Оцена Теме:
  • 5 Гласов(а) - 4.2 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Шта би било да је победио Дража?

(05-10-2016, 08:57 PM)Николај Пише:  Ти онда ниси ни свестан шта си написао. Да је Србија асимиловала Крајишнике јер им није омогућила образовање на ијекавици (пошто је претходно помогла да се етнички очисти Хрватска од њих). Извини, али такав идиотизам ни од неког Хрвата нисам очекивао.

И није проблем у народу из Лике или Црне Горе, да он ништа не вреди или не знам шта још, него у појединцима, што дођу у Србију која им да хлеба, да би се после потврдила она народна: "Храни куче, да те уједе."

Како не можеш да прихватиш да је државна политика Србије директно одговорна за (опет га помињем) неприхватање плана З-4. Ја вејрујем да је план прихваћен да би данас постојала аутономна Крајина у оквиру Хрватске. Не би била независна па нема везе што пруга Загреб-Сплит иде кроз њу.

Што се тиче асимилације мислим да свјесно ништа није урађено на ијекавским школама у ијекавским срединама. Националне мањине имају школе на својим језицима, постоји десетак различитих издавача уџбеника па не би требало да буде проблем да се направе и уџбеници на ијекавском. Мислим да је циљ Србије да се ијекавци утопе у масу и изгубе свој идентитет и да стекну идентитет масе.

Много је скуп тај хљеб у Србији. Кошта прадједовско огњиште. Нпр Никола Тесла је дошао на један дан у Србију и више никад није долазио.
Одговори

(07-10-2016, 11:58 AM)Бенито Пише:  Брате, на врху сам планине, тако да ових дана ће то бити мало теже. Укратко, зар сумњаш да су две силе седеле скрштених руку. Договорили су се они пре уласка у рат о условима мира. Наравно, у грубим цртама. Амери су , изгледа, још тада препустили Стаљину Балкан, без Грчке.
Ако је Павелић заиста био британски агент, а Броз је из Загреба дошао у Србију да направи револуционарну оружану групацију , онда су догађаји много јаснији., а у светлу ових поменутих договора. Укратко, онда су и Черчилови поступци очигледнији.
Ма кад се вратиш, није оглаву. Али би ми значило да ми даш неке хинтове у том правцу.

Ако су се договорили, то је могло да буде само Енглезима иза леђа (дакле, то не објашњава Черчилове поступке). За Павелића је документовано да је био на платној листи њихових сервиса, Тито није сигурно.
Одговори

(06-10-2016, 09:15 PM)Милослав Самарџић Пише:  Срео сам и упознао много комуниста, познато ми је то падање у ватру. Додуше чешће је код старијих генерација. Шта да Вам кажем. Свако друштво има и такве идеологије.
Шта ја вама да кажем, отиђите на неки равногорски/четнички скуп па тамо реците да је требало да се поштеде усташе и да су они побили свега око 200 хиљада Срба, па ми реците после како сте се провели.

(06-10-2016, 09:15 PM)Милослав Самарџић Пише:  - У Словенији је раније пописано око 100.000 укупно страдалих у рату. Радио сам један пројект за њихов Институт, пре једно 10 година, па су ми дали те податке за Дражу 5.
Ово о чему причам је друго. Сада су пописали око 100.000 убијених од комуниста током и после рата, све до негде 1950. и неке. Као што рекох, на челу пројекта је једна Аустријанка/Словенка. А на основу гробница, она процењује да су у Словенији комунисти убили око 200.000 људи.
Дајте неки линк ка опису тог списка.
Страдали грађани из Словеније су једна целина, њих укупно има 100 хиљада, од тога је око 20 хиљада страдало у окупационим војскама или квислиншким формацијама, где нису сви убијени од партизана.

(06-10-2016, 09:15 PM)Милослав Самарџић Пише:  - Не може бити усташка баљезгарија да су комунисти убили више Срба него Хрвата. Јер усташе тврде супротно (и комунисти, дакле можемо говорити о комунистичкој баљезгарији). Подсећам да су још пре краја рата комунисти убили око 10.000 Срба. Такође да је до ликвидације тих 40 или 50.000 Хрвата дошло после рата и то случајно, јер су их испоручили Британци, само зато што нису знали да ће бити поубијани.
Наравно да јесте усташка баљезгарија порицања злочина и надувавања комунистичких.

У Словенији је један део снага ХОС заробљен код Блајбурга од стране НОВЈ, одакле је по проценама ликвидирано око 38,5 хиљада.
Британци су вратили из Аустрије 12196 Хрвата, 8263 Словенца, 5880 Срба и Црногораца, и они су такође већином ликвидирани. Нису случајно враћени, радило се о јединицама које се нису предале 9. маја.

(06-10-2016, 09:15 PM)Милослав Самарџић Пише:  - Извор да су Албанци убили око 10.000 Срба је ова књига:
http://www.muzejgenocida.rs/images/izdan...locini.pdf
Кад сам писао Дражу 5 била је само на овом сајту: www.cpi.hr.
Понављам, 7. СС није убила 10.000 Срба. Знам наравно за Криву Реку, писао сам о томе.
Ако мислите на процене које су око стране 27, има их више и не наводе то што пишете.

(06-10-2016, 09:15 PM)Милослав Самарџић Пише:  - А шта Ви мислите, колико су комунисти поубијали људи у Југославији. Ево Словенци имају око 100.000, а ова комисија у БГ око 57.000 имена. Да не идемо даље за сада.
Нека процена је да број укупно страдалих грађана Југославије од стране НОВЈ и (мањим делом) од савезника износи око 250 хиљада, на основу демографских процена, поименичног пописа итд. Тај број може бити и нешто већи.
Од њих, број настрадалих Срба је знатно мањи од 100 хиљада.

Списак ДКТГ је крајње дискутабилан за овакве процене, прво зато што се односи само на период после 12. септембра па и нема погинулих СС-оваца, а затим јер су у њему већина Немци пострадали од природних узрока, отежаних тешким условима живота у логорима. Ако се у списку налази 20 хиљада особа преминулих у логорима, а у обичним околностима би преминуо мањи број, како то тумачити? По Цветковићу лако, по њему су сви они стрељани.

За овај списак од 100 хиљада имена убијених од партизана у Словенији сам вам већ написао.

(06-10-2016, 09:15 PM)Милослав Самарџић Пише:  Да не идемо даље за сада. Да ли уочавате разлику између система југословенских, совјетских, кинеских и осталих комуниста и система у Француској, Америци, Канади, итд? Мислим пре свега у односу на логоре, масовна мучења и убиства својих грађана.
Јасна је разлика да су током рата Британци и Американци побили једно 10 пута више немачких цивила него што су они њима, и то без покушаја геноцида над њима, окупације и сл.
Одговори

(07-10-2016, 12:19 PM)Chicot Пише:  
(07-10-2016, 11:58 AM)Бенито Пише:  Брате, на врху сам планине, тако да ових дана ће то бити мало теже. Укратко, зар сумњаш да су две силе седеле скрштених руку. Договорили су се они пре уласка у рат о условима мира. Наравно, у грубим цртама. Амери су , изгледа, још тада препустили Стаљину Балкан, без Грчке.
Ако је Павелић заиста био британски агент, а Броз је из Загреба дошао у Србију да направи револуционарну оружану групацију , онда су догађаји много јаснији., а у светлу ових поменутих договора. Укратко, онда су и Черчилови поступци очигледнији.
Ма кад се вратиш, није оглаву. Али би ми значило да ми даш неке хинтове у том правцу.

Ако су се договорили, то је могло да буде само Енглезима иза леђа (дакле, то не објашњава Черчилове поступке). За Павелића је документовано да је био на платној листи њихових сервиса, Тито није сигурно.
Иза британских леђа, али не иза Черчилових. Знао је он за тај договор
Нема везе што Броз није био на списку. Велебит вероватно јесте. Сети се Хебранга и Копинича, па Стеве... Све је много јасније.
Одговори

Ma пусти то док си на планини
Сети се оне мудре наше "Људи су говна али планине су прекрасне" Smile
И, уживај док си тамо
Одговори

На девет страница испада да је далеко боље и људски прихватљивије што је побиједио Тито а не Дража. Многе ствари ође изнешене су чак ван граница и научне фантастике, а дефинитивно ван граница доброг укуса и људскости.

Самарџић чак иде толико далеко да умањује број Срба у такозваној "бановини х." (пуно мање него 19%Шок). Шћепан Грђић је радио прорачун 1941. који ставља број Срба на бар 1 милион (човјек се бавио тијем стварима). Затим њемачки прорачуни, амерички, енглески, стваљају тај број у раван са Грђићевим прорачунима.

(07-10-2016, 12:36 PM)ватхра Пише:  Шта ја вама да кажем, отиђите на неки равногорски/четнички скуп па тамо реците да је требало да се поштеде усташе и да су они побили свега око 200 хиљада Срба, па ми реците после како сте се провели.

Није то само Самарџићев став. Тога је било по емиграцији по југословенским четничким удружењима, а исто је било став многи чланова владе (па чак и самог Драже) да неће бити никакве одмазде над зликовцима.
Титовци су ове слистили бар из политички разлога, да се ријеше проблема посље рата.

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори

(01-10-2016, 02:56 PM)Милослав Самарџић Пише:  Питање за читаоце:
Да ли би требало написати и једну књигу на ову тему?

Kao prvo, moram da se izvinim što pišem na meni mrskoj latinici. Verovatno mi je neki virus zaludeo računar, ubih se da pronađem ćirilicu, ali avaj, slaba fajda.

Jedan čitalac odgovara na postavljeno pitanje:

Trebalo bi napisati jednu takvu knjigu.
Ali, tu knjigu je vraški teško napisati. Zašto? Zato što svetska istorija i život običnog čoveka, koji se u toj istoj istoriji bez odmora davi, nisu prosta računica. Dakle, nipošto statistika, kao što Samardžić naivno veli. Život i istorija su viša matematika. Dakle, infinitezimalni račun. Uz primese kvantne mehanike. Takvu knjigu bi mogao napisati neko ko ima osećaj za psihologiju Dostojevskog i intuiciju za antiutopiju Džordža Orvela. A pritom i da savršeno barata istorijskim činjenicama. Pri čemu mislim na poznavanje "duha vremena" u određenim istorijskim razdobljima. Jedino mi Crnjanski pada na pamet.
Berđajev je tvrdio kako je smisao istorije transcedentan, nikako imanentan. Dostojevski je tvrdio da je dobro što su pravoslavni narodi na Balkanu potpali pod turski jaram, budući da će ih to očeličiti za neka bitnija vremena. Koja su to bitnija vremena? Svako ko je pravoslavac i istinski veruje u Boga vrlo dobro razume o čemu govorim. Kao što postoji samo ovaj jedan fizički svet, i to najbolji od svih mogućih svetova, tako postoji samo jedna moguća istorija, i ta nam je istorija zadata od gospoda Boga, i to nam je najbolja istorija od svih mogućih istorija. Sve ostalo su besmislene spekulacije. Tako bismo mogli od stvaranja sveta. Šta bi bilo da Adam nije prihvatio jabuku? Ili da Kain nije ubio Avelja? Ili da Juda nije izdao Hrista? Šta bi bilo da car Dušan nije umro tako mlad i da je osvojio Carigrad? Da smo pobedili Turke na Marici? Na Kosovu? Da je Karađorđe ubio Miloša? Da nisu ubijeni Mihailo, Aleksandar Obrenović, Aleksandar Karađorđević, Đinđić? Šta bi bilo da Jugoslavija nije stvorena, već namesto nje Srbija (Velika)? Šta bi bilo da nije bilo 27. marta? Ili 5. oktobra. Na svakom koraku istorije raskrsnica, a nakon svake raskrsnice hijazma. A na kraju nas sve čeka Apokalipsa. Po Jovanu.
Dakle, iza istorijskih kulisa krije se gospod Bog, i sve je pod kontrolom, ne brinite se. Dakle, dobro je što Draža nije pobedio. Dobro da gore ne može biti. Neko će upitati u čemu je smisao stradanja Srba u Jasenovcu. Ili po komunističkim logorima i jamama. To će se razjasniti onog poslednjeg, onog najposlednjijeg dana.

Imam u kućnoj biblioteci čitanku koja se koristila u gimnaziji, u kraljevini Jugoslaviji. Interesovalo me je u čemu je razlika između te naše stare i ovih naših novih čitanki. Letimičnim pregledom sadržaja uvideh sledeću razliku - tekst Slobodana Jovanovića, vladike Nikolaja i Svetislava Stefanovića. To nedostaje današnjim čitankama. Ja bih tu ubacio i jedan Pekićev tekst. Na primer "Odmor od istorije". Mislim da bi taj tekst već bio tu da je Draža pobedio.

(03-10-2016, 11:12 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(03-10-2016, 10:13 PM)Бенито Пише:  Видиш где одведе расправа? Људи пишу шта би хтели да буде или шта их највише боли.
Зато , ајмо неколико питања( пошто је очигледно да се ломиш да напишеш једну овакву књигу):
1. Новац? Ако узмемо као аксиом да би остала Југославија, на бази одлука Светосавског конгреса, у ком правцу би покренули економију. Понављам, ОНИ а не шта би ти урадио.
2. Који је главни геостратешки интерес српског народа по њима?
3. Какву иницијативу би држали у дипломатији у светлу претходна два питања?
То су три главна питања који би поставили испред себе. Ако одговориш тачно на ова три питања, погодићеш њихове потезе у тој држави. И лоше и добре.
1. Логично је наставити предратне трендове, тј. Стојадиновићеву економску политику. Стојадиновић би се свакако вратио у земљу. Његова странка је иначе пре рата преименована у Српску радикалну странку, што је мање познато. Он је побеђивао на изборима пре рата, логично је да би опет победио. Опет би био у коалицији са Словенцима (Миха Крек, председник најјаче словеначке партије, дакле наследник попа Корошеца, Стојадиновићевог партнера, и после рата је остао уз Дражу), а такође и са муслиманима (Мустафа Мулалић, из странке Мехмеда Спахе, тј. Стојадиновићевих партнера муслимана) је до краја био уз Дражу и робијао је под комунистима). С друге стране, оне српске партије, попут Демократске, које су уочи рата биле у коалицији са Мачеком, сада то не би могле да буду, јер би просто биле презрене, због геноцида у НДХ и подршке ХСС-а усташама. Тако да би ХСС победио на изборима у Бановини Хрватској, али у целој земљи убедљиво би победила Стојадиновићева коалиција.
Стојадиновић је био најјачи економиста, међу политичарима, кога смо икада имали. Он је творац привредног чуда 1935-1941, које би добило нов полет Маршаловим планом.
Ако мислиш на расподелу новца по регионима, Стојадиновићева политика била је што је могуће равномернији развој.
Дакле, стопе раста на целој територији биле би веће него овако, а специјално, не би било екслоатације Србије на рачун Хрватске и Словеније.
2. Несумњиво као и до тада уједињење. То би се постигло пресељењем Срба из Бановине Хрватске у Бановину Српске земље (и као што сам рекао исељавањем екстремних Хрвата и муслимана у Бановину Хрватску.
3. Стојадиновић је био практичан. Он је гурао дипломатску линију која нам доноси највише користи, како економске, тако и политичке.

Ne znam o kom periodu govoriš? Da li o onom pre Stojadinovićevog susreta sa Pavelićem u Argentini ili posle? Smile
Ovo je bila sarkastična šala, razume se.
Ovo što si izneo o radikalima je skroz pogrešno. Radikali su bili načeti još od trenutka stvaranja Jugoslavije, dobro ih je izmrcvario kralj Aleksandar, glava im je razbijena kada je preminuo Pašić, a 27. marta im je zabijen kolac u sanduk.
Nije Stojadinovićeva stranka preimenovana u SRS. To si odvalio i jedva ostao živ. Narodna radikalna stranka (NRS) se dugo cepala. Odvajali su se delovi, pa spajali međusobno. Stojadinović je postao premijer nakon izbora 1935. Nosilac liste njegove stranke je bio Bogoljub Jevtić. Stranka se zvala Jugoslovenska nacionalna stranka (JNS). Nakon toga Stojadinović sa odcepljenim frakcijama NRS-a osniva Jugoslovensku radikalni zajednicu, popularnu Jerezu. Nakon izbora 1938, Cvetković i knez Pavle izbacuju Stojadinovića iz Jereze, pa on, tek onda, osniva svoju novu stranku - Srpsku radikalnu stranku (SRS). O svemu tome je lepo Crnjanski pisao u memoarima "Ni rat, ni pakt". Da, da, u pravu si, Šešelj je ime stranke ukrao od Stojadinovića. A Veljko Guberina od Pašića. Pravnici tvrde da je u tim smutnim vremenima jedini legitimni predstavnik Narodne radikalne stranke, one Pašićeve, Protićeve i Pačuove, bio sve vreme zapravo Aca Stanojević. To dokazuje i tekst iz Grolove Demokratije, jesen 1945, kada se navodi kako je Aca Stanojević tada podneo molbu Ministarstvu unutrašnjih poslova Jugoslavije u vezi sa upisom NRS-e u registar političkih stranaka. Takva su vremena bila tada.

Inače, osim faktogarfskih grešaka, napravio si i jednu suštinsku. Najjača srpska stranka nakon 27. marta postala je Demokratska stranka. I ta stranka bi pobedila na izborima 1945. Da je bilo sreće i pameti. Ne veruješ mi? Koja stranka je imala svoju borbenu jedinicu u okviru JVuO? Jedinas stranka? Da, to je bio DS. Omladina čije stranke je hapšena u ratu i držana na Banjici? Omladina DS-a. U kojoj stranci je bio Dragić Joksimović, advokat Dražin na procesu veka? Da nije možda bio u radikalima? Ne, nego u DS-u. Iz koje je stranke bio Milan Grol, potpredsednik Titove vlade od marta do avgusta 1945? Iz DS-a. Dakle, mogao je Grol i sa levima i sa desnima, i sa "četnicima" i sa "partizanima", i sa Sovjetima i sa Amerima, a bogami i sa Englezima. Ko je pružio najjači institucionalni otpor komunistima u predizbornoj skupštini? Dragić Joksimović. Koji je antikomunistički časopis bio najugledniji? Demokratija.
Već mesecima razmišljam da započnem temu "Istorija Demokratske stranke" i to ću učiniti koliko večeras.

Zaboravih i Radoja Kneževića. On je bio član izvršnog odbora DS-a, a bio je jedino civilno lice u puču od 27. marta.

Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Одговори

(07-10-2016, 06:13 PM)Vlad Alekš Пише:  
(01-10-2016, 02:56 PM)Милослав Самарџић Пише:  Питање за читаоце:
Да ли би требало написати и једну књигу на ову тему?

Kao prvo, moram da se izvinim što pišem na meni mrskoj latinici. Verovatno mi je neki virus zaludeo računar, ubih se da pronađem ćirilicu, ali avaj, slaba fajda.

Jedan čitalac odgovara na postavljeno pitanje:

Trebalo bi napisati jednu takvu knjigu.
Ali, tu knjigu je vraški teško napisati. Zašto? Zato što svetska istorija i život običnog čoveka, koji se u toj istoj istoriji bez odmora davi, nisu prosta računica. Dakle, nipošto statistika, kao što Samardžić naivno veli. Život i istorija su viša matematika. Dakle, infinitezimalni račun. Uz primese kvantne mehanike. Takvu knjigu bi mogao napisati neko ko ima osećaj za psihologiju Dostojevskog i intuiciju za antiutopiju Džordža Orvela. A pritom i da savršeno barata istorijskim činjenicama. Pri čemu mislim na poznavanje "duha vremena" u određenim istorijskim razdobljima. Jedino mi Crnjanski pada na pamet.
Berđajev je tvrdio kako je smisao istorije transcedentan, nikako imanentan. Dostojevski je tvrdio da je dobro što su pravoslavni narodi na Balkanu potpali pod turski jaram, budući da će ih to očeličiti za neka bitnija vremena. Koja su to bitnija vremena? Svako ko je pravoslavac i istinski veruje u Boga vrlo dobro razume o čemu govorim. Kao što postoji samo ovaj jedan fizički svet, i to najbolji od svih mogućih svetova, tako postoji samo jedna moguća istorija, i ta nam je istorija zadata od gospoda Boga, i to nam je najbolja istorija od svih mogućih istorija. Sve ostalo su besmislene spekulacije. Tako bismo mogli od stvaranja sveta. Šta bi bilo da Adam nije prihvatio jabuku? Ili da Kain nije ubio Avelja? Ili da Juda nije izdao Hrista? Šta bi bilo da car Dušan nije umro tako mlad i da je osvojio Carigrad? Da smo pobedili Turke na Marici? Na Kosovu? Da je Karađorđe ubio Miloša? Da nisu ubijeni Mihailo, Aleksandar Obrenović, Aleksandar Karađorđević, Đinđić? Šta bi bilo da Jugoslavija nije stvorena, već namesto nje Srbija (Velika)? Šta bi bilo da nije bilo 27. marta? Ili 5. oktobra. Na svakom koraku istorije raskrsnica, a nakon svake raskrsnice hijazma. A na kraju nas sve čeka Apokalipsa. Po Jovanu.
Dakle, iza istorijskih kulisa krije se gospod Bog, i sve je pod kontrolom, ne brinite se. Dakle, dobro je što Draža nije pobedio. Dobro da gore ne može biti. Neko će upitati u čemu je smisao stradanja Srba u Jasenovcu. Ili po komunističkim logorima i jamama. To će se razjasniti onog poslednjeg, onog najposlednjijeg dana.

Imam u kućnoj biblioteci čitanku koja se koristila u gimnaziji, u kraljevini Jugoslaviji. Interesovalo me je u čemu je razlika između te naše stare i ovih naših novih čitanki. Letimičnim pregledom sadržaja uvideh sledeću razliku - tekst Slobodana Jovanovića, vladike Nikolaja i Svetislava Stefanovića. To nedostaje današnjim čitankama. Ja bih tu ubacio i jedan Pekićev tekst. Na primer "Odmor od istorije". Mislim da bi taj tekst već bio tu da je Draža pobedio.

(03-10-2016, 11:12 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(03-10-2016, 10:13 PM)Бенито Пише:  Видиш где одведе расправа? Људи пишу шта би хтели да буде или шта их највише боли.
Зато , ајмо неколико питања( пошто је очигледно да се ломиш да напишеш једну овакву књигу):
1. Новац? Ако узмемо као аксиом да би остала Југославија, на бази одлука Светосавског конгреса, у ком правцу би покренули економију. Понављам, ОНИ а не шта би ти урадио.
2. Који је главни геостратешки интерес српског народа по њима?
3. Какву иницијативу би држали у дипломатији у светлу претходна два питања?
То су три главна питања који би поставили испред себе. Ако одговориш тачно на ова три питања, погодићеш њихове потезе у тој држави. И лоше и добре.
1. Логично је наставити предратне трендове, тј. Стојадиновићеву економску политику. Стојадиновић би се свакако вратио у земљу. Његова странка је иначе пре рата преименована у Српску радикалну странку, што је мање познато. Он је побеђивао на изборима пре рата, логично је да би опет победио. Опет би био у коалицији са Словенцима (Миха Крек, председник најјаче словеначке партије, дакле наследник попа Корошеца, Стојадиновићевог партнера, и после рата је остао уз Дражу), а такође и са муслиманима (Мустафа Мулалић, из странке Мехмеда Спахе, тј. Стојадиновићевих партнера муслимана) је до краја био уз Дражу и робијао је под комунистима). С друге стране, оне српске партије, попут Демократске, које су уочи рата биле у коалицији са Мачеком, сада то не би могле да буду, јер би просто биле презрене, због геноцида у НДХ и подршке ХСС-а усташама. Тако да би ХСС победио на изборима у Бановини Хрватској, али у целој земљи убедљиво би победила Стојадиновићева коалиција.
Стојадиновић је био најјачи економиста, међу политичарима, кога смо икада имали. Он је творац привредног чуда 1935-1941, које би добило нов полет Маршаловим планом.
Ако мислиш на расподелу новца по регионима, Стојадиновићева политика била је што је могуће равномернији развој.
Дакле, стопе раста на целој територији биле би веће него овако, а специјално, не би било екслоатације Србије на рачун Хрватске и Словеније.
2. Несумњиво као и до тада уједињење. То би се постигло пресељењем Срба из Бановине Хрватске у Бановину Српске земље (и као што сам рекао исељавањем екстремних Хрвата и муслимана у Бановину Хрватску.
3. Стојадиновић је био практичан. Он је гурао дипломатску линију која нам доноси највише користи, како економске, тако и политичке.

Ne znam o kom periodu govoriš? Da li o onom pre Stojadinovićevog susreta sa Pavelićem u Argentini ili posle? Smile
Ovo je bila sarkastična šala, razume se.
Ovo što si izneo o radikalima je skroz pogrešno. Radikali su bili načeti još od trenutka stvaranja Jugoslavije, dobro ih je izmrcvario kralj Aleksandar, glava im je razbijena kada je preminuo Pašić, a 27. marta im je zabijen kolac u sanduk.
Nije Stojadinovićeva stranka preimenovana u SRS. To si odvalio i jedva ostao živ. Narodna radikalna stranka (NRS) se dugo cepala. Odvajali su se delovi, pa spajali međusobno. Stojadinović je postao premijer nakon izbora 1935. Nosilac liste njegove stranke je bio Bogoljub Jevtić. Stranka se zvala Jugoslovenska nacionalna stranka (JNS). Nakon toga Stojadinović sa odcepljenim frakcijama NRS-a osniva Jugoslovensku radikalni zajednicu, popularnu Jerezu. Nakon izbora 1938, Cvetković i knez Pavle izbacuju Stojadinovića iz Jereze, pa on, tek onda, osniva svoju novu stranku - Srpsku radikalnu stranku (SRS). O svemu tome je lepo Crnjanski pisao u memoarima "Ni rat, ni pakt". Da, da, u pravu si, Šešelj je ime stranke ukrao od Stojadinovića. A Veljko Guberina od Pašića. Pravnici tvrde da je u tim smutnim vremenima jedini legitimni predstavnik Narodne radikalne stranke, one Pašićeve, Protićeve i Pačuove, bio sve vreme zapravo Aca Stanojević. To dokazuje i tekst iz Grolove Demokratije, jesen 1945, kada se navodi kako je Aca Stanojević tada podneo molbu Ministarstvu unutrašnjih poslova Jugoslavije u vezi sa upisom NRS-e u registar političkih stranaka. Takva su vremena bila tada.

Inače, osim faktogarfskih grešaka, napravio si i jednu suštinsku. Najjača srpska stranka nakon 27. marta postala je Demokratska stranka. I ta stranka bi pobedila na izborima 1945. Da je bilo sreće i pameti. Ne veruješ mi? Koja stranka je imala svoju borbenu jedinicu u okviru JVuO? Jedinas stranka? Da, to je bio DS. Omladina čije stranke je hapšena u ratu i držana na Banjici? Omladina DS-a. U kojoj stranci je bio Dragić Joksimović, advokat Dražin na procesu veka? Da nije možda bio u radikalima? Ne, nego u DS-u. Iz koje je stranke bio Milan Grol, potpredsednik Titove vlade od marta do avgusta 1945? Iz DS-a. Dakle, mogao je Grol i sa levima i sa desnima, i sa "četnicima" i sa "partizanima", i sa Sovjetima i sa Amerima, a bogami i sa Englezima. Ko je pružio najjači institucionalni otpor komunistima u predizbornoj skupštini? Dragić Joksimović. Koji je antikomunistički časopis bio najugledniji? Demokratija.
Već mesecima razmišljam da započnem temu "Istorija Demokratske stranke" i to ću učiniti koliko večeras.

Zaboravih i Radoja Kneževića. On je bio član izvršnog odbora DS-a, a bio je jedino civilno lice u puču od 27. marta.
Лакше мало.Smile
Одговори

(07-10-2016, 06:03 PM)мунгос Пише:  На девет страница испада да је далеко боље и људски прихватљивије што је побиједио Тито а не Дража. Многе ствари ође изнешене су чак ван граница и научне фантастике, а дефинитивно ван граница доброг укуса и људскости.

Самарџић чак иде толико далеко да умањује број Срба у такозваној "бановини х." (пуно мање него 19%Шок). Шћепан Грђић је радио прорачун 1941. који ставља број Срба на бар 1 милион (човјек се бавио тијем стварима). Затим њемачки прорачуни, амерички, енглески, стваљају тај број у раван са Грђићевим прорачунима.

(07-10-2016, 12:36 PM)ватхра Пише:  Шта ја вама да кажем, отиђите на неки равногорски/четнички скуп па тамо реците да је требало да се поштеде усташе и да су они побили свега око 200 хиљада Срба, па ми реците после како сте се провели.

Није то само Самарџићев став. Тога је било по емиграцији по југословенским четничким удружењима, а исто је било став многи чланова владе (па чак и самог Драже) да неће бити никакве одмазде над зликовцима.
Титовци су ове слистили бар из политички разлога, да се ријеше проблема посље рата.
Шта је "људски и доброг укуса"? Мучење и убијање десетине хиљада људи ради одмазде - без суда и утврђивања кривице.. ?
Имаш ли ти мозга човече???

И, ко је из владе рекао да злочинци неће бити кажњени? Кад? Где?
Одговори

(07-10-2016, 07:06 PM)Бенито Пише:  Лакше мало.Smile

Ne može lakše malo. Ja kad krenem ne znam da stanem. Takav sam, što bi reko kralj Ibi, po temperamentu mentaliteta karaktera krvne temperature. Smile

Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Одговори

ХармоникаЈокSmile:кидаКидањење:Кидање
Одговори

(07-10-2016, 07:21 PM)Chicot Пише:  Шта је "људски и доброг укуса"? Мучење и убијање десетине хиљада људи ради одмазде - без суда и утврђивања кривице.. ?
Имаш ли ти мозга човече???

И, ко је из владе рекао да злочинци неће бити кажњени? Кад? Где?

Имам. Но ни ти "не би имао мозга" да су ти обе бабе преживиле покоље у којима је кроз дан убијено 600 људи из малог мјеста. Не Срба, него ЉУДИ (пошто излега да убијање Срба ође нема неку тежину)!
Да је исто трајало пет година и да су у више наврата избрисане многе фамилије, да је од десеторо дјеце остало једно или двоје. Ни ти не би имао мозга!

Дакле то није људски и то је ван граница доброг укуса.

Кажњавања злочина није било ни за злочине 1914-1918. а камоли да би било посље 1945. кад су Хрвати били све и свја у такозваној влади у Лондону.
Такозвани Срби у влади чак нијесу удостојили једног Дучића државне сахране, иако је исти до задњег дана био државни службеник и имао преко тридесет година државне службе иза себе.

Међусрпски рат је једна несрећа и као таквог га треба посматрати, одвојено од други дешавања. И четници су чинили одмазде, без суда и судца, а чинили би их и након рата над партизанима као и ови над њима. Само што не би дирали Хрвате и остале, него би то чинили само над Србима (што је био став и владе и Драже - не само партизани него и "издајници, колаборатори, пизде материне").

То изгледа нијеси о томе ништа читао. Нијеси проучавао Дучићев случај и случај други Срба у влади који су са људске стране гледали српска страдања.

Став већине владе је био у корист Хрвата, од забране да се савезницима достављају информације о масовном убијању Срба и оног Симовићевог заједљивог "Ко их је то бројао (убијене Србе)?" па до става Боже Марковића-Коња да тобоже није страшно да Хрвати побију још 350 000 Срба да би било "југославије" итд. Нпр. Гролу и Јовановићу није било право што су Срби масовно убијани, али су ЋУТАЛИ. Ради "југославије".
Ниједна званична осуда (нијесу дали Хрвати у влади), ниједан захтјев савезницима да се бомбардује Загреб да стану са тамањењем Срба. Никад ништа.
Ни захтјев да је достављен на папиру, па ако савезници неће то да направе нема везе. Бар си ти као ЧОВЈЕК могао бити мирне душе.

Колике паре је влада потрошила на Југо центар у Њујорку преко кога су Хрвати водили анти-српску и анти-четничку пропаганду пред Американцима. Исто и у Лондону. То је оно ваше "како су Хрвате подржавали Енглези и Американци". Како их неће подржавати кад сте их ви иструрили према њима као најзваничније и најозбиљније факторе.

Нијесу толико страшни ставови Симовића и Коња, као и десетина сличних, они су ионако шљам, отпад људски и цивилизацијски. Страшно је то што се 70 година посље њихови антицивилизацијски и антиљудски ставови оправдавају и промовишу као нормална мишљења.

Ође се представља да је једини избор Срба посље рата, довршити хрватски посао и преосталу "једну трећину протјерати". Као да су Срби у крајевима који су припали такозваној "бановини х." живили на неком пустом острву одвојени од свију, а не да су се наслањали на цијелу масу Срба у Босанској Крајини све до Бањалуке и даље на исток.

Дакле, став тих из владе и касније емиграције, ЉУДСКОГ СМРАДА И ОТПАДА, је био да се посље рата, Дражином побједом, озваничи Хрватски геноцид над Србима.
Кад су љепо обавили посао, онда је требало то и довршити?

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори

А коме би се ти осветио за тих 600 убијених? Знаш ко су починиоци или ваташ кога стигнеш?
Kажњавање злочина (судски) је једна ствар, одмазда је нешто сасвим друго. А ти ниси у стању да правиш разлику.

Питам те ко је обећавао да злочинци неће бити кажњени?

Ово што ти пишеш нема везе са тим - уз то, и грешиш

Још Симовић је тражио помоћ и званичну реакцију Савезника па су се у Форин Офису спрдали како је надалеко познат по конфузном размишљању. Сарџент је онако охоло одјавио -"Не верујем ни реч".
Британци су ти који су у старту гушили свако помињање геноцида, "због Југославије", а не српски део владе. Михаиловић је тражио бомбардовање Загреба, па му је одговорено да је "и без тога довољно крволочан". Итд, итд..
Одговори

То није било вријеме за теоријске расправе о закону и судству. Са човјеком се поступа као са човјеком а са марвом као са марвом.

Откад је свијета знало се како се поступа са таквима као што су били они. И да је исто урађено бар једном, паклени круг злочина и иживљавања над Србима од ових би био прекинут за сва времена. То су устаници једним дијелом и урадили 1941. Убијено је што је пало руке, није се гледало "ко је крив а ко прав" и "шта ће суд рећи" (суд, држава и војска који су били у п.м. кад је тај народ тамањен на све стране ђе год им је пао руке).

Питаш ко је обећавао? Па Храти у тој влади нијесу дозвољавали никад да се обзнани оно што Хрвати раде, а камоли да им се запријети. Па ако су тако што могли, онда зар је питање да ли би они дозволили кажњавање посље рата (које би у сразмјери са злочином било једнако масовно)?

Гријешим о влади и Симовићу?
Онда испада да су они стварно били у праву у вези Дучића, Американског Србобрана, СНО и други ЧАСНИ Срба и да су ови уствари били гњиде који су лагали на Хрвате и рушили "југославију" и ратне напоре да се поразе Њемци?
Не море и једно и друго.
Или не ваљају једни или други. Не море никако бити да ваљају обоје.

Да ли ти стварно тврдиш да Мачек, који је био први политичар у такозваној "југославији" до 1941. године, да не би то исто био и посље 1945.?
Да не би то били Крњевић и Субашић? И сви други Хрвати који су жешће штитили хрватске интересе него павелић и његови.

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним