28-03-2019, 10:28 PM
Преузето са странице Историја Срба:
Једна од најважнијих страна споразума о приступу наше земље Хитлеровом Тројном пакту из 25. марта 1941. је његова тајна и јавна природа.
Пошто су данашњи Срби, на срамоту својих предака, у великој мери прихватили нацистичку и комунистичку пропаганду о том споразуму—сматрајући како је он добар, како нам је гарантовао неутралност, како нас часни господин Хитлер не би напао и како нам не би поделио земљу и створио НДХ итд.—важно је расветлити најважније делове тог споразума, у циљу разумевања пуча од 27. марта и најмасовнијих демонстрација које су икада забележене код нас.
Оно што је најважније да се зна, јесте да у том споразуму о приступању Тројном пакту, постоји читав низ одредби и изјава званичника које су смишљене тако да српски народ што безболније прогута ту одвратну жабу о савезништву са Хитлером. Иако наши преци који су изашли на протесте 27. марта нису насели на то, њихова деца, унуци и праунуци, након деценија испирања мозга по комунистичким школама и медијским машинеријама, јесу.
Шта је суштина у томе? Наиме све се ту врти о две ноте, које су део јавног споразума и које кажу:
- да ће Немачка и Италија “увек поштовати суверенитет и територијални интегритет Југославије“, и
- да владе Сила осовине “за време рата неће упућивати Југославији захтев да дозволи прелаз или превоз трупа преко југословенске државне територије“.
Кажу данашњи Срби да часни господин Хитлер од нас није тражио ништа, а да смо ми незахвални и луди устали да се побунимо против једне такве моралне громаде.
Као и обично испод такве ситуације на површини, крије се сама суштина. Она се у овом случају састојала од две тајне ноте:
- “С обзиром на војну ситуацију, Немачка и Италија дају Југословенској влади уверење да у њих не постоји намера да траже војну помоћ“ и
- “Приликом новог разграничења на Балкану, водиће се рачуна о интересу Југославије за територијалну везу са Јегејским морем, проширењем њеног суверенитета над градом и луком Солуном“.
Замислите лудило у ком би Срби, након Првог светског рата, Солунског фронта, Крфа итд, по том споразуму ишли у рат против Грчке на страни Хитлера, чиме би чак окупирали Солун за рачун Хитлера. Па ко нормалан од Срба би могао да прихвати тако нешто?
Обратите пажњу на најважнију реченицу прве ноте “С ОБЗИРОМ НА [тренутну] ВОЈНУ СИТУАЦИЈУ...” Ко нама гарантује да се војна ситуација не би променила и да Хитлер не би тражио нашу војску за његове војне акције? Како је могуће да би данашњи Срби веровали једном психопати Хитлеру на реч да “с обзиром на ситуацију” он не би слао милион Срба да изгину за њега као топовско месо на Стаљинграду?
Опште је познато да је Хитлер прекршио буквално скоро све међународне споразуме које је потписао, попут најпознатијих:
- Минхенског споразума о решавању Судетске кризе у Чехословачкој од 29. септембра 1938.
- Споразума Рибентроп-Молотов тј. Пакта о ненападању између Немачке и Совјетског Савеза од 23. августа 1939.
- Спразума о уласку Румуније у Тројни пакт од 23. новембра 1940. итд.
Сам Тројни пакт коме је приступила наша земља такође садржи помињање “новог поретка у Европи“ што је подразумевало и “ново разграничење“ у Европи. Хитлер је био задужен за стварање нових граница међу државама у Европи. У оквиру система Тројног пакта, постојала је и међудржавна арбитража која би решавала спорове приликом утврђивања нових граница али она је подразумевала да све државе чланице пакта поштују одлуку Немачке.
Оно што се догодило Румунији након приступа Тројном пакту, сигурно би се догодило и нама и то у много горој варијанти. Румунија је ушла у Тројни пакт 23. новембра 1940. године. Одмах након тога, Мађарска је ушла у Трансилванију, а Бугарска узима читаву Добруџу. Немци су одлучили да се обе ове територије од потписника Тројног пакта Румуније узму и припоје Мађарској, односно Бугарској. Када се председник румунске владе Антонеску жалио Хитлеру, добио је следећи одговор: “Румунија може да се жали како се с њом поступа, али ја јој не бих желео судбину која је намењена Југославији“.
А следеће Хитлерове речи је записао мађарски министар иностраних послова: “Фирер је приметио да Немачка нема намеру дати тој земљи (Југославији) никакву гаранцију за њене границе… Његови пријатељи из (Првог) светског рата њему су, у сваком случају, ближи него његови бивши непријатељи.“
Не само на основу ових изјава, већ и на основу самог карактера психопате Хитлера и његовог поштовања споразума које је потписивао, данас можемо да закључимо, да је опстао пакт потписан 25. марта 1941. и да није дошло до пуча 27. марта:
- наша војска би напала Грчку и окупирала Солун за рачун Хитлера, и ако то не би довело до свеопштег српског народног устанка,
- Немачка би даље припојила Словенију,
- Мађарска би добила Бачку, Барању и север Баната
- Бугарска би узела Јужну Србију (јужно од Ниша, део Метохије и целу БЈР Македонију)—само не знамо како су Немци замислили српску окупацију Солуна док у исто време све од Ниша на југ су наменили Бугарској?
- Италија би узела Далмацију, Боку и делове Црне Горе,
- “Велика Албанија” би добила Косово, Топлицу и Метохију.
- Немци би сигурно створили и “Независну Државу Хрватску“, пошто су већ увелико били у тајним преговорима око тога са др Влатком Мачеком. Славко Кватерник је већ био немачка опција за поглавника, док су Италијани и Ватикан били за Павелића. Стварање Јасеновца и геноцида је била неминовност.
Са или без пакта, ономе што остане од Србије је била намењена окупација и постављање марионетског режима попут владе Милана Недића. Срби би се повукли у планине и отпочели герилски рат, комунисти би чинили исто и све би изгледало скоро потпуно исто као да није било 27. марта. Само би нас савезници много жешће бомбардовали као што су то чинили у свим Хитлеровим земљама савезницама.
Поред споразума о уласку у Тројни пакт, наша земља је 25. марта 1941. потписала и:
– споразум о укључењу југословенске економије у немачки привредни систем,
– споразум о обавези Југославије да сузбија антинемачку пропаганду,
– споразум о пропуштању транспората са ратним материјалом и рањеницима преко југословенске територије.
Према томе, потписивањем Тројног пакта, 25. марта 1941, Краљевина Југославија је изгубила неутралност и ушла у рат на Хитлеровој страни. Тренутак формалног уласка Југославије у рат био би само неколико дана након 25. марта када би наша војска напала Грчку и пошла у окупацију Солуна.
И на крају, да смо ушли у Тројни пакт, били би топовско месо и најомраженији члан тог пакта, на чију штету би се све чинило. Уз репутацију какву имамо у свету данас, само ратовање на страни Хитлера нас не би опрало никада. Плус би навукли још и Русе и Американце да се према нама опходе са свим гневом који је намењен за поражене Хитлерове савезнике.
На слици: Предсдник владе Краљевине Југославије Драгиша Цветковић и немачки Министар спољних послова Јоаким фон Рибентроп потписују протокол 25. марта 1941. којим Краљевина Југославије приступа Хитлеровом Тројном пакту.
Једна од најважнијих страна споразума о приступу наше земље Хитлеровом Тројном пакту из 25. марта 1941. је његова тајна и јавна природа.
Пошто су данашњи Срби, на срамоту својих предака, у великој мери прихватили нацистичку и комунистичку пропаганду о том споразуму—сматрајући како је он добар, како нам је гарантовао неутралност, како нас часни господин Хитлер не би напао и како нам не би поделио земљу и створио НДХ итд.—важно је расветлити најважније делове тог споразума, у циљу разумевања пуча од 27. марта и најмасовнијих демонстрација које су икада забележене код нас.
Оно што је најважније да се зна, јесте да у том споразуму о приступању Тројном пакту, постоји читав низ одредби и изјава званичника које су смишљене тако да српски народ што безболније прогута ту одвратну жабу о савезништву са Хитлером. Иако наши преци који су изашли на протесте 27. марта нису насели на то, њихова деца, унуци и праунуци, након деценија испирања мозга по комунистичким школама и медијским машинеријама, јесу.
Шта је суштина у томе? Наиме све се ту врти о две ноте, које су део јавног споразума и које кажу:
- да ће Немачка и Италија “увек поштовати суверенитет и територијални интегритет Југославије“, и
- да владе Сила осовине “за време рата неће упућивати Југославији захтев да дозволи прелаз или превоз трупа преко југословенске државне територије“.
Кажу данашњи Срби да часни господин Хитлер од нас није тражио ништа, а да смо ми незахвални и луди устали да се побунимо против једне такве моралне громаде.
Као и обично испод такве ситуације на површини, крије се сама суштина. Она се у овом случају састојала од две тајне ноте:
- “С обзиром на војну ситуацију, Немачка и Италија дају Југословенској влади уверење да у њих не постоји намера да траже војну помоћ“ и
- “Приликом новог разграничења на Балкану, водиће се рачуна о интересу Југославије за територијалну везу са Јегејским морем, проширењем њеног суверенитета над градом и луком Солуном“.
Замислите лудило у ком би Срби, након Првог светског рата, Солунског фронта, Крфа итд, по том споразуму ишли у рат против Грчке на страни Хитлера, чиме би чак окупирали Солун за рачун Хитлера. Па ко нормалан од Срба би могао да прихвати тако нешто?
Обратите пажњу на најважнију реченицу прве ноте “С ОБЗИРОМ НА [тренутну] ВОЈНУ СИТУАЦИЈУ...” Ко нама гарантује да се војна ситуација не би променила и да Хитлер не би тражио нашу војску за његове војне акције? Како је могуће да би данашњи Срби веровали једном психопати Хитлеру на реч да “с обзиром на ситуацију” он не би слао милион Срба да изгину за њега као топовско месо на Стаљинграду?
Опште је познато да је Хитлер прекршио буквално скоро све међународне споразуме које је потписао, попут најпознатијих:
- Минхенског споразума о решавању Судетске кризе у Чехословачкој од 29. септембра 1938.
- Споразума Рибентроп-Молотов тј. Пакта о ненападању између Немачке и Совјетског Савеза од 23. августа 1939.
- Спразума о уласку Румуније у Тројни пакт од 23. новембра 1940. итд.
Сам Тројни пакт коме је приступила наша земља такође садржи помињање “новог поретка у Европи“ што је подразумевало и “ново разграничење“ у Европи. Хитлер је био задужен за стварање нових граница међу државама у Европи. У оквиру система Тројног пакта, постојала је и међудржавна арбитража која би решавала спорове приликом утврђивања нових граница али она је подразумевала да све државе чланице пакта поштују одлуку Немачке.
Оно што се догодило Румунији након приступа Тројном пакту, сигурно би се догодило и нама и то у много горој варијанти. Румунија је ушла у Тројни пакт 23. новембра 1940. године. Одмах након тога, Мађарска је ушла у Трансилванију, а Бугарска узима читаву Добруџу. Немци су одлучили да се обе ове територије од потписника Тројног пакта Румуније узму и припоје Мађарској, односно Бугарској. Када се председник румунске владе Антонеску жалио Хитлеру, добио је следећи одговор: “Румунија може да се жали како се с њом поступа, али ја јој не бих желео судбину која је намењена Југославији“.
А следеће Хитлерове речи је записао мађарски министар иностраних послова: “Фирер је приметио да Немачка нема намеру дати тој земљи (Југославији) никакву гаранцију за њене границе… Његови пријатељи из (Првог) светског рата њему су, у сваком случају, ближи него његови бивши непријатељи.“
Не само на основу ових изјава, већ и на основу самог карактера психопате Хитлера и његовог поштовања споразума које је потписивао, данас можемо да закључимо, да је опстао пакт потписан 25. марта 1941. и да није дошло до пуча 27. марта:
- наша војска би напала Грчку и окупирала Солун за рачун Хитлера, и ако то не би довело до свеопштег српског народног устанка,
- Немачка би даље припојила Словенију,
- Мађарска би добила Бачку, Барању и север Баната
- Бугарска би узела Јужну Србију (јужно од Ниша, део Метохије и целу БЈР Македонију)—само не знамо како су Немци замислили српску окупацију Солуна док у исто време све од Ниша на југ су наменили Бугарској?
- Италија би узела Далмацију, Боку и делове Црне Горе,
- “Велика Албанија” би добила Косово, Топлицу и Метохију.
- Немци би сигурно створили и “Независну Државу Хрватску“, пошто су већ увелико били у тајним преговорима око тога са др Влатком Мачеком. Славко Кватерник је већ био немачка опција за поглавника, док су Италијани и Ватикан били за Павелића. Стварање Јасеновца и геноцида је била неминовност.
Са или без пакта, ономе што остане од Србије је била намењена окупација и постављање марионетског режима попут владе Милана Недића. Срби би се повукли у планине и отпочели герилски рат, комунисти би чинили исто и све би изгледало скоро потпуно исто као да није било 27. марта. Само би нас савезници много жешће бомбардовали као што су то чинили у свим Хитлеровим земљама савезницама.
Поред споразума о уласку у Тројни пакт, наша земља је 25. марта 1941. потписала и:
– споразум о укључењу југословенске економије у немачки привредни систем,
– споразум о обавези Југославије да сузбија антинемачку пропаганду,
– споразум о пропуштању транспората са ратним материјалом и рањеницима преко југословенске територије.
Према томе, потписивањем Тројног пакта, 25. марта 1941, Краљевина Југославија је изгубила неутралност и ушла у рат на Хитлеровој страни. Тренутак формалног уласка Југославије у рат био би само неколико дана након 25. марта када би наша војска напала Грчку и пошла у окупацију Солуна.
И на крају, да смо ушли у Тројни пакт, били би топовско месо и најомраженији члан тог пакта, на чију штету би се све чинило. Уз репутацију какву имамо у свету данас, само ратовање на страни Хитлера нас не би опрало никада. Плус би навукли још и Русе и Американце да се према нама опходе са свим гневом који је намењен за поражене Хитлерове савезнике.
На слици: Предсдник владе Краљевине Југославије Драгиша Цветковић и немачки Министар спољних послова Јоаким фон Рибентроп потписују протокол 25. марта 1941. којим Краљевина Југославије приступа Хитлеровом Тројном пакту.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.