[Ројалист]

[Савременик]

Наравно да је свако за монархију ко мисли добро Србији. Али не за монархију где су на престолу Карађорђевићи, чувени издајници и гробари Србије.
Већ сам рекао да они сада ни по духу ни по крви нису Срби, нити имају икакве везе са Србијом, нити то њих занима.
Аца је био ожењен БРАЗИЛСКОМ принцезом, тако да његова деца имају САМО шестину српске крви.
Ко зна каква ли је све крв бразилске династије?
И Бразилац да ми буде краљ?
Време је одавно за нову династију, па ако неко успе да ослободи Србију, нека понесе круну.

[Правда]

Наравно да се његова крв разредила. Познато је да краљеви склапају бракове између своје деце и припадника неке друге, стране, краљевске династије. То ти и није неки аргумент. Дакле, ни Стефан Душан није био 100% Србин, ако ћеш по крви гледати.

[Савременик]

Ми говоримо о модерном времену, остави сада цара Душана. Ради се о човеку који је скоро полудебилан и који за својих 70 година не може да научи српски језик. Нема менталних способности за то. Док га неки Кинез са бувљака солидно научи за годину, две.
И сад тај стране крви, страног духа и полудебилан тражи ни мање ни више српску круну.
Много је.
Плус узети у обзир да потиче из династије која је била гробар Србије.

[Правда]

Слажем се да не заслужује престо али Карађорђевићи нису били гробари Србије. Родоначелник, Црни Ђорђе, подигао је Први српски устанак, први масовни покушај за слободу. Под Петром Карађорђевићем смо потукли Аустро-угаре. Е сад једино што се Александар зезно па је направио Југославију, али није он могао да зна да ће нас Хрвати издати. Тако да династија Карађорђевића заслужује место у нашој историји.

[Ројалист]

Да ли смо спремни да Србију поставимо на место које она заслужује или ћемо дозвољавати да преко нас иду сви, да нас газе и понижавају у рођеној земљи. Где је тај стуб који ће нас представљати у свету? Немамо га тренутно! Наша земља нема довољно јак ослонац, да бисмо могли да напредујемо. А око напретка, више се и не прича на озбиљан начин. Сумирају се порази, неистинита обећања која су изневерила мишљење младих, унела им горчину и језу од досадашњих политика које су вођене особама које нису уложиле у ствари које су од приоритета и истинског значаја. Доста је било хвалоспева земљама које су нас изневериле, доста је лажних пријатељстава са земљама које су нам зло нанеле, али свакако треба радити на побољшању међусобних односа.

Многобројним рекламама величају се личности које то не заслужују. У данашње време, медији су постали политички робови којима се бахато манипулише како би се прикрио мрак над Србијом. Међутим јавност је ускраћена да чује праву истину, без икаквих улепшавања или свесног уношења страха међу грађане.

Нама нису потребне особе које мишљење српског народа не преносе како то српски народ жели и осећа, чинећи то због личног интереса, већ људи са разумевањем српске историје, традиције и морала, поштовањем струка и грађењем поштених односа мећу људима и земљама. Да ли се зна како се живи у Србији, колико се фабрика отворило, а колико је младих отишло? После завршене средње школе се размишља о напуштању земље, а после факултета се и не размишља, јер је то неминовно, овде посла нема! Због чега се ништа не предузима по том питању? Да ли требамо дозволити да најбољи кадрови буду ван своје земље?

Шта се младим особама нуди у данашње време? Нови савремени стилови, рекламни материјали за постизање успеха преко ноћи и стицање богатсва за кратак временски период, комерцијалне емисије. На разарање заједнице утицаја имају: болести зависности, алкохолизам, хомосексуализам, абортуси. Шта се предузима по тим питањима, да ли требамо да склопимо очи или да јавно говоримо о томе? Плашимо ли се осуде околине, мишљења људи? Не! Српски народ мора да се бори за своју будућност, да породица и црква као највеће светиње буду на највишем трону, да се чува традиција,вера,обичаји и религија који су пресудни за очување етничког идентитета сваке заједнице!

Обнављањем Уставне парламентарне монархије, промовисањем демократије, идеје толеранције, културе, историјског наслеђа, људских права, унапређењем образовања, Србија би ушла у ред модерних европских земаља. Већина ових ствари данас недостаје, почев од основне културе и образовања коју прво, нису имали и немају, велики број ткз. политичара. Срби су вредан народ од давнина, они су научени да раде, у њима тече јуначка крв која се лила вековима борећи се за своју отаџбину. Нису чекали да им стигну плате на основу празних прича, радили су и свој рад знојем плаћали. Потребан је Краљ, који ће бити у служби народа, који ће народу дати наду, који ће својом репутацијом, пословним везама и пријатељствима учинити да Србија буде просперитетна и јака земља. Долазе времена правих промена у којима ће бити стручне особе на власти, које ће знати да воде земљу у којој ће се грађани осећати слободно.

Успостављањем Уставне парламентарне монархије Србија би добила своју акредитацију у свету, свој стуб и ослонац, а вратила грађанима своју традицију.

Да ли сте чули за алтруизам? У свету борбе за егзистенцијом све је мање особа које би помогле када је потребно, а да за то не траже награду, ордење и признање.

Само неки од пројеката фондације Њ.К.В. Принцезе Катарине: Пројекат помоћи центру за заштиту одојчади, деце и омладине „Звечанска“, пројекат помоћи дому за децу без родитељског старања и родитеља, „Мирослав Мика Алас“, Сомбор, Сос дечија линија 2006, Универзитетска дечија клиника – Тиршова и прво одељење за урођене срчане мане, национална кампања „Србија против рака“,

Својим хуманим гестовима, љубазношћу, са топлином срца поклања љубав и пажњу деци којој је то потребно. Ове године је већ тринаести пут за редом организован пријем за 1000 малишана из домова за децу без родитељског старања, ромску децу и децу са инвалидитетом. Пружајући подршку младима, улива им поверење и подстиче на нове победе. Истиче значај традиције и породице. Породица као основна ћелија друштва, основа људске заједнице, без које нема друштвеног постојања, неопходна за духовни напредак у којој можемо да проверимо квалитете људских вредности. У Србији, и даље постоји, треба је одржати, ојачати.

Успостављањем Уставне парламентарне монархије Србија би постала модерна држава, која гледа у будућност, али не заборавља своју прошлост, своју традицију и претке, која породицу ставља изнад свега и истиче праве вредности друштва. Краљевина Шведска, Данска, Норвешка, Холандија, зашто не и Србија? Нећемо се вратити тиме у 19.век, доћи ћемо на место које заслужујемо. Оваквим обликом владавине обезбедили бисмо стабилност,национални индентитет,историјски континуитет. Краљ би ујединио све грађане, и бранио Устав! Црква каже:“Бог је на небу, а на земљи краљ“. Уставном парламентарном монархијом бисмо добили међународни углед, демократију коју смо изгубили, напредак и излазак из ропства политичког маркетинга, имали бисмо здравије и поштеније односе са другим земљама, бржи економски развој и бољи животни стандард грађана. Подстицањем друшвене свести и истицањем моралних непроцењивих вредности, уздигли бисмо наше друштво, изашли би из дубоке економске и моралне кризе и вратили се на пут напретка. Срби су не само небески народ, већ и краљевски народ!

Долази ново време, у којем ће се ценити Знање!

Долази време нове Србије, долази време Краљевине Србије!

Живела Краљевина Србија!

Аутор текста – госпођица Јована Радишић, чланица Удружења Краљевина Србија

[Ројалист]

НАЈАВА ДОГАЂАЈА – ТРИБИНА О КЊИЗИ „НАРОДНА МОНАРХИЈА“, ПАНЧЕВО

Градски одбор Панчево Удружења Краљевина Србија вас позива на трибину о књизи “Народна монархија“ аутора Ивана Солоњевича, која се одржава у Градској библиотеци у Панчеву, у уторак 21. априла 2015. године са почетком у 19.30 сати.



О књизи говоре:

­Господин Драгомир Ацовић, члан Крунског већа

Ђакон Ненад Јовановић, Центар за истраживање православног монархизма

http://kraljevinasrbija.com/najava-dogad...o/?lang=sr

[Правда]

Ван-теме: Немој да причаш да си Панчевац Ројалиста.

[Ројалист]

Ван-теме: Немој да причаш да си Панчевац Ројалиста.

У оквиру теме: има Панчеваца који посећују овај форум, а и Београђанима није далеко

[Ројалист]

ЕВРОПА И РЕПУБЛИКАНСТВО

Не рачунајући античку републику оличену пре свега у атинској робовласничкој демократији и Римској републици, као и много каснију Млетачку републику дух модерног републиканства је почео да се шири кроз Стари континент првом Енглеском (Кромвеловом револуцијом), а касније и Француском револуцијом, а свој зенит достиже у 20-ом веку Фебруарском и Октобарском револуцијом у Русији, а касније и наметањем комунистичких режима на Балкану. Зашто је Монархија добра за Србију и колико је Србију уништила република писано је много,а циљ овог реферата је да покаже шта је републиканство донело другим европским земљама- од највећих сила до балканских држава. Неправедно би било рећи да су монархистички системи били безгрешни кроз историју-напротив! Али каква је и шта је Европи донела република?

Почнимо од Енглеске одакле је покренут овај историјски процес. У Енглеском грађанском рату између монархиста и републиканаца у 17-ом веку, који је трајао пуних девет година, победила је републиканска струја на челу са Оливером Кромвелом и то најпре због економске премоћи градова који су били центри републиканаца, а не због већинске народне воље. Онда је Британију задесила катастрофа! Кромвел је успоставио крваву диктатуру са титулом лорд-протектор Енглеске, Шкотске и Ирске. Краљ Чарлс Први Стјуарт је убијен, убијано је свештенство и убијан је свако (често са члановима породице) за кога би се посумњало да је монархиста. На пример у Ирској су републиканци побили око 30% становништва, а све земље у власништву католика су конфисковане и предате Кромвеловим ветеранима! Због крваве владавине република је постала омражена чак и према неким њеним бившим заступницима. Кромвел је умро 1658-е , а само две године након тога је укинута република и обновљена Монархија и тиме вероватно заувек стављена тачка на републиканство у Британији.

Што се тиче Француске револуције она се у многим еминентним круговима сматра заправо првом „бољшевичком“ револуцијом. Првим делом револуције је укинута апсолутистичка монархија и успостављена је уставна парламентарна монархија. Први део револуције је у многоме разумљив, јер је један део племства (не сви, чак и не већина) релативно угњетавао ниже друштвене класе, рат који је Француска водила у Америци је изазвао огромне државне трошкове, завладала је немаштина и појавила се глад, а на све то су ишли и велики трошкови које је правила Краљица Марија Антоанета. Али, као што је горе наведено, први део револуције су извели и монархисти мењајући монархију из апсолутистичког у уставно-парламентарни систем, а одмах након тога су положили заклетву на верност Краљу Лују XVI. Међутим, проблем настаје касније акцијом републиканаца. Не улазећи у друге историјске детаље навешћу само оно најважније шта је република донела француском народу. Завладао је страховити републикански терор који је однео више невиних живота у Француској него било која власт пре. Убијени су Краљ и Краљица на гиљотини, а десетогодишњи Престолонаследник је мучен и изгладњиван до смрти. Последње речи Краља Луја XVI су биле: „Мој народе умирем невин! Невин сам за све за шта су ме оптужили. Надам се да ће моја крв бити темељ добре среће Француза.“ Није било довољно само убити Краља и Краљицу, већ их и максимално оцрнити и представити као саможиве издајнике земље и непријатеље народа (јако позната пракса и у последњих 100-ину година кроз Источну и Југо-источну Европу), па је тако пуштена у етар лаж да је Краљица Марија Антоанета једном приликом поручила гладнима да „ако немају хлеба једу колаче“. Убрзо је букнуо народни монархистички устанак у Вандеји, који је дуго трајао (3 године) и у почетку имао много успеха, али је на крају ипак угушен. Републиканске снаге су (уз додатне наредбе) убијале све живо на шта су наилазиле,пљачкале и силовале. Док је народна,устаничка и монархистичка војска чувала и хранила републиканске заробљенике (додуше не у свим случајевима) републиканци нису штедели ни децу. Вандеја је после победе републиканских снага опустела,а преживели народ је морао да се крије по брдима. Какав је био карактер једних, а какав карактер других најбоље се може видети из две наредбе, двојице главних војсковођа- једног са монархистичке, а другог са републиканске стране. Жан Батист Карије је издавао наредбе о масакрирању народа у Вандеји, а посебно деце коју је Карије мрзео јер их је сматрао будућим устаницима. Тако је само у децембру 1793. погубљено 6.000 заробљених. Повезали би групе заробљених и потопили их на дно Лоаре. Међу њима је било и 400 деце. Процене су да је у Вандеји убијено између 40 хиљада и чак 250 хиљада људи! Са друге стране стоји наредба маркиза Шарла де Боншампа коју је дао на самрти. Након што су се његови борци, видећи да рањени маркиз умире, заклели да ће побити 5000 заробљених републиканских војника како би га осветили он је последњим речима наредио да им се поштеде животи и да не буду малтретирани. Француској су се наметнули Жан Пол Мара (манијакални убица, кога је убила једна девојка) и Максимилијан Робеспјер који је побио толико људи да је било немогуће пребројати,а међу њима су били и његови најближи сарадници и најбољи пријатељи.На крају је и сам завршио на гиљотини.Монархија је у Француској још неколико пута била обнављана и рушена, а коначно је укинута 4. септембра 1870. падом Наполеона Трећег Бонапарте, синовца Наполеона Првог. Међутим и данас у Француској постоји велики проценат монархиста.

Што се тиче Царске Русије њу је погодила највећа катастрофа доласком републике. Фебруарском револуцијом срушен је Цар Николај Други и Монархија, што је довело до хаоса у држави и на фронту, до расула у војсци и узалудне смрти огромног броја руских војника, као и до заточења царске породице. Касније је Немачка обезбедила Лењину блиндирани воз којим је спроведен у Русију да изведе бољшевичку револуцију, како би Русија изашла из Првог светског рата, а наравно био је плаћен немачким златним рајхс-маркама. Успех његове акције завио је Русију у црно. Миром у Брест- Литовску Лењин је дао огромне територије Русије Немачкој. Почео је грађански рат између монархиста као и мањег броја других анти-бољшевика и бољшевичких црвених снага. Убијен је ужи круг царске породице Романов- Цар, Царица, њихове ћерке и Престолонаследник Алексеј Николајевич који је имао 14 година и патио од хемофилије, а побијене су и њихове слуге који су били са њима. Убијани су и други припадници царске династије које су комунисти успели да ухвате, а остали су побегли у иностранство пред црвеним терором. Масакрирано је православно свештенство и монаштво, рушени храмови, уништавана села и градови и вршени су масовни злочини. Победом црвених у Руском грађанском рату дошле су још веће патње за Русију. Под Лењином су умрли милиони, а под Стаљином је до Другог светског рата убијено око 20 милиона људи!!! Толико је укупно цивилних и војних жртава имао СССР у Другом светском рату!!! Ипак после свега данас у Русији постоји велики проценат монархиста.

Што се тиче Балкана свима нам је јасно шта се догодило у Југославији, али треба знати и шта се рушењем Монархије и успостављањем републике догодило и суседним земљама- Румунији, Бугарској и Грчкој. У Румунији је дошло, између осталог , до једног парадокса. Краљ Михај је 1944-е увео Румунију у рат на страни Савезника и то у време док је нацистичка Немачка била врло јака. Због овога је Краљ Михај одликован од СССР-а. 30. децембра 1947. комунисти су присилили румунског Краља да потпише абдикацију, након чега је напустио земљу, а потом му је одузето држављанство. Румунија је под комунистима који су јој донели републику изузетно пропатила. Процењује се да је за време Чаушескуа убијено око 60 хиљада Румуна. Чаушеску је убијен у народном устанку 1989-е, а комунизам је привидно срушен јер су власт узели „бивши“ комунисти. Дана 30. децембра 1990. године (на годишњицу присилне абдикације), Краљ Михај и неколико чланова краљевске породице посетили су Румунију с једнодневном визом. Међутим на путу до гробова својих предака у катедрали Куртеа де Аргеш, пресрела их је полиција и отпратила натраг на аеродром да чим пре напусте земљу.Године 1992, Михају је допуштено да посети Румунију на дан Васкрса. Пошто га је дочекало више од милион људи, влада Јона Илијескуа забранила му је долазак у Румунију наредних пет година. Учествовао је у паради победе у Москви 2010. године, као последњи живи врховни заповедник неке европске државе током Другог светског рата.У анкети спроведеној у јануару 2012. године, Краљ Михај је завршио на првом месту као јавна особа којој румунски грађани највише верују, на далеко вишој лествици од било којег тадашњег политичара. Октобра 2012. године, током прославе 91. Рођендана Краља Михаја, трг у Букурешту је прозван по њему. У (такође) Румунији постоји велики проценат монархиста.

У Бугарској је након успостављања републике успостављен комунистички режим који је највишен остао упамћен по диктатури Тодора Живкова, током кога је Бугарска живела у крајњој беди.

Грчка је је до 1973. била Краљевина и била је последња балканска Монархија. Иако је и у модерној прошлости имала краће републиканске фазе, Монархија је обнављана. Међутим 1967. је изведен војни пуч и успостављена је војна хунта позната као Режим пуковника. Краљ Константин Други (кум Престолонаследника Александра Другог Карађорђевића) је покушао да сруши хунту и ослободи Грчку њене власти, али му то није успело па је морао да емигрира из земље. Монархија је срушена и није обновљена ни после пада Режима пуковника. Док је Грчка била Монархија била је изузетно поштована у свету и бележила је успехе на многим пољима, док се као република налази у незавидној ситуацији. Данас у Грчкој постоји велики проценат монархиста (према неким истраживањима око 30 %) који је у порасту.

Важно је поменути и пример још једне европске земље која је у ближој прошлости вратила свог Краља- то је Краљевина Шпанија. Земља која је прошла тежак период од успостављања републике, грађанског рата, победе Франка до доласка Краља Хуана Карлоса на Престо. У периоду од повратка Краља Шпанија је постала слободнија и богатија, а Краљ је постао јак кохезиони фактор (што и јесте једна од примарних функција монарха), што се пренело и на данашњу ситуацију када постоје јаки сецесионистички покрети у Краљевини Шпанији и када се на то дода и светска економска криза.

Што се тиче Србије, као што сам споменуо, већ је раније много писано о њеној ситуацији. Између њених разлога „зашто“ би требала да поново буде Монархија, ово су још неки разлози да Србија поново уђе у елитни клуб најпоштованијих и најуспешнијих земаља Европе и света.

Аутор – Милош Маринковић, потпредседник Извршног одбора Удружења Краљевина Србија за Јужну Србију
http://kraljevinasrbija.com/evropa-i-rep...o/?lang=sr

[Ројалист]

НАЈАВА ДОГАЂАЈА – ТРИБИНА О КЊИЗИ „НАРОДНА МОНАРХИЈА“, НОВИ САД

Градски одбор Нови Сад Удружења Краљевина Србија вас позива на трибину о књизи „Народна монархија“ аутора Ивана Солењевича која ће се одржати 20. маја 2015. у клубу галерији „Зрно словесности“ с почетком у 19 часова.



http://kraljevinasrbija.com/wp-content/u...lakat1.jpg

[Ројалист]

СМОМЕНИК КРАЉУ ПЕТРУ ПРВОМ И КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ КАРАЂОРЂЕВИЋУ КОЈЕ СУ БУГАРИ СРУШИЛИ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА У СКОПЉУ НА ДУШАНОВОМ МОСТУ.

[Шумадинац]

.

20. фебруара 2013. године у амфитеатру Правног факултета Универзитета у Новом Саду одржана је трибина „Уставна парламентарна монархија у 21. веку у Србији". Трибину је организовало Удружење Краљевина Србија, а отворио је Њ.К.В. Престолонаследник Александар II Карађорђевић.

Поред председника Напредног клуба др Чедомира Антића, чији је говор на снимку, скупу су се обратили и Мирослав Илић потпредседник Скупштине Новог Сада, др Мирослав Свирчевић са Балканолошког института САНУ и председник Краљевине Србије господин Бојан Старчевић.

---

Патријарх Иринеј преноси став СПЦ о Монархији: Бог на небу, Краљ на земљи!

[Ројалист]

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ПОДРЖАВА
УСТАВНУ ПАРЛАМЕНТАРНУ МОНАРХИЈУ!



Београд, 29. новембар 2003 – Његова Светост Патријарх српски Господин Палве упутио је у име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве писмо Њ.К.В. Престолонаследнику Александру II којим подржава успостављање уставне парламентарне монархије, које преносимо у целости:




Ваше Краљевско Височанство,


Поводом Вашег цењеног писма од 21. новембра 2003, част Нам је одговорити Вам следеће:


Сва историја Српског народа у знаку је наших владара и владарских кућа. У новијој двестогодишњој историји посебну улогу је одиграла Династија Карађорђевића. Без Вожда Карађорђа је незамисливо ослобођење Српског народа од турског ропства, као што су личности Краља Петра I и Краља Александра Ослободиоца уграђене у биће државе и Српског народа у првој половини XX века. Отуда и народна изрека “Без краља ништа не ваља”, као што се и показало у послератном периоду друге половине XX века, када је под видом демократије, под председником, завладала тиранија незапамћена у историји Српског народа. За разлику од тога, у исто време, европске државе које су сачувале парламентарну монархију представљају пример напредних и организованих држава и носилаца истинске демократије.


Са тих разлога, Ваше Височанство, свима је јасно да Црква, која је по природи против насиља сваке врсте, стоји на становишту да је одлука о укидању монархије, као и многе друге одлуке (одузимање имовине и др.), из 1945. године, последица тираније и као такве треба да буду поништене од стране званичних установа сваког истински демократског система, у име Божје љубави и правде и сваког правог народног добра и слободе. Разуме се да то не спада у надлешност Цркве. Њено је да се моли и да подржи да они који су за то задужени донесу такву одлуку, како би се тиме створиле нормалне претпоставке за оздрављење нашег друштва и државе као и услови за владавину права и за коначну победу правде.


У то име примите, Ваше Височанство, изразе Нашег особитог поштовања.


С благословом Божјим,

АЕМ и Патријарх српски + ПАВЛЕ

http://www.czipm.org/ck-podrz.html

---

---