[Ђорђе]

Мислим да би се највећи део ГО ДС-а поубијао после неколико минута.

[Snake]

Један део јунака

Као поручник Краљеве гарде Жарко Тодоровић је био артиљеријски а не пешадијски официр. Касније је прешао у генералштабну службу.

[Шумадинац]

2024. година, пре само пар дана.... 

[Митић]

У вези Око магазина РТС-а, ето како двојица историчара са истог института немају исто мишљење о специјалној полицији током окупације у периоду 1941-1945.

А Радету Ристановићу се поткрала грешка или лапсус кад је рекао да је Бећаревић био шеф Специјалне полиције.

Тројица човека су била на челу специјалне полиције: Миливоје Јовановић, Миодраг Петровић и Илија Паранос.

[Бенито]

Емисија је "слика и прилика" српске историографије која се бави темом историје Другог светског рата на тлу Краљевине Југославије. Брука и срамота!

[Митић]

Туцовић описује специјалну полицију као да је озна.

А што се тиче четничких илегалаца, Ристановић је поменуо само ликвидацију Масаловића. Штета што нису поменути Жарко, Тихомир Јакшић, Радомир Милинковић Џек и остали.

О Ивану Попову не видим да су нешто истраживали, али добро. Наћи ће некад времена.

[Милослав Самарџић]

”Отписани” и ”Заиста отписани”
Које су тачно акције и подвиге четничких илегалаца у окупираном Београду комунисти приписали себи у познатој ТВ серији?
Чланак и слике:
https://www.pogledi.rs/otpisani-i-zaista...29087.html

[Митић]

Увек волим да прочитам чланак у коме је реч о четничким илегалцима.

Што се тиче лика Данила Лазовића у серији "Отписани", Раде Ристановић каже да је тај лик заснован на стварној личности која се зове Александар Игњатовић. И заиста је био часовничарски помоћник код неких фолксдојчера који су га откуцали Гестапоу.

Ристановић каже да је Игњатовић пружао индивидуални отпор и да нема везе са комунистима, плус је цитирао досије Игњатовића из кога су узимали делове за серију "Отписани". То се може видети онлајн у Ристановићевој дисертацији, стр. 140-143.

И ја имам слично мишљење да је лик Владе Руса из серије "Отписани" заснован на Иви Попову. Из британских докумената се може видети да Иван Попов добија заслуге, јер је дубоко продро у непријатељске службе. За Душка пишу да је имао заслуге, јер је учествовао у операцијама обмане усмерене против Немаца.

Е сад, како су дошли до тога да назову лик "Влада Рус"? Можда нису хтели да га зову Попов, a ово презиме се налази и у Русији, па су зато убацили да је Рус.

А име Влада? Душко и Иван су имали млађег брата који се звао Владимир.

[Митић]

ДОКУМЕНАТ БР. 162

БдС БРАНИ ТАСУ ДИНиЦА ОД НАПАДА

--------------------------------------------------

Од стране Динића, а у споразуму са командујућим
генералом, опуномоћеником министарства иностраних послова и са мном већ покренуте и за ред и
безбедност у Србији изванредно важне мере, јесу,
између осталих:
1.) Хапшење свих активниих незапослених југословенских официра и њихово интернирање у један немачки логор за ратне заробљенике (око 2.000 људи).
2.) Хапшење свих руководећих слободних зидара,
англофила, присталица Драже Михаиловића и противника
Немачке у Србији и њихово спровођење у Немачку као талаца.
3.) Одузимање свих радио-апарата од лица, чија лојалност у духу сарадње са немачким властима
није несумњиво утврђена.
4.) Хапшење свих сродника југословенских емиграната у иностранству и одузимање њихове имовине.
5.) Одузимање држављанства свим лицима емигрантске владе у Лондону.

-----------------

Заповедник полиције
безбедности и СД-а
у Београду,
руководилац ИИИ Рx/ЛП
Потпис: др Сцхаефер
СС-пуковник

Параф: Сцх(аефер)

Београд, 12.12.1942.

https://znaci.org/00003/522.pdf

Извор: "Немачка обавештајна служба", том 8, ДРЖАВНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА УНУТРАШЊЕ ПОСЛОВЕ ФНРЈ УПРАВА ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ, III одељење, Београд 1956, стр. 569-573

[Митић]

У Београду је направљена немачка комисија коју је водио СД и која се бавила корупцијом међу немачким званичницима у Београду.

Иван Попов добије упутства од Драже Михаиловића да предузме акцију како би се отарасио Губарева и гестаповца Бранта. И пошто је Иван имао доказе да су Губарев и Брант примали мито с времена на време и како би их се отарасио, он је обојицу потказао Шеферу који је био у тој комисији. Губарев је одмах послат за Немачку, а Брант је отишао на одсуство од недељу, па се вратио на претходни положај.

Ово је из британских докумената о Ивану Попову. Превешћу тај део документа чим будем могао.

Бранислав Божовић наводи да је "Виши полицијски комесар Губарев био је први функционер специјалне полиције који је пред крај окупације побегао из Београда - већ средином маја 1944. године. Гестапо га је благовремено пребацио у Беч (на рад у тамошњем Гестапоу), како би га спасио од освете четника Драже Михаиловића, против којих је радио по налогу Гестапоа. (Видети стр. 129 на следећем линку https://jevrejskadigitalnabiblioteka.rs/...LICIJA.pdf)

А из британских докумената се види да је изведена једна четничка обавештајна операција у елиминацији Губарева. А Брант се на крају вратио.

[Митић]

"По повратку у Београд почетком априла 1944. године, Дреднот је открио да у Београду ради Зондер-комисија СД-а која истражује оптужбе за корупцију, која је била раширена међу свим немачким званичницима у Београду. Иако је корупција вероватно била највећа међу званичницима СС-а и СД-а, Комисија се трудила да не примети њихове преступе, већ се концентрисала на наводне преступе официра Вермахта и других званичника који нису били чланови партије. Ова Комисија се састојала од Шефера, који је био начелник Абвера III у Београду, који је до тада преузела СД, пуковника СС-а из Берлина и официра из Правног одељења армије. (Овог Шефера не треба мешати са генерал-мајором Шефером, шефом Гестапоа у југоисточној Европи). Ова комисија је ухапсила у Београду око четрдесет официра Вермахта, а седамнаест их је стрељано. Велики број Југословена за које се тврди да су имали коруптивне односе са овим официрима такође је ухапшен и стрељан. Дреднот је чуо од Шлајфа да је велики број официра Вермахта истовремено ухапшен у Берлину и Паризу од стране СД, под маском антикорупцијске акције.

Након што је Дреднот пуштен на слободу, добио је инструкције од Михаиловића да предузме кораке како би се решио Губарева, човека руског порекла који је био шеф српске специјалне полиције, и Бранта, који је био на челу одељења Гестапоа које се првенствено бавило борбом против Михаиловићевих активности. Дреднот је имао доказе да су обојица повремено примали мито, и да би их се решио, пријавио их је Шеферу. Губарев је послат у Немачку у року од 24 сата. Брант је отишао на недељу дана одсуства, а затим се вратио на своју претходну позицију. Дреднот ово сматра јасним доказом да Комисија није била првенствено заинтересована за сузбијање корупције, већ за уклањање са утицајних позиција особа које СД није волео".

Извор: The National Archives Kew, KV 2/868, 89a - Note on Dreadnought's contacts with the G.I.S. in Jugoslavia Sept. 44, стр. 4

[Митић]

ДОКУМЕНАТ БР. 237

ПРЕКИ СУД БдС- а

У извесним случајевима заповедник Сипо и СД-а је
формирао посебни преки суд. Ово се дешавало, например
када би извесно лице требало осудити на смрт, а не дати
могућности другим установама (редовним војним судовима) да се позабаве позадином поступка. Случај Томашевића, Јакшића и Зечевића решен је пред преким судом БдС-а зато, да се не би открило постројење строго конспиративне прислушне службе, која је открила илегалну радиостаницу са којом су оптуженици били повезани. Станица је претстављала важну карику у мрежи британске обавештајне службе у окупираној Србији.

Заповедник
полиције безбедности и СД-а
у Београду

Београд, 19.4.43.

Преки суд Заповедника полиције
граду, коме су припадали:
1.) СС-пуковник др. Сцхаефер
2.) СС-мајор др. Wеинманн
3.) СС-капетан Хаусдинг
4.) СС-поручник Муеллер
5.) Припадник СС-а Франзоесy
6.) Канцел. намештеница Сацхс

осудио је оптужене

Драгомира Томашевића, рођ. 12.11.1900 у Петровцу,
Тихомира Јакшића, рођ. 9.10.19 у Славонској Пожеги, и
Богољуба Зечевића, рођ. 8.8.14 у Ивањици на смрт.

Томашевићу је доказано, а и признао је да је од марта 1942
играо водећу улогу у изградњи радио-мреже покрета ДМ, да је у Београду руковао једним
илегалним радио-отпремником и израдио низ других отпремника за организацију. Осим тога отпре-
мио је из Београда многобројне извештаје главном штабу ДМ-а.

Јакшић је од марта 42 у Београду руковао једним илегалним радио-отпремником покрета ДМ и успоставио радио-везу београдске организације ДМ са главним штабом, као и израђивао радио-отпремнике.

Зечевић је од јула 42 до свога хапшења радио као курир за београдски штаб организације ДМ.

Пресуда има се одмах извршити.

Параф: Сцх(аефер)

СС-мајор СС-пуковник СС-капетан

Извор: НЕМАЧКА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА - књига 8: ЗБИРКА ДОКУМЕНАТА, СРБИЈА, ДРЖАВНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА УНУТРАШЊЕ ПОСЛОВЕ ФНРЈ УПРАВА ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ, III одељење, Београд 1956, стр. 741-743

[Митић]

"Стога је кренуо у Рим да покупи свог радио-оператера и радио-станицу и неке друге сараднике. Успут је, на своје велико изненађење, у Болоњи срео извесног капетана Мандића, који је командовао групом од 200 бивших четника из Хрватске; ову групу су Немци заробили током бекства из Далмације у Бари и присилили је да ступи у немачку службу. Активности ове групе у Болоњи су се заправо састојале од саботаже, крађе немачког и фашистичког материјала, шверца немачког бензина и гума, па чак и паљења неколико немачких авиона. Мандић је такође Јевђевићу пружио детаље о немачкој противваздушној одбрани и складиштима материјала у области Болоње; ове информације су радио-везом прослеђене генералу Михаиловићу ради слања Савезницима. Не одобравајући чак ни тако ограничену југословенску сарадњу са непријатељем, убедио је Мандића да побегне са целом својом групом када се заврше неопходни припреме. Затим је кренуо ка Риму".

Моја напомена: Ово је из једног америчког документа који се налази у Америчком националном архиву. А у питању је септембар 1943. године.

Наравно, овде се ради о двострукој игри, обавештајној делатности и саботажи које су уперене против Немаца. Јер се на следећој страници помињу Мандић и његови људи како су их Немци ухапсили због сумње на шпијунажу и саботажу.

Заиста су Отписани.

[Милослав Самарџић]

"Стога је кренуо у Рим да покупи свог радио-оператера и радио-станицу и неке друге сараднике. Успут је, на своје велико изненађење, у Болоњи срео извесног капетана Мандића, који је командовао групом од 200 бивших четника из Хрватске; ову групу су Немци заробили током бекства из Далмације у Бари и присилили је да ступи у немачку службу. Активности ове групе у Болоњи су се заправо састојале од саботаже, крађе немачког и фашистичког материјала, шверца немачког бензина и гума, па чак и паљења неколико немачких авиона. Мандић је такође Јевђевићу пружио детаље о немачкој противваздушној одбрани и складиштима материјала у области Болоње; ове информације су радио-везом прослеђене генералу Михаиловићу ради слања Савезницима. Не одобравајући чак ни тако ограничену југословенску сарадњу са непријатељем, убедио је Мандића да побегне са целом својом групом када се заврше неопходни припреме. Затим је кренуо ка Риму".

Моја напомена: Ово је из једног америчког документа који се налази у Америчком националном архиву. А у питању је септембар 1943. године.

Наравно, овде се ради о двострукој игри, обавештајној делатности и саботажи које су уперене против Немаца. Јер се на следећој страници помињу Мандић и његови људи како су их Немци ухапсили због сумње на шпијунажу и саботажу.

Заиста су Отписани.

Мандића су тада Немци стрељали.
То су четници коју су бродом заплењеним од Италијана кренули ка Савезницима, али их је заробила немачка подморница.