На данашњи дан 1934. године у Марсељу, Француска, убијен је од усташке руке Витешки краљ Александар I Карађорђевић, врховни командант славне Српске војске—победнице Балканских и Првог светског рата, осветилац Косова, ослободилац Старе Србије, ујединитељ Срба и свих српских земаља, Карађорђев праунук, потомак великог Његоша и Светог Петра Цетињског, шеф Мале Антанте и Балканског савеза, обновитељ и ујединитељ Српске православне цркве, домаћин највећем броју руских царских избеглица у Европи и најмоћнији српски владар после цара Душана.
Краљ Александар је друга жртва наци-фашизма у Европи, након аустријског канцелара (иначе великог антисемите и екстремисте) Енгелберта Долфуса, који је убијен само четири месеца раније исте године.
Српски народ практично од тог кобног 9. октобра 1934. године, па све до данас није чуо за неку добру вест на националном плану, нити се до данас појавио српски политичар који би бар приближно могао да оствари утицај у свету какав је имао наш убијени краљ.
Иако је, услед утицаја комунизма и усташтва, краљ Александар најоклеветанија личност наше модерне историје, он је заправо био најцењенији европски владар и војсковођа света свога времена, након Великог рата.
Својим генијалним планом оснивања Мале Антанте и Балканског савеза са Грчком и Турском, као набавкама и производњом тада најновијег наоружања, краљ Александар се увелико спремао за одбрану државе од немачке инвазије за коју је знао да долази као највећи изазов српском народу.
Уз то припремао је и народ кроз делатност организација као што су били: Соко, Четници, Скаути, Народна одбрана (посебно са задатком науружавања и обуке српског народа у мешовитим срединама).
Пред пут у Марсељ, се по сведочанству Светозара Прибићевића, спремао за разлаз са Хрватима и стварање српске државе на границама 7 од 9 већински српских бановина (уз додатке) које је створио у својој Краљевини.
Тог октобра 1934. године ишао је у Француску како би учврстио своју визију Мале Антанте као главну брану будућој немачкој експанзији.
Нашег краља, заједно са француским шефом дипломатије Жан Лујем Бартуом, убиле су у Марсељу хрватске усташе, који су платили резигнираног бугарског терористу и плаћеног убицу терористичке организације ВМРО Величка Димитрова Керина из Пазарџика у Бугарској да то учини.
На самом месту убиства, грађани Марсеља су буквално као крмка линчовали голог бугарског терористу, који је тако одмах добио смртну казну пре било каквог суда.
Оно што данас знамо је и да су у атентат биле умешане и фашистичка Италија, нацистичка Немачка, као и Мађарска али на жалост и на срамоту Француске Републике, никада до краја није спроведена истрага овог убиства, а архивска грађа у Француској везана за ово убиство још увек је запечаћена и недосупна јавности.
Ми и дан данас чекамо пуну истину о овом убиству и да се отворе француски архиви како би сазнали више информација о овом судбоносном догађају за српски народ. Моћни српски монарх на челу једне велике европске земље, којом је управљала српска буржоазија, сметала је многима.
Зашто Француска дан данас држи запечаћене архиве о овом убиству? Зашто наша држава не тражи њихово отварање?
Јасно је да се овде ради о једној широкој завери против српског народа.
Убиство краља Александра је био највећи шок за српски народ пре Другог светског рата, а Срби су свог краља испратили са незапамћеном помпом и изливима искрене туге.
Само чињеница да је српски народ на коленима, клечећи, био поређан од Београда, па чак до Тополе и тако испратио ковчег са телом свога краља и врховног команданта из Светског рата довољно говори о емоцијама какве су тада владале међу Србима.
Нажалост, данас унуци и праунуци тих људи који су клечали пред посмртном одром свога краља и врховног команданта, сматрају да је он једини кривац за све недаће које их погађају, па га оптужују и пресуђују му и горе од оних који су га убили или оних који су покушали да избришу успомену на њега.
Оптужују га да је он сам створио Југославију што није тачно, јер најпре ниједан српски политичар (осим Јаше Томића и Живојина Перића), генерал, професор, владика итд. није био против стварања Југославије, нити је било када током Версајског процеса Србима нуђена било која опција стварања Србије у границама српског етничког простора. Југославија је створена једногласно изгласаном у Скупштини Нишком и Крфском декларацијом, као и напорима великих сила (Британије, Француске и Америке) током версајских мировних преговора.
Задојени удбашком пропагандом и полуистинама, лажима Драгослава Бокана и сличних удбашких занесењака, Срби су данас од краља Александра створили најоклеветанију историјску личност (уз наравно Дражу Михаиловића и Николу Калабића), а све што им је хрватски комунистички диктатор и каплар из вражје дивизије Јосип Броз Тито замесио, пребацују на краља Александра.
Данас су Срби уједињени у мржњи према краљу Александру са хрватским усташама, Титовим комунистима, црногорским усташама, муслиманским милитантима и бугарашким фашистима у Северној Македонији. Сви они, са модерним ранковићевским српским "родољубима" мрзе подједнако краља Александра.
Ипак, иако жестоко оклеветан, краљ Александар наставља да живи у срцима оних часних Срба који су свесни његове историјске величине и невероватног поштовања које је уживао код својих ратних другова Солунаца са којима је у првим борбеним редовима делио корицу хлеба.
Послушајмо како се Свети владика Николај охридски и жички сећао нашег краља:
https://youtu.be/krh1UIrJaeA.
Нека је покој души и вјечнаја памјат нашем витешком краљу Александру I Карађорђевићу, ујединитељу српског народа!
https://www.facebook.com/photo/?fbid=946...0093310204
Извор: Фејсбук страница "Историја Срба"
![[Слика: IMG-c7a97bb328d6ca3ab3de6db4205a7dc6-V.jpg]](https://i.postimg.cc/0yL1r0V6/IMG-c7a97bb328d6ca3ab3de6db4205a7dc6-V.jpg)