Како Краљевина Југославија никад није званично капитулирала
Први део фељтона базираног на мемоарској књизи Слободана Јовановича “Записи о проблемима и људима 1941-1944” који је Академска књига први пут објавила у Србији као засебно издање
КОНФЕРЕНЦИЈА ОД 5. АПРИЛА
Симовић је говорио да не можемо пустити да Немци уђу у Солун
Симовић је, по жељи Нинчићевој, сазвао 5. априла предвече једну конференцију на којој су, поред њега и Нинчића, били још Мачек, Јовановић, Трифуновић, Грол, Јевтић и Куловец (побројани по сећању). Нинчић је први узео реч и рекао да, ако желимо избећи немачки напад у најкраћем року, морамо ступити у везу с немачком владом. Он је био готов отићи лично код Хитлера, али морао је претходно знати на којој би основи имао да води с њиме разговоре.
Иако је дискусија трајала врло дуго, она то вече није била завршена, него је остало да се одлука донесе сутрадан пре подне, на једном новом састанку, до кога, услед немачког напада на Београд, није уопште дошло. У дискусији од 5. априла учествовали су сви осим Јевтића и Јовановића, који су требали дати своје мишљење сутрадан.
Од свих говорника конференције само су Мачек, и уз њега Куловец, с једне стране, а Симовић с друге, формулисали своје гледиште сасвим јасно. Мачек и Куловец заступали су исто гледиште које и у Цветковићевој Влади, а то је да треба избећи рат по сваку цену.
https://velikeprice.com/istorija/neresen...goslavije/
Мој коментар: Не беше ли нека свадба заказана за 6. април преподне или како већ
