Оцена Теме:
  • 16 Гласов(а) - 4.19 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Колико је Југословенска армија, 1946. године, имала официра који су завршили или макар похађали неку војну школу?
Одговори

(09-10-2025, 02:06 AM)Бенито Пише:  Колико је Југословенска армија, 1946. године, имала официра који су завршили или макар похађали неку војну школу?

Можда 5.000?
Примило су око 1.000 из НДХ, део од око 25.000 заробљених српских официра се вратио и имали су они неке курсеве.
Одговори

(09-10-2025, 02:20 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(09-10-2025, 02:06 AM)Бенито Пише:  Колико је Југословенска армија, 1946. године, имала официра који су завршили или макар похађали неку војну школу?

Можда 5.000?
Примило су око 1.000 из НДХ, део од око 25.000 заробљених српских официра се вратио и имали су они неке курсеве.
12,6 % од укупног броја официра Брозове војске, 1946. године, имало је завршену макар некакву војну школу.
Одговори

Толико је, има и рад о томе.

Цитат:

"Основни проблем школовања официрског кадра у непосредном послератном периоду огледао се у оспособљавању, школовању, дошколовању или преквалификовању постојећег официрског кадра, односно стварању новог кадра. У новом официрском кору било је свега 12,4% кадра са војним образовањем, док је чак 83,38% старешинског кадра у ЈА било без средњег образовања, што се односило већином на ратни кадар".

Погледати стр. 170

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf...01167M.pdf
Одговори

(09-10-2025, 03:40 PM)Митић Пише:  Толико је, има и рад о томе.

Цитат:

"Основни проблем школовања официрског кадра у непосредном послератном периоду огледао се у оспособљавању, школовању, дошколовању или преквалификовању постојећег официрског кадра, односно стварању новог кадра. У новом официрском кору било је свега 12,4% кадра са војним образовањем, док је чак 83,38% старешинског кадра у ЈА било без средњег образовања, што се односило већином на ратни кадар".

Погледати стр. 170

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf...01167M.pdf

Кад смо код тога, било је и неписмених.
Погледају пред стројем дневну заповест, као да виде шта пише, а онда нареде заменику да прочита. Ови примери причани су кад сам био у војсци.
Одговори

Мој отац је једини имао завршену средњу школу у својој чети. Већина десетара су били неписмени Шиптари. 1965 - 1966 године.

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори

(09-10-2025, 08:37 PM)Шумадинац Пише:  Мој отац је једини имао завршену средњу школу у својој чети. Већина десетара су били неписмени Шиптари. 1965 - 1966 године.
Ниси, изгледа, разумео смисао питања.
Није тема да ли су војници неписмени, него да ли су официри неписмени.
Једино у време ЈА, доцније ЈНА, се дешавало да војници буду писменији од официра и то чак и по питању војне струке.
Одговори

Турски историчари помињу две маричке битке а српски само једну. Који српски историчар једини помиње две маричке битке?
Одговори

(13-10-2025, 03:27 PM)пек. Пише:  Турски историчари помињу две маричке битке а српски само једну. Који српски историчар једини помиње две маричке битке?

Владимир Ћоровић

Остао сам војник убеђен да народ треба да да реч на крају. Убеђен сам да сам био на правом путу. - Генерал Дража Михаиловић
Одговори

(13-10-2025, 03:27 PM)пек. Пише:  Турски историчари помињу две маричке битке а српски само једну. Који српски историчар једини помиње две маричке битке?

За другу Маричку битку се наводи да је била 1363/1364. године. Само то знам.

А ко је помињао од наших историчара, можда Стојан Новаковић.
Одговори

Панта Срећковић али то је писао на крају друге књиге а трећу књигу није штампао па није најбоље објаснио.
Одговори

Постоји ли нека вероватноћа да је од јесени 1942. године Данило Грегорић почео да ради као двоструки агент у корист Драже?
Одговори

(14-10-2025, 05:38 PM)Митић Пише:  Постоји ли нека вероватноћа да је од јесени 1942. године Данило Грегорић почео да ради као двоструки агент у корист Драже?

Нешто сам нашао на сајту Америчког националног архива. Погледати стр. 12 и 13

https://catalog.archives.gov/id/57340019

У питању је амерички извештај из јуна 1946. године о испитивању Грегорића. 

Под првом ставком на стр. 12 стоји да Грегорић треба да пружи Михаиловићу све поверљиве информације које је он (Грегорић) могао да извуче од Немаца, а то се односило на немачке планове окупације.
Одговори

Покрет отпора

Грегорићева сарадња са Михаиловићем

Пошто је немачка окупација компликовала ствари, Грегорић је одбио да ради за своје старе новине или да учествује у влади коју су организовали Немци. Уместо тога, у јесен 1942. године, састао се са Михаиловићевим представником, мајором Тодоровићем, и успоставио лабав контакт са Михаиловићевим националним покретом отпора.

Све до слома Немачке, Грегорићеве функције биле су:

а) Да Михаиловићу пружи све поверљиве информације које је могао да извуче од Немаца у вези са немачким окупационим плановима

б) Да покуша да добије визу за Швајцарску и успостави контакт са тамошњим Југословенима

ц) Да прикупља тајне извештаје у Немачкој који би били од интереса за покрет отпора

д) Да обавештава савезнике, преко неутралних новинских дописника, о стању које је постојало у Југославији

Поступајући по упутствима, Грегорић је радио за Михаиловића до пролећа 1944. године, када је савезничка штампа заузела анти-Михаиловићевски став. Током периода од 1942. до 1943. године, извор је деловао као прикривени агент, шаљући своје тајне поруке путем поште др Николе Маринковића, про-нацистички оријентисаног српског новинара чија пошта није била цензурисана и који није био упознат са Грегорићевом активношћу. Извор је такође користио југословенске раднике који су одлазили у Београд на принудно одсуство. (Пошта послата куриром достављана је директно агентима за везу Владору Андићу или др Чакуљевићу, који су је прослеђивали капетану Бошку, Тодоровићевом наследнику).

Извор: NARA, OI FINAL INTERROGATION REPORT OI-FIR/36, стр. 12-13

https://catalog.archives.gov/id/57340019?objectPage=13

https://catalog.archives.gov/id/57340019?objectPage=14

Моја напомена: Владор Андић би требало да је Војин Андрић
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним