Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

(20-02-2019, 11:28 AM)Mitic Пише:  У селу Вражогрнцу, код Зајечара, живео је један од ратних хероја, носилац златног ордена Карађорђеве звезде и читавог низа других одличја.

Високо одликовање је заслужио децембра 1915. године у одбрани Београда. Он је у Кошутњаку остао крај топова, докле год је имао муниције, иако му се непријатељ био приближио на три стотине метара. Читав сат је успео да задржи Аустријанце, бранећи тако одступницу. Иначе се бавио столарским занатом.

Како се зове овај јунак?
Митићу, тешко да ће ово неко знати.
Одговори

Да, у праву си. Тог јунака сам нашао у дневним новинама "Правда". Има један краћи текст на стр. 6

http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine...5/mode/1up

Он се зове Стојан Манојловић
Одговори

(19-02-2019, 07:53 PM)Бенито Пише:  
(18-02-2019, 12:56 AM)Бенито Пише:  Како се звала прва тајна политичка српска организација која је себи поставила за циљ уједињење свих Срба под један државни кров, од када до кад је постојала и ко су били њени прваци?
Та организација није имала неко тачно име, али би најприближније име било Национални центар за пропаганду. Пратили су Начертаније, али су 5 година после Начертанија, направили свој Устав , а то је било 1849. године. Тај тренутак се може сматрати почетком рада те организације. Она је деловала до 1854. године. Њени вођи и најпознатији чланови били су : Илија Гарашанин, Матија Бан и Томо Ковачевић.

Нису нешто много урадили у пропаганди у неослобођеним крајевима пошто ј је Милош Милојевић негде око1870.био први Србин из Кнежевине који је био на Косову.
Одговори

(20-02-2019, 07:07 PM)пек. Пише:  
(19-02-2019, 07:53 PM)Бенито Пише:  
(18-02-2019, 12:56 AM)Бенито Пише:  Како се звала прва тајна политичка српска организација која је себи поставила за циљ уједињење свих Срба под један државни кров, од када до кад је постојала и ко су били њени прваци?
Та организација није имала неко тачно име, али би најприближније име било Национални центар за пропаганду. Пратили су Начертаније, али су 5 година после Начертанија, направили свој Устав , а то је било 1849. године. Тај тренутак се може сматрати почетком рада те организације. Она је деловала до 1854. године. Њени вођи и најпознатији чланови били су : Илија Гарашанин, Матија Бан и Томо Ковачевић.

Нису нешто много урадили у пропаганди у неослобођеним крајевима пошто ј је Милош Милојевић негде око1870.био први Србин из Кнежевине који је био на Косову.
Да би се дала таква врста коментара, требало би да се разуме и врста и састав те организације, њени пориви и стремљења, као и време у коме су деловали или покушавали да делују.
Дакле, време које дели ова два поменута догађаја је око две деценије, које нама данас не изгледа битно различито, али није тако било истински.
Уосталом, за организацију коју сам поменуо, ретко ко је знао до почетка 20 века. У време када је постојала за њу је знао кнез Александар Карађорђевић и пратио њен рад, али је она за Србе била тајна.
Друго питање у вези те Националне организације за пропаганду гласи:
Како се звао човек који је био њихов главни активиста и веза на простору Косовског вилајета?
Одговори

Сима Игуманов?
Одговори

Сима Игуманов је тада живео у Русији.
Василије Ђорђевић био је трговац из Приштине и један од најугледнијих људи тадашњег Косовског вилајета. Он је писао тајне извештаје и слао их Ковачевићу , а овај Гарашанину. Више пута је и лично долазио да усмено пренесе у каквом се стању налази српски народ на Косову. О Турцима није било потребно да подробније извештава јер су те прилике Гарашанин и кнез Александар Карађорђевић одлично познавали. Жалио се на Арнауте, а нарочито на јелинске владике, који гуле кожу Србима, што ће касније постати константа за све Србе у оквиру Османског царства, а нарочито после Берлинског конгреса.
Ђорђевић је касније подржао истеривање Турака из српских градова 1862. године, што га је много коштало јер су му Турци уништили дућане и трговину, опљачкали кућу, па је са мноштвом деце морао да пребегне у Србију, где је био принуђен да тражи помоћ од државе.
Одговори

И треће питање из овог триптиха, иако је за њих везано више важних догађаја:
Постављао сам већ питање у вези Бенџамина Дизраелија, и открића др Милоша Ковића, да је управо овај чувени британски државник 1853. године, тада као младић, писао краљици Викторији да у будућности не треба играти на Турке, него на Арнауте. Тада је и настала кованица Албанац.
Тих година један од оснивача прве српске тајне политичке организације измислио је једну кованицу, која ће обележити српски народ у 20 веку.
Која је то реч и ко је измислио?
Одговори

Хегемонизам, пијемонт?
Одговори

Да је српска влада слала људе који ће да испитују неослобођене крајеве као што су написали у Начертаниј не би се десило да 1878 не знају где је граница између Срба и Бугара. За санстефански мир нису криви само Руси да је неко испитао и описао крајеве око Ниша и Врања као што је Милош Милојевић урадио са Косовом Метохијом и Топлицом и да је то објављено не би Руси давали Ниш и Врање Бугарима .
Одговори

(21-02-2019, 07:09 PM)пек. Пише:  Да је српска влада слала људе који ће да испитују неослобођене крајеве као што су написали у Начертаниј не би се десило да 1878 не знају где је граница између Срба и Бугара. За санстефански мир нису криви само Руси да је неко испитао и описао крајеве око Ниша и Врања као што је Милош Милојевић урадио са Косовом Метохијом и Топлицом и да је то објављено не би Руси давали Ниш и Врање Бугарима .

Ау! Наопако
Одговори

(21-02-2019, 07:09 PM)пек. Пише:  Да је српска влада слала људе који ће да испитују неослобођене крајеве као што су написали у Начертаниј не би се десило да 1878 не знају где је граница између Срба и Бугара. За санстефански мир нису криви само Руси да је неко испитао и описао крајеве око Ниша и Врања као што је Милош Милојевић урадио са Косовом Метохијом и Топлицом и да је то објављено не би Руси давали Ниш и Врање Бугарима .

Какве то везе има са било чим што се пише овде? Не можеш да уђеш на неку тему и пишеш нека своја запажања тек онако, иако никакве везе са темом немају. Нађи одговарајућу тему која покрива то што си хтео да кажеш па тамо напиши.

п.с. Ово је неки комунистички гузичар.
Одговори

(21-02-2019, 04:35 PM)Милослав Самарџић Пише:  Хегемонизам, пијемонт?
Не. Ради се о кованици- ЈУГОСЛОВЕН.
Измислио је важан члан организације- Матија Бан.
Одговори

Од ког познатог официра је Тито, још лета 41., тражио помоћ како би опремио и наоружао своје ослободиоце?

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

(10-02-2019, 07:54 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(10-02-2019, 07:47 PM)ЛукаЛоко Пише:  
(07-02-2019, 09:40 PM)Милослав Самарџић Пише:  Тешко је питање, па да одговорим: То је био Деспот Стефан Бранковић, син деспота Ђурђа Бранковића. Војници су били Срби, а било је и страних најамника.
Они су живели у једном граду северно од Венеције, који се звао... како?
Све ово иначе према до сада непознатим италијанским документима, која је пронашла Мила Михајловић. Једва чекам ту књигу, нешто баш невероватно!
Не знам да ли то има везе са оним о чему Ви причате... поред реке Таљамента између Удина и Венеције постоји село које се зове "Belgrado". Поред те исте реке налазе се села са словенским именима као "Gradisca", "Gradiscutta".
Да, то је баш то, Мила ми је помињала и Градишку и друге српске топониме. Каже да још има очуваних кула, заправо и тврђава.
Знаш ли нешто више о томе?
Тачно име тог места је “Belgrado di Varmo”, то јест Београд је насељење у општини Вармо, у провинцији Удина.
Нашао сам ову страницу на једном приватном сајту:
http://www.webalice.it/claudio.caramia/21_2_storia.htm
Чланак је на италијанском, пише о историји те тврђаве, написао га је др. Момчило Спремић, професор историје у Београдском унивезитету.
Заиста је Мила Михајловић у праву.
То имање је заиста купила Кантакуцена Бранковић, ћерка деспота Ђурђа, она је била удова Улрика Другог, грофа из Цеља.
Тврђава се састајала од једне куле, цркве Св. Николе, једног млина и још неколико споредних кућа, плус зидова.
Кантакуцена је изгубила сву своју децу па је ту позвала свог брата, деспота Стефана који се тамо преселио из Смедерева.
Њему се прикључила жена Ангелина са својом децом. Кантакуцена, како пише у тексту „уморна од Латина“, отишла у Истамбул ка својој сестри Мари. Тамо су биле посреднице између султана и Венецијанске Републике, па су покушали да продају ту тврђаву.
Стефан је тамо и даље био непријатељ Турака, био је све више сиромашан и живео је од једне субвенције коју му је давала Венеција.
Деспот Стефан је умро ту у фурландском Београду 1476. године, и тамо је сахрањен, према Бранковићевом родослову „у туђини, у латинској земљи, попут љиљана поред трнова“. Његов гроб је остао тамо око десет година.
Са пуним разлогом професор Спремић је завршио чланак уз размишљање да није од мале важности за српску историју да су у том маленом и заборављеном Београду боравили чак четворица српских светаца, дакле:
Свети Стефан Слепи, преподобна мати Ангелина, деспот Ђурђе који је постао Свети Максим архиепископ и Свети Јован деспот српски.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 20 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним