28-07-2019, 08:44 PM
РАВНА ГОРА У СВЕТЛУ И МАГЛИ
(словима из Мирослављевог јеванђеља)
[рукопис]
БРАНИОЦУ ЕВРОПСКЕ КУЛТУРЕ
ГОСПОДИНУ ВИНСТОНУ ЧЕРЧИЛУ
Посвећује писац
АУТОРОВА УПУТСТВА
Дело има да буде у три књиге.
Прва књига у два дела: I део с Драгишом у Србији, II део с Дражом и Драгишом у Црној Гори.
Друга књига: С Дражом у Србији и
Трећа књига: I део с Дражом у Босни, II део Дража на крсту.
У прву књигу долазе као прилози у II делу: Мој напис ,,Божићна порука Драже М." из 1942. год.; Драгишин напис: ,,Одмазда и наш пут"; Мој меморандум СИ. Јовановићу о глади која прети; Мој протест против говора М. Грола 27. марта 1943.; Одговор Светском конгресу у Москви, први део Васићев, а други мој. Сви важнији и лепши чланци из Равне Горе; Сви чланци из ,,Енглеског броја Р. Г."; Извод из мога написа упућеног пук. Бели-у ,,Зашто срп. народ тражи наслон на Брит. Империју". Моја Изјава итд.
У другој књизи прилози: Све поруке Д. М.- Хрватима, домобранима, Муслиманима, избеглицама, Бугарима итд. Резолуције конгреса у (нечитко) Комитета итд. Изјава Дражина ,,Пред нама је само један пут", Меморандум влади Америке, Представке Вин. Черчила и Рузвелта. Сви важнији чланци из Равне Горе, нарочито Виловићев „Савет нације“ и мој ,,Ни смислив ни заменљив". Дражина порука народу и резолуција Комитета поводом споразума Шубашић - Тито. Чланак Виловићев из Уједињеног српства ,,Последња строфа". Мој чланак из Истока ,,Говор г. Черчила", Насловне главе ,,Уједињеног српства и Истока" итд.
У трећој књизи: у И делу: Меморандум Рузвелту, апел Краљу, Цео нацрт Закони о обласним самоуправама; О окружним, Депеша маршалу Вилсону, Александру, Резолуција о конф. на Јалти; Упућена намесништву и амбасадорима Америке и Енглеске, Цео програм: Мотивација моје оставке. У ИИ делу: предлози бранилаца - Ђаковића, Јоксимовића и Атанацковића; Одбрамбени говори бранилаца Ђаковића, Јоксимовића и Атанацковића; Моја неизречена коначна реч.
Фотографије у првом делу прве књиге: Дражина (нечитко) у шубари с лулом, Дангићева, Раде Радића, Проте Саве Божића, Илије Бирчанина, Попа Радојице Перишића- затим чланова ЦНК - Драгише Васића, инж. Јове Поповића, инж. Николе Томашевића, Власте Петковића и Саве Делића - затим свих војних сарадника и команданата Дражиних на Равној Гори 1941. године осим Павловића Драгослава и Раковица. И фотог. Љубе Стефановића из Пожеге. У другом делу прве књиге: фотографије Павла Ђуришића, Ђорђа Лашића, Блажа Ђукановића, Баја Станишића и свих Павлових истакнутих команданата. Затим чланова Комитета - Вуксана Бакића, д-ра Јована Тошковића и Адв. Бошка Бојовића - те омладинаца Миљенка Радовића и др.
У другој књизи: Фотографије чланова Штаба ВК, команданата корпуса, истакнутих сељака, бораца и сарадника, омладинаца итд. Не сме бити фотографија Кондора ни Бране Петровића.
У трећој књизи: Фотографије истакнутих команданата и свих изгинулих чланова ЦНК.
Унети ваља фотографије свих сефова мисија, а осим њих и Ђорђа Мусулина. Од равногораца не сме бити нико жив унесен, долазе само погинули, и то они који нису покрет осрамотили. Живи нека радом себи дижу споменике.
У првој књизи ваља исправити - место Арчибалд Черчил, ваља да стоји Рандолф; Реченицу где се говори да је Драг. Васић Цинцар ваља испустити.
У књизи где се спомиње војвода Мићуновић, ваља ставити ,,Један црногорски војвода" и ,,онај црногорски војвода".
Сви прилози ваља да буду штампани курсивом. На прилозима може се исправити само правопис и интерпункција.
Пре него ми се даде ствар у штампу, ваљало би да два професора српског језика исправе грешке правописа. После тога ваља умолити п. п. Сл. Јовановића и д-ра Николу Стојановића да све прегледају и испусте или измене све сто би могло бити од штете по добро српског народа.
Књига ваља да буде штампана на добром папиру, крупнијом штампом и све у најмање 35.000 примерака.
За одобрење посвете г. Черчилу нека мој пријатељ Бора Недић упути г. Черчилу писмо, прилози превод из неколико места која се односе на Черчила, Енглезе и др.
Хонорар ваља дати и професорима који ће вршити исправке или Бори Недићу.
У вези са настанком рукописа. Павловић и Димитријевић који су га приредили кажу:
Истражујући документа Безбедносно-информативне агенције 2011. године која су сукцесивно достављана Архиву Србије запала нам је за око фасцикла са насловом Стеван Мољевић, Равногорски покрет у светлу и магли. На фасцикли, на белом листу, латиницом је написано да се у коверти налази 200 листова тоалет папира (оригинал рукопис), две коверте и два памфлета.
У фасцикли су две коверте и један укоричен рукопис. Из једне коверте вири неколико, мањих од прста, дашчица, ситни и крупнији фрагменти малтера, запрљани и буђави омот из којег вире танки листићи сивог тоалет папира, на којима се једва распознаје рукопис, писан дрвеном оловком ситним словима. Уз то и једна, обојена воденим бојама, честитка за крсну славу Стевану Мољевићу и једна песма написана мастилом, такође њему посвећена. У полицијском опису стоји: ,,у задњој коверти је парчад зида и дрвце којим је копан бункер (све се види у фото-албуму)".
У другој, подераној коверти боје цигле, налазе се фотографије, односно фото- албум који је у ствари полицијска реконструкција током прикупљања доказа у случају Мољевић. У ћелији затвореника Мољевића пронађена је издубљена рупа испод даске на прозору, у коју је затвореник сакрио рукопис својих сећања писаних на тоалет папиру. Пронађени рукопис је са листића тоалет папира касније уредно прекуцан на машини.
Ради се о рукопису др Стевана Мољевића Равногорски покрет у светлу и магли. Истоветан рукопис налази се у досијеу Стевана Мољевића у Историјском архиву Београда, у коме се чувају и саслушања Мољевића пред органима ОЗН-е за Србију и Босну и Херцеговину и друга документа. (стр. 34)
Не постоји ни један разлог да се сумња у ово што је наведено. Објављене су и фотографије са увиђаја након проналаска рукописа од стране полиције у затвору.
https://screenshot.net/p0rmws2
https://screenshot.net/8go58hm
https://screenshot.net/80927sm
https://screenshot.net/eg7yrh0
https://screenshot.net/v406vbd
https://screenshot.net/2ndejb2
https://screenshot.net/409o1s4
https://screenshot.net/l84nwhj
https://screenshot.net/jn356b1
https://screenshot.net/d02e3sj
После краћег разговора са Калабићем упутили смо се назад ка селу Луке, где су биле наше јединице. Одмах изнад хотела, у једној вододерини, наишли смо на леш сопственика хотела. Био је заклан. То је био резултат онога мига Калабићевог једном од својих пратилаца. Усмрћен је човек који није представљао, у ситуацији каква је била, никакву опасност, таман и да је чуо све што се на конференцији говорило. Сигурно је, међутим, било, судећи по ономе каквог смо га видели, да он нити је прислушкивао, нити био у стању да ма шта чује. Дуја и ја у чуду се погледасмо и ћутке продужисмо ... Огледало страшних чинова револуције!!!
Александар М. Милошевић "Српска прича - Сећања из рата и револуције 1941-1945." - стр.191, Службени гласник, 2018
Нашао се ту чак и начелник округа Крагујевачког. У својим говорима преко радија он је уживао да се увек бахато очеше о Чика Перу- Николу Калабића. Као и увек, и овде у Каони Калабић је имао најбољи смештај, у сеоској школи. Наравно, није изостајала ни добра храна, а о тулумини вина није смело ни да се помисли да може да недостаје. Тако, и смештај и све друге околности биле су повољне да начелника прими као госта. И то се десило. Био је добро угошћен. А на крају гозбе, када је и винце узиграло, дошло је до обрачуна у коме је Чика Пера лично учествовао. Начелник је своју игру преко радио станице платио смрћу на тешко грозан начин. Ма како узвишени потхвати били, голотиња суштина се не да сакрити. Увек дође моменат када се она обелодани!
Александар М. Милошевић "Српска прича - Сећања из рата и револуције 1941-1945." - стр.186, Службени гласник, 2018
(словима из Мирослављевог јеванђеља)
[рукопис]
БРАНИОЦУ ЕВРОПСКЕ КУЛТУРЕ
ГОСПОДИНУ ВИНСТОНУ ЧЕРЧИЛУ
Посвећује писац
АУТОРОВА УПУТСТВА
Дело има да буде у три књиге.
Прва књига у два дела: I део с Драгишом у Србији, II део с Дражом и Драгишом у Црној Гори.
Друга књига: С Дражом у Србији и
Трећа књига: I део с Дражом у Босни, II део Дража на крсту.
У прву књигу долазе као прилози у II делу: Мој напис ,,Божићна порука Драже М." из 1942. год.; Драгишин напис: ,,Одмазда и наш пут"; Мој меморандум СИ. Јовановићу о глади која прети; Мој протест против говора М. Грола 27. марта 1943.; Одговор Светском конгресу у Москви, први део Васићев, а други мој. Сви важнији и лепши чланци из Равне Горе; Сви чланци из ,,Енглеског броја Р. Г."; Извод из мога написа упућеног пук. Бели-у ,,Зашто срп. народ тражи наслон на Брит. Империју". Моја Изјава итд.
У другој књизи прилози: Све поруке Д. М.- Хрватима, домобранима, Муслиманима, избеглицама, Бугарима итд. Резолуције конгреса у (нечитко) Комитета итд. Изјава Дражина ,,Пред нама је само један пут", Меморандум влади Америке, Представке Вин. Черчила и Рузвелта. Сви важнији чланци из Равне Горе, нарочито Виловићев „Савет нације“ и мој ,,Ни смислив ни заменљив". Дражина порука народу и резолуција Комитета поводом споразума Шубашић - Тито. Чланак Виловићев из Уједињеног српства ,,Последња строфа". Мој чланак из Истока ,,Говор г. Черчила", Насловне главе ,,Уједињеног српства и Истока" итд.
У трећој књизи: у И делу: Меморандум Рузвелту, апел Краљу, Цео нацрт Закони о обласним самоуправама; О окружним, Депеша маршалу Вилсону, Александру, Резолуција о конф. на Јалти; Упућена намесништву и амбасадорима Америке и Енглеске, Цео програм: Мотивација моје оставке. У ИИ делу: предлози бранилаца - Ђаковића, Јоксимовића и Атанацковића; Одбрамбени говори бранилаца Ђаковића, Јоксимовића и Атанацковића; Моја неизречена коначна реч.
Фотографије у првом делу прве књиге: Дражина (нечитко) у шубари с лулом, Дангићева, Раде Радића, Проте Саве Божића, Илије Бирчанина, Попа Радојице Перишића- затим чланова ЦНК - Драгише Васића, инж. Јове Поповића, инж. Николе Томашевића, Власте Петковића и Саве Делића - затим свих војних сарадника и команданата Дражиних на Равној Гори 1941. године осим Павловића Драгослава и Раковица. И фотог. Љубе Стефановића из Пожеге. У другом делу прве књиге: фотографије Павла Ђуришића, Ђорђа Лашића, Блажа Ђукановића, Баја Станишића и свих Павлових истакнутих команданата. Затим чланова Комитета - Вуксана Бакића, д-ра Јована Тошковића и Адв. Бошка Бојовића - те омладинаца Миљенка Радовића и др.
У другој књизи: Фотографије чланова Штаба ВК, команданата корпуса, истакнутих сељака, бораца и сарадника, омладинаца итд. Не сме бити фотографија Кондора ни Бране Петровића.
У трећој књизи: Фотографије истакнутих команданата и свих изгинулих чланова ЦНК.
Унети ваља фотографије свих сефова мисија, а осим њих и Ђорђа Мусулина. Од равногораца не сме бити нико жив унесен, долазе само погинули, и то они који нису покрет осрамотили. Живи нека радом себи дижу споменике.
У првој књизи ваља исправити - место Арчибалд Черчил, ваља да стоји Рандолф; Реченицу где се говори да је Драг. Васић Цинцар ваља испустити.
У књизи где се спомиње војвода Мићуновић, ваља ставити ,,Један црногорски војвода" и ,,онај црногорски војвода".
Сви прилози ваља да буду штампани курсивом. На прилозима може се исправити само правопис и интерпункција.
Пре него ми се даде ствар у штампу, ваљало би да два професора српског језика исправе грешке правописа. После тога ваља умолити п. п. Сл. Јовановића и д-ра Николу Стојановића да све прегледају и испусте или измене све сто би могло бити од штете по добро српског народа.
Књига ваља да буде штампана на добром папиру, крупнијом штампом и све у најмање 35.000 примерака.
За одобрење посвете г. Черчилу нека мој пријатељ Бора Недић упути г. Черчилу писмо, прилози превод из неколико места која се односе на Черчила, Енглезе и др.
Хонорар ваља дати и професорима који ће вршити исправке или Бори Недићу.
У вези са настанком рукописа. Павловић и Димитријевић који су га приредили кажу:
Истражујући документа Безбедносно-информативне агенције 2011. године која су сукцесивно достављана Архиву Србије запала нам је за око фасцикла са насловом Стеван Мољевић, Равногорски покрет у светлу и магли. На фасцикли, на белом листу, латиницом је написано да се у коверти налази 200 листова тоалет папира (оригинал рукопис), две коверте и два памфлета.
У фасцикли су две коверте и један укоричен рукопис. Из једне коверте вири неколико, мањих од прста, дашчица, ситни и крупнији фрагменти малтера, запрљани и буђави омот из којег вире танки листићи сивог тоалет папира, на којима се једва распознаје рукопис, писан дрвеном оловком ситним словима. Уз то и једна, обојена воденим бојама, честитка за крсну славу Стевану Мољевићу и једна песма написана мастилом, такође њему посвећена. У полицијском опису стоји: ,,у задњој коверти је парчад зида и дрвце којим је копан бункер (све се види у фото-албуму)".
У другој, подераној коверти боје цигле, налазе се фотографије, односно фото- албум који је у ствари полицијска реконструкција током прикупљања доказа у случају Мољевић. У ћелији затвореника Мољевића пронађена је издубљена рупа испод даске на прозору, у коју је затвореник сакрио рукопис својих сећања писаних на тоалет папиру. Пронађени рукопис је са листића тоалет папира касније уредно прекуцан на машини.
Ради се о рукопису др Стевана Мољевића Равногорски покрет у светлу и магли. Истоветан рукопис налази се у досијеу Стевана Мољевића у Историјском архиву Београда, у коме се чувају и саслушања Мољевића пред органима ОЗН-е за Србију и Босну и Херцеговину и друга документа. (стр. 34)
Не постоји ни један разлог да се сумња у ово што је наведено. Објављене су и фотографије са увиђаја након проналаска рукописа од стране полиције у затвору.
https://screenshot.net/p0rmws2
https://screenshot.net/8go58hm
https://screenshot.net/80927sm
https://screenshot.net/eg7yrh0
https://screenshot.net/v406vbd
https://screenshot.net/2ndejb2
https://screenshot.net/409o1s4
https://screenshot.net/l84nwhj
https://screenshot.net/jn356b1
https://screenshot.net/d02e3sj
(25-07-2019, 09:39 PM)Бенито Пише: Није он био власник, него закупац кафане.
Није заклан, него стрељан.
Није убијен како описује Милошевић, него зато што је био немачки шпијун и нагрдио је многе часне Србе.
Али, нема везе, кога то интересује....
После краћег разговора са Калабићем упутили смо се назад ка селу Луке, где су биле наше јединице. Одмах изнад хотела, у једној вододерини, наишли смо на леш сопственика хотела. Био је заклан. То је био резултат онога мига Калабићевог једном од својих пратилаца. Усмрћен је човек који није представљао, у ситуацији каква је била, никакву опасност, таман и да је чуо све што се на конференцији говорило. Сигурно је, међутим, било, судећи по ономе каквог смо га видели, да он нити је прислушкивао, нити био у стању да ма шта чује. Дуја и ја у чуду се погледасмо и ћутке продужисмо ... Огледало страшних чинова револуције!!!
Александар М. Милошевић "Српска прича - Сећања из рата и револуције 1941-1945." - стр.191, Службени гласник, 2018
Нашао се ту чак и начелник округа Крагујевачког. У својим говорима преко радија он је уживао да се увек бахато очеше о Чика Перу- Николу Калабића. Као и увек, и овде у Каони Калабић је имао најбољи смештај, у сеоској школи. Наравно, није изостајала ни добра храна, а о тулумини вина није смело ни да се помисли да може да недостаје. Тако, и смештај и све друге околности биле су повољне да начелника прими као госта. И то се десило. Био је добро угошћен. А на крају гозбе, када је и винце узиграло, дошло је до обрачуна у коме је Чика Пера лично учествовао. Начелник је своју игру преко радио станице платио смрћу на тешко грозан начин. Ма како узвишени потхвати били, голотиња суштина се не да сакрити. Увек дође моменат када се она обелодани!
Александар М. Милошевић "Српска прича - Сећања из рата и револуције 1941-1945." - стр.186, Службени гласник, 2018
