[posmatrač]

Мислим да четници нису никада искористили пун мобилизацијски потенцијал територија које су контролисали. Вјероватно због недостатка оружја.

[Милослав Самарџић]

Па да, али убеди Мунгоса.

[Перун]

Мислим да четници нису никада искористили пун мобилизацијски потенцијал територија које су контролисали. Вјероватно због недостатка оружја.

Кондор је писао Дражи да има око 11000 уписаних на списковима за мобилизацију. Златиборски корпус је бројао око 2200 људи под оружјем. Дакле 1/5 је била наоружана. Вероватно је слична ситуација била и у осталим срезовима.

[Николај]

Мислим да четници нису никада искористили пун мобилизацијски потенцијал територија које су контролисали. Вјероватно због недостатка оружја.

Кондор је писао Дражи да има око 11000 уписаних на списковима за мобилизацију. Златиборски корпус је бројао око 2200 људи под оружјем. Дакле 1/5 је била наоружана. Вероватно је слична ситуација била и у осталим срезовима.

Капетан Брана Петровић након инспекције корпуса у Источној Србији пише Дражи 1. августа 1943. године да Варварински корпус има 36 активних официра, 72 резервна официра, 74 активна подофицира, 216 резервних подофицира и 11.651 каплара и редова. Зборник, том 14, књига 2, док. бр. 182
Не каже колико је било под оружјем, вероватно око 2000.

[posmatrač]

Па да, али убеди Мунгоса.

Ја нисам никакав агитатор и није ми ни на крај памети да било кога у нешто убјеђујем.

Ја нисам ни историчар нити се бавим изучавањем историје, али у војску и оружје се понешто разумијем и ту ми нико не може продавати маглу.


Хвала Перуну и Николају (као и свим осталим) који наводећи конкретне податке потврђују оно што је сваком ко иоле ознаје војску очигледно.

У неким мјестима Босне под четничком контролом нису мобилисали ожењене људе, од којих су многи били око тридесет година стари. Једноставно било је довољно момака за оно оружја што су имали.

[Романија]

Партизани су, као и обично, све радили најбоље.
Још се ниси отарасио комунистичких предрасуда?

Нијесу предрасуде него истина. Палили су боље него четници. Четници и овако и онако, а ови, код њи није било заибанције. Код четника си могао оћу-нећу, а ови су главу одма скидали и за ријеч.



Мој приступ проблему је да се сагледа са свију страна, да се рече и добро и лоше.

Колико се ја сјећам, оног ко се противио клању дјеце и паљењу села од стране четника ти си називао Југословеном и антисрбином. Прочитај своју прву поруку на овој теми. И да, рекао си да се клин клином избија. Је ли то сагледавање са свију страна?

[мунгос]

Не. Слабо се сјећаш.

У једном је ријеч о ОДМАЗДАМА ђе је супротна страна убијала све среда, а у другоме о нечему из лични разлога или политички. Ни партизани ни четници нијесу убијали све среда, осим у појединим случајевима који су изузетак.

---

Ја нисам никакав агитатор и није ми ни на крај памети да било кога у нешто убјеђујем.

Ја нисам ни историчар нити се бавим изучавањем историје, али у војску и оружје се понешто разумијем и ту ми нико не може продавати маглу.


Хвала Перуну и Николају (као и свим осталим) који наводећи конкретне податке потврђују оно што је сваком ко иоле ознаје војску очигледно.

У неким мјестима Босне под четничком контролом нису мобилисали ожењене људе, од којих су многи били око тридесет година стари. Једноставно било је довољно момака за оно оружја што су имали.

Љепо је да се као војни стручњак разумијеш у војску и оружје. Али то је само један мали дио "разумјевања". Као војни стручњак требао би бити свјестан да су информација и вријеме на првом мјесту, ђе је можда фактор времена важнији од свију остали. Ко, шта, ђе, како и када.

Дакле, оно о чему сам ја причао је нешто сасвим друго од онога о чему ти причаш. Сви герилски покрети од постанка свијета су имали проблеме са наоружањем и логистиком (зато и јесу герилске војске а не регуларне). Партизани свакако да нијесу имали авионе и тенкове 1941,1942,1943... 1943. година је била критична у рату четника и партизана. Посље тога није битно да ли су ови имали тенкове и авионе, а ови други нијесу него "по десет метака".

Сам Самарџић тврди да су партизани били слабији и малобројнији од четника добар дио рата. Како онда одједном испада да су били и бројнији и јачи (боље наоружани)?

О масовној мобилизацији нико није говорио ништа. Оно о чему сам ја говорио је да је кроз цијели рат константан проблем било то да су партизани одводили младиће из четнички села и користили их против четника. Ово није измислио Мунгос, него о овоме пишу четнички писци конкретно. То се десило више пута у мојој фамилији и родбини.

Рат је трајао, губитци су били велики, а јединице је требало попуњавати. С ким ћеш их попуњавати ако су ти партизани покупили људе?

Велиш, у твоме крају Босне четници нијесу дизали ожењене људе. У моме крају јесу. Мој прађед, ветеран Првог свј. рата, тад је имао око 50 и нешто година и учествовао је у свим већим операцијама које су четници водили на Тромеђи. Од људства, све способно је било или у четницима или у партизанима, а млађе генерације које су стасавале, попуњавали су и једне и друге. Зато су моји ђедови који су тад имали 15,16,17 година дигнути у четнике да их не би покупили партизани. Обављали су помоћне послове и нијесу активно слани у борбу. То се дешава од краја 1943. па надаље. До тад су партизани купили све одреда.

[posmatrač]

Љепо је да се као војни стручњак разумијеш у војску и оружје. Али то је само један мали дио "разумјевања". Као војни стручњак требао би бити свјестан да су информација и вријеме на првом мјесту, ђе је можда фактор времена важнији од свију остали. Ко, шта, ђе, како и када.

Не разумијем шта си хтио рећи овим!

Дакле, оно о чему сам ја причао је нешто сасвим друго од онога о чему ти причаш. Сви герилски покрети од постанка свијета су имали проблеме са наоружањем и логистиком (зато и јесу герилске војске а не регуларне). Партизани свакако да нијесу имали авионе и тенкове 1941,1942,1943... 1943. година је била критична у рату четника и партизана. Посље тога није битно да ли су ови имали тенкове и авионе, а ови други нијесу него "по десет метака".

Сам Самарџић тврди да су партизани били слабији и малобројнији од четника добар дио рата. Како онда одједном испада да су били и бројнији и јачи (боље наоружани)?

Како су били боље наоружани и бројнији?
-Масовни прелазак домобрана, а и бивших "дивљих усташа" у партизане;
-Оружје остало од Италијана послије капитулације Италије;
-Издашна савезничка помоћ у наоружању и МТС;
-Прелазак Бугарске у савезнички табор;
-Улазак Црвене армије на територију Србије.
Ко је вршио мобилизацију на територији са које је Црвена армија протјерала Нијемце?

О масовној мобилизацији нико није говорио ништа. Оно о чему сам ја говорио је да је кроз цијели рат константан проблем било то да су партизани одводили младиће из четнички села и користили их против четника. Ово није измислио Мунгос, него о овоме пишу четнички писци конкретно. То се десило више пута у мојој фамилији и родбини.

Масовну мобилизацију сам ја поменуо, мислећи на мобилизацијски потенцијал, у првом реду, Србије.
Не заборави да ипак највише Срба живи у Србији.
Ни мобилизацијски потенцијал неких крајева већински настањених Србима у Босни, који су били углавном под четничком контролом, није до краја могао бити искориштен.

Ово за одвођење младића и дјечака из четничких села не спорим.
Бабин брат је имао 15 кад су га партизани отјерали ("мобилисали" по њиховом тумачењу), ни гроб му се не зна. Старији који нису били у четницима су се углавном крили од партизана, па су "мобилисали" дјецу.


И питање за Ватру, да ли је онај ко присилно мобилише дјецу од 15 година ратни злочинац?

[мунгос]

Информација (ко,шта, како, када и ђе). Једнако важи да ли говоримо о прошлим војним операцијама или о будућим (спремаш се да нападнеш неко село на примјер, снаге, наоружање твоје и њихово итд.). Вријеме (није исто то што ти говориш 1944. и претходне године). Одлазак Драже и његови у Босну 1944. или 1943. - није и не море бити исто.

Напасти неко мјесто данас и сада са сто људи, је сасвим довољно, а сутра и прекосутра и 10 000 људи море бити мало да се постигне исто.

[posmatrač]

Небих да идемо далеко од теме, али само да кажем да се између пријема борбене ззаповијести од претпостављеног, па до издавања своје борбене заповијести потчињеним одвија читав процес, чији један корак је и процјена ситуације. Процјена ситуације обухввата процјену непријатеља, властитих снага, земљишта и времена. Из борбене заповијести би се морало знати КО, ШТА, ГДЈЕ и КАД ради. КАКО се ради, то би требало оставити потчињенима да сами одлуче.

Све то није спорно, али мислим да ти ово мијешаш са моделирањем б/д. Код моделирања б/д се може анализирати шта би биго код неког догађаја из прошлости да је нека страна поступила другачије него што је поступила. Није баш поуздано, али бољег нема.

И колико би то село морало бити да се напада са 10.000 људи?

Драго ми је да смо се разумјели око мобилизацијског потенцијала и тога како су партизани постали боље наоружани и бројнији, а о чисто војничким стварима можемо на ПП. Да не оптерећујемо тему тиме.

[Милослав Самарџић]

Иначе партизани су постали бројини у октобру 1944.

[posmatrač]

Колико је прелазак Бугарске у савезнички табор имао утицаја на раст партизанског покрета у јужној Србији?
Мислим на мобилизацију?

[Милослав Самарџић]

Колико је прелазак Бугарске у савезнички табор имао утицаја на раст партизанског покрета у јужној Србији?
Мислим на мобилизацију?

Имао је и пре тога, они су прелазили, а плус долазили из Бугарске. Од Бугара су биле састављене три партизанске бригаде маја 1944, када су комунисти у Србији имали 11 или 12 бригада укупно.
Према недићевским документима, гранична служба, поред те три бригаде у саставу партизанске команде Србије, долазили су неки бугарски партизани из Бугарске, да нападају четнике, наравно.

[Перун]

Зна ли се нешто више о овом догађају? Делује да су Пећанчеви четници а не легализовани. Ко је војвода Павле Гучанин?

3. decembar 1941: Četnici pod komandom vojvode Pavla Gučanina 3. decembra 1941. streljali su u Mojsinju pokraj Čačka 36 zarobljenih partizana, stanovnika Donje Gorevnice, Ostre i drugih sela sa područja Čačka i Kragujevca, koje su zarobili Nemci, pripadnici 5. srpskog dobrovoljačkog odreda (ljotićevci) i četnici. Reč je uglavnom o zarobljenim partizanima koji su se vratili kućama nakon znatnog osipanja Čačanskog partizanskog odreda i koji u momentu zarobljavanja nisu bili pripadnici neke oružane formacije. Rodbini streljanih nije dozvoljeno da mrtve sahranjuju na seoskim grobljima, već na porodičnim imanjima. Egzekuciji su prisustvovali i Nemci. Među streljanima bili su i Stevan Đorđević iz Donje Gorevnice (nosilac Albanske spomenice), kao i braća Velimir (17) i Svetomir Anđelić (21) iz Donje Gorevnice. Tokom Drugog svetskog rata četnici su van borbe ubili 20 stanovnika Donje Gorevnice, 6 stanovnika Ostre i 7 stanovnika Mojsinja.