбардовања у Југославији изводили истом техником.

На Београд су корисћени 120 Flying Fortresses
https://en.wikipedia.org/wiki/Boeing_B-1...g_Fortress
американски 15тих ваздухопловства је исто имала борилачке авионе уз њи
Тадашњи најнаоружана авион у историји

Београд после бомбадовање твз савезнике
http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/...vanja1.jpg
http://www.spc.rs/files/u5/800px-Decanska1944.jpg
https://mightynose.files.wordpress.com/2...ska-11.jpg
https://mightynose.files.wordpress.com/2...vska-1.jpg
https://www.open.ac.uk/socialsciences/se...marked.jpg
http://www.forensic-architecture.org/wp-...n-1944.jpg
http://www.first-magazine.net/v1/wp-cont...ges/b1.jpg
http://www.gettyimages.co.uk/detail/news...d542410255


Бомбадовање народ кад су изашли из цркве.......и писано над њега је било срећан УСКРС

---

https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/564...40a2d6.jpg

---

http://tinypic.com/view.php?pic=if65ch&s=5#.WTlz8cblSCc
https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/736...b83d0d.jpg
https://www.youtube.com/watch?v=4SmCpr0ynrg

https://www.youtube.com/watch?v=LhJ-sU4-9C8
https://www.youtube.com/watch?v=JYlfAbw4gEk

https://www.youtube.com/watch?v=vOFFh2lh44E

---

https://www.youtube.com/watch?v=LhJ-sU4-9C8

---

https://www.youtube.com/watch?v=8G61WIICkBU

[Милослав Самарџић]

Ватра, не видим сврху даље расправе. У бомбардовањима српских градова погинуло је око 10.000 цивила, у бомбардовањима хрватских градова много мање, мада је број налета био исти, можда чак и већи у другом случају.

Одакле је податак о 10 хиљада страдалих цивила у Србији?
За Хрватску има податак из књиге Каракаш-Обрадов, 5246 лица од чега 768 војника (не знам колико су њени подаци тачни). Обзиром на количину бачених бомби, 5300 кратких тона на Хрватску и 9700 на Србију, чак и податак који сте дали о 10 хиљада страдалих цивила у Србији, је према количини бачених бомби у односу на страдале грађане у Србији и Хрватској врло сличан.

Што се тиче броја налета, имали смо ту дискусију раније са Шиком, процентуално површини и броју становника, Србија и Хрватска су слично гађане.

Зато не знам одакле вадите те податке?
Прво сте тврдили да Загреб уопште није гађан, па да нису страдали цивили, па да су више страдали цивили у Србији - све то на основу нетачних и измишљених података?

Ви сте рекли да су Хрвати имали среће.
Моја тврдња је да срећа нема везе с тим. Да је то у вези са Дражиним и Титовим захтевима за бомбардовање.

То нисам нигде написао.
”Срећа” је била у томе што је у Загребу већина бомбардованих мета била даље од центра града. Али тако је било и у Новом Саду и у Нишу. Да не буде забуне, у тим местима су гађани и циљеви ближе урбаним зонама и страдали су цивили, али је већина бомбардовања била даље од урбане зоне и самим тим са мање страдалих цивила.

Дража: Војни циљеви пикирањем код нас, а ''насеља'' тепихом код непријатеља, да би се казнили за злочине.
Тито: Обратно.
Америчке, британске и архиве Југоловенске владе истражили су некада наши аутори тамо и то сам користио.

То што ви наводите нигде не пише у документима, а осим тога англоамериканци су сва бомбардовања у Југославији изводили истом техником.

У тим подацима о страдалима у Хрватској, у Хрватску се рачуна и Задар, који је био у саставу Италије. Са територије данашње Хрватске, Задар је убедљиво највише страдао.
Пише свашта у документима, па и број погинулих у српским градовима, само треба тражити.

[Прст_у_ока_латиници]

https://www.youtube.com/watch?v=l8zFu_GkUtY

[ватхра]

У тим подацима о страдалима у Хрватској, у Хрватску се рачуна и Задар, који је био у саставу Италије. Са територије данашње Хрватске, Задар је убедљиво највише страдао.

За Задар и околину је код ње наведено око 400 погинулих, што је око 7,5% од укупног броја, односно мало мења укупан однос.

Пише свашта у документима, па и број погинулих у српским градовима, само треба тражити.

И колико рецимо наводе настрадалих за Краљево, Нови Сад и Смедерево? На ова три града је укупно бачено преко 600 тона бомби.

[Милослав Самарџић]

[quote='ватхра' pid='74898' dateline='1496916208']
У тим подацима о страдалима у Хрватској, у Хрватску се рачуна и Задар, који је био у саставу Италије. Са територије данашње Хрватске, Задар је убедљиво највише страдао.

За Задар и околину је код ње наведено око 400 погинулих, што је око 7,5% од укупног броја, односно мало мења укупан однос.

Пише свашта у документима, па и број погинулих у српским градовима, само треба тражити.

И колико рецимо наводе настрадалих за Краљево, Нови Сад и Смедерево?

Имам нпр. за Ниш, пописано 664 имена од преко 1.000 убијених, а по Вашој логици требало би да је било десет пута мање жртава.

[ватхра]

Имам нпр. за Ниш, пописано 664 имена од преко 1.000 убијених, а по Вашој логици требало би да је било десет пута мање жртава.

На Ниш је бачено нешто око две хиљаде тона бомби.
На Лесковац је бачено свега око триста тона, а страдало је преко хиљаду цивила. У односу на Ниш, од 7-10 пута више према количини бачених бомби.
На Загреб, око 1250 тона, страдало је преко 500 цивила.

Из тога се јасно види (ко хоће да види) да је захваљујући томе што су гађани циљеви били даље од урбаних зона да је у неким местима мање цивила страдало.

---

Због чега питам за друге градове:

У Србији је у већем обиму бомбардовано 17 градова.
У мањем обиму још неколико градова, а такође је било и митраљирања, у чему је страдало вероватно око неколико стотина цивила.

Што се тиче већих бомбардовања, гађани су (по азбучном реду):
1. Алибунар (аеродром)
2. Београд
3. Ћуприја (железнички мост)
4. Краљево
5. Лесковац
6. Мезграја (железнички мост)
7. Митровица
8. Ниш
9. Нови Пазар
10. Нови Сад
11. Пећ
12. Пријепоље
13. Сјеница
14. Смедерево
15. Суботица
16. Суповац (мост)
17. Ужице

Под 1, 3, 6 и 16 се налази о метама које су изван урбаних зона, те ту није могао да страда већи број цивила.

После Београда и Ниша, највећи број тона је бачен на Смедерево, Нови Сад, Краљево и Митровицу. У Смедереву је гађана индустрија и ферибот који су изван града, а у Краљеву и Митровици је већина бачена на мостове изван града.
За Краљево је у Јанићијевићевој књизи наведено да је пописао 75 жртава, док је у новинским извештајима нашао да се укупно наводи 167 погинулих, међутим за доста навода је нашао да нису тачни. Тако да би реалан број настрадалих требало да буде између та два броја.

Тако да је вероватно да је број настрадалих у тим градовима био по неколико стотина.

У Београду, Лесковцу и Нишу јесте страдао већи број цивила, али у осталим градовима је то ипак било мање.
Зато мислим да је нереално велик број од укупно страдалих 10 хиљада цивила у бомбардовању Србије.

[Прст_у_ока_латиници]

Ствар што је не избежно је да су КОМУНИСТИ било тотално повезани са твз САВЕЗНИЧКИ НАПАД НА СРБА, Србије и Краљевине
https://www.youtube.com/watch?v=tw8sCl0L2f8

[Милослав Самарџић]

Тема моје књиге су српски градови, а не територија данашње Србије (50% мања нео пре комунизма). Подгорица и Никшић, уз Београд, Лесковац и Ниш, спадају у градове са највише жртава у ондашњој Југославији.

[Романија]

Имам нпр. за Ниш, пописано 664 имена од преко 1.000 убијених, а по Вашој логици требало би да је било десет пута мање жртава.

На Ниш је бачено нешто око две хиљаде тона бомби.
На Лесковац је бачено свега око триста тона, а страдало је преко хиљаду цивила. У односу на Ниш, од 7-10 пута више према количини бачених бомби.
На Загреб, око 1250 тона, страдало је преко 500 цивила.

Из тога се јасно види (ко хоће да види) да је захваљујући томе што су гађани циљеви били даље од урбаних зона да је у неким местима мање цивила страдало.

---

Због чега питам за друге градове:

У Србији је у већем обиму бомбардовано 17 градова.
У мањем обиму још неколико градова, а такође је било и митраљирања, у чему је страдало вероватно око неколико стотина цивила.

Што се тиче већих бомбардовања, гађани су (по азбучном реду):
1. Алибунар (аеродром)
2. Београд
3. Ћуприја (железнички мост)
4. Краљево
5. Лесковац
6. Мезграја (железнички мост)
7. Митровица
8. Ниш
9. Нови Пазар
10. Нови Сад
11. Пећ
12. Пријепоље
13. Сјеница
14. Смедерево
15. Суботица
16. Суповац (мост)
17. Ужице

Под 1, 3, 6 и 16 се налази о метама које су изван урбаних зона, те ту није могао да страда већи број цивила.

После Београда и Ниша, највећи број тона је бачен на Смедерево, Нови Сад, Краљево и Митровицу. У Смедереву је гађана индустрија и ферибот који су изван града, а у Краљеву и Митровици је већина бачена на мостове изван града.
За Краљево је у Јанићијевићевој књизи наведено да је пописао 75 жртава, док је у новинским извештајима нашао да се укупно наводи 167 погинулих, међутим за доста навода је нашао да нису тачни. Тако да би реалан број настрадалих требало да буде између та два броја.

Тако да је вероватно да је број настрадалих у тим градовима био по неколико стотина.

У Београду, Лесковцу и Нишу јесте страдао већи број цивила, али у осталим градовима је то ипак било мање.
Зато мислим да је нереално велик број од укупно страдалих 10 хиљада цивила у бомбардовању Србије.

Чек, ти тврдиш да су само војни циљеви били мета а број цивилних жртава је само зависио од близине тих војних циљева урбаном дијелу града?

[Перун]

Ова и сличне фотографије су најбољи показатељи правог карактера ове операције.

Ватхра, стрпи се, биће их још у скорије време.

[Милослав Самарџић]

Чек, ти тврдиш да су само војни циљеви били мета а број цивилних жртава је само зависио од близине тих војних циљева урбаном дијелу града?

Добро јутро.
Јер у супротном био би крив друг Тито...

[ЈВуО-КГ]

Шта је гађано у Крагујевцу 1944. ?

[ватхра]

Чек, ти тврдиш да су само војни циљеви били мета а број цивилних жртава је само зависио од близине тих војних циљева урбаном дијелу града?

Савезничко ваздухопловство је у Југославији гађало војне циљеве. Железнице, непријатељске аеродроме и трупе, индустрију (посебено нафтну), путеве. У многим случајевима је било неизбежно и познато унапред да ће велик део бомби да падне на цивилне циљеве и да ће велик број цивила да настрада. Али то је било до савезничког планирања, које је било исто за целу окупирану Европу.

Осим близине цивилних мета, ту су и други фактори, који се виде у извештајима о бомбардовању.

Али да су плански гађали цивилне циљеве (као што су радили у Немачкој) - нису. У Немачкој су бацали комбинацију обичних и запаљивих бомби на цивилне четврти, чиме је број настрадалих цивила био и по десетоструко већи него у окупираним земљама.
То се јасно види из докумената.

Оно што Самарџић гусла о савезничком бомбардовању се из авиона види да су измишљотине. Само у овој теми је пет пута врдао причу кад му је предочено да су његове тезе просто нетачне.

[ЈВуО-КГ]

Оно што Самарџић гусла

Тај "гуслар" има и биографију и библиографију за разлику од оних који су живот посветили тражењу "грешака" у његовим књигама.