Оцена Теме:
  • 9 Гласов(а) - 4.56 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

27. март 1941: Зашто?

Не кажем да је Лазар изгубио бој али рат дефинитивно јесте.

Наравно да је Лазар хтео да одбрани земљу али немогуће да није знао последице боја. Немогуће да није знао против колике силе се супротставља. Мислим да је тај бој имао и духовну подлогу. Ако је мислио о томе да што више људи остане живо онда би се сигурно понудио Турцима за вазала. Дакле мислим да у легенди ипак има мало и истине.

27. марта 1941. јесте народ био подпомогнут од Британаца да изађе на улице и да тако одвуче пажњу Немаца. Али им очигледно није пуно фалило да се побуне, дакле требао је само окидач (Британци). Али и даље мислим да то није била грешка. У историји је остало да се Краљевина Југославија није повиновала Немцима. Довољно да се поносимо на тај део наше историје за разлику од наших комшија. И да има правде исте те комшије би тај рат изгубиле, а не као што је било да су се из рата извукли као победници, а били су гори од Немаца. Да има правде Србија би данас била водећа сила али очигледно неком сметамо па како год ми урадили бићемо "лоши момци". Да смо тада остали у Тројном пакту били би пљувани од запада.

Правда је достижна.
Одговори

Правда, као што видиш правда (појам) на жалост не игра улогу у светској политици, што се и види из твојих писања. Инсистирати искључиво на томе значи не научити лекцију. Ако ћемо за право улазак у Царство заслужују паметни, а не будале.
Исто ово је рекао Самарџић (мало финије додуше) у критици лажног мита о Косову.
Па пре него што наставиш да пишеш о поразу баци (још једном) поглед на тај линк.
Одговори

(08-04-2015, 05:43 PM)Правда Пише:  Јел су окупирали Пољску, Чешку, Аустрију?

А то што је Британија истовремено држала под окупацијом половину Африке и Азије, то нема везе, они нису окупатори? Blush

(08-04-2015, 05:43 PM)Правда Пише:  То је нешто што човек једноставно осећа. Тај човек можемо бити и ти и ја или било који трећи човек. Част као и правда нема тачну дефиницију.

Па ето кажи нам ти као човек, која је то одредба пакта који је наша држава потписала била понижавајућа или нечасна за нас? Шта се то од нас срамно тражило, сем да останемо неутрални у том светском вихору?

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори

(08-04-2015, 06:27 PM)Chicot Пише:  Запитај се, због чега је само балканским државама тражено да приступе пакту, и да ли је иједна од њих остала "неутрална".
Да нам је заиста неутралност била опција, не би нас притискали да потпишемо пакт, као што нису ниједну државу која је задржала неутралност током рата.
Да смо остали у савезу са Хитлером, били би у рату са Савезницима, а епилог би био врло сличан.
У тим данима добијали смо врло оштра упозорења и од Британаца и од Американаца.

Па узевши у обзир све Балканске земље, нама је понуђен убедљиво најприхватљивији уговор, односно најближи некој фактичкој неутралности. Зашто је само Балканским државама тражено да приступе пакту? Па вероватно да се "неутралност" не би преко ноћи претворила у савезништво са Британцима, имајући у виду њихов утицај на овим просторима, и близину Грчке, њихове традиционалне базе.

Мађарска је била у традиционално добрим односима са Немачком током целог међуратног периода, па је њен избор приступања пакту био логичан. Румунији је СССР откинула део територије па су се и они окренули Немцима, док су Бугари своје учешће на Источном фронту заменили окупацијом Југославије.

И Италија је била у рату са Савезницима, читавих 2 месеца, па их дочекаше (савезнике) са цвећем као ослободиоце, и ником ништа. Бугаре само пресвукоше у Совјетске униформе, и терај. Итд...

(08-04-2015, 06:27 PM)Chicot Пише:  Машиш тему. Није питање када и зашто, него да ли су? Зашто мислиш да је економска размена икаква гаранција мирољубивих намера? А СССР је очигледан доказ.

Па покушавам да ти објасним да је то био један кратак период када нису имали избора с ким ће трговати, те је СССР био једини избор. А да су једни другима били геополитички конкуренти, те идеолошки противници, то је било свима јасно. Што за Југославију никако није важило.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори

(09-04-2015, 06:25 PM)Громовник Пише:  Па узевши у обзир све Балканске земље, нама је понуђен убедљиво најприхватљивији уговор, односно најближи некој фактичкој неутралности.
А гаранција да ће тај "најприхватљивији" уговор бити поштован је Хитлерова часна реч?
Све балканске земље које су приступиле тројном пакту су биле формално и практично одмах у рату са Савезницима. Својевољно? Тешко.
(09-04-2015, 06:25 PM)Громовник Пише:  Зашто је само Балканским државама тражено да приступе пакту? Па вероватно да се "неутралност" не би преко ноћи претворила у савезништво са Британцима, имајући у виду њихов утицај на овим просторима, и близину Грчке, њихове традиционалне базе.
Какав утицај Енглеза на овим просторима када су Немци остварили и пре рата потпуну економску, привредну и политичку доминацију у региону. Утицај Енглеза практично није постојао.
Балкан једноставно није предвиђен да буде "неутралан" у предстојећим сукобима. То није смела да дозволи ни једна ни друга страна.
Према томе, заборави на неку југословенску "неутралност", то је бајка.
(09-04-2015, 06:25 PM)Громовник Пише:  Па покушавам да ти објасним да је то био један кратак период када нису имали избора с ким ће трговати, те је СССР био једини избор
Ајде? То што су држали читаву Европу под чизмом нема везе? Што су могли да узимају шта су хтели, одакле су хтели и колико су хтели, и то бесплатно - то нема везе?
Одговори

(09-04-2015, 09:41 PM)Chicot Пише:  Све балканске земље које су приступиле тројном пакту су биле формално и практично одмах у рату са Савезницима. Својевољно? Тешко.

И ни једна од тих држава није имала ни приближно жртава као ми, иако су биле практично одмах у рату са Савезницима. Случајност? Тешко.

(09-04-2015, 09:41 PM)Chicot Пише:  Какав утицај Енглеза на овим просторима када су Немци остварили и пре рата потпуну економску, привредну и политичку доминацију у региону. Утицај Енглеза практично није постојао.

Па видимо на примеру 27. марта о каквом се потмулом и подмуклом утицају радило.

(09-04-2015, 09:41 PM)Chicot Пише:  Ајде? То што су држали читаву Европу под чизмом нема везе? Што су могли да узимају шта су хтели, одакле су хтели и колико су хтели, и то бесплатно - то нема везе?

Па и нема, јер оно што је било преко потребно једној држави у рату, у Европи се баш и није могло наћи. Ту пре свега мислим на нафту, а затим и на гуму, па онда ретке метале као што су манган, платина и тако даље. То је једино СССР могла произвести у довољној количини.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори

(12-04-2015, 08:24 PM)Громовник Пише:  Па видимо на примеру 27. марта о каквом се потмулом и подмуклом утицају радило.

Добро, кажи ти нама и објасни која је тачно улога Енглеза и колика, у спровођењу 27.мартовског пуча?

(12-04-2015, 08:24 PM)Громовник Пише:  
(09-04-2015, 09:41 PM)Chicot Пише:  Ајде? То што су држали читаву Европу под чизмом нема везе? Што су могли да узимају шта су хтели, одакле су хтели и колико су хтели, и то бесплатно - то нема везе?
Па и нема, јер оно што је било преко потребно једној држави у рату, у Европи се баш и није могло наћи. Ту пре свега мислим на нафту, а затим и на гуму, па онда ретке метале као што су манган, платина и тако даље. То је једино СССР могла произвести у довољној количини.
И, колико су потрошили нафте са совјетских налазишта током 1941-1945?
Одговори

(12-04-2015, 08:38 PM)Chicot Пише:  Добро, кажи ти нама и објасни која је тачно улога Енглеза и колика, у спровођењу 27.мартовског пуча?

То вероватно, са сигурношћу нећемо никада ни сазнати, сем оно мало штурих информација које поседујемо - да су финансирали неке министре, као и неке странке, као и да су утицали на пучисте преко војног аташеа.

(12-04-2015, 08:38 PM)Chicot Пише:  И, колико су потрошили нафте са совјетских налазишта током 1941-1945?

Чекај, јел говоримо о периоду интензивне трговине 1939-1941 између Немачке и СССР или о нечему другом?

1945. тешко да су могли ишта да потроше са совјетских налазишта а и пре тога, да су освојили Стаљинград, око кога су била главна налазишта, можда би нешто и успели да ураде, овако тешко.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори

(12-04-2015, 08:56 PM)Громовник Пише:  1945. тешко да су могли ишта да потроше са совјетских налазишта а и пре тога, да су освојили Стаљинград, око кога су била главна налазишта, можда би нешто и успели да ураде, овако тешко.
Па како су онда водили рат до 1945 без совјетске нафте? Smile
Мислим, пошто кажеш да се то у Европи није могло наћи..
Одговори

Па водили су га са смањеним капацитетом, и од 1943. су се углавном повлачили.

Није да се није могло наћи, већ је није било у довољним количинама.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори

Ти, дакле, сматраш да су Немци планирали да ратују годинама?
Дакле, не да савладају Совјете муњевито, током 1941, пре уласка САД у рат, након чега би принудили Енглезе на мир..
А за то им је требала совјетска нафта?
Одговори

Баци поглед на овај чланак са Википедије, врло је интересантан, има речи и о преговорима о приступању Совјета Тројном пакту:

http://en.wikipedia.org/wiki/Nazi–Soviet..._(1934–41)

Укратко, Немачка је била економски зависна од увоза из Русије још од 19. века, а што је претња од великог рата у Европи постајала све очигледнија, то су једни другима постајали природни економски савезници. Америка је увела потпуне санкције СССР-у након Зимског рата а Енглези и Французи су блокирали прекоморску трговину Немачкој. У таквим условима нису имали избора него да тргују међусобно, е сад што је Хитлер у једном тренутку помислио да не мора више да плаћа, тј. да може да добије оно што је до тада плаћао, на силу, па се преварио, то је друга прича...

Кључна реченица:

Цитат:Ironically, despite fears causing the Soviet Union to enter deals with Germany in 1939, that Germany came so close to destroying the Soviet Union was due largely to Soviet actions taken from 1939 to 1941. Without Soviet imports, German stocks would have run out in several key products by October 1941, within three and a half months.[190] Germany would have already run through their stocks of rubber and grain before the first day of the invasion were it not for Soviet imports[190] Without Soviet deliveries of these four major items, Germany could barely have attacked the Soviet Union, let alone come close to victory, even with more intense rationing.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори

Мислим да је пуч само била завршетак један процес што је почео много раније.....

Д Секција према Амбасаде ВБ у Београд
Д значи Деструкција
Оно је била саботажна организација створена од Мајор Лоренцс Гранд (Краљевске инжинерије) у Марту 1938 године.
Њиховог циљ је било униставање виталне и стратегична имање Нацисте на еВропски континент.
Први у овој групи је био Монти Чидсон, Ђорђа Тејлор (Бизнисмен из Аустралије), Спонзор Рудничких тајкун (Сер) Честер Бијти.
Један од њиховог циљски простор је био Балкан....и главна фигура у регије је био Јулијус Ханау (”Цезар”) пуковник из Јужне Африке, био престављен као бизнисмен, и преставник оружана компаније Викерс у Београда.
Рођен 1885
Говорио немачки, француски, холански,спански, Српски и зулу
Умро од коронарна тромбоза мај 1942
http://www.specialforcesroh.com/showthre...nau-Julius
Бијтијог компаније је била ”Избор Поверење Група/Selction Trust Group” имали су велико имање у јужно источне Европе УКЉУЧУЈУЋИ И ТРЕПЋА РУДНИКЕ. Што је била једна од најбогатија минерална имање у европи, и тад је запосљавала 3,000 радника.
У Бијтијов локаној Руководилачка екипа су били ”Била” Бејлија и ”Била” Худсона.
Казанска Шема
Хануов план је било да саботирају плодвидба Ромунског уље од Гриугију до Регенсбурга у Немачкој, и матријал ово бих урадилих рушење гжођене капије Дунавске клисуре...корисћавајући јелегнита од Трепћа.
Прве циљеви су били Плоести њиве уље у Румунији, и лука у Оxelosund, ових операције нису успели.
Д-Секција је била под покровитељство Краљског гласник Сервис и имали су кеш/тајно складиште експлосиве у случају дође до инвазије Нацисте.
Регрути Дејвид Валкер, Александар Рикман,Мерлин Миншал, Ђералд Гловер, Луис Франк

Има имена Малкум Бур, ко је радио са Хану ) ентомонолог, имали фирму у Београд, а друга престава у Загреб
Кажу да је Худсон је шеф СОЕ Хрватске
Имаш Тревор Гланвила у Загреба, официр из Морнарице ко је занимљиво стигао у загреб у 30тих године а радио као рачунђија за ПрајцВатехауса. Стигао као vice counsel за Британски консулат у 1940 а радио у капацитету да ради за министарство Економичног ратовање под шифром Неро, он је организовао број локалне групе ко су радили за њега у разна врста саботажа, и колекције инфомације од италијанске и немачке комерцијални транспорт
Јерса Вадусек Старић Словенски спијун у СОЕ 1938-1941

Хануа је лиично водио приватни рат преко пропаганде са Херман Нојбакер ко је био шеф Нацистичке Пропаганде за Јужно Исток. Мислим да је било неких инцидент у Београд, где је био исмијан.
он је исто радио на ископавање тунел испод бившог посланство Чекословакије, где су немци Кригеског организације са 600 тона сакревеног експлозиве. План је било да се то руше, али за то су сазнали и тако је био форциран да остави земљу.

Секција је исто корисћавала пропагандне офанзиве, корисчавају Гај Бургиш ко је тада радио за ББЦ као продуцент говорни програм.

Обавештајна служба ВБ СИС од тридесети година, ја мислим много много раније, је оперисала у Краљевини под кровитељ запосљеници британске фирме,културне институције, бизнимени,рудничке инжинерије, инструтори језика, и сличне опупације. Компаније као Шел, ПрајцВатехауса
Одговори

Ма, прича о 27. марту је пренадувана. То је чисто српска ствар. Десио би се и без икаквог британског мешања исто тако успешно. Контакти са британским службама су били важни због онога што долази после тога..

Британци нису ни имали могућности да пуч спроведу у својој режији - то је мит.

Друго је питање, да ли је то што је учињено била мудра и промишљена одлука. Тајминг најглупљи могући - што говори не баш похвално о протагонистима истог.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним