[Перун]

Петровдан?

Петровданска блокада. Ајде даље.

[Милослав Самарџић]

Немој сад да одеш , пар минута, док напишем број жртава на Мајевици по истраживањима Љубомира Керовића.

---

Дакле овако:
" На Мајевици је убијено 1750 четника, док је комуниста убијено око 600. ( Овде није раздвајао НОВј- иако је то огроман број) Убијено је и 501 дијете, а 4200 цивила. "
Из књиге:
Попис српских жртава на подручју Источне Семберије- Љубомира Керовића

---

Молим те прокоментариши ово, јер ово су заиста застрашујући бројеви.
Немам баш ту књигу, него човек наводи ове бројеве из те књиге. Ради се о часном човеку, тако да сигурно није преправљао. А ако неко има Керовићеву књигу, може да провери тачност.

Имам неколико књига које је Керовић објавио са Бабићем, директором музеја у Бијељини. Бабић ми је дао књиге, а Керовића нисам упознао. Пописивали су страдале у сваком селу, али мислим да посао још није окончан. То што је завршено, има прецизно када је, где и од кога неко страдао. Четници су највише изгинули на крају и после рата. Децу и цивиле убијале су формације НДХ. Други по броју убијених цивила су комунисти.

[Милослав Самарџић]

Ко је била прва жена доктор наука у Црној Гори?
Шта је било с њом?

[Перун]

Ко је била прва жена доктор наука у Црној Гори?
Шта је било с њом?

Вероватно је убили комунисти.

[Милослав Самарџић]

Да, на жалост одговор на друго питање је лак.
Дивна Вековић, књижевник, докторирала 1907. на Сорбони.

[Бенито]

Обично када читају Божићну и Васкршњу Посланицу , српски патријарси, већ неколико деценија, стоје унутар Патријаршије испред једне велике и изузетно занимљиве фреске. Та фреска је, у ствари, реплика једне иконе.
Како су настала ова два уметничка дела?
Како је оригинално име иконе?
Ко је аутор овог изузетног дела?

[Романија]

може cамо подcјетник, Керовићеву главу cу набили на колац а тијело изложили јавно у Тобуту или неком граду?

[Бенито]

Тобуту и Тузли.

[Перун]

Обично када читају Божићну и Васкршњу Посланицу , српски патријарси, већ неколико деценија, стоје унутар Патријаршије испред једне велике и изузетно занимљиве фреске. Та фреска је, у ствари, реплика једне иконе.
Како су настала ова два уметничка дела?
Како је оригинално име иконе?
Ко је аутор овог изузетног дела?

Не знамо ово. Одговори и дај неко опширније објашњење.

[Бенито]

Прави назив иконе је:
Патријарх Богдановић моли Светог Николу за спас српске државе и цркве
Ова јединствена икона , чије су димензије биле свега 50×70 сантиметара, настала је сасвим случајно. Наиме, чувени српски масон Дамјан Бранковић замолио је Уроша Предића да му наслика икону Светог Николе у име поштовања према девојачкој слави своје мајке која је тада била на самрти. То је било 1910. године. Исте године Предић је насликао ову икону, а Бранковићу крајем исте године умире мајка. Бранковић не сахрањује икону са мајчиним телом, иако је то изгледа била првобитна намера, већ је задржава у својој кући. Пошто је Бранковић био угледна и богата личност тадашње Србије, многи из елите, па и цркве , видели су ову изузетну и необичну икону. Неко из цркве је контактирао Уроша Предића и црква одлучује да замоли славног сликара и једног од наших последњих великих иконописаца, да направи реплику ове иконе у виду фреске на зиду пријемне просторије у Патријаршији. Тако настаје ова фреска прилично великих димензија. Обично се испред ње постави микрофон да би се Патријарх, неким важним поводом, обратио пастви. Тада иза његових леђа видимо ово изузетно дело нашег великана Уроша Предића.

[Бенито]

Ево и друго питање у вези Дамјана Бранковића:
Овај човек је умешан у једну изузетну битну трговину која је била пресудна за победу у Првом балканском рату?

[Вукашин Петковић]

Набавка митраљеза типа "Максим"?

[Милослав Самарџић]

Ево и друго питање у вези Дамјана Бранковића:
Овај човек је умешан у једну изузетну битну трговину која је била пресудна за победу у Првом балканском рату?

Набавка топова, али набавио је и 2.000 коња колико се сећам.

[Бенито]

Нису топови. Српска влада је купила најновије брзе локомотиве, чини ми се, да је у Немачкој или тако нешто, био произвођач. Било је до десетак тих локомотива, које су биле папрено скупе, јер су могле да иду до , за тада, невероватних 120 км/х. И локомотиве су дотеране и дуго стајале на транжирној станици у Земуну.
Дамјан Бранковић је преко својих веза успео да потплати АУ царинике, познате као имуне на мито. Помиње се цифра од 10000 марака у злату. Тачан износ се не зна јер Бранковић никад није тражио ни од Владе, ни од НБ, да му надокнаде трошак.
Брзина ових локомотива донела је предност српској војсци при мобилизацији и пребацивању људства и технике према југу Србије. Нарочито се то односи на Прву и Другу Армију, а посебно Дунавску дивизију која је прва дошла у додир са турском војском.
Тачно је и за 2000 коња које је успео да набави у Русији и Дунавом довезе у Србију. Ти коњи су пребацили топове на кумановско ратиште.