ДЕСЕТ ТИПОВА „АНТИВАКСЕРА“
Након пар шаљивих постова о антиваксерима добио сам неколико коментара и порука у инбокс којима ми се сугерише да није свако ко је против вакцине затуцан и необразован. Нисам то ни мислио, али су ме те реакције подстакле да покушам да саставим типологију „антиваксера“. Ставио сам их под наводнице, јер међу њима има и оних који уопште нису против вакцинисања. И многи од њих нису за подсмех, већ их треба саслушати, разумети и понудити им аргументе да и они разумеју нас. Овај текст неће бити шаљивог карактера. Покушаћу да разумем сваку од ових група, али ћу у завршетку сваког типа написати и зашто се не слажем.
1. „КОРОНА НЕ ПОСТОЈИ“
Они нису нужно антиваксери. Добар део је примио све вакцине у детињству и вакцинише своју децу против заушки, богиња и дечје парализе. Али корона не постоји. Бесмислено је примити вакцину против болести коју су измислили моћници. У зависности од тога кога окривљују за заверу, деле се на две подгрупе:
1а) КОРОНА ЈЕ ИЗМИШЉЕНА КАКО БИ СЕ ИМАО ИЗГОВОР ДА СЕ КРОЗ ВАКЦИНУ ЉУДИМА УБАЦЕ ЧИПОВИ ЗА КОНТРОЛУ, ИЛИ ДА СЕ УБАЦИ ОТРОВ И ПОБИЈУ СУВИШНИ
Не постоји консензус ко стоји иза тога. За неке је то Бил Гејтс. За друге је америчка влада. За треће је група скривених моћника која вуче све конце и све владе света су само њихове марионете. За четврте су то секте које пију крв и којима требају робови и жртве. За пете су ванземаљци који су у договору са моћницима, да их оставе на власти, а да им ови за узврат дају милионе људских бића да ови са њима раде свашта. Овде спадају и они који верују да корона постоји, али да није вирус, већ неки отров који је пуштен да нас прореди и који нам бацају из авиона, емитују са 5Г мрежа и који хоће да убаце кроз вакцину онима који су имали среће да до сада избегну тровање.
Са овом групом нема полемике, јер они верују да су милиони људи укључени у заверу, да су наводни оболели од короне плаћени да глуме, да су укључени лекари, политичари, а да је свако ко верује у то, а није део завере, обична овца. Оно што ми није јасно је како они у том случају нису у озбиљној паници. Јер ако верују да постоји толико опсежна завера моћника, ко год они били, зар заиста мисле да ће ови одустати од свог плана ако Пера из Србије неће да прими вакцину, јер је прозрео заверу? Један од њих ми је био инспирација за причу са људима-гуштерима коју сам скоро објавио. Он је примио вакцину, јер верује да у њој није чип, него хемикалија за обележавање послушних и подобних. Он верује да су они који су прозрели заверу а не желе да приме вакцину будале, јер моћници не желе да побију послушне – они желе да елиминишу управо оне који неће да раде шта им се заповеда. Он је мудар и, иако је провалио заверу, претвара се да није како не би привукао пажњу на себе.
1б) КОРОНУ СУ ИЗМИСЛИЛЕ ФАРМАЦЕУТСКЕ КОМПАНИЈЕ КАКО БИ ЗГРНУЛЕ ОГРОМНЕ ПАРЕ
На први поглед ово размишљање делује рационално – сви знамо да корпорације не презају ни од чега да би оствариле профит. Али ако су сви моћници део завере, како то да неки од њих пристају да губе новац? А многи га губе. Људи не путују, троше мање горива, нафтна индустрија губи новац. Затварају се радна места, људи немају за порез, државе су на губитку. Милијарде које се зарађују од туризма су изгубљене. Спортска такмичења се одвијају без публике. Ови теоретичари завере ваљда сматрају да је фармацеутска индустрија моћнија и од држава и од свих осталих индустрија заједно и да су сви остали приморани да прихвате огромне губитке и да ћуте о томе. Осим тога, фармацеутска мафија је, изгледа, платила сто педесет милиона људи да одглуми корону, платила је 90% лекара на свету да одглуме кризу, платила је породице милиона преминулих да лажу како су умрли од короне. Али, зачудо, колико год ова мафија била бескрупулозна, не убијају научнике који изађу у медије и говоре против њиховог плана. Јер убити шачицу научника који ти кваре план је неморално и баш би се осећали лоше ако би то урадили.
2. ПРАВИ АНТИВАКСЕРИ
Они због којих термин заиста има значење које му придајемо. То су људи који сматрају да нико никада не би требало да прими никакву вакцину. Деле се на две групе.
2а) РЕЛИГИОЗНИ АНТИВАКСЕРИ
Они верују да се све дешава по божјој вољи, Корона постоји и њоме ће се заразити они које је бог одредио и то им је казна за неке грехе. Ништа не треба чинити против короне, нити то има сврхе, јер бог о свему води рачуна.
Ни са њима нема полемике. Ако неко верује у постојање више силе, ништа што долази из људских уста нема значаја. Једино се поставља питање – ако је све део плана и све је предодређено, зашто улажу било какав напор у било шта? Зашто погледају лево и десно кад прелазе улицу? Не може да те удари ауто ако бог то није предвидео. А ако јесте, узалуд се осврћеш. И зашто одлазе зубару кад их боли зуб, ако је медицина људска творевина? Зашто, на крају крајева, настоје да остану у животу? Ако је овај свет само привремен и небитан, зашто се очајнички држе њега и одлажу блаженства раја?
2б) ПРИРОДНИ АНТИВАКСЕРИ
Природа има лек за све, а индустријски препарати су отрови. Природна исхрана, траве, мелеми и чајеви су све што човеку треба да се заштити од свих болести. Вакцине су хемија, а хемија није добра. Читају књиге о снази позитивних мисли и васиони која се упне да оствари оно што стварно желиш. У екстремним случајевима беже у шуме и избегавају жице далековода, јер оне зраче. Избегавали би и интернет, али онда не би имали где да проповедају.
Сарказам на страну – сви знамо да свет у којем живимо није више природан и чист као што је био у прошлим временима. Ко зна шта једемо и удишемо. Али, опет, просечни животни век нам је дужи него код наших предака, јер не умиремо масовно од неухрањености у детињству. Не добијамо заразу од воде из реке, јер је неколико стотина метара узводно леш јелена који се удавио и распао у реци. Не једу нас дивље животиње. Не можемо ми да прихватамо све користи које нам је донела цивилизација, а да се бунимо због тога што немамо апсолутну контролу над свим што утиче на нас. Не можемо да уживамо у удобности свог стана, док претражујемо интернет, а да се жалимо што фабрике које производе делове за тај компјутер угрожавају животна станишта и што деца у Африци копају ретке метале да не умру од глади. Ако неко жели да живи потпуно природно, треба да оде у нетакнуту дивљину сибирских шума и да тамо изроди десеторо деце, па да му остану двоје, јер петоро неће преживети прву годину, још двоје ће умрети од инфицираних повреда, а једно ће појести вукови.
3. „НЕЋЕ МЕНЕ“
Ово су људи који верују у изузетност свог организма. Да, корона постоји, вакцина је потребна, али другим људима. Они сами су толико отпорни да њих не може да закачи, јер они пију ракију, једу лук и сланину и излазе у мајици на брателе на минус десет.
Ако се разболе, брзо изгубе самопоуздање.
Део њих, додуше, заиста има отпорност, јер јасно је да нисмо сви исти и да има отпорнијих и мање отпорних. Многи који су прележали корону прошли су са благим симптомима и то храни њихово уверење о сопственој изузетности. Ако и приме вакцину, бусају се како није било никакве реакције и како је њихово тело сувише снажно да би реаговало. Оно што им је тешко објаснити је да су епидемије колективни проблем. Да су тај вирус, који је њих тако незнатно погодио, могли да пренесу људима који ће од њега умрети. Да епидемија не може да се реши док постоје људска тела у која вирус може да се сакрије и да чека. Они нису антиваксери – њих само није брига за опасност, докле год верују да она угрожава само друге.
Ове спадају и они који се залажу за „шведски модел“, јер стотинак хиљада мртвих није ништа страшно, ако међу нисмо ми и наше породице. А нас неће.
4. ОМЛАДИНА КОЈОЈ СЕ ЈЕБЕ.
Буквално. Подигла се бука због омладине која игра око споменика и прави журке у студењаку. Њихово понашање је неодговорно, непотребно, себично... али и крајње схватљиво. Ни многи од њих нису задрти антиваксери. Они су само закључили да је шанса да њих корона теже погоди минимална. Или их није брига ни за шта што спада у проблеме одраслих.
Мени је са четрдесет пет било лако да зауставим живот на годину дана и издржаћу још који месец. Живот је потпуно исти са четрдесет четири и са четрдесет шест. Али кад имаш осамнаест или двадесет једну, годину дана заустављања живота је катастрофа. Са осамнаест немаш каријеру на којој можеш да радиш док си затворен. Немаш децу коју гледаш како расту док сте затворени. Са осамнаест имаш друштвени живот. Ако њега мораш да се одрекнеш – немаш ништа. Примарни циљ готово сваког младог људског бића је да нађе партнера за секс. И младо људско биће иде тамо где су његови вршњаци. Ако је то масовни протест против изборне крађе 1996. – биће тамо. Још се сећам транспарента који је неки момак носио: „Издржите још мало, само што нисам нашао девојку.“ И за време бомбардовања су биле најжешће журке. Тако се и сада омладина осећа – пролази им младост, а они не раде оно што сматрају да се у младости мора. И сматрају да ће им животи бити промашени уколико не достигну зацртану количину журки и секса. Није одговорно, али је схватљиво. Не могу да се закунем да ја са осамнаест година не бих био неодговоран. Ту је све на њиховим родитељима. (О родитељима спремам посебан текст, невезано за епидемију.)
5. „ЗА ИНАТ“ АНТИВАКСЕРИ
Није јасно шта они мисле о вакцинама. Већина је вероватно против, али има и оних који су се раније уредно вакцинисали, али сада неће. Они мрзе власт. И мрзе западни естаблишмент. Радити све супротно од онога што ови од њих очекују је ствар патриотизма. То су исти они што су у Америци упали у Капитол и што су парадирали са оружјем, захтевајући да им се омогући да несметано иду код фризера. Код нас, срећом, није дозвољено шетати наоружан. Њихов бунт нема везе са вакцинама, они су бесни што су им ускраћене свакодневне ситне радости, што не могу у кафану, на утакмице, што их терају да носе маске... Када би Запад неким чудом изашао са ставом да су вакцине само за њихове грађане и да их нама неће дати, истог тренутка би сматрали својом дужношћу да их некако зајебу и вакцинишу се. За време бомбардовања су играли на мостовима и показивали мрском непријатељу да га се не плаше. Сада би да раде исто – да покажу и властима, и Западу, и вирусу да се не плаше и да им нико неће забрањивати кладионицу, фризера и продужени еспресо. Размишљају да приме руску вакцину, јер то није са Запада. Али би то, с друге стране, било покоравање нашим омраженим властима, а они се неће покорити.
Можемо да их разумемо. Они нису задовољни својим животима. Раде напорне и лоше плаћене послове или немају никакав посао. Ситна задовољства су једино што их радује. И сада неки тамо у скупим оделима траже од њих да се одрекну ситних задовољстава на неодређено време, а као награду им обећавају да ће некада моћи да се врате својим пређашним животима. Које мрзе. Тешко је бити у њиховој кожи и тешко је имати посла с њима. Понекад ми се чак чини да осећају извесну радост због целе ситуације. Јесте корона њих погодила, чини им се, али је још јаче зајебала оне који су живели боље.
6. „ВАКЦИНЕ СУ ИНАЧЕ У РЕДУ, АЛИ НЕ И ОВА“
Рационални људи. Не сумњају у институцију вакцине, али сумњају у институције државе и искреност оних који су вакцине направили. Сви имамо исте сумње у погледу многих ствари, јер нам је јасно да се данас сви воде профитом, а не бригом о добробити корисника. И ту немам шта много чињенично да им кажем, јер свако од нас вакцинисаних је делио њихове сумње у неком тренутку. Али могу да изнесем неколико размишљања која ми делују логично и то су ствари о којима бих највише волео да полемишем са неострашћеним неистомишљеницима.
Ове вакцине нису прављене само за Србију. Да је нека локална епидемија, као што је била она ’72. и да нам свет на брзину смућка вакцину, ни мени не би било свеједно, јер знам да је наша моћ да нешто предузмемо у случају лошег производа минимална. Али ово је светска пандемија. Фармацеути желе новац – то је тачно – али од те жеље јачи је страх. Страх од тужбе. Они су свесни да не могу да направе било шта, продају, узму новац и побегну, без обзира на дејство. Морају да направе добро, не због бриге за људе, већ због бриге за профит и репутацију фирме.
Даље. Кажу људи да је пребрзо направљена. И то људи који никада нису учествовали у прављењу вакцине и не знају колико је потребно да се направи. Осим тога, сада нису шездесете. Наука се надовезује на постојеће, не полази од нуле. Можда су некада биле потребне године, али сва сазнања до којих се тада дошло су доступна и ти кораци не морају да се понављају. А и никада у производњу вакцине није уложено оволико новца, јер никада капиталисти нису били оволико мотивисани да се што пре заустави пандемија која им уништава профит. Наравно, увек постоји могућност пропуста. Ово са АстраЗенеком није смело да се деси и плод је журбе. И они ће за то бити кажњени огромним губицима, јер довољно је тридесет седам случајева на неколико милиона, па да гомила људи изгуби поверење. Нарочито када имају могућност да бирају и друге вакцине. А ми имамо могућност да бирамо. Руси своју праве већ девет година, базирану на САРС-у и МЕРС-у, и сада су само убацили део који се тиче короне. Лабораторије раде деценијама, ти људи нису сели марта прошле године да праве вакцину од нуле.
Чак и да је опрезност у старту била разумљива, више нисмо на почетку вакцинације. Првих неколико хиљада вакцинисаних су били храбри. Али сада су већ вакцинисани милиони људи и, ако је страх да вакцина није добра једино што вас спречава да је примите, до сада би тај страх требало да буде развејан, јер ви лично око себе видите хиљаде вакцинисаних који су живи и здрави. Тачно је да постоји минимална шанса да неко има негативну реакцију. Али тога је било код сваког лека. Све што радимо је ризично. Људи ходају тротоаром, па их колима убије пијана будала. Скоро неки идиот пуцао ваздушном пушком по људима са терасе. Свашта може да се деси. Хоћемо ли због тог минималног ризика престати да излазимо из стана? Да не помињем што међу тима који се боје да им од вакцине нешто не буде има и пушача, иако је на паклици цигарета произвођач јасно назначио да пушење убија.
На крају крајева, ако не верујемо у безбедност ове вакцине, зашто бисмо веровали ичему? Зар профит није укључен и у производњу свих лекова, и козметике, и хране... Зар смемо да користимо телефоне који, можда, убијају нервне ћелије? Зар се може живети сумњајући у све?
Ако је страх једино што вас спречава, време је да га превазиђете. Вама се понајвише обраћам, јер ваши разлози су рационални и вама вреди износити чињенице изнова и изнова. А и желим да верујем да вас има много. Желим да верујем да се највећи број људи у Србији не вакцинише из рационалног опреза, а не из глупости. Опрезним људима вреди износити аргументе и саслушати њихове.
7. „НЕМОЈ САМО МЕНИ НЕШТО ДА БУДЕ“
Јајаре. То су они што би радије допустили да стотине хиљада људи умре, него да ризикују један промил да они буду нечим оштећени. То су они што би се прогурали кроз жене и децу до чамца за спасавање. Они чак и нису против вакцине, само би да је прими довољан број других људи, да се епидемија заустави, а да се они некако провуку без ризиковања сопственог дупета. То су они што подјебавају и здравствене раднике и „брњичаре“ и свакога, али кад заврше у болници, без стида траже везу.
Рече ми друг којем сам дао текст на процену да постоји још једна група. Ја такве не познајем, али не сумњам да их има и они би спадали у ову групу. Наиме, каже ми да има оних који верују да је свима који су се до сада вакцинисали плаћено за то. Они чекају да им неко понуди тај новац, да не испадну будале и вакцинишу се бесплатно.
Њима не вреди ништа говорити, јер иако сви познајемо такве људе, нико од нас не спада у ту групу. Нико неће чак ни себи признати да спада у ову групу и нико неће осетити да су речи упућене њему, па их не вреди ни трошити.
8. „СЛУЂЕНИ“
Ово је највећа група. То су људи које се очјанички осврћу око себе не би ли им неко рекао шта треба да раде. Слушају све и свакога, свакоме верују и никоме не верују. Свесни су да на свету постоји много тога компликованог што не разумеју, а свесни су и да постоји много оних који су спремни да искористе оне који не знају довољно. Зато су опрезни и уплашени. Често мењају мишљење. Чуће на телевизији научника који раложно објашњава зашто се треба вакцинисати. Спремиће се и кренуће да приме вакцину. Успут ће срести познаника који ће им испричати како је пашеногова шурњаја остала два месеца одузета у леву руку кад је примила вакцину против заушки. Окренуће се и вратиће се кући. Наставиће да ослушкују. Јер, резонују, ако се данас не вакцинишем, могу сутра. Али ако се данас вакцинишем, не могу сутра да будем невакцинисан.
Њима нема шта посебно да се каже, јер они залазе у све групе на моменте. Покажите им све тачке и нека сами пронађу у којој су тренутно. Увек постоји шанса да у неком тренутку превагне став за вакцину довољно дуго да оду и приме је.
9. „НИШТА СЕ НЕ РАДИ КАКО ТРЕБА“
Они нису против вакцинације. Они су згађени што се не ради у складу са њиховим стандардима. Зашто се затварају кафане, а не и супермаркети? Зашто смем да пијем кафу на клупи у парку, а не смем за столом кафића који је одмах поред те клупе? Која је сврха да носим маску, ако деда из комшилука носи једну исту месецима? Зашто се људи не вакцинишу напољу, него морају да улазе у просторије где се ствара гужва? Хиљаду зашто!
То су људи који нису задовољни ничим испод савршеног. Гледају са стране оне који раде и критикују што не раде довољно добро. Ако се не ради најбоље, не треба ни радити, мисле они. Ако се не доносе мере које њима делују логично, онда не треба да се доносе никакве мере. Шта год да урадиш, они ће гледати да нађу неки пропуст, јер када износе критику осећају се вредно што имају критичку свест. Да, ти си урадио, али они знају како је могло да се уради боље.
Најгоре је што су они најчешће у праву. Сва њихова питања су логична и на месту. И ја себе ухватим како ми опадне елан кад нека ситница поквари савршен след догађаја. Али то је мој лични живот. Ја могу да одустанем од нечега што је само моје, јер ми је ситница покварила савршенство. Немам права да одустајем када је општа добробит у питању. Зато морамо да радимо шта можемо и да боље тражимо тек када је постигнуто довољно добро.
С њима исто нема полемике, јер су у праву. Њих не треба да убедимо да промене мишљење, него да схвате да бити превише паметан није увек најмудрије (то сам научио на тежи начин, јер много пута сам био у њиховој позицији) и да пусте да они који раде најпре ураде шта се може. Ово је заједничка борба, а не седам милиона личних борби, где свакоме мораш да испуниш његове специфичне предуслове да би учествовао.
10. НЕЗАИНТЕРЕСОВАНИ „АНТИВАКСЕРИ“
Познајем само неколико људи из ове групе, али верујем да их има много, само не долазим у додир са њима. Јер они и иначе ретко долазе у додир са људима. Има тих људи које заједница не занима. Они сматрају да немају никакве везе са другим људима, не излазе на изборе, не учествују у анкетама, када председник савета станара куца на врата да пита хоће ли да учествују у некој заједничкој акцији, само неповерљиво одшкрину врата и промрмљају да нису заинтересовани. Када наиђу на неког коме је потребна помоћ, направе се да нису видели и пожуре даље. Они верују да немају никакве обавезе према другим људима и да се њих не дотиче ништа што није директно везано за њих саме. Што је прилично себичан став. Јер, иако они не очекују ништа од других људи, итекако се буне ако им нестане воде или струје. Они сматрају да се недодирљивост њиховог скровишта има сматрати загарантованом и као да нису свесни да је то што им је омогућено да живе у удобности свог стана плод напора неких људи који одржавају систем функционалним. Они не припадају ниједној од претходних група, јер би то захтевало да се сврстају са неким другим људима. Они се, међутим, не сврставају ни са ким. То је за друге људе. Они нису ни за вакцину ни против ње. Њих то не занима и не желе да учествују. Док се не разболе.
Њима не вреди писати по интернету нити се обраћати преко телевизије, јер све што чују и прочитају тиче се само других људи. Ништа се не односи на њих. Ако такве познајете (а тешко их је познавати), приђите им лично. Реците им да би нам учинили услугу, јер нам треба одређени проценат вакцинисаних да би све то функционисало.
ЗАКЉУЧАК
Чујем да се стално људи враћају на право самосталног одлучивања о вакцини. Проблем је што вакцинација нема дејство ако се не вакцинише довољан проценат људи. Друштво је као тврђава под опсадом. Ако имамо десет капија на тврђави, мора свих десет да остане затворено да непријатељ не уђе. Ништа не вреди да ја затворим своју капију, ако неко на другом крају зидина мисли да непријатељ не постоји и отвори своју. Код вакцинације је лакше, јер не морају сви да се вакцинишу. Негде сам прочитао да је довољно 60%, негде 75%, негде 80%. Нигде није тражено 100%. Зато се слажем да не треба уводити обавезну вакцинацију. Свако има права да одлучи за себе. Али мислим да треба забранити антиваксерима да утичу на неодлучне. Заправо, не разумем мотиве антиваксера. Не постоји проценат који им је потребан. Онај који не прими вакцину не може да каже „Да, ја нисам примио вакцину, али да би то имало смисла, потребно је да бар 60% људи не прими вакцину.“ Зашто антиваксери имају потребу да намећу свој став другима, ако је јасно да их нико неће присилно вакцинисати? За нас је јасно зашто смо наметљиви – потребан нам је одређени проценат.
Зато, драги наши прави антиваксери, престаните да утичете на неодлучне, слуђене, збуњене и уплашене. Нико вас неће на силу вакцинисати. Останите невакцинисани, јер верујем да вас нема више од 20% и за друштво је прихватљиво да вас има у том проценту. Ако се заиста залажете за самоопредељење а оно вам је загарантовано, шта још хоћете? Ви, заправо, радите против себе, јер, ако се вакцинише довољан број људи, престаће се са пропагандом и ви ћете моћи да одахнете. А ако не сакупимо потребан проценат, наставићемо докле год буде требало.
Хвала свима који су дошли до краја. Покажите овај текст онима за које мислите да би могли да преломе и вакцинишу се. Ако би свако од нас вакцинисаних убедио само још једну особу да се вакцинише, били бисмо на прагу колективног имунитета пре краја маја.
Др. Иван Драјзл
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М