[Коле Којот]

Још се и Поћорек надао да освоји Ваљево до 18. августа, таман на рођендан Франц Јозефа, кад оно прц...
Бенито, чисто Ваше мишљење, а зашто је АУ армада напала тим крајевима, зашто нису форсирали моравски правац који је био повољнији бар логистички?
Је ли због тога што су потценили СКВ или што нису имали довољно снага да држе и Босну и да иду тим правцем?

[Бенито]

Још се и Поћорек надао да освоји Ваљево до 18. августа, таман на рођендан Франц Јозефа, кад оно прц...
Бенито, чисто Ваше мишљење, а зашто је АУ армада напала тим крајевима, зашто нису форсирали моравски правац који је био повољнији бар логистички?
Је ли због тога што су потценили СКВ или што нису имали довољно снага да држе и Босну и да иду тим правцем?

1. Плашили су се устанка Срба у Босни, који би им потпуно растурио планове, па су зато две армије држали у Босни, а једну на Савско -дунавском правцу.
2. Надали су се да нападну што пре, како Руска Империја не би одмах ушла у рат, а Краљевина Бугарска би преломила на страну Централних сила, чиме би сукоб би локализован на Балкан, а АУ остала са ореолом Велике силе.
3. Поћорек је несумњиво био тежак тантуз за питања војске. Мислим да он није ни завршио Терезијанум. 
ПС сам тај пуковник Света Мишковић је био војно дупло образованији од Поћорека.

[Милослав Самарџић]

Ма, шта ми наприча.... Види се да си био припадник ЈНА.
Па, како се онда десило да ни пре ни после Церске битке ниједна нападна војска није форсирала Цер при нападу?
Није то разлог....

Јесте 342. немачка дивизија, против четника под командом Рачића, почев од 10. октобра 1941...

[Бенито]

Треће питање:
Кад смо били деца, водили су нас на излет. Између осталог, посетили смо Музеј у Шапцу, где нам је неки официр ЈНА држао предавање о Церској бици. Када се предавање завршило, официр је дозволио да поставимо питања. Иако тада ништа нисам знао о Церској бици, осим онога што је он испричао, дошло ми је да поставим једно логично питање. Одговор официра био је туц-муц. Па, да поставим то питање и овде као треће питање трилинга питања о Церској бици:
Зашто је аустроугарска војска уопште дошла на планину Цер?

5. армија Балканске војске АУ армаде имала је задатак, по Поћорековом плану, да форсира Дрину, сагради мостобран за прелаз већег дела својих снага, а потом се једним делом својих јединица споји са 2. армијом која је наступала из Срема, а својим ударним јединицама форсира Јадар, разбије Трећу армију Српске краљевске војске и освоји Ваљево, "стратешку тачку од најважнијег значаја", како је то говорио пуковник Живко Павловић, начелник Оперативног штаба Врховне команде. 6. армија АУ армаде имала је задатак спречи да се вежу Црногорска краљевска и Српска краљевска војска, односно да изврши притисак на Ужичку војску СКВ и одвоји је од Треће армије.
Другим речима, Трећа армија СКВ била је главна мета напада преко Дрине. И бранили су се јуначки.
Са друге стране, распоред снага СКВ је био следећи: Прва армија, под командом ђенерала Петра Бојовића, налазила се на терену Паланка -Рача-Топола; Друга армија, под командом ђенерала Степе Степановића, на терену Лазаревац-Лајковац; а Трећа армија, под командом ђенерала Павла Јуришића - Штурма, на терену Ваљева. Испред њих, према гранчицама, налазиле су се специјализоване трупе, типа Одбрана Београда, Одбрана Шапца, Одбрана Смедерева, као и четнички одреди. Врховна команда СКВ до самог почетка напада, 9. августа 1914. године, није била сигурна у правац напада АУ армаде. Зато су главне снаге све три армије биле удаљене око 50-60 километара од границе. 
Када су увидели да главне снаге АУ армаде нападају преко Дрине, ВК дала је наредбу да се Друга армија помери према западу и формира командно место у Убу, а Прва армија да се помери према Лазаревцу. И Бојовић и Степа су своје армије померили изузетно брзо.
ВК увиђа да ће 5. армија АУ армаде форсирати Јадар и да српска Трећа армија не може да одржи одбрану на том терену. Томе је, заправо, раздвајана Трећа армија на два дела, већи део остао би да брани Дрину, а мањи би остао у позадини. Зато је ВК дала наредбу Степи да са својим снагама приђе и активно помогне одбрану долине Јадра. Зато је Степа и привукао себи обе Моравске дивизије, а на југ Цера ставио Моравску дивизију другог позива, под командом Љубе Милића, своју највероватније најелитнију дивизију, како би форсирао долину Јадра.
Степа стиже у Божурњу, где формира штаб. Тада увиђа да се 29. дивизија одвојила и кренула превише напред и то преко Цера. Мења одлуку Врховне команде и наређује напад Комбиноване дивизије и Моравске дивизије првог позива да избију на Текериш. Ту је његова генијалност дошла до изражаја, јер је препознао ситуацију и дошао до иницијативе, која је и довела до победе у Церској бици. Другим речима, како је то говорио Дража Михаиловић за Оперативну групу дивизија комуниста приликом њиховог форсирања Србије, у пролеће 44,:"Појешће их терен." Управо се то десило са 29. дивизијом на Церу. Управо како је приказано у филму "Марш на Дрину", снаге за снабдевање, комора и остале помоћне снаге биле су предалеко од Текериша.
Е, ту долазимо до одговора на питање:
Зашто се АУ армада уопште попела на Цер?
Аустроугарски официри тражили су стални ватрени додир са непријатељем. Ту је трик целе ове приче. Рецимо, 2. армија је стала чим је на препад освојила Шабац, јер се Одбрана Шапца повукла неколико десетина километара на исток.
Међутим, са Дринског правца постојала је једна јединица која је све време била у борбеном контакту са нападачем. То је био Јадарски четнички одред, под командом потпуковника Војина Симића, војводе Вука. Они су стално провоцирали нападне снаге, појављивали им се иза леђа, вршили саботаже, изазивали "пријатељску ватру" где су ау војници пуцали једни на друге, итд.... Јадарски четнички одред је, попут магнета, навукао 29. дивизију да се попење на Цер. Тиме је њихова нападна снага драстично опала, иако су били на сваки начин надмоћнији, и то је искористио ђенерал Степа и извршио контраудар.
Другим речима, да је ђенерал Степа форсирао Јадар, како је наређивала ВК, Моравска дивизија другог позива била би масакрирана од оне хаубице са Иверка и још једне која се налазила супротно од ње и које су потпуно контролисале долину Јадра. Степа је увидео о чему се ради и самоиницијативно променио ток битке.
Али, свега тога не би било да се АУ армада није пењала на Цер. А попела се на Цер зато што су их четници војводе Вука на то навукли.
ПС То је одговор на питање који није знао, или није хтео да зна официр ЈНА ономад пре три и по деценије. А не знају, изгледа, захваљујући генијалној ЈНА, ни данашње генерације Срба.

Милославе, претпостављам да си ово похвалио.

[Милослав Самарџић]

Да, да, то за четнике...
Избрисаћу оно са погрешним цитатом.

[Краљевина Шумадија]

Још само ово за већ помињаног пеш. пуковника Светислава Мишковића (изв, ако је већ било)
Жена му је била Немица Клара, ћерка Др Јохана Хомера. Имали су синове: Драгутина (1901), акт. арт. официра и Златомира (1905), акт. пеш. официра.
Светин отац је био пеш. пуковник Груја Мишковић, који се још истакао током Мађарске револуције (1848-1849), као к-т добровољаца у одреду Стевана Книћанина. Касније више пута рањаван, одликован и унапређиван.

[Бенито]

Ајде онда друго у вези овога:
Коју историјску личност је играо Бранко Плеша у филму "Марш на Дрину"?

Да не објашњавам сад целу Церску битку, али само неке напомене како би се разумео контекст.
Чим је пао Шабац, ђенерал Степа Степановић шаље Шумадијску дивизију Првог позива, под командом Стевана Хаџића, да прихвати Одбрану Шапца и заједно са њима крене у ослобођење Шапца, а ако је то немогуће да блокира линију Шабац-Текериш. Иза и лево од њих, Степа шаље Коњичку дивизију под командом Бранка Јовановића да "растерети ситуацију у Мачви". Другим речима, да својим десним крилом потпомогне напоре Шумадијске дивизије, а својом главнином спречи спајање 29. дивизије из 5. армије са снагама 9. дивизије из 2. армије АУ армаде (5. армија била је пред почетак операција распоређена на терену Бијељина - Брчко, а 2. армија на терену Срема).
Иза Коњичке дивизије, на правцу према Текеришу, односно Церу, налазила се Комбинована дивизија под командом Михаила Рашића. У тренутку када снаге аустроугарске војске избијају на Иверак и силазе према Текеришу, командант Комбиноване дивизије Михаило Рашић и његов начелник штаба одлазе у извиђање терена према Шапцу, јер Стеван Хаџић шаље контрадикторне депеше типа "Напашћу данас Шабац..." "Повући ћу снаге са напада...." и слично. 
Тада се губи веза између ђенерала Степе и Рашића. Схватајући одсутност ситуације, ђенерал Степа креће на Цер. На положајима према аустроугарској војсци затиче комплетну Комбиновану дивизију. Одмах именује најстаријег команданта пука, а то је био командант 1. прекобројног пука Комбиноване дивизије, пуковника Мишковића, за заступника команданта Комбиноване дивизије и наређује му освајање Текериша.
До битке, међутим, долази случајно. Неки Мита коморџија из 2. прекобројног пука задржао се "споради себе" и изгубио своју јединицу. Налеће на један бивак и приђе да пита где су његови, али тек тада схвата да су то, у ствари, припадници АУ армаде. Креће жестока битка без плана и са великим жртвама и са једне и са друге стране, коју те ноћи добијају војници и официри Комбиноване дивизије, ојачани Моравском дивизијом првог позива, коју ђенерал Степа уводи у битку.
Међутим, чим освајају Текериш, на положај се враћа Михаило Рашић са својим начелником штаба и преузима вођење Комбиноване дивизије, а пуковник Светислав Мишковић се враћа на место команданта 1. прекобројног пука. Ђенерал Степа наређује форсирани напад због освајања Иверка и Косаниног града. На том Иверку је била постављена та несрећна хаубица, која се види и у филму "Марш на Дрину".
У стравичним борбама на Косанином граду гине велики број припадника 1. прекобројног пука Комбиноване дивизије, а међу и њима и сам командант пука, пуковник Светислав Мишковић, као и његов командант Другог батаљона, мајор Милутин Петровић.
Жика Митровић није могао да нађе слику пуковника Мишковића, у оно време, и одлучује се да не компликује много сценарио како би описао тачне историјске догађаје, јер би изгубио нит приче која је у основи историјски тачна. Зато у лику пуковника кога игра Бранко Плеша, а који је, у ствари, пуковник Света Мишковић, он мало меша и Рашића, па му и ставља ту "Де Ниро браду", а мало додаје и пуковника Љубу Милића, команданта Моравске дивизије другог позива, која се налазила на јужним падинама Цера, и одлучује да пуковник у филму не погине.
У суштини, мајор Милутин Петровић, односно мајор Курсула, није могао бити у директном контакту ни са Рашићем, ни са Милићем, него само са својим директно претпостављеним официром, а то је био пуковник Светислав Мишковић. Њега у филму игра Бранко Плеша.

Е, сад, Службени војни лист, за пуковника Светислава Мишковића, користи термин: рањен је и умро.  Лист "Ратник" (1923, стр. 158): умро 17. авг. 1914.  Књига "Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918" : пеш. пуковник Светислав Мишковић (1868, Ваљево, од оца Грује), умро је 17. авг. 1914. у Прњавору, Шабачком.

 
Узели војници и донели масакрираног свог команданта пука до пољске болнице Комбиноване дивизије, која је постављена у Шабачком Прњавору, где су лекари само констатовали смрт

Само да додам овде, сад ми паде напамет:
Онај разговор између пуковника и Курсуле у филму "Марш  на Дрину" уочи форсирања Текериша, кад пуковник каже незванично Курсули:
"Курсула, ово не командујем ја, ни ђенерал Степа, ни Врховна команда (овде су избегли да каже "Врховни командант регент Александар ", чије име није ни поменуто у филму) - 
Ово командује Србија!"
Тај разговор никако нису могли да воде ђенерал Михаило Рашић и мајор Милутин Петровић, јер Рашић још није дошао из Мачве, него искључиво пуковник Светислав Мишковић и мајор Петровић.

[Бенито]

Треће питање:
Кад смо били деца, водили су нас на излет. Између осталог, посетили смо Музеј у Шапцу, где нам је неки официр ЈНА држао предавање о Церској бици. Када се предавање завршило, официр је дозволио да поставимо питања. Иако тада ништа нисам знао о Церској бици, осим онога што је он испричао, дошло ми је да поставим једно логично питање. Одговор официра био је туц-муц. Па, да поставим то питање и овде као треће питање трилинга питања о Церској бици:
Зашто је аустроугарска војска уопште дошла на планину Цер?

5. армија Балканске војске АУ армаде имала је задатак, по Поћорековом плану, да форсира Дрину, сагради мостобран за прелаз већег дела својих снага, а потом се једним делом својих јединица споји са 2. армијом која је наступала из Срема, а својим ударним јединицама форсира Јадар, разбије Трећу армију Српске краљевске војске и освоји Ваљево, "стратешку тачку од најважнијег значаја", како је то говорио пуковник Живко Павловић, начелник Оперативног штаба Врховне команде. 6. армија АУ армаде имала је задатак спречи да се вежу Црногорска краљевска и Српска краљевска војска, односно да изврши притисак на Ужичку војску СКВ и одвоји је од Треће армије.
Другим речима, Трећа армија СКВ била је главна мета напада преко Дрине. И бранили су се јуначки.
Са друге стране, распоред снага СКВ је био следећи: Прва армија, под командом ђенерала Петра Бојовића, налазила се на терену Паланка -Рача-Топола; Друга армија, под командом ђенерала Степе Степановића, на терену Лазаревац-Лајковац; а Трећа армија, под командом ђенерала Павла Јуришића - Штурма, на терену Ваљева. Испред њих, према гранчицама, налазиле су се специјализоване трупе, типа Одбрана Београда, Одбрана Шапца, Одбрана Смедерева, као и четнички одреди. Врховна команда СКВ до самог почетка напада, 9. августа 1914. године, није била сигурна у правац напада АУ армаде. Зато су главне снаге све три армије биле удаљене око 50-60 километара од границе. 
Када су увидели да главне снаге АУ армаде нападају преко Дрине, ВК дала је наредбу да се Друга армија помери према западу и формира командно место у Убу, а Прва армија да се помери према Лазаревцу. И Бојовић и Степа су своје армије померили изузетно брзо.
ВК увиђа да ће 5. армија АУ армаде форсирати Јадар и да српска Трећа армија не може да одржи одбрану на том терену. Томе је, заправо, раздвајана Трећа армија на два дела, већи део остао би да брани Дрину, а мањи би остао у позадини. Зато је ВК дала наредбу Степи да са својим снагама приђе и активно помогне одбрану долине Јадра. Зато је Степа и привукао себи обе Моравске дивизије, а на југ Цера ставио Моравску дивизију другог позива, под командом Љубе Милића, своју највероватније најелитнију дивизију, како би форсирао долину Јадра.
Степа стиже у Божурњу, где формира штаб. Тада увиђа да се 29. дивизија одвојила и кренула превише напред и то преко Цера. Мења одлуку Врховне команде и наређује напад Комбиноване дивизије и Моравске дивизије првог позива да избију на Текериш. Ту је његова генијалност дошла до изражаја, јер је препознао ситуацију и дошао до иницијативе, која је и довела до победе у Церској бици. Другим речима, како је то говорио Дража Михаиловић за Оперативну групу дивизија комуниста приликом њиховог форсирања Србије, у пролеће 44,:"Појешће их терен." Управо се то десило са 29. дивизијом на Церу. Управо како је приказано у филму "Марш на Дрину", снаге за снабдевање, комора и остале помоћне снаге биле су предалеко од Текериша.
Е, ту долазимо до одговора на питање:
Зашто се АУ армада уопште попела на Цер?
Аустроугарски официри тражили су стални ватрени додир са непријатељем. Ту је трик целе ове приче. Рецимо, 2. армија је стала чим је на препад освојила Шабац, јер се Одбрана Шапца повукла неколико десетина километара на исток.
Међутим, са Дринског правца постојала је једна јединица која је све време била у борбеном контакту са нападачем. То је био Јадарски четнички одред, под командом потпуковника Војина Симића, војводе Вука. Они су стално провоцирали нападне снаге, појављивали им се иза леђа, вршили саботаже, изазивали "пријатељску ватру" где су ау војници пуцали једни на друге, итд.... Јадарски четнички одред је, попут магнета, навукао 29. дивизију да се попење на Цер. Тиме је њихова нападна снага драстично опала, иако су били на сваки начин надмоћнији, и то је искористио ђенерал Степа и извршио контраудар.
Другим речима, да је ђенерал Степа форсирао Јадар, како је наређивала ВК, Моравска дивизија другог позива била би масакрирана од оне хаубице са Иверка и још једне која се налазила супротно од ње и које су потпуно контролисале долину Јадра. Степа је увидео о чему се ради и самоиницијативно променио ток битке.
Али, свега тога не би било да се АУ армада није пењала на Цер. А попела се на Цер зато што су их четници војводе Вука на то навукли.
ПС То је одговор на питање који није знао, или није хтео да зна официр ЈНА ономад пре три и по деценије. А не знају, изгледа, захваљујући генијалној ЈНА, ни данашње генерације Срба.

У овом контексту, заборавио сам да поменем да се у филму "Марш на Дрину" , у појединим сценама борби на Церу, виде војници у народним ношњама са пуштеним брадама, а то су, у ствари, четници Јадарског четничког одреда под командом војводе Вука.

ПС и ове две горње примедбе само показују колико је филм Жике Митровића "Марш на Дрину" био близак правим историјским догађајима и зато је и прирастао за срца многих генерација Срба. Наравно, уз све ограде, јер у филму није ни поменуто Врховни командант Регент Александар Карађорђевић, а чини ми се само једном краљ Петар Први. Такође, СКВ је приказана у бољем материјалном и оружаном стању него што је у томе тренутку била.
Просто је невероватно да исти редитељ Жика Митровић, који је аутор "Марш на Дрину", после десетак- петнаестак година сними филм "Ужичка република" који је вероватно највећи историјски фалсификат који је икада снимљен у југословенској кинематографији.