[Митић]

Да, мајор Пабс, Канарисов сарадник.
Адмирал Канарис био је шеф Абвера.
Треће питање: Зашто је Пабс био вечити мајор, зашто није унапређивање 20 година?

Како сам на брзину сад прелистао књигу, није унапређиван јер је био сарадник Рема, оснивача и вође СА.

СА је елиминисана у Ноћи дугих ножева.  Ликвидиран је и Рем.

[Митић]

У најновијем издању мемоара Ваухника "Међу издајницима, шпијунима и јунацима" које је објавила Академска књига, помиње се гдин Милослав у Поговору на стр. 316 и 318.

Ту приређивач Ваухникових мемоара изнсои расправу између гдина Милослава и генерала Крањца и о томе ко се крио под шифрованим именом "генерал Рачић". И за гдина Милослава се наводи да је "прочетнички публициста". Ово кад видим "прочетнички", то изгледа да аутор овог поговора хоће да истакне другом аутору неку пристрасност или шта већ.

А на стр, 318 је нешто у вези са чланком о Ваухнику који је објављен на сајту Вечерњих новости.

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/re...Treci-rajh

[Милослав Самарџић]

Да, мајор Пабс, Канарисов сарадник.
Адмирал Канарис био је шеф Абвера.
Треће питање: Зашто је Пабс био вечити мајор, зашто није унапређивање 20 година?

Како сам на брзину сад прелистао књигу, није унапређиван јер је био сарадник Рема, оснивача и вође СА.

СА је елиминисана у Ноћи дугих ножева.  Ликвидиран је и Рем.

Није, и у вези с тим што није је копча са нама.
Он је био командант јединице која је ликвидирала вођство КП Немачке, укључујући и Розу Луксембург. Сматрало се да је било прекорачења, нешто као са мајором Калабићем, али он није робијао, само је закуцан у чин мајора.
А Фонд "Роза Луксембург" финансира комуњарскњ књиге данас у Србији. То јесте, Немачка влада преко овог фонда.
Пабс, као и Канарис, мрзели су нацисте. Дакле и комунисте и нацисте - исти људи, не само они. Канариса су нацисти свирепо убили, када су га открили.

[Митић]

Није, и у вези с тим што није је копча са нама.
Он је био командант јединице која је ликвидирала вођство КП Немачке, укључујући и Розу Луксембург. Сматрало се да је било прекорачења, нешто као са мајором Калабићем, али он није робијао, само је закуцан у чин мајора.
А Фонд "Роза Луксембург" финансира комуњарскњ књиге данас у Србији. То јесте, Немачка влада преко овог фонда.
Пабс, као и Канарис, мрзели су нацисте. Дакле и комунисте и нацисте - исти људи, не само они. Канариса су нацисти свирепо убили, када су га открили.

Да, обојица су били против нациста и комуниста. 

Канарис је ухапшен након Јулске завере или Операције Валкира кад је покушан атентат на Хитлера 1944. године.

[Коле Којот]

Наведите јавне објекте/установе (цркве или неки други религијски објекти, школе, болнице, музеји, домове културе, итд.) да су направљене/финансиране поштено (да држава/владар/властела или криминлци нису учествовали у томе), тј. да их је сам народ финансирао новцем, радом, материјалом.

Ја ћу да почнем:
- школа која мени тренутно пада на памет је прва школа у Котражи, основана крајем 18. и почетком 19. века.

[Митић]

Наведите јавне објекте/установе (цркве или неки други религијски објекти, школе, болнице, музеји, домове културе, итд.) да су направљене/финансиране поштено (да држава/владар/властела или криминлци нису учествовали у томе), тј. да их је сам народ финансирао новцем, радом, материјалом.

Ја ћу да почнем:
- школа која мени тренутно пада на памет је прва школа у Котражи, основана крајем 18. и почетком 19. века.

Ако нема лоше, да допуним одговор:

"Укрштајући податке познатих и мање познатих српских историчара просвете, хроничара Драгачева и Котраже, историјску географију овог краја, историју цркве и просвете, дошли смо до закључка да је школа у Котражи основана у време прве обнове старе цркве у Котражи негде око 1793. године и да је престала са радом у доба турског бекства из Шумадије, због Карађорђевог рата у периоду 1804-1807. година".

Извор: Ана Филиповић, "230 година школе у Котражи", Удружење "Драгачево - Јован Бојовић", Цем д.о.о. Ужице 2022. година, стр. 38

Такође, основна школа у Крњеву је основана 1779. године и била је прва сеоска основна школа у модерној Србији, а основна школа у Чумићу је основана 1792. године од стране свештеника Стевана Поповића. (Извор: Исто, стр. 38)

[Милослав Самарџић]

Наведите јавне објекте/установе (цркве или неки други религијски објекти, школе, болнице, музеји, домове културе, итд.) да су направљене/финансиране поштено (да држава/владар/властела или криминлци нису учествовали у томе), тј. да их је сам народ финансирао новцем, радом, материјалом.

Ја ћу да почнем:
- школа која мени тренутно пада на памет је прва школа у Котражи, основана крајем 18. и почетком 19. века.

Ако нпр. црква на Опленцу није сазидана поштено, онда...

[Коле Којот]

Наведите јавне објекте/установе (цркве или неки други религијски објекти, школе, болнице, музеји, домове културе, итд.) да су направљене/финансиране поштено (да држава/владар/властела или криминлци нису учествовали у томе), тј. да их је сам народ финансирао новцем, радом, материјалом.

Ја ћу да почнем:
- школа која мени тренутно пада на памет је прва школа у Котражи, основана крајем 18. и почетком 19. века.

Ако нпр. црква на Опленцу није сазидана поштено, онда...

Задужбинар цркве је био краљ Петар I, тј. владар. Тако да отпада.
Да је подигао цркву док је био цивилно лице, онда би се и могло узети у обзир.

[Monarhist]

Рачићева Црква горе на Бобији, градили су је четници тј. народ. Исто и нека школа у близини, ако се не варам.

[Коле Којот]

Око цркви-брвнара које су четници изградили, Самарџић је навео 22 у једном тексту:
https://www.pogledi.rs/четници-саградили-22-цркве.html
Пошто су четници, као задужбинари, били део државе, као војска КЈ, тај одговор се не може узети у обзир.

[Бенито]

Наведите јавне објекте/установе (цркве или неки други религијски објекти, школе, болнице, музеји, домове културе, итд.) да су направљене/финансиране поштено (да држава/владар/властела или криминлци нису учествовали у томе), тј. да их је сам народ финансирао новцем, радом, материјалом.

Ја ћу да почнем:
- школа која мени тренутно пада на памет је прва школа у Котражи, основана крајем 18. и почетком 19. века.

Ако нпр. црква на Опленцу није сазидана поштено, онда...

Задужбинар цркве је био краљ Петар I, тј. владар. Тако да отпада.
Да је подигао цркву док је био цивилно лице, онда би се и могло узети у обзир.

Док је био "цивилно лице", Петар Карађорђевић је био човек коме је био забрањен улазак у Србију и сва имовина њега и његове фамилије била је национализована. 
А што се тиче финансирања изградње цркве на Опленцу она је, скоро до последњег детаља, позната. 
Исти принцип важи и за све друге задужбине у Србији, или ван њених садашњих граница. 
Дакле, прво би требало знати тачно како је и из којих средстава нека задужбина саграђена, па онда евентуално донети неки закључак.
То да ли је нека задужбина саграђена у време док је неко био на власти или није, може да буде битно, али и не мора.
Ево, ако треба пример, а знам их много, навешћу само један:
Дом студената Универзитета у Београду под именом "Дом краљ Александар Карађорђевић" направљен је од добровољних прилога Срба (и не само Срба) са подручја Суботице. При крају радова је понестало средстава да се заврши, није била у питању велика сума новца, па је краљ Александар Карађорђевић дао тај новац са своје Цивилне листе, на отплату на 12 месеци. Из захвалности, то Друштво из Суботице је одлучило да тај Дом студената носи краљево име. 
То је један пример, где је финансирање пројекта и израде неког објекта био неспоран. Има, наравно, и неких супротних примера, али генерализовати нешто је потпуно бесмислено.

[Коле Којот]

Новац из Цивилне листе? Шта је то тачно? Плата коју је краљ добијао од кога?
Је ли то његов профит од неких других личних послова које је обављао?
Или су то паре из државног буџета?

Поента мог питања је да видимо колико смо као народ независни од државе и криминала, да ли је могуће да сами нешто направимо или не.

[Бенито]

Новац из Цивилне листе? Шта је то тачно? Плата коју је краљ добијао од кога?
Је ли то његов профит од неких других личних послова које је обављао?
Или су то паре из државног буџета?

Поента мог питања је да видимо колико смо као народ независни од државе и криминала, да ли је могуће да сами нешто направимо или не.

Другим речима - да се откачимо државе?
Да ли сам добро разумео тезу?

[Коле Којот]

Ако мислимо да будемо морални и да имамо принципе, онда да. Увек прво кренемо од себе и својих проблема да решавамо, а онда заједно можемо да градимо неке односе/заједнице засноване на врлини и интересима. И све на добровољној бази, без икакве отимачине и насиља.

Карикирам, али ево једног скорашњег примера како људи могу заједно да ураде пут:
https://resetka.rs/bosnjace-ne-ceka-vise...edili-put/

И ово што ова заједница ради, од овог квиза, па до писања књига и филмова, има неку корист. И све док је ово на добровољној бази, морално је и чини огромно добро заједници и нашем народу. То је неко моје виђење.