Оцена Теме:
  • 3 Гласов(а) - 4.67 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

ОВЕРЛОРД VS БАЛКАН! АНГЛО-АМЕРИЧКА СПОРЕЊА

Мисли на издање Стејт Депармента из 1961. То је и даље документација у званичној употреби, и на ту документацију се и даље ослањају амерички војни историчари С.Департмента. Очигледно не постоји допуњено издање после овога,евентуално репринт.
Можете видети овде:
http://digicoll.library.wisc.edu/cgi-bin...FRUS.FRUS1
Каиро-Техеран насловна
http://digicoll.library.wisc.edu/cgi-bin...an&isize=M
Квебек, насловна
http://digicoll.library.wisc.edu/cgi-bin...43&isize=M

Занимљиво је да су званична документа за ову конф, објављена тек 1970, најкасније од свих, иако је конференција одржана на средином 43.

П.С.
Скинуо сам и ово што је на "знацима", што ви користите. Видим да пише да су документа декласификована 1973. Међутим, остаје отворено питање шта је од тих докумената укључено у овај фајл. Требало би упоредити С.Департментово издање из 1961 и ово, и онда све то упоредити са оним што знамо из других извора (мемоари и записи учесника на конференцијама, и друга грађа у вези са тиме).Други проблем је следећи:
на првој страни фајлова који су на "знацима" (квебек, секстант) пише:
Joint History publications are available in federal depository libraries and can be accessed under History Publications in tbe Joint Electronic Library on the World Wide Web at http://www.dtic.milldoctrine.

Ја ове записнике нисам успео да пронађем тамо..
Одговори

Не видох одговоре на питања:

- Колико је хитлероваца било у северној африци, по формацији и попуну формације?
- Колико је возила СССР купио од запада?

Ето рецимо да се такве ствари утврде, па онда ШББКББ теорије о англо америчким спорењима...

Јер СТВАРНОСТ је показала сасвим нешто ДРУГО, од онога што се после 60 година тврди овде.

- САД и британија није имала ни снаге, ни муда да изађе на црту немачкој
- СССР је САМ победио немачку (друго је ДО 10%)

А када је рецимо умро Љуба Земунац, одједном су га сви у београду прозивали, корили, били, саветовали и дриблали...

Смарање бре
Одговори

(22-11-2013, 02:54 AM)Chicot Пише:  Мисли на издање Стејт Депармента из 1961. То је и даље документација у званичној употреби, и на ту документацију се и даље ослањају амерички војни историчари С.Департмента. Очигледно не постоји допуњено издање после овога,евентуално репринт.
Можете видети овде:
http://digicoll.library.wisc.edu/cgi-bin...FRUS.FRUS1
Каиро-Техеран насловна
http://digicoll.library.wisc.edu/cgi-bin...an&isize=M
Квебек, насловна
http://digicoll.library.wisc.edu/cgi-bin...43&isize=M

Занимљиво је да су званична документа за ову конф, објављена тек 1970, најкасније од свих, иако је конференција одржана на средином 43.

П.С.
Скинуо сам и ово што је на "знацима", што ви користите. Видим да пише да су документа декласификована 1973. Међутим, остаје отворено питање шта је од тих докумената укључено у овај фајл. Требало би упоредити С.Департментово издање из 1961 и ово, и онда све то упоредити са оним што знамо из других извора (мемоари и записи учесника на конференцијама, и друга грађа у вези са тиме).Други проблем је следећи:
на првој страни фајлова који су на "знацима" (квебек, секстант) пише:
Joint History publications are available in federal depository libraries and can be accessed under History Publications in tbe Joint Electronic Library on the World Wide Web at http://www.dtic.milldoctrine.

Ја ове записнике нисам успео да пронађем тамо..
Браћа Кнежевић су проверавала то, њихова књига је објављена негде 1982. године. Дакле, нема комплетних записника. А то се види и по ономе што смо причали, тј. видели смо да фале управо те кључне ствари.
Одговори

Нажалост немам њихову књигу, али лично нисам наишао на аутора који се позива на те записнике из '73, а у службеној употреби је још увек издање из '61. Можда је декласификовано, али питање је избора докумената.
Одговори

Добар чланак:
http://savremenaistorija.com/?p=1508#comment-2022

П.С. Јако занимљива је дискусија са "Милошем" у "коментарима" испод текста.
Одговори

(04-01-2014, 04:27 PM)Chicot Пише:  Добар чланак:
http://savremenaistorija.com/?p=1508#comment-2022

П.С. Јако занимљива је дискусија са "Милошем" у "коментарима" испод текста.
Ватхра?
Одговори

(04-01-2014, 04:42 PM)Николај Пише:  
(04-01-2014, 04:27 PM)Chicot Пише:  Добар чланак:
http://savremenaistorija.com/?p=1508#comment-2022

П.С. Јако занимљива је дискусија са "Милошем" у "коментарима" испод текста.
Ватхра?
Баја
Како си погодио? Smile
Па, њега "изувају из ципела" где год се појави Blush
Одговори

Знам напамет аргументе свих саговорника, прва порука ми је била довољна да "провалим"...
Одговори

+ 1
Одговори

А оно што каже Ватра тамо да сам ја измислио тезу о слања партизана на север Италије - нисам. Smile
То је измислио трећи пуковник - поред Подовца и Стевановића - Живан Кнежевић.
А наиме, кад се гледа размештај снага, у контексту операција, некако је логично било да Броз део од својих 250.000 елитних бораца Smile пошаље 200 км западно, на север Италије, да омете немачко снабдевање на југу Апенина, уместо 200 км источно, на четнике.
Наравно, ни један од поменута три пуковника није писао о овоме озбиљно, већ само теоретски. Јер кад нису могли да савладају четнике, партизани свакако не би савладали ни Немце.
Одговори

(04-01-2014, 06:33 PM)Милослав Самарџић Пише:  А оно што каже Ватра тамо да сам ја измислио тезу о слања партизана на север Италије - нисам. Smile
То је измислио трећи пуковник - поред Подовца и Стевановића - Живан Кнежевић.
А наиме, кад се гледа размештај снага, у контексту операција, некако је логично било да Броз део од својих 250.000 елитних бораца Smile пошаље 200 км западно, на север Италије, да омете немачко снабдевање на југу Апенина, уместо 200 км источно, на четнике.
Наравно, ни један од поменута три пуковника није писао о овоме озбиљно, већ само теоретски. Јер кад нису могли да савладају четнике, партизани свакако не би савладали ни Немце.

Наравно да није било логично да иду на запад. Тамо је било ем неупоредиво више Немаца, ем су формације биле веће борбене вредности, ем су били савршено укопани за одбрану. Одували би их кувари из треће смене..
Одговори

Ма да, то је само фора да се покаже колико су били без вредности. Тј. да су заиста имали тих 250.000 прекаљених бораца, онда би они лако савладали те куваре...
Одговори

(04-01-2014, 10:35 PM)Милослав Самарџић Пише:  Ма да, то је само фора да се покаже колико су били без вредности. Тј. да су заиста имали тих 250.000 прекаљених бораца, онда би они лако савладали те куваре...

Што се тиче борбене "вредности" титоваца, најлепше су их САРАЊИВАЛИ комунисти иза гвоздене завесе.

И данас памтим како им је бљувала пена на уста, а кад Руси кажу:
"Ничево - гомила дурака, а попут оних у пољској, француској..."

Не ми смо се сами!

Аха... Кидање
Одговори

Занимљиво...

Цитат:Био је разматран план да се искрца неколико дивизија преко Јадрана, и снабдевају герилске снаге, како би се везало што више немачких снага на Балкану. Сличан план је био и у случају увлачења Турске у рат. Кад су заузимањем јужне Италије дошли у ситуацију да могу да реализују те планове, савезници су схватили да исти ефекат могу да постигну снабдевањем НОВЈ која се ефикасно борила против Немаца (погледати нпр. Книнску операцију где је уништена 297пд, или Мостарску операцију итд).

Савезници су 1943. године "схватили" да Немце могу везати на Балкану снабдевањем партизана, а то су "схватили" на основу операције у Книну децембра 1944. године и у Мостару фебруара 1945.?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним