Оцена Теме:
  • 3 Гласов(а) - 3.67 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Истина о Операцији ''Ретвик''

(09-06-2017, 11:04 PM)ватхра Пише:  У многим случајевима је било неизбежно и познато унапред да ће велик део бомби да падне на цивилне циљеве и да ће велик број цивила да настрада.

Осим близине цивилних мета, ту су и други фактори, који се виде у извештајима о бомбардовању.

Али да су плански гађали цивилне циљеве (као што су радили у Немачкој) - нису.

Ух, какво угрувавање...

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

Saveznici su recimo urnisali Bugarsku i Madjarsku pocetkom 1944 kao zemlje pripadnice osovini. U Bugarskoj narocito nije bilo nekih bitnih vojnih ciljeva, vec je bombardovanje sluzilo kao demonstracija sile i sredstvo pritiska da ovi promene stranu. Slicno i za Madjarsku. Zanimljivo je da je Rumunija izuzetak - u smislu da su mnogo pazljivije birani ciljevi i da je broj stradalih civila mali - u srazmeri sa kolicinom bombardovanja.

I Jugoslaviji je pistojala razlika u biranju ciljeva, zasnovana na pilitickim odlikama prethodno donesenim. Tako su istocni delovi zemlje, na bazi konstrukcije da je Mihailovic otisao u nemacki tabor, smatrani osovinskim i neprijateljskim Titu a time i saveznicima. Zato nisu imali problem da gadjaju ciljeve koje je on odredio. Specijalni cilj je bio da se Srbi navedu da pridju Titu-kao "saveznickoj" strani.

Naravno, osim bombi postojale su i druge metode. Bacanje letaka; i obilje zivotnih sredstava na granicnim teritorijama koje su zaposeli partizani. Poruka: predjite Titu i dobicete to i vi.

Zanimljivo je da, koliko je meni poznato, akcija sa lecima na cetnickim teritorijama je pocela kasne zime i to na Radicevoj /Drenovicevoj.

---
Vatra,
ja sam ti jos davno u diskusiji objasnio (onoj na koju si se pozvao dok si "ocitavao" Samardzicu) da prosek za ove stvari nije upotrebljiva metoda. Time, ne samo sto pokazujes nepoznavanje primenu statistickih metoda i teoriju verovatnoce, vec je i tvoje tumacenje pojava i dogadjaja vrlo diskutabilno.
Recimo, prvo kazes da su avijaticari mogli da biraju kada ce iskociti iz ostecenog aviona - ciljajuci mesta iz kojih je evakuacija verovatnija-a onda tvrdis da su ti isti avijaticari iskocili iznad ostrva sto je bilo vrlo rizicno i zahtevalo ogromne napore drugova antifasidta kako bi ih spasili. Ponasas se kao robot koji ima uprogramiranih 5-6 sintaksi i za sve preko toga vices error! U tvom slucaju-"glupost".
Zato sam i prekinuo diskusiju sa tobom. Ti jednostavno toliko usko poznajes stvari da je diskusija besmislena.
Одговори

(11-06-2017, 10:11 AM)Chicot Пише:  I Jugoslaviji je pistojala razlika u biranju ciljeva, zasnovana na pilitickim odlikama prethodno donesenim. Tako su istocni delovi zemlje, na bazi konstrukcije da je Mihailovic otisao u nemacki tabor, smatrani osovinskim i neprijateljskim Titu a time i saveznicima. Zato nisu imali problem da gadjaju ciljeve koje je on odredio. Specijalni cilj je bio da se Srbi navedu da pridju Titu-kao "saveznickoj" strani.

Naravno, osim bombi postojale su i druge metode. Bacanje letaka; i obilje zivotnih sredstava na granicnim teritorijama koje su zaposeli partizani. Poruka: predjite Titu i dobicete to i vi.

Zanimljivo je da, koliko je meni poznato, akcija sa lecima na cetnickim teritorijama je pocela kasne zime i to na Radicevoj /Drenovicevoj.

Плус, директно бомбардовање четничких положаја, рецимо положаја и штабова јединица Динарске дивизије, онда Дреновићевих јединица (при чему је и он сам погинуо), итд. То сигурно није рађено без тражења комуниста.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

Плус, директно бомбардовање четничких положаја, рецимо положаја и штабова јединица Динарске дивизије, онда Дреновићевих јединица (при чему је и он сам погинуо), итд. То сигурно није рађено без тражења комуниста.

Види кад ти стараш другу војску ко ће намерно изазвати грађански рат.....а имаш Српски Холокаут као позадине, па и квизлинске снаге из етничне мањине ко се исто боре против вас! А не желиш да бомбадоваш пруге према логоре.......

Ти си веч планирао кофронтације из саме консепције!

Ми двено гледамо како се Русија плус својих савезници и Запад припремају се за рат.....чак имаш прокси ратове што се дешавају у другим државама.
То нема било које разлике од другог светског рата.. и пипрема за тај Светски рат.....тако питам.....јели је увек било циљ да се увуће Краљевину Југославију у рату? И шта су биле те потезе што је њу намерно увукло у рат?
Јели је рат за нас неизбежан?

Ако је увек био план да се увућемо у рату.....
А нико нам не жели дати позајмици за оружање....и тако могучности да се припремамо за будући изазови.
И кад веч смо увућени у рату.....нико нам поново не жели да се оружавамо.
Па кад у рату стигнемо......нисмо поново снадевани са озбилног оружање.....иако рат је било у току неколико година.....а наравно имаш та државна припрема за сукоб.....тако фабрике за оружање су веч морали да имају сировину да праве оружање. А нама овсте не стиже тај помоч!

Онда кад погледаш да су КОМУНИСТИ сервирали прич да окупирају 16-24 немачке дивизије.....а само и има око 8, то на целокупна територије....где овсте нису ангажовани......А ТО СУ ЗНАЛИ ЗБОГ СУ ИМАЛИ ВРХУНСКУ МРЕЖУ и читали енигма још у Нов 1941. И кад ти видиш више стотина радио станице снадевао КОМУНИСТИМА.....
И кад видиш разлике у снадевање......и подршке иза тога!

Рекао бих да су КОМУНИСТИ....колико су гол били совијетски....они су били толико и енглеске концепција за Краљевине Југославије!

Тако бомбардовање....и његова снажности.....су само још потрвдили колико су баш енглези желили КОМУНИЗАМ у Србији!

Оних су подржавали КОМУНИСТИ...а у истом времена Српски народ је замрзио твз Савезнике!

КОМУНИЗАМ тада је само био садашни ИСИС
Одговори

(11-06-2017, 10:11 AM)Chicot Пише:  Vatra,
ja sam ti jos davno u diskusiji objasnio (onoj na koju si se pozvao dok si "ocitavao" Samardzicu) da prosek za ove stvari nije upotrebljiva metoda. Time, ne samo sto pokazujes nepoznavanje primenu statistickih metoda i teoriju verovatnoce, vec je i tvoje tumacenje pojava i dogadjaja vrlo diskutabilno.
Recimo, prvo kazes da su avijaticari mogli da biraju kada ce iskociti iz ostecenog aviona - ciljajuci mesta iz kojih je evakuacija verovatnija-a onda tvrdis da su ti isti avijaticari iskocili iznad ostrva sto je bilo vrlo rizicno i zahtevalo ogromne napore drugova antifasidta kako bi ih spasili. Ponasas se kao robot koji ima uprogramiranih 5-6 sintaksi i za sve preko toga vices error! U tvom slucaju-"glupost".
Zato sam i prekinuo diskusiju sa tobom. Ti jednostavno toliko usko poznajes stvari da je diskusija besmislena.
Да, али он се успешно држи комунистичке догме. Као и доста њих на ''Мајсититју''. Тако да се на тај начин може видети где је комунистичка пропаганда данас.
Одговори

(11-06-2017, 10:11 AM)Chicot Пише:  Naravno, osim bombi postojale su i druge metode. Bacanje letaka; i obilje zivotnih sredstava na granicnim teritorijama koje su zaposeli partizani. Poruka: predjite Titu i dobicete to i vi.

Zanimljivo je da, koliko je meni poznato, akcija sa lecima na cetnickim teritorijama je pocela kasne zime i to na Radicevoj /Drenovicevoj.

Које године је почело то бацање летака?

Кажу да су ти летци били одлични за замотавање дувана, па су их дјеца скупљала. понекад би пао неразвезан свежањ летака.
Одговори

(11-06-2017, 10:11 AM)Chicot Пише:  Saveznici su recimo urnisali Bugarsku i Madjarsku pocetkom 1944 kao zemlje pripadnice osovini. U Bugarskoj narocito nije bilo nekih bitnih vojnih ciljeva, vec je bombardovanje sluzilo kao demonstracija sile i sredstvo pritiska da ovi promene stranu. Slicno i za Madjarsku. Zanimljivo je da je Rumunija izuzetak - u smislu da su mnogo pazljivije birani ciljevi i da je broj stradalih civila mali - u srazmeri sa kolicinom bombardovanja.
Не знам на основу којих података за Бугарску си то закључио?
Ранжирне станице су биле исто битне као и код нас, а количина бачених бомби и број страдалих је био мањи него у Србији?

(11-06-2017, 10:11 AM)Chicot Пише:  I Jugoslaviji je pistojala razlika u biranju ciljeva, zasnovana na pilitickim odlikama prethodno donesenim. Tako su istocni delovi zemlje, na bazi konstrukcije da je Mihailovic otisao u nemacki tabor, smatrani osovinskim i neprijateljskim Titu a time i saveznicima. Zato nisu imali problem da gadjaju ciljeve koje je on odredio. Specijalni cilj je bio da se Srbi navedu da pridju Titu-kao "saveznickoj" strani.
Rolleyes
Који је извор за ту одлуку?
Да не спомињем "ситницу" да сами подаци говоре супротно.

(11-06-2017, 10:11 AM)Chicot Пише:  Vatra,
ja sam ti jos davno u diskusiji objasnio (onoj na koju si se pozvao dok si "ocitavao" Samardzicu) da prosek za ove stvari nije upotrebljiva metoda. Time, ne samo sto pokazujes nepoznavanje primenu statistickih metoda i teoriju verovatnoce, vec je i tvoje tumacenje pojava i dogadjaja vrlo diskutabilno.
Колико се сећам ове дискусије, почела је лајт-мотивом да су градови у Србији гађани више, па да су онда више страдали цивили у њима, и све то на основу неких нагађања. Оба су се испоставила као нетачна.
Објасни ми који то критеријум треба да се користи, кад већ разумеш статистичке методе и теорију вероватноће, и због чега то нисте користили кад сте дали своју тезу?

(11-06-2017, 10:11 AM)Chicot Пише:  Recimo, prvo kazes da su avijaticari mogli da biraju kada ce iskociti iz ostecenog aviona - ciljajuci mesta iz kojih je evakuacija verovatnija-a onda tvrdis da su ti isti avijaticari iskocili iznad ostrva sto je bilo vrlo rizicno i zahtevalo ogromne napore drugova antifasidta kako bi ih spasili.
Чуј, сами су криви што су мислили да ће да стигну до Италије или до Виса, па су се зезнули.
За наставак дискусије, јави се кад прочиташ нешто о теми...
Одговори

Па добро ватра, све - све, али бројке? Како је могуће да бројке о жртвама бомбардовања тумачите у корист Ваше теорије, када су много веће жртве у српским градовима?
Одговори

(12-06-2017, 08:41 PM)Милослав Самарџић Пише:  Па добро ватра, све - све, али бројке? Како је могуће да бројке о жртвама бомбардовања тумачите у корист Ваше теорије, када су много веће жртве у српским градовима?
Изволите покажите податке за вашу тврдњу.
Већ сам их тражио једном, и нисам их добио.

За број који сте навели (без извора) сам вам дао податке из рада Каракаш-Обрадов на основу којих се види да у односу на количину бачених бомби и становништва нема великих разлика ни у броју настрадалих.
Додуше мислим да су оба броја претерана, али то је већ за другу дискусију.
Одговори

Да, они хрватски бројеви су претерани.
Које бројеве нисам навео, зар нема на овој теми?
Могу да додам да су у међувремену у Лесковцу дошли до 1.450 имена (онда, кад сам писао књигу, имали су упола мање). Ни то није коначан број, у Музеју кажу да мора бити преко 2.000 (не могу да попишу избеглица са Космета и из Македоније).
Другим речима, изгледа да је више убијено у Лесковцу него у свим хрватским градовима.
У Београду је убијено око 4.000, Подгорици 2.000, Нишу око 1.000, итд.
Одговори

А Задар, Шибеник, Славонски и Босански Брод, Сисак и Винковци су били "етнички чисти" хрватски градови?
То је прво, а друго , чак и да поверујемо да је уважена хрватска колегиница испоштовала и применила потпуни критички апарат, постоји један други проблем.
Неке историографије, а хрватска историографија је пар екселанс пример, је својим делима о националној историји себе толико срозала у међународним научним круговима, да се тај терет преноси и на оне ауторе који су , можда, и добро обавили посао кога су се дохватили.
Схватате ли Ватра, да они деценијама српским историчарима не дозвољавају истраживање Дубровачког архива, на пример. Не рачунајући, наравно, на њихове миљенике међу српским историчарима.
И, ето, та књига је Ватра, вама неки извор, доказ, аргумент... у овој расправи.
Одговори

И по тој књизи, колико сам погледао, мање је жртава него у Лесковцу.
Задар је да поновим био у саставу Италије.
Одговори

Ниједан од поменутих градова није био хрватски, иако су у њима живели и Хрвати.
Одговори

Za ljubitelje verovanja da je Josip Broz Tito bio taj koji je naredio bombardovanja Beograda i ostalih srpskih gradova u prolece i jesen 1944. godine: izviđački snimak (segment) americkog vazduhoplovstva snimljen oktobra 1943. nad Beogradom u kome su jasno označeni ciljevi na zemlji. Pored aerodroma Zemun i obliznje fabrike aviona tu su jos obelezeni i logor na Ušću ("Sajmiste") kao i transportne rečne rute kojima su se kretali nemački teretni brodovi, i pruge sa istom svrhom.
Dakle, sve je ovo nastalo u vreme dok partizani pokusavaju da se u Bosni oporave od razornih gubitaka nastalih tokom proboja iz pozicije u koju su glupo upali na Sutjesci, i u trenutku kada su tek priznati od Saveznika kao partnerska strana u borbi protiv Treceg rajha.
Onda, da ponovimo ukratko kljucne teze pravilnog sagledavanja istorije - 1) Tito iz bosanskih gudura oktobra 1943. komanduje izvidjanjem americkih aviona
2) na engleskom upisuje mete
3) sedam meseci kasnije po tim oznakama "letece tvrdjave" po prvi put bombarduju Beograd
4) itd.
Van ironije, nisam nikakav apologeta komunisticke revolucije, naprotiv, ali s obzirom da vidim da nesrecnu i netacnu tezu o Titovom bombardovanju Srbije americkim avionima ovih dana prenose i neki ozbiljniji mediji, pozeleh da ovim postom jos jednom obnovim ovu polemiku.
Jer, niko drugi osim americkih ratnih planera 15. vazdusne armije USAAF nije imao uticaja na to koji ciljevi i u kom gradu ce biti razarani. A teza o Titovom mahanju avionima predstavlja jos jednu tragicnu epizodu u sagledavanju sopstvene proslosti od cije "magle" tesko razumemo i samu sadasnjost...Bane Gajic

[Слика: 20258348_10213400756350453_7049184689857936566_n.jpg]

Такође наводи да је обиљежен логор Сајмиште да га не гађају.
Да ли је тамо пала иједна бомба?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним