[Посматрач]

Јел ово својеврсно признање да нема рукописа?

То је управо оно што пише, нема никаквих скривених порука.

Ја нисам историчар, као уосталом ни ви. Рекао сам да верујем приређивачима, мада нисам фасциниран њиховим личностима. Вама не верујем.

Хтео сам да кажем да је прича о "оригиналним рукописима" заправо пуцањ из празне пушке. Ви не можете да демантујете да постоје извори да је Стеван Мољевић у Митровици причао да му је Дража рекао да га је Калабић издао.

[Громовник]

Заправо ако хоћете искрено, мени ништа не значи да ли постоје или не листови тоалет папира на којима је написан оригинални рукопис.

У преводу: много те заболе да ли је то истина или није

[Жаре]

Заправо ако хоћете искрено, мени ништа не значи да ли постоје или не листови тоалет папира на којима је написан оригинални рукопис.

У преводу: много те заболе да ли је то истина или није

Јер колико год да покушава да се представи другачије, човек је комунац, са задатком који је добио од субнора, колега са мцм сајта, или штогод слично...

[РежисерСтари]

Прочитао,са великом пажњом.Сама књига нема ништа инкриминишуће по Равногорски покрет,његов карактер,ни по кључне чиниоце у њему.Напротив,опис Драже његове личности,врлина,човекољубља један је од најлепших од свих књига везаних за ту епоху.Ту и тамо,имамо критику деловања људи који су ипак били периферни(сукоб Рада Радића,и Врањешевића),али тих ствари има и код других ,рекло би се ,у пуно већој мери.Има и тај детаљ,за тог Немца у штабу Калабића,али без неких дубљих улажења.Остатак књиге,ништа што се већ није знало.
Е,сад то је књига коју смо прочитали,а њено порекло,њен историјат,и ауторство, је већ дубља тема у коју не бих улазио.

[Посматрач]

Слажем се. Заиста није јасно шта би желели да постигну комунисти са "фалсификовањем" једног оваквог документа? Управо су они у њему бачени у блато, а њихови противници уздигнути.

Испаде да је све због оног једног параграфа у коме се помиње Никола Калабић и његова улога у заробљавању Драже. И што то руши одређене конструкције, које свакако не могу да се одрже, и већ су одавно пале у воду.

А потврда исправности овог дела рукописа због кога се цео доводи у питање налази се и у овом одломку из интервјуа са протом Савом Банковићем, који је са Стеваном Мољевићем делио ћелију.

"Да ли се сећате неког посебно из времена Вашег тамновања?

Тамновао сам са многим познатим људима из предратног и ратног политичког живота. Нећу их набрајати да се о некога не огрешим. Али једно име морам поменути. Др Стеван Мољевић, адвокат из Бања Луке и Председник Равногорског покрета. Имао је све атрибуте високоморалног човека, интелектуалца највише класе и био оличење искрености. Када се тиче добрих и рђавих страна код људи – ту је говорио гласно и јасно, ни по бабу ни по стричевима. Према себи је био строг и дисциплинован, да му се не може наћи примера међу људима. Своју нацију је волео изнад свега, а од свих српских земаља највише је волео и ценио Србију. Није веровао у Југославију. Сматрао је да је будућност Срба у Великој Србији са границом до Српских Моравица код Ријеке. Из српске историје највише је ценио Светог Саву и Кнеза Лазара, Карађорђа као војсковођу и трибуна, док је Милоша Обреновића презирао и за Други српски устанак је говорио, да није ни постојао, него је наставак Првог српског устанка.

Пред своју смрт причао ми је др Мољевић да у истражном затвору у Београду за све време истраге и суђења није имао могућности ни реч да проговори са Чича Дражом. Али једном, ваљда неком грешком, када су Дражу враћали са саслушања а др Мољевића водили, срели су се на ходнику и на брзину у пролазу упитао је Дражу: „Ђенерале, ко Вас откри и издаде?“. Дража је одговорио: „Калабић“. О томе др Мољевић никоме у затвору није говорио, да се људи између себе не би свађали и препирали око тога."

Разговор водио Љубомир Ранковић протођакон
Српска реч бр.5, октобар 1990

---

Моја највећа замерка издавачима је што су рукопис штампали на латиници. Сигуран сам да то није била Мољевићева жеља.

[Мића Адмирал]

Милан С. Рајић, сапатника Мољевићев са робије и тамо близак пријатељ, још на робији читао је два Стеванова рукописа ( књиге ) и ниједан се није односио на ово о чему се овде полемише. Он не искључује могућност да је Стеван још нешто писао а да он није знао. Затворске власти су сазнале за писање и направиле су лом по собама, разместали, хапсили итд. Спорно је шта су тада нашли и то су оне слике. Да ли су то рукописи о којима прича Рајић, а немају везе са овом темом или наводно рукопис који Стеван ником није показивао а има везе са овом темом !?
Питање је зашто би уништили оригинал - рукопис и прекуцавали га.

[Николај]

Овај интервју је и више него наиван. Каже да Мољевић и Дража дуго нису могли да проговоре један са другим, и онда када им се указала прилика Мољевић га не пита ништа друго него "Ко те издаде?". Зашто га је уопште то питао, па још користећи тај термин? Одакле Мољевић зна да је Дража уопште издан од било кога, па га баш то пита?

Друго, нетачна је и тврдња да нису могли да разговарају током процеса; позната је она фотографија, мислим да је има и на знаци.нет, где се види како Дража и Мољевић, у паузи суђења, разговарају неометано и слободно (као и остали оптужени). Тада је Дража могао све да му издекламује о Калабићу, да је имао шта.

[Милослав Самарџић]

Овај интервју је и више него наиван. Каже да Мољевић и Дража дуго нису могли да проговоре један са другим, и онда када им се указала прилика Мољевић га не пита ништа друго него "Ко те издаде?". Зашто га је уопште то питао, па још користећи тај термин? Одакле Мољевић зна да је Дража уопште издан од било кога, па га баш то пита?

Друго, нетачна је и тврдња да нису могли да разговарају током процеса; позната је она фотографија, мислим да је има и на знаци.нет, где се види како Дража и Мољевић, у паузи суђења, разговарају неометано и слободно (као и остали оптужени). Тада је Дража могао све да му издекламује о Калабићу, да је имао шта.

Мислим да овога нема о књизи Саве Банковића. Књигу је приредио Антоније Ђурић, такође њихов сапатник на робији. Питао сам га је ли то рекао Мољевић или ма ко - није.
За ово питање најрелевентнији је предратни правник Војислав Давидовић, који је једини од робијаша писао о овоме. Његов рад - анализа комунистичке верзије о заробљавању Драже - објављен је у више емигрантских часописа, у наставцима, а целовит као додатак књиге Душана Трбојевића ''Церско-мајевичка група корпуса''. Давидовић је робијао 13 година у Митровици. Са свима је разговарао о свему. Нико никад није поменуо Калабића, а доста су говорили - покушавали да докуче, како је Дража заробљен. Када је 1962. из фељтона ''Политике'' сазнао за комунистичку верзију - био је шокиран што су тако нешто моглид а измисле.
Ову анализу сви поборници Калабићеве наводне издаје просто прескачу. Што је наравно ненаучни поступак, али... они у ствари прескачу све што им не иде у прилог.
Међутим, то је сасвим друга тема.
Овде је тема да ли постоји ''Мољевићев рукопис''. Посматрач је рекао да постоји и остало је да то докаже.

[Посматрач]

Милан С. Рајић, сапатника Мољевићев са робије и тамо близак пријатељ, још на робији читао је два Стеванова рукописа ( књиге ) и ниједан се није односио на ово о чему се овде полемише. Он не искључује могућност да је Стеван још нешто писао а да он није знао. Затворске власти су сазнале за писање и направиле су лом по собама, разместали, хапсили итд. Спорно је шта су тада нашли и то су оне слике. Да ли су то рукописи о којима прича Рајић, а немају везе са овом темом или наводно рукопис који Стеван ником није показивао а има везе са овом темом !?
Питање је зашто би уништили оригинал - рукопис и прекуцавали га.

Сава Банковић такође помиње разне рукописе које је Мољевић писао. Навео је неке у својој књизи по сећању. То је и онај "стари историчар" из чланка који је овде постављен управо преписао. Све то што је набројао Банковић, само што је Банковић поред набројаног написао "и друге списе". Што значи да их је било још поред оних побројаних.

Мислим да су ове слике од много касније, од после Мољевићеве смрти. То је очигледно остало закопано у зиду, испод прозора. На основу описа Саве Банковића може се закључити да када је он први пут био у Митровици (1945-1959) у ћелијама су биле кибле, не санитарни чвор. Овде се јасно види санитарни чвор, чак и дрвени кревети, које Банковић такође не помиње, а оставио је доста детаљан опис животних услова у затвору.

Сигурно да у документацији може да се нађе датум када је управа затвора ово пронашла. Али кажем поново, то су детаљи који не мењају ништа и небитни су.

---

Овај интервју је и више него наиван. Каже да Мољевић и Дража дуго нису могли да проговоре један са другим, и онда када им се указала прилика Мољевић га не пита ништа друго него "Ко те издаде?". Зашто га је уопште то питао, па још користећи тај термин? Одакле Мољевић зна да је Дража уопште издан од било кога, па га баш то пита?

У најмању руку смешни ставови.

Замисли за 30 година себе. Да ли ћеш моћи да интерпретираш све што сам ја овде на овој теми рекао потпуно тачно? Наравно да не. Али ћеш знати да кажеш да сам тврдио да нема никакве сумње у аутентичност рукописа и да исто тако нема никакве сумње да је Никола Калабић издао Дражу.

Имамо оригинал, односно Мољевићев рукопис, па је за историју то битно. Извор из прве руке. Сведочење проте Саве само је потврда тога извора. Суштински се све поклапа, ситнице су небитне.

Тада је Дража могао све да му издекламује о Калабићу, да је имао шта.

Ти као да ниси читао ништа овде. Рекао му је колико је могао, и Мољевић је све то лепо описао. И рекао му је наравно да га је Калабић издао. Ту је све јасно.

Остали су само верници са друге стране и њих је наравно немогуће разуверити, као што је и острашћене комунисте немогуће разуверити да комунизам не функционише.

[Посматрач]

Мислим да овога нема о књизи Саве Банковића. Књигу је приредио Антоније Ђурић, такође њихов сапатник на робији. Питао сам га је ли то рекао Мољевић или ма ко - није.

Овде је тема да ли постоји ''Мољевићев рукопис''. Посматрач је рекао да постоји и остало је да то докаже.

Нема никакве везе да ли нечега има или нема у књизи Саве Банковића. Човек је усмено потврдио да му је Мољевић то пред смрт рекао.

Мољевић је био интелектуалац, старог кова. Такви људи су неке ствари и прећуткивали, ако је то на општу добробит. Нису причали све што знају поготово не пред сваким. Уз сво поштовање Антонија Ђурића он је тада за Мољевића био клинац и нормално је да њему о томе није причао.

Није тема да ли постоји Мољевићев рукопис, већ је сам рукопис тема. И да је ово прави форум који негује равногорске традиције, ово би била тема бр.1, бар пар месеци.

Посматрач ништа неће да доказује по овом питању. Како сада ствари стоје, то је званично историјски документ, а ви евентуално треба да докажете да је рукопис фалсификат. Поред живих Димитријевића и Павловића, који примају плату за то што раде, да ја доказујем аутентичност. Ја до сада нисам видео ни један доказ са ваше стране, сем празне приче типа "зашто би", "комунистичка наклапања" и сл. Напиштите њима све што сте овде поставили и пошаљите, баш ме занима какав ће бити одговор.

Имам за вас предлог, пошто имате времена да се бавите овим стварима. Постоје и стручњаци за анализу самог текста, односно да на основу два различита текста утврде да ли их је или није писала иста особа.

[Николај]

У најмању руку смешни ставови.

Замисли за 30 година себе. Да ли ћеш моћи да интерпретираш све што сам ја овде на овој теми рекао потпуно тачно? Наравно да не. Али ћеш знати да кажеш да сам тврдио да нема никакве сумње у аутентичност рукописа и да исто тако нема никакве сумње да је Никола Калабић издао Дражу.

Имамо оригинал, односно Мољевићев рукопис, па је за историју то битно. Извор из прве руке. Сведочење проте Саве само је потврда тога извора. Суштински се све поклапа, ситнице су небитне.

Ниси ти уопште разумео шта сам ја хтео да кажем. Причам о Банковићевом интервјуу који си поставио. Није битна формулација, склоп реченице итд. Зашто Мољевић особу којој се први пут после дужег времена обраћа, пита нешто што уопште није уобичајено у таквој ситуацији. Зашто га пита ко га је издао, ако нема представу да је уопште издан од било кога. То је као да ја неког, кога видим после дужег времена, не питам како је, шта има ново, него рецимо "Како ти је нога после операције", а уопште не знам да ли је имао операцију.

Имам за вас предлог, пошто имате времена да се бавите овим стварима. Постоје и стручњаци за анализу самог текста, односно да на основу два различита текста утврде да ли их је или није писала иста особа.

А је л', сад имамо те стручњаке. Пре неколико страница си тврдио да их нема у Србији.

[Громовник]

Имамо оригинал, односно Мољевићев рукопис, па је за историју то битно. Извор из прве руке.

Имамо оригинал, али не знамо где се налази, негде у архиву, али ти немаш времена да га тражиш (иако и даље имаш времена да сереш), иако људи који су га тражили категорички тврде да га тамо нема

[Милослав Самарџић]

Мислим да овога нема о књизи Саве Банковића. Књигу је приредио Антоније Ђурић, такође њихов сапатник на робији. Питао сам га је ли то рекао Мољевић или ма ко - није.

Овде је тема да ли постоји ''Мољевићев рукопис''. Посматрач је рекао да постоји и остало је да то докаже.

Нема никакве везе да ли нечега има или нема у књизи Саве Банковића. Човек је усмено потврдио да му је Мољевић то пред смрт рекао.

Мољевић је био интелектуалац, старог кова. Такви људи су неке ствари и прећуткивали, ако је то на општу добробит. Нису причали све што знају поготово не пред сваким. Уз сво поштовање Антонија Ђурића он је тада за Мољевића био клинац и нормално је да њему о томе није причао.

Није тема да ли постоји Мољевићев рукопис, већ је сам рукопис тема. И да је ово прави форум који негује равногорске традиције, ово би била тема бр.1, бар пар месеци.

Посматрач ништа неће да доказује по овом питању. Како сада ствари стоје, то је званично историјски документ, а ви евентуално треба да докажете да је рукопис фалсификат. Поред живих Димитријевића и Павловића, који примају плату за то што раде, да ја доказујем аутентичност. Ја до сада нисам видео ни један доказ са ваше стране, сем празне приче типа "зашто би", "комунистичка наклапања" и сл. Напиштите њима све што сте овде поставили и пошаљите, баш ме занима какав ће бити одговор.

Имам за вас предлог, пошто имате времена да се бавите овим стварима. Постоје и стручњаци за анализу самог текста, односно да на основу два различита текста утврде да ли их је или није писала иста особа.

Да, али прота није ауторизовао интервју, а књигу јесте.
Како није тема да ли псотоји рукопис? Знам наравно да је званичан историсјки документ сваки Удбуин документ, јер још није било дебољшевизације. Њихов одговор је као и Ваш - Удба је то прекуцала, што би се сумњало. Међутим, они не улествују овде на форуму, већ Ви, а оцвде су друга правила - све мора да се докаже. Према томе, или дајте да видимо рукопис, или реците да не постоји.
Јер не можемо расправљати о нечему што не постоји.
Можемо о тексту са писаће машине за који Удба тврди да је Мољевићев, али о Мољевићевом рукопису не - док се не докаже да постоји.

[Посматрач]

Ниси ти уопште разумео шта сам ја хтео да кажем. Причам о Банковићевом интервјуу који си поставио. Није битна формулација, склоп реченице итд. Зашто Мољевић особу којој се први пут после дужег времена обраћа, пита нешто што уопште није уобичајено у таквој ситуацији. Зашто га пита ко га је издао, ако нема представу да је уопште издан од било кога. То је као да ја неког, кога видим после дужег времена, не питам како је, шта има ново, него рецимо "Како ти је нога после операције", а уопште не знам да ли је имао операцију.

Ти ниси читао Мољевићеве описе, не би овако писао. Мољевић је описао разговоре. Агрумент "зашто би" је потпуно ирелевантан. Па да се тај аргумент иначе примењује вероватно би пола починилаца тешких кривичних дела били ослобођени.

А је л', сад имамо те стручњаке. Пре неколико страница си тврдио да их нема у Србији.

На папиру их има, вероватно, само што ја лично немам поверења у тзв "струку" у Србији. Овде је све бачено у блато и релативизовано, па је вероватно могуће наћи и вештака који тврди да на оним сликама са Озном није Никола Калабић него "двојник", а камоли тек да је Мољевићев рукопис фалсификат.

---

Да, али прота није ауторизовао интервју, а књигу јесте.

Мислите да после оваквог одговора има икаквог смисла да уопште неко тражи оригиналне списе на тоалет папиру старе 60 година? Да не би на крају био дат сличан одговор чак и када би се ето и то показало и доказало.