[Романија]

Није само Козара Босна и Херцеговина. Зашто не кажеш чија је Мањача, Херцеговина, Сарајево, Романија, Мајевица, Озрен, Требава, Динара и све остале планине и области?? Шта си се накачио само Козаре.

[Громовник]

Ма нема појма, мученик. Или се једноставно прави луд.

[Добровољац]

Не прави се.

[Vlad Alekš]

ono sto znam je da je u RS cirilica i latinica jednaka,a da u Srbiji skoro svi natpisi na tvornicama,kaficima i sl. su na latinici

Шта је творница?

Нек ти напише на Румунском, да боље разумијеш.

А зашто на румунском? Због тога што сам Влах?

[Романија]

Није само Козара Босна и Херцеговина. Зашто не кажеш чија је Мањача, Херцеговина, Сарајево, Романија, Мајевица, Озрен, Требава, Динара и све остале планине и области?? Шта си се накачио само Козаре.

Ево да допуним поруку

[luka.luke]

Sad je posebno pogodan momenat u RS da se narod cjepa po tom savu.Kakvi bre Cetnici i Partizani.

ako se nije pocjepao 1992. sasvim sigurno nece ni danas da se pocjepa na cetnike i partizane

---

ВРС у основи твог поређења четника и паризана (да те не цитирам, много си се налупао) је да су се партизани борили да сачувају и заштите српски народ, а четници нису, него су чак и убијали Србе. Онда негдје наводиш како су много више у ДСР настрадали партизански крајеви и наравно српски народ у тим крајевима, е баш су их заштитили.

ВРС мораш да схватиш битну ствар да би учествовао у дискусијама

Да будеш спреман, да те неко може убједити да промјениш своје мишљење, ако те квалитетнијим аргументима убједи да ниси у праву и то ти наравно признаш, при свега себи, да не би живио у заблуди.

Комунисти, свугдје на свијету, па тако и код нас, желе само једно, а то је да дођу на власт, не бирајући средства, нити их интересују жртве да би се домогли власти, односно без рада да дожу до имовине (као о они кажу средстава за производњу). То они не крију, то им је записано у манифесту, њиховом програму, као главни циљ.

Примјећује се шта ти покушаваш. Покушаваш да раздвојиш комунисте и партизане. Зато те подсјећам да су партизани војска партије (парт-парт), у овом случају комунистичке.

1.nista se nisam nalupao
2.srpski partizanski krajevi su nastradali jer su se borili protiv:ustasa,njemaca,italijana,a cetnicki krajevi nisu, jer su saradjivali sa: ustasama,njemcima,italijanima, u borbi protiv partizana
3.tacno je da komunisti zele doci na vlast po svaku cijenu,a uz to,oni ne zele da vlast djele sa bilo kim (toga se sjeti kad neko spomene sporazum komunista i ustasa prije II sv.rata)
4.srpski narod zapadno od drine je imao samo jedan cilj za vrijeme II sv.rata,a taj cilj je bio da prezivi rat u kome je trebalo da nestane po zeljama: ustasa,njemaca i italijana
5.komunisti su pripadnici stranke,a partizani gerilci koji su postali vojska
(prije II sv.rata clanova KPJ je bilo samo nekoliko hiljada )

1. јеси, јеси и ниси прхватио моју сугестију да све дискусије ствиш на сто и добро размислиш, разрадиш их па донесеш квалитетан закључак
2. овдје си тотално фулио, имаш на хиљаде постова на овом форуму који те демантују. Мој ти је савјет #ПРОЧИТАЈ ПОД 1."
3. е овдје већ мало размишљаш, али не идеш до краја. Добра ти је костатација "по сваку цијену", па је мало анализирај шта све у то улази.
4. а комунисти и партизани су имали још један циљ, да дођу на власт "по сваку цијену"
5. опет ниси размислио. парт-парт, комунисти су припадници партије, а партизани су партијска војска, понављам ти П А Р Т И Ј С К А, па су по њој добили име. Значи војска која је извршавала наредбе партије, комунистичке.

Е сада у складу са темом коју си поставио. Активан сам учесник догађаја од краја осмдесетих до крај деведесетих, па дајем себи за право да неке теорије и тврдње износим и браним.
Тврдим ти, да су сви догађаји и почетак организовања војске ВРС уско везани за четништво и врло далеко од било какве партизанштиње.
Сада немам времена да ти описујем, наставићу. Само те једно подсјећам, ако се ти сјећаш (ако не питај некога) тих догађаја, како се у свим приликама, а нарочито овдје битном одласку војске на полажаје, пјевало: "Од Тополе, од Тополе", "Спремте се спремте четници", и остле четничке пјесме...., а никако "Ој Козаро, јој ој Козаро...", "Шуми, тече Сутјеска", "ДРуже маршале".....

[Војска Републике Српске]

1. јеси, јеси и ниси прхватио моју сугестију да све дискусије ствиш на сто и добро размислиш, разрадиш их па донесеш квалитетан закључак
2. овдје си тотално фулио, имаш на хиљаде постова на овом форуму који те демантују. Мој ти је савјет #ПРОЧИТАЈ ПОД 1."
3. е овдје већ мало размишљаш, али не идеш до краја. Добра ти је костатација "по сваку цијену", па је мало анализирај шта све у то улази.
4. а комунисти и партизани су имали још један циљ, да дођу на власт "по сваку цијену"
5. опет ниси размислио. парт-парт, комунисти су припадници партије, а партизани су партијска војска, понављам ти П А Р Т И Ј С К А, па су по њој добили име. Значи војска која је извршавала наредбе партије, комунистичке.

Е сада у складу са темом коју си поставио. Активан сам учесник догађаја од краја осмдесетих до крај деведесетих, па дајем себи за право да неке теорије и тврдње износим и браним.
Тврдим ти, да су сви догађаји и почетак организовања војске ВРС уско везани за четништво и врло далеко од било какве партизанштиње.
Сада немам времена да ти описујем, наставићу. Само те једно подсјећам, ако се ти сјећаш (ако не питај некога) тих догађаја, како се у свим приликама, а нарочито овдје битном одласку војске на полажаје, пјевало: "Од Тополе, од Тополе", "Спремте се спремте четници", и остле четничке пјесме...., а никако "Ој Козаро, јој ој Козаро...", "Шуми, тече Сутјеска", "ДРуже маршале".....

opet pises gluposti !

srpski partizanski krajevi su nastradali jer su se borili protiv ustasa,njemaca,italijana,a cetnicki krajevi nisu, jer su saradjivali sa ustasama,njemcima,italijanima u borbi protiv partizana

srpski narod zapadno od drine je imao samo jedan cilj za vrijeme II sv.rata,a taj cilj je bio da prezivi rat u kome je trebalo da nestane po zeljama: ustasa,njemaca i italijana


A sad postavi sebi pitanje,zasto su oni koji su zeljeli nestanak Srba zapadno od Drine prihvatili cetnike u borbi protiv partizana i sta bi bilo sa cetnicima da su se nacisticko-ustasko-fasisticki olosi uspjeli , za vrijeme II sv. rata , rjesiti partizana

---

Није само Козара Босна и Херцеговина. Зашто не кажеш чија је Мањача, Херцеговина, Сарајево, Романија, Мајевица, Озрен, Требава, Динара и све остале планине и области?? Шта си се накачио само Козаре.

evo zasto:

Dra­go­je Lu­kić je ro­đen u Mi­lo­še­vom br­du na Ko­za­ri. U le­to 1942. go­di­ne, za vre­me usta­ško-ne­mač­ke ofan­zi­ve(Bitka na Kozari), za­jed­no sa ce­lom svo­jom po­ro­di­com ote­ran je u lo­gor Sta­ra Gra­di­ška. Od sed­mo­ro Lu­ki­ća ubi­je­nih na ja­se­no­vač­kom stra­ti­štu, pe­to­ro su bi­la de­ca.
Tra­ga­ju­ći po­sle ra­ta za svo­jom bra­ćom i se­stra­ma, Lu­kić je u Za­gre­bu do­šao do kar­to­te­ke sa ime­ni­ma ma­lih lo­go­ra­ša, ko­je je iz usta­ške fa­bri­ke smr­ti spa­si­la gru­pa za­gre­bač­kih hu­ma­ni­sta na če­lu sa Di­a­nom Bu­di­sa­vlje­vić. Ta­ko je po­čeo nje­gov is­tra­ži­vač­ki rad. Ra­de­ći in­di­vi­du­al­no, o svom tro­šku, Lu­kić je jed­nom ce­lom po­ko­še­nom na­ra­šta­ju po­di­gao tra­jan spo­me­nik. Za svoj rad Lu­kić je do­bio mno­go­broj­na pri­zna­nja me­đu ko­ji­ma je i Zlat­na pla­ke­ta "Ve­čer­njih no­vo­sti" za ple­me­ni­tost.
Ni­ko u Evro­pi ni­je kao Lu­kić pre­da­no, sa­ve­sno i objek­tiv­no is­tra­žio zlo­čin nad de­com od ko­jih su naj­mla­đa bi­la u ko­lev­ci, a naj­sta­ri­ja ima­la 14 go­di­na.
-------------------------------------------------------------------

Dakle,on je bio jedan od tih Srba sa Kozare koji su zavrsili u Jasenovcu nakon napada njemaca i ustasa na Kozaru 1942.a u knjizi RAT I DJECA KOZARE kaze :

U ustaškoj NDH, toj tvorevini njemačkog Rajha, za četiri godine (od aprila 1941. do aprila 1945), ubijeno je i na druge načine umoreno više od 40.000 djece, od kolijevke do 14 godina.

Svako četvrto je bilo sa Kozare.

Kada je pod zaštitom njemačkog oružja 10. aprila 1941. godine proglašena Nezavisna Država Hrvatska, pakleni plan o „definitivnom rješavanju srpskog pitanja“ već je bio sastavljen, a odmah zatim i ozakonjen. Sa koliko je nagomilane mržnje pripreman i izvođen veliki zločin vidi se iz sačuvanih dokumenata i izjava vodećih ličnosti ustaške države, koje su već tada imale programski karakter.

Ante Pavelić, ustaški poglavnik: „Iz slobodne Nezavisne Države Hrvatske biće iskorijenjen sav korov što ga je tuđinska dušmanska ruka bila posijala.“

Mile Budak, ministar za nastavu i bogoštovje NDH: „Jedan dio Srba ćemo pobiti, drugi raseliti, a ostale prevesti na katoličku vjeru i tako pretopiti u Hrvate.“

Milovan Žanić, ustaški zakonodavac: „Ovo ima biti zemlja Hrvata i nikoga drugog. I nema te metode koju mi nećemo kao ustaše upotrijebiti da načinimo ovu zemlju zbilja Hrvatskom i da je očistimo od Srba.“

...
U anale monstruoznih ustaških zločina iz prvih dana okupacije upisani su „avgustovski pokolji“ 1941. godine izvršeni u selima oko Prijedora i Bosanskog Novog, kada se narodni ustanak već bio rasplamsao u čitavom Potkozarju. Jedna ustaška bojna za 20 dana ubila je 6.000 ljudi i žena, a sa njima i 212 djece.

Tih dana ubijani su ljudi na sve strane, po dvorištima, na kućnim vratima i kapijama, po baštama i na prijedorskoj pijaci, na mostu i obalama Sane. Po krvavim ulicama ustaše su s pjesmom pratile kolone zaprežnih vozila pretovarene svojim žrtvama.

Dušanka Radišić, djevojčica iz Rudica kod Bosanskog Novog, izranavljena, preživjela je ustaški pokolj: „U avliji kuće Đoke Oljače, klali su nas kao ovce, ubijali maljem, krampom i sjekirom. Kuća i sve pomoćne zgrade, a naročito prostrana kolnica, bile su ispunjene leševima. Kada su majke molile da ne ubijaju djecu, ustaše su činile suprotno. Prvo su klale djecu, a onda roditelje. Tako su dotukle i Mitra Oljaču, a on je vikao: 'Živjela Srbija! Ne možete nas sve poklati. Ostaće neko da i vama sudi za ovakva zlodjela'.“

...
U selu Čitluku živjela je velika porodica Jandrića. Tog jutra kada su ustaše upale u kuću Mikana Jandrića, njegov najmlađi sin stajao je u stalku. A onda, kao da se nebo sručilo na majku — zlikovac je sjekirom odsjekao dijetetu obje ruke. Tada su ustaše ubile Ljubu, Vukašina i Ružu Jandrić, a sve troje su imali samo 11 godina.

I u Vodičevu je tada sve gorilo. Planule su kuće i žita, zgrade, sjenokosi i plotovi. Majka Pere Ćurića nije mogla da pobjegne sa petoro unučadi. Zaklali su ih. Milja Knežević sakrila se u kacu, ali njen otac Mirko to nije mogao. Ustaše su ga zaklale i bacile u živicu. Milja je to vidjela. Zlikovci su ubili dvogodišnje unuče Stoje Radman iz Vrbaške, zatim njenu kćerku, a na kraju i nju. Jovanku Sukalo prvo su prisilili da gleda kako joj umiru troje djece. Najstarije je imalo devet godina. U zaseoku Vurune ubijene su 84 osobe, a među njima 24 djece poklano je u jednom podrumu. U selu Koturevima ustaše su ubile dvoje djece Sime i Koviljke Kondić. Blagoja je imao tri godine, a Mira šest mjeseci kada ju je zlikovac nabio na bajonet i nosio kroz selo.

Nizali su se zločini pod Kozarom jedan za drugim.

Tako su ustaše, predvođene zloglasnim Maksom Luburićem, sravnile sa zemljom selo Draksenić nadomak Jasenovca. Stravičan masakr izvršen je 13. i 14. januara 1942, kad je u seoskoj crkvi ubijeno 208 stanovnika, među kojima i 85 djece. Eve kako su ovo ustaško „natjecanje u krvi“ opisali preživjeli svjedoci — Anka Pavković, Anka Lukač i Mira Blagojević:

„Crkva je bila puna leševa, a krv je dostizala do vrha cipela. Na samom oltaru bila je naslonjena, kao da spava, ubijena žena Nikole Dračine. Pred crkvom, naslonjena na tarabe, ležala je Marta Vrnić sa dvoje djece. Obe dojke bile su joj prorezane i kroz njih provučene ručice njene djece. Dječje ruke bile su vezane žicom. Malo dalje od Marte ležala je Desa Lončar i njeno dijete nabijeno na kolac.“

Kozara čuva uspomenu na jedan od najmonstruoznijih ustaških zločina, izvršen 7. februara 1942, kad je ubijeno 2.300 stanovnika Drakulića, Motika i Sargovca, sela pokraj Banja Luke. Vrhunac divljaštva ustaše su ispoljile u pokolju 551 djeteta:u Drakuliću 294, Motikama 207 i u Sargovcu 50. Ustašku Pavelićevu tjelesnu bojnu u ovom zločinu predvodio je Miroslav Filipović-Majstorović, kapelan samostana u Petrićevcu. Ovaj krvnik imao je još jedno ime — Fra Sotona. Dobio ga je u Jasenovcu, kao jedan od logornika. Kada je zaklao sedmogodišnje dijete Đure Glamočanina, s krvavim nožem u rukama Fra Sotona je hrabrio neodlučne: „Ovo ja u ime boga pokrštavam izrode. Ustaše, slijedite moj put! Sve grijehe uzimam na svoju dušu!“

Mile Todorović, kome je u ovom pokolju ubijena čitava porodica, priča: „Došao sam kući, a ona pusta. Samo u štali krave riču. Kada sam izišao, čuo sam neko čudno krčanje. Prišao sam bliže i vidio gomilu poubijanih. Stojan Srdić, sasječen i iskrvavljen, sjedio je i ječao. Od jednog malog leša učinilo mi se da je moja najmlađa kći. Onda sam se onesvijestio.“

Nikakvi zločini nisu mogli da zaustave kozarski narod koji je listom krenuo u ustanak 1941. godine. U proljeće 1942, kad je devet miliona fašističkih vojnika mrvilo Evropu, u samom središtu NDH Kozara je postala slobodna partizanska oaza.

Tada su hroničari zapisali da su se u udobnim salonima ljetovališta u Opatiji, 2. marta 1942, sastali njemački, italijanski i ustaški generali, pod komandom feldmaršala Kajtela, i dugo vijećali nad ratnom kartom Kozare.

Prema „Opatijskom protokolu“ i savjetovanju u štabu njemačkih oružanih snaga u Arsakliju u Grčkoj, 20. maja 1942, odlučeno je da se „ustaničkom pokretu na Kozari definitivno slomi kičma“. Samo tri dana kasnije, 23. maja 1942, u štabu komandujućeg generala Badera u Beogradu, postavljene su smjernice za ovu operaciju: „U zapadnoj Bosni živo je porasla partizanska djelatnost na prostoru Banjaluka-Prijedor-Bosanski Novi koja mora što prije da bude likvidirana radi čuvanja njemačkih vojno-privrednih interesa“. Za izvršenje ovog zadatka formirana je „Borbena grupa zapadna Bosna“ („Kampfgruppe Westbosnien“) Štab borbene grupe sastojao se od 29 oficira njemačkog Vermahta i pet funkcionera ustaške NDH. Za komandanta operacija na Kozari postavljen je Fridrih Štal, general-major, koji je „kao mladi poručnik austro-ugarske vojske omrznuo slovenske varvare“. Ubrzo zatim uslijedila je naredba o početku najveće ofanzive koja je te godine vođena protiv partizanske vojske.

Taj dan, 10. jun 1942, Kozara neće nikad zaboraviti.

Po njemu i danas Kozarčani računaju vrijeme, šta je bilo prije, a šta poslije njemačko-ustaške ofanzive.

Na Kozaru i njen odred, na 3.500 partizana (300 je bilo ranjeno) naoružanih sa 3.000 pušaka i 170 mitraljeza, četiri minobacača i dvije haubice, dva tenka marke „Hočkins“ i jednim avionom Franje Kluza, na 934 partizanska odbornika, na omladinu što je stajala kao jedan u rezervnim četama, na narod Potkozarja i kolibe od pruća, u zbjegovima rasutim oko izvorišta Gračanice i Mlječanice, Bukovice i Rakovice ili po proplancima Mrakovice i Bijelih voda — na takvu Kozaru krenula je sila od 11.000 oficira, podoficira i vojnika Vermahta, 20.000 ustaško-domobranskih snaga, 2.000 četnika Draže Mihailovića (grupe Drenovića i Marčetića) što je sa ojačanim okolnim garnizonima i pomoćnim jedinicama iznosilo oko 35.000 vojnika opremljenih najsavremenijim naoružanjem drugog svjetskog rata.
...
Posebnim smjernicama regulisan je postupak prema stanovništvu koje se mora temeljno očistiti i naseliti „pouzdanijim življem“, što je trebalo da sprovede ustaški opunomoćeni ministar dr Oskar Turina, jedan od članova Štalovog štaba. Iz smjernica i Štalovih naredbi jedinicama očigledna je, kao u ogledalu, namjera da se područje Kozare sasvim opustoši:

„Sva lica zatečena u borbi strijeljati. Sve stanovništvo pohvatati i sprovesti u sabirne centre; muškarce iznad 14 godina otpremiti u koncentracione logore. Pri pokušaju bjekstva bez milosti upotrijebiti vatreno oružje; mlade žene i djevojke, prema zapovijedi Firera, transportovati na rad u Njemačku; starije žene i djecu raseliti ili otpremiti u Jasenovac 'koji može primiti neograničeni broj zatočenika'. Tko osobe koje dolaze iz Kozare i Prosare propusti ili nakon zarobljavanja oslobodi, biti će stavljen pred radni sud.“ To je samo jedan izvod iz njemačko-ustaških naredbi i uputstava za vrijeme borbi na Kozari.

...

Narod uhvaćen na Kozari Nijemci i ustaše sabili su u koncentracione i sabirne logore u Prijedoru, Kostajnici, Cerovljanima kraj Dubice, Novskoj, Paklenici, Jasenovcu, Uštici, Mlaki, Jablancu i Staroj Gradiški — ukupno 68.600 Kozarčana. Među njima je bilo 23.858 djece.
...

Natporučnik Šmit Zabierov, stalni njemački predstavnik u logoru Stara Gradiška, angažovan na preuzimanju radne snage za vazduhoplovne tvornice u Njemačkoj, u svom izvještaju od 12. juna 1942.(Bitka na Kozari 10. jun - 15. jul 1942.), između ostalog, navodi: „Zatočenici koji se tamo nalaze registruju se od pravoslavaca i uprava nije mogla da pruži nikakve podatke o njihovom broju, ali se cijeni na više hiljada, pretežno žena i djece. Do sada je prebačeno u Njemačku za rad u poljoprivredi 2.500 osoba. Kako se mogu uputiti obitelji sa starijom djecom, ona najmanja su prepuštena brizi hrvatske države. Nužna posljedica toga je, znači, odvajanje. U jednom dvorištu vidio sam stotine djece, već odvojene od njihovih majki, kako čekaju na svoju dalju sudbinu. Sanitarnih uređaja nema, djeca leže na dvorištu pod vedrim nebom i vapiju za vodom i hranom.“

...

ovo su samo 2 potkozarske opstine :
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D0%BB...1%86%D0%B0

Злочини усташа у котару Босанска Дубица представљају пример масовних злочина геноцида над српским становништвом Козаре и Босанске крајине које је спроводио усташки режим Независне Државе Хрватске, током Другог светског рата, уз учешће формација и органа Трећег рајха.

Општина Босанска Дубица је имала највеће поименице познате губитке становника на тлу Југославије, процентуално, али и у апсолутним бројкама. Током Другог светског рата страдало је чак 16.155 поименице познатих становника котара/општине Босанска Дубица, што представља страдање око 53% предратног становништва.
Локални СУБНОР је 1950. сачинио врло детаљан попис жртава рата са територије котара Босанска Дубица.
Од 16.155 жртава 1.494 су пали борци НОВЈ, док су 14.625 цивилне жртве. Највећи број припадника НОВЈ је страдао 1942. - 1.006 бораца (67,34%). Исте године је забележено и најмасовније страдање цивилног становништва - 12.038 (82,31%).

Одговорност за страдање позната је за 10.204 лица (63,16% случајева):

Оружане снаге НДХ 7.424 (72,76%)
Оружане снаге Трећег рајха 2.776 (27,21%)


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%...0%BA%D0%B0

Злочини усташа у котару Босанска Градишка представљају пример масовних злочина геноцида над српским становништвом Козаре и Босанске крајине које је спроводио усташки режим Независне Државе Хрватске, током Другог светског рата, уз учешће формација и органа Трећег рајха.

Котар/општина Босанска Градишка је имала највеће поименице познате губитке становника на тлу Југославије, у апсолутним бројкама, након котара Босанска Дубица и града Београда. На тлу Босне и Херцеговине котар Босанска Градишка имао је највеће губитке након суседног котара Босанска Дубица који је током рата изгубио најмање 16.155 (53%) становника. С обзиром да је котар Босанска Градишка имао већи број становника од котара Босанска Дубица, процентуални губици котара Босанска Градишка су мањи у односу на суседни котар, иако су оба котара имала бројчано подједнаке губитке.

Котар/општина Босанска Градишка током током Другог светског рата изгубио је најмање 16.067 становника. Установљено је да су усташе и органи Независне Државе Хрватске одговорни за смрт најмање 11.653 становника котара, али логично је претпоставити да су усташе одговорне и за смрт већег дела од 3.823 становника за које није било могуће установити формацију одговорну за страдање.

Котар Босанска Градишка имао је највећи број страдале деце и особа женског пола у односу на све остале котареве/срезове/општине на тлу Југославије у Другом светском рату, што довољно сведочи о изложености геноциду локалног српског и ромског становништва.

Котар Босанска Градишка имао је највеће губитке српског становништва на тлу читаве Југославије, после котара Босанска Дубица.

Котар Босанска Градишка имао је највеће губитке ромског становништва на подручју Босне и Херцеговине.

Највећи број становника котара који је изгубио живот у ратним околностима, живео је у поткозарским селима у западном делу котара. Они су убијени у завичају или су ухваћени и депортовани у усташке логоре, многи потом у нацистичке логоре, током Операције Козара, коју су спровеле оружане снаге Независне Државе Хрватске и Трећег рајха.

Број страдалих био би већи да се фашистима током Операције Козара 1942, али и у претходној години, нису супротставиле снаге Народноослободилачке војске Југославије.

Именом и презименом утврђено је 9.962 жртве са подручја котара Босанска Градишка који су страдали у систему логора Јасеновац. Котар Босанска Градишка је подручје које је појединачно дало највише жртава Јасеновца и Старе Градишке.

[Капетан]

O Boze kakva idijotska tema!

[Романија]

opet pises gluposti !

srpski partizanski krajevi su nastradali jer su se borili protiv ustasa,njemaca,italijana,a cetnicki krajevi nisu, jer su saradjivali sa ustasama,njemcima,italijanima u borbi protiv partizana

Није само Козара Босна и Херцеговина. Зашто не кажеш чија је Мањача, Херцеговина, Сарајево, Романија, Мајевица, Озрен, Требава, Динара и све остале планине и области?? Шта си се накачио само Козаре.

evo zasto:

Dra­go­je Lu­kić je ro­đen u Mi­lo­še­vom br­du na Ko­za­ri. U le­to 1942. go­di­ne, za vre­me usta­ško-ne­mač­ke ofan­zi­ve(Bitka na Kozari), za­jed­no sa ce­lom svo­jom po­ro­di­com ote­ran je u lo­gor Sta­ra Gra­di­ška. Od sed­mo­ro Lu­ki­ća ubi­je­nih na ja­se­no­vač­kom stra­ti­štu, pe­to­ro su bi­la de­ca.
Tra­ga­ju­ći po­sle ra­ta za svo­jom bra­ćom i se­stra­ma, Lu­kić je u Za­gre­bu do­šao do kar­to­te­ke sa ime­ni­ma ma­lih lo­go­ra­ša, ko­je je iz usta­ške fa­bri­ke smr­ti spa­si­la gru­pa za­gre­bač­kih hu­ma­ni­sta na če­lu sa Di­a­nom Bu­di­sa­vlje­vić. Ta­ko je po­čeo nje­gov is­tra­ži­vač­ki rad. Ra­de­ći in­di­vi­du­al­no, o s Rajha, za četiri godine (od aprila 1941. do aprila 1945), ubijeno je i na druge načine umoreno više od 40.000 djece, od kolijevke do 14 godina.

Svako četvrto je bilo sa Kozare.

Kada je pod zaštitom njemačkog oružja 10. aprila 1941. godine proglašena Nezavisna Država Hrvatska, pakleni plan o „definitivnom rješavanju srpskog pitanja“ već je bio sastavljen, a odmah zatim i ozakonjen. Sa koliko je nagomilane mržnje pripreman i izvođen veliki zločin vidi se iz sačuvanih dokumenata i izjava vodećih ličnosti ustaške države, koje su već tada imale programski karakter.

Ante Pavelić, ustaški poglavnik: „Iz slobodne Nezavisne Države Hrvatske biće iskorijenjen sav korov što ga je tuđinska dušmanska ruka bila posijala.“

Mile Budak, ministar za nastavu i bogoštovje NDH: „Jedan dio Srba ćemo pobiti, drugi raseliti, a ostale prevesti na katoličku vjeru i tako pretopiti u Hrvate.“

Milovan Žanić, ustaški zakonodavac: „Ovo ima biti zemlja Hrvata i nikoga drugog. I nema te metode koju mi nećemo kao ustaše upotrijebiti da načinimo ovu zemlju zbilja Hrvatskom i da je očistimo od Srba.“

...
U anale monstruoznih ustaških zločina iz prvih dana okupacije upisani su „avgustovski pokolji“ 1941. godine izvršeni u selima oko Prijedora i Bosanskog Novog, kada se narodni ustanak već bio rasplamsao u čitavom Potkozarju. Jedna ustaška bojna za 20 dana ubila je 6.000 ljudi i žena, a sa njima i 212 djece.

Tih dana ubijani su ljudi na sve strane, po dvorištima, na kućnim vratima i kapijama, po baštama i na prijedorskoj pijaci, na mostu i obalama Sane. Po krvavim ulicama ustaše su s pjesmom pratile kolone zaprežnih vozila pretovarene svojim žrtvama.

Dušanka Radišić, djevojčica iz Rudica kod Bosanskog Novog, izranavljena, preživjela je ustaški pokolj: „U avliji kuće Đoke Oljače, klali su nas kao ovce, ubijali maljem, krampom i sjekirom. Kuća i sve pomoćne zgrade, a naročito prostrana kolnica, bile su ispunjene leševima. Kada su majke molile da ne ubijaju djecu, ustaše su činile suprotno. Prvo su klale djecu, a onda roditelje. Tako su dotukle i Mitra Oljaču, a on je vikao: 'Živjela Srbija! Ne možete nas sve poklati. Ostaće neko da i vama sudi za ovakva zlodjela'.“
ини, нису супротставиле снаге Народноослободилачке војске Југославије.

Именом и презименом утврђено је 9.962 жртве са подручја котара Босанска Градишка који су страдали у систему логора Јасеновац. Котар Босанска Градишка је подручје које је појединачно дало највише жртава Јасеновца и Старе Градишке.

Оћеш свратити у јуну на четнички сабор на Мањачи, да попијемо коју?

[luka.luke]

srpski partizanski krajevi su nastradali jer su se borili protiv ustasa,njemaca,italijana,a cetnicki krajevi nisu, jer su saradjivali sa ustasama,njemcima,italijanima u borbi protiv partizana

srpski narod zapadno od drine je imao samo jedan cilj za vrijeme II sv.rata,a taj cilj je bio da prezivi rat u kome je trebalo da nestane po zeljama: ustasa,njemaca i italijana


A sad postavi sebi pitanje,zasto su oni koji su zeljeli nestanak Srba zapadno od Drine prihvatili cetnike u borbi protiv partizana i sta bi bilo sa cetnicima da su se nacisticko-ustasko-fasisticki olosi uspjeli , za vrijeme II sv. rata , rjesiti partizana
[/quote]

Очигледно да си неспособан за било какву коминикацију

Ако је српском народу западно од Дрине једини циљ у ДСР био да преживи рат, зашто су се организовали у партизане, што тој војсци нису дали неко име са српским предзнаком.

[Громовник]

Или што нису једноставно прешли у четнике, чији крајеви нису страдали тј. преживели су рат дакле, ближе циљу

[Војска Републике Српске]

O Boze kakva idijotska tema!

nemas ti pojma

---

opet pises gluposti !

srpski partizanski krajevi su nastradali jer su se borili protiv ustasa,njemaca,italijana,a cetnicki krajevi nisu, jer su saradjivali sa ustasama,njemcima,italijanima u borbi protiv partizana

Није само Козара Босна и Херцеговина. Зашто не кажеш чија је Мањача, Херцеговина, Сарајево, Романија, Мајевица, Озрен, Требава, Динара и све остале планине и области?? Шта си се накачио само Козаре.

evo zasto:

Dra­go­je Lu­kić je ro­đen u Mi­lo­še­vom br­du na Ko­za­ri. U le­to 1942. go­di­ne, za vre­me usta­ško-ne­mač­ke ofan­zi­ve(Bitka na Kozari), za­jed­no sa ce­lom svo­jom po­ro­di­com ote­ran je u lo­gor Sta­ra Gra­di­ška. Od sed­mo­ro Lu­ki­ća ubi­je­nih na ja­se­no­vač­kom stra­ti­štu, pe­to­ro su bi­la de­ca.
Tra­ga­ju­ći po­sle ra­ta za svo­jom bra­ćom i se­stra­ma, Lu­kić je u Za­gre­bu do­šao do kar­to­te­ke sa ime­ni­ma ma­lih lo­go­ra­ša, ko­je je iz usta­ške fa­bri­ke smr­ti spa­si­la gru­pa za­gre­bač­kih hu­ma­ni­sta na če­lu sa Di­a­nom Bu­di­sa­vlje­vić. Ta­ko je po­čeo nje­gov is­tra­ži­vač­ki rad. Ra­de­ći in­di­vi­du­al­no, o s Rajha, za četiri godine (od aprila 1941. do aprila 1945), ubijeno je i na druge načine umoreno više od 40.000 djece, od kolijevke do 14 godina.

Svako četvrto je bilo sa Kozare.

Kada je pod zaštitom njemačkog oružja 10. aprila 1941. godine proglašena Nezavisna Država Hrvatska, pakleni plan o „definitivnom rješavanju srpskog pitanja“ već je bio sastavljen, a odmah zatim i ozakonjen. Sa koliko je nagomilane mržnje pripreman i izvođen veliki zločin vidi se iz sačuvanih dokumenata i izjava vodećih ličnosti ustaške države, koje su već tada imale programski karakter.

Ante Pavelić, ustaški poglavnik: „Iz slobodne Nezavisne Države Hrvatske biće iskorijenjen sav korov što ga je tuđinska dušmanska ruka bila posijala.“

Mile Budak, ministar za nastavu i bogoštovje NDH: „Jedan dio Srba ćemo pobiti, drugi raseliti, a ostale prevesti na katoličku vjeru i tako pretopiti u Hrvate.“

Milovan Žanić, ustaški zakonodavac: „Ovo ima biti zemlja Hrvata i nikoga drugog. I nema te metode koju mi nećemo kao ustaše upotrijebiti da načinimo ovu zemlju zbilja Hrvatskom i da je očistimo od Srba.“

...
U anale monstruoznih ustaških zločina iz prvih dana okupacije upisani su „avgustovski pokolji“ 1941. godine izvršeni u selima oko Prijedora i Bosanskog Novog, kada se narodni ustanak već bio rasplamsao u čitavom Potkozarju. Jedna ustaška bojna za 20 dana ubila je 6.000 ljudi i žena, a sa njima i 212 djece.

Tih dana ubijani su ljudi na sve strane, po dvorištima, na kućnim vratima i kapijama, po baštama i na prijedorskoj pijaci, na mostu i obalama Sane. Po krvavim ulicama ustaše su s pjesmom pratile kolone zaprežnih vozila pretovarene svojim žrtvama.

Dušanka Radišić, djevojčica iz Rudica kod Bosanskog Novog, izranavljena, preživjela je ustaški pokolj: „U avliji kuće Đoke Oljače, klali su nas kao ovce, ubijali maljem, krampom i sjekirom. Kuća i sve pomoćne zgrade, a naročito prostrana kolnica, bile su ispunjene leševima. Kada su majke molile da ne ubijaju djecu, ustaše su činile suprotno. Prvo su klale djecu, a onda roditelje. Tako su dotukle i Mitra Oljaču, a on je vikao: 'Živjela Srbija! Ne možete nas sve poklati. Ostaće neko da i vama sudi za ovakva zlodjela'.“
ини, нису супротставиле снаге Народноослободилачке војске Југославије.

Именом и презименом утврђено је 9.962 жртве са подручја котара Босанска Градишка који су страдали у систему логора Јасеновац. Котар Босанска Градишка је подручје које је појединачно дало највише жртава Јасеновца и Старе Градишке.

Оћеш свратити у јуну на четнички сабор на Мањачи, да попијемо коју?

nikad

---

Очигледно да си неспособан за било какву коминикацију

Ако је српском народу западно од Дрине једини циљ у ДСР био да преживи рат, зашто су се организовали у партизане, што тој војсци нису дали неко име са српским предзнаком.

sve ti pise gore !

---

Или што нису једноставно прешли у четнике, чији крајеви нису страдали тј. преживели су рат дакле, ближе циљу

okupatori su namjerno pravili podjelu medju Srbima, tako sto su Srbe sa nekih podrucja prihvatali, a sa nekih ne !
zasto ? oni su zeljeli da jedne Srbe iskoriste da uniste druge Srbe, a onda bi unistili i Srbe koji su preostali

ne zaboravi da je:
-italija zeljela dalmaciju pa je podrzavala ustase
-italijani su 1934.pomogli ustasama da ubiju Kralja
-1941.njemacka,italija,madjarska... su porazile vojsku K.Jugoslavije i podjelile je (dobar dio dali tzv.NDH + ustase doveli da vladaju tom NDH)
-po zakonu tzv.NDH, sa prostora tzv.NDH je srpski narod morao nestati(sto znaci i cetnici ali ih je trebalo prvo iskoristiti u borbi protiv Srba partizana kao i svih onih clanova KPJ drugih nacionalnsoti(nije ih bilo mnogo) koji su prisli Srbima da im pomognu u borbi protiv ustasa koje su zeljele da ih uniste)

---

dakle,kljucni su italijani koji su prvi pokrenuli tu podmuklu politiku (zavadjanja Srba ) ,a onda su je prihvatile i svabe (ustase su morale da pristanu na ono sto traze italijani i svabe jer su bili nista drugo nego sluge koje izvrsavaju naredjenja gospodara t.j.italijana i njemaca)

[Громовник]

Или што нису једноставно прешли у четнике, чији крајеви нису страдали тј. преживели су рат дакле, ближе циљу

okupatori su namjerno pravili podjelu medju Srbima, tako sto su Srbe sa nekih podrucja prihvatali, a sa nekih ne !
zasto ? oni su zeljeli da jedne Srbe iskoriste da uniste druge Srbe, a onda bi unistili i Srbe koji su preostali

ne zaboravi da je:
-italija zeljela dalmaciju pa je podrzavala ustase
-italijani su 1934.pomogli ustasama da ubiju Kralja
-1941.njemacka,italija,madjarska... su porazile vojsku K.Jugoslavije i podjelile je (dobar dio dali tzv.NDH + ustase doveli da vladaju tom NDH)
-po zakonu tzv.NDH, sa prostora tzv.NDH je srpski narod morao nestati(sto znaci i cetnici ali ih je trebalo prvo iskoristiti u borbi protiv Srba partizana kao i svih onih clanova KPJ drugih nacionalnsoti(nije ih bilo mnogo) koji su prisli Srbima da im pomognu u borbi protiv ustasa koje su zeljele da ih uniste)

---

dakle,kljucni su italijani koji su prvi pokrenuli tu podmuklu politiku (zavadjanja Srba ) ,a onda su je prihvatile i svabe (ustase su morale da pristanu na ono sto traze italijani i svabe jer su bili nista drugo nego sluge koje izvrsavaju naredjenja gospodara t.j.italijana i njemaca)

Италијани где год су били ту Срби нису масовно страдали, тако да немој да лупаш... Србе су завадили проклети комунисти, јер су у старту ометали сваку већу и организовану акцију борбе против окупатора од саме 1941.

[luka.luke]

ВРС, очигледно је да су теби комунисти загадили мозак, на ниво Хирошиме. Ми само покушавамо да ти га деконтаминирамо. Немој да те то много секира и оптерећује, јер ниси једини. Уствари, један си у огромној маси твојих истомишљеника.

Само те молим да промјениш своје профилно име, са таквим ставовима вријеђаш многе припаднике ВРС. Узрупирао си једано честито име, које припада многим, а не само теби. Хвала ти ако тако поступиш.

Не бих се сложио са Капетаном да је тема идиотска, само мислим да би прикладнији назив био "Сличности четника и ВРС".

Пошто сам релативно активни учесник догађаја од 88-97, дајем себи за право да их коментаришем.
Стим у вези и у вези теме подсјећам ВРС, на само неке чињенице.
- још митинзи подршке Слободану Милошевићу иако соц-комунистичом лидеру, били су обојени снажним националним набојем, четничком идеологијом, четничком симболиком и иконографијом. (што је он изневјерио наша очекивања и није погазио петокраку, друга је тема).
- цијела хомогенизација српског народа пред почетак рата 91-92, била је обиљежена четничком идеологијом
- покрет отпора српског народа из кога је у мају 92 формирана ВРС, апсолутно је био четнички расположен.
- и на крају, не знам, нити се могу сјетити ни једног случаја, скупа ВРС, одласка на положај, одласка на линију, поласка у акцију и сл., а да су се пјевале партизанске пјесме нпр.:Ој, Козаро; Шуми, тече Сутјеска; По шумама и горама; Крај Сутјеске хладне воде; Иде Тито преко Романије; Друже маршале и др., а има безброј примјера када су припадници БРС (вјероватно и ти, ако си био у ВРС) пјевали четничке пјесме: Спрем'те се, спрем'те четници; Ђуришићу млад мајоре; На планини на Јелици; Иде војска од Никшића и остале прелијепе четничке пјесме.
Из овога би ти требао закључити да наравно ВРС није исто што и четници, наиме ради се о тотално другачијим околносима, али да је у сваком случају ВРС његовала четничке тековине, а никакао партизанске.