[Митић]

И треће питање у вези дела "Наша спољна политика":
Кад је све обрнуо и окренуо, Миловановић је дошао до закључка да спољна политика Краљевине Србије мора имати два основна приоритета свог деловања у будућности. Имајте на уму да је то дело писано 1894. године.
Питање:
Која су два основна приоритета спољне политике Краљевине Србије, по Миловановићу, на крају 19-ог и почетком 20-ог века?

Протеривање Турске са Балкана, спречавање продора Аустроугарске на исток, савез са Русијом и Француском?

[Бенито]

И треће питање у вези дела "Наша спољна политика":
Кад је све обрнуо и окренуо, Миловановић је дошао до закључка да спољна политика Краљевине Србије мора имати два основна приоритета свог деловања у будућности. Имајте на уму да је то дело писано 1894. године.
Питање:
Која су два основна приоритета спољне политике Краљевине Србије, по Миловановићу, на крају 19-ог и почетком 20-ог века?

Протеривање Турске са Балкана, спречавање продора Аустроугарске на исток, савез са Русијом и Француском?

Митке, мало си помешао. То су циљеви националне политике, а питање је како до њих доћи.
Значи, који су приоритети да би се до тих циљева стигло?

[пек.]

Јачање војске

[Бенито]

Јачање војске

Пек, приоритети у спољној политици. Не у унутрашњој. Иначе, Миловановић у овом делу сва важна питања унутрашње политике назива ефемерним у односу на приоритете спољне политике. 
Посебно је важно нагласити и то, а чему је само дело сведок, колико Миловановић ставља силу и ратове у други план за решавање циљева националне политике, а апсолутни приоритет даје дипломатији односно спољној политици Краљевине Србије. То је једним делом због његове природе, која је била противна било каквој сили и ратовима, другим делом што је правилно уочавао да решења циљева спољне политике не смеју довести до нових, могуће још већих проблема у будућности, али и због реалне снаге Краљевине Србије која није била кадра да сама реши своје националне циљеве у блиској будућности.
Посебно по овом последњем закључку, јасно је које је онда приоритете у спољној политици могао да уочи Миловановић за решавање националних циљева Краљевине Србије и Срба уопште.

[Бенито]

И треће питање у вези дела "Наша спољна политика":
Кад је све обрнуо и окренуо, Миловановић је дошао до закључка да спољна политика Краљевине Србије мора имати два основна приоритета свог деловања у будућности. Имајте на уму да је то дело писано 1894. године.
Питање:
Која су два основна приоритета спољне политике Краљевине Србије, по Миловановићу, на крају 19-ог и почетком 20-ог века?

1. Отклањање свих неспоразума са Бугарском, јер Срби и Бугари ће остати два различита народа и "њихов савез у данашњим условима у јединственој земљи не може се ни замислити". Између Срба и Бугара постоје неслагања и ривалства које треба окончати ради добробити оба народа. 
"Независност бугарске државе је битан услов независности српске државе и обрнуто."
2. За остваривање српских националних циљева од Великих сила је једино заинтересована Руска империја. Услед тога, Краљевина Србија мора пружити безусловне доказе Руској империји да може сачувати своју независност од Аустро-Угарске и да Руска империја може рачунати на апсолутну српску помоћ у решавању Источног питања. 

То су кључна два приоритета српске спољне политике како их је видео Милован Миловановић, 1894. године, тиме стварајући нови српски национални програм, који је, а то треба посебно нагласити, био у супротности не само са актуелном политиком Двора Обреновића, него и са свим другим националним идејама, чији су главни заступници били Јован Ристић и Стојан Новаковић. 
Миловановић је, колоквијално речено, обрнуо игрицу наопачке и ушао у саму суштину проблема, добро увиђајући све мане, али и све врлине српског положаја на Балкану, али и комбинација које су имале Велике силе у вези Балкана. Оно што је тада још увидео Миловановић не само да ће се испоставити као тачно у следећих 20 година, него ће се показати и као важан ослонац и сам темељ успеха Краљевине Србије у време Балканских и Првог светског рата.

[Бенито]

О свему овоме, о ономе што је остварено, а шта није из овог програма, како су неки приоритети морали да се прилагођавају приликама које су уследиле, али да се од њих не одустане - могло би да се пише и прича нашироко. На жалост, изгледа да то више никога и не занима, па онда нема ни потребе.
Занимљиво је, међутим, ипак упоредити ове приоритете српске спољне политике, које је дефинисао Милован Миловановић, још 1894. године, са онима који су били аксиом српске спољне политике читавих век доцније.
Од појаве Слободана Милошевића и целе његове клике на власти, која је узела себи најодговорније националне циљеве Срба приликом распада СФРЈ, ПА ДО ДАНАШЊЕГ, читава спољна политика "српског руководства", и у оквирима СФРЈ, и у оквирима СРЈ, и у оквирима Србије и Црне Горе, и у оквирима Србије, пре и после Кумановског споразума, у оквирима Србије после Бриселског споразума 1 и 2, Вашингтонског споразума и пристанка на имплементацију Немачко-француског споразума из Охрида, Србија и њени вођи непоколебљиво стоје на становишту одбране "територијалног интегритета и државног суверенитета". До дана данашњег, ниједан српски политичар, а Богу хвала толики су се измењали за ове три и по деценије, није довео ни у најмању сумњу тај аксиом српске спољне политике на крају 20 и почетком 21-ог века. 
А Србија све мања и Срба све мање.
А српски политичари све дебљи и све родољубивији.
И све подржаванији од Васколиког Српства које брани своје Спасиоце Српства од клевета и лажи да су гомила тутумаља и безвезњака који су српски народ довели до ивице нестајања са својом одбраном "виталних српских државних интереса". 
Такви су изразита већина не само у овом народу, него и на овом форуму. Све им дирај, али у родољубље њихових вођа, који су сви одреда потомци комуњара и удбаша, е то не сме да се пипне, ни помене. 
Кад човек погледа какве су величине Срби имали пре више од сто година, а какве дилајле су Срби постали, мора се одати признање нашим непријатељима, јер за такав велеобрт стварно је требало уложити много труда.

[Бенито]

Само ако можете, приликом одговора, да избаците ове делове увода "колико ми је познато", "с обзиром да" и слично, пошто ту обично не погодите ништа.
Иначе, одговор је тачан. 
Миловановић је примарни значај српске спољне политике у односу на унутрашњу, образложио следећим речима:
"Задаци Србије нису да се само сачува независност и територијална целовитост, већ исто тако да се изведе национална мисија Србије - да се ослободе сви делови Српства и уједине у јединствену државну целину. Зашто овај други задатак? Због тога што Србији, одсеченој од других српских земаља, недостају основни услови за живот и опстанак. Србија не може ниједног јединог тренутка да се зачаури, затвори своје акције и ограничи своје погледе само на своје садашње државне границе......"

Да се понови онима којима нешто није јасно.

[Митић]

Једном се у његовом дому састало неколико блиских пријатеља. Разговор се водио о Богу, а повод је био тежак злочин који се десио тих дана у граду.

- Баш нема Бога. Кад би га било, не би се дешавали овакви злочини и било би правде међу људима - рече неко.

- Ех, а зашто Бог мора да буде чак и жандарм? - одговорио је онај у чијој се кући о овоме расправљало.

Да ли је ово била мисао српског теолога, филозофа или неког другог нашег умног човека?

[sagus]

Јован Дучић

„А зашто Бог мора да буде чак и жандарм?“

Чувено његово поимање које је писао у својим есејима и у којима се итекако бавио вером, моралом како код нас тако и у свету

[Митић]

Јован Дучић

„А зашто Бог мора да буде чак и жандарм?“

Чувено његово поимање које је писао у својим есејима и у којима се итекако бавио вером, моралом како код нас тако и у свету

Нисам знао да је Дучић исто то рекао. Велики умови тако резонују.

А превасходно сам, као одговор, мислио на Николу Пашића, пошто је тако записао Мирослав Спалајковић.

Погледати стр. 37 у "Споменица Николе П. Пашића 1845-1925," Штампарија Павловић Београд 1926

https://web.archive.org/web/201401161405...5-1925.PDF

[Бенито]

Три занимљива питања из скорије српске историје.
Прво:
Чија идеја је била да се оснује нова политичка странка, која је постала и прва политичка странка после титоизма у Србији и ко јој је наденуо име?

[Ђорђе]

ДС а кумовао је Десимир Тошић?

[Милослав Самарџић]

Прва је основана Зелена странка, у јесен 1989, у Земуну.
Био сам код њих као новинар. Неки људи ни на небу ни на земљи.

[Митић]

Српска народна обнова, по угледу на СНО у емиграцији.