[пек.]

Да нису комунисти Буњевце и Шокце прогласили за Хрвате не би могли да Барању убаце у Хрватску.

[Бенито]

Вараш се, прво су Барању припојили Хрватској и то тако што се Ђиласу учинило да би тако на географској карти Хрватска добила "природну целину". Тек после тога су схватили да тамо нема Хрвата.
Онда је уследио национални инжењеринг.
Ето колико су српски комунисти били писмени. Нису ни познавали Југославију, а камоли нешто друго.

[Константин Миловановић]

Људи, да ли је укинут онај асимилаторски акт за Буњевце и Шокце из 1945?
Мислио сам да је укинут...
https://www.srbijadanas.com/vesti/info/m...2020-01-20

Мислим да ту уредбу не треба укидати јер би се тиме њој, а и многим другим партизанским уредбама, дао легалитет.Донета је 14. маја 1945. у Новом Саду када је Краљевина Југославија(признавала Буњевце и Шокце) још увек постојала.

[Бенито]

Ништа није укидано.
Буњевци су самоиницијативно формирали Савет своје заједнице, што им закон о мањинама омогућава. Тиме су себе дефинисали као посебну националну заједницу. Мислим да је тачна дефиниција "народ српског порекла и римокатоличке вероисповести".
На ово је жестоко реаговао конзул Хрватске у Суботици, који је уложио званични протест и ово прогласио асимилацијом Хрвата у Србији. На ово је реаговао Вучић, тада као председник Владе,и стопирао дефинисање Буњеваца на начин како су они сами то тражили.
Они су се жалили Уставном суду и то је сада у процедури. Овај случај је само још један од доказа колико се савремена политичка елита у Србији грчевито држи титоистичког наратива и колико она нема благе везе са системом демократских установа и правила, на које се тако бучно позивају.

[ХраброСрце]

Вараш се, прво су Барању припојили Хрватској и то тако што се Ђиласу учинило да би тако на географској карти Хрватска добила "природну целину". Тек после тога су схватили да тамо нема Хрвата.
Онда је уследио национални инжењеринг.
Ето колико су српски комунисти били писмени. Нису ни познавали Југославију, а камоли нешто друго.

Границе правили "приучени бољшевички картографи", како рече давно један "лидер у региону" који је сад мало измијенио реторику.

[Константин Миловановић]

Ништа није укидано.
Буњевци су самоиницијативно формирали Савет своје заједнице, што им закон о мањинама омогућава. Тиме су себе дефинисали као посебну националну заједницу. Мислим да је тачна дефиниција "народ српског порекла и римокатоличке вероисповести".
На ово је жестоко реаговао конзул Хрватске у Суботици, који је уложио званични протест и ово прогласио асимилацијом Хрвата у Србији. На ово је реаговао Вучић, тада као председник Владе,и стопирао дефинисање Буњеваца на начин како су они сами то тражили.
Они су се жалили Уставном суду и то је сада у процедури. Овај случај је само још један од доказа колико се савремена политичка елита у Србији грчевито држи титоистичког наратива и колико она нема благе везе са системом демократских установа и правила, на које се тако бучно позивају.

Са вашом последњом реченицом се у потпуности слажем.Нисам нашао када је Вучић стопирао права Буњеваца, знам да буњевачки представници само хвале Вучића.

[Николај]

Овај случај је само још један од доказа колико се савремена политичка елита у Србији грчевито држи титоистичког наратива и колико она нема благе везе са системом демократских установа и правила, на које се тако бучно позивају.

Ја бих пре рекао да цвикају од хрватске блокаде светлог нам пута у ЕУ, па неће да им се замерају, нема то везе са титоизмом, бар код владајуће гарнитуре.

[Николај]

Људи, да ли је укинут онај асимилаторски акт за Буњевце и Шокце из 1945?
Мислио сам да је укинут...
https://www.srbijadanas.com/vesti/info/m...2020-01-20

Мислим да ту уредбу не треба укидати јер би се тиме њој, а и многим другим партизанским уредбама, дао легалитет.Донета је 14. маја 1945. у Новом Саду када је Краљевина Југославија(признавала Буњевце и Шокце) још увек постојала.

Треба да се поништи, а не укине.

[Николај]

"Мјесто мајора Тодоровића на његовом подручју данас главну ријеч води пуковник Станишић. Њега је како изгледа окупатор са Дражом Михаиловићем, а овај је у споразму са владом у Лондону, поставио главним командантом војске на подручју Црне Горе, Санџака, Херцеговине и Боке. Станишић је био поставио злогласног бандита Радојицу Никчевића за главног команданта четника у Херцеговини и Црној Гори, али Никчевића устријели партизанска пушка па свега војводова 8 дана (а сад га ево гдје базди у једној пасјој јами, ни миш му се не може спустити до њега да га пита како му је)..."

Питање за форумаше - који познати партизански командант-психопата је писао ове редове? Не би требало да буде тешко одговорити.

[мунгос]

Ја бих пре рекао да цвикају од хрватске блокаде светлог нам пута у ЕУ, па неће да им се замерају, нема то везе са титоизмом, бар код владајуће гарнитуре.

Да ли баш? Не баш.
То је стара београдска политика, безумља југословенштине. И прије ЕУ то је постојало. Постојало је још од 1918. године. Постојало је и у вријеме Другог свј. рата, кад је Божа Макровић звани Коњ, један од архитеката Југославије, у Чикагу на вечери код Владике Дионисија рекао: "Па шта ако су Хрвати побили 350 000 Срба. Мала је то цена за Југославију!".
Није страшно што је он то рекао, страшно је то да га нико није придавио те вечери посље вечере.

Толико добро су прикривени хрватски злочини над Србима 1914-1915, да данас јевда нека слика и понеко свједочење може се пронаћи о томе. А зла су била ништа мања него 1941.

[Митић]

На данашњи дан, 14. фебруара 1945. године, Владо Шегрт стрељао је 19 младих Невесињки

https://istokrs.com/drustvo/na-danasnji-...evesinjki/

[ХраброСрце]

На данашњи дан, 14. фебруара 1945. године, Владо Шегрт стрељао је 19 младих Невесињки

https://istokrs.com/drustvo/na-danasnji-...evesinjki/

Моја прабаба, умало је била 20та, тј. требала је да буде убијена тај дан, али им није вјеровала и сачувала живу главу.

Списак за ликвидацију сачињавали је нека "угледна другарица", која је током рата бивала по креветима Њемаца и Италијана. Невиност тих девојака, апсурдно је и коментарисати, чак су и невесињски партизани због овог хтјели да се обрачунају са Шегртом. Али остало је на томе.

Међу убијеним била је и Загорка Колак - вјереница капетана Милорада Поповића.

[Митић]

Ето, једна тужна прича нашег народа или боље речено, један делић те приче о страдању. Хвала Богу што је прабаба преживела

[ХраброСрце]

Једна од најмрачнијих личности тог периода, синоним за смрт, био је управо Владо Шегрт.
Овај земљорадник из Аранђелова код Требиња, у свирепости није много заостајао, а можда је и превазилазио, свог "духовног оца" Саву Ковачевића - Мизару. У КПЈ од ране младости, завидан према српском домаћину и противник државног поретка, са размишљањима данашњих аутошовиниста, једва је дочекао пораз војске и Априлском рату и анархију која је услиједила након њега.
Одмах се повезао са локалним комунистима ради организовања деструктивних активности. Наравно, није им падало на памет да бране Србе од усташа, маја и јуна 41.; већ се као и сви остали комунисти прикључује устанку након напада Њемачке на СССР.
Али опет, инфилтрирано са циљем освајања превласти и успостављања партизанске власти.
Познат по свирепости и окрутности - Шегрт није презао ни од кога, убијао је сваког ко му се не свиди, ко није за њих, али и оне који су били у партизанима, имали углед и нису мислили као он и Сава (били би послати да "наградно погину", са леђа).
Нећу описивати злочине, заиста би ми требало доста да пишем - а остаће забиљежено да је побио Србе који су преживјели усташке јаме и да се захвалио мајору Бошку Тодоровићу, кад је послао чету да га убије и тиме му се реванширао што му је мјесец дана раније спасио живот, када га је пустио од четника попа Радојице Перишића.
На Гачане и Невесињце остао је киван, јер су, када је народ прозрео њихове крваве намјере и јуна 42' натјерао их да се у расулу избављају из Херцеговине. Отуда мржња према Невесињу и прилика да се као "ослободилац" лијепо реваншира старим познаницима.
Наравно, за "народни рад" услиједила су заслуге, као прекаљени члан партије, Владо је муњевито напредовао преко крвавих јама и лешева, стекао чин партизанског генерал-мајора и послије рата засјео у министарску фотељу. Био градоначелник Требиња и алфа и омега у Херцеговини.
Пред крај живота, скренуо је с памети, да ли за казну од Бога, или Бог и таквим људима да шансу да их наведе на покајање - заиста не знам. Али какав је био, говори чињеница да ни породица нема баш лијепо мишљење о њему и то да су у требињском парку непознати починиоци склонили његову бисту исти дан кад је стављена (његову и Драгице Правице, остале су, пак, остале).

О његовој свирепости свједочи много извора и много књига о ДСР у Херцеговини, међу осталима и књига пуковника, а бившег партизана, др. Сава Скока - "Крваво коло херцеговачко".

Наравно, на викепедији нећете моћи да прочитате ништа од наведеног, јер тамо о њему стоји све у суперлативу, као уосталом, и већини другова и другарица Владовог калибра.