[Краљевина Шумадија]

"Стога је кренуо у Рим да покупи свог радио-оператера и радио-станицу и неке друге сараднике. Успут је, на своје велико изненађење, у Болоњи срео извесног капетана Мандића, који је командовао групом од 200 бивших четника из Хрватске; ову групу су Немци заробили током бекства из Далмације у Бари и присилили је да ступи у немачку службу. Активности ове групе у Болоњи су се заправо састојале од саботаже, крађе немачког и фашистичког материјала, шверца немачког бензина и гума, па чак и паљења неколико немачких авиона. Мандић је такође Јевђевићу пружио детаље о немачкој противваздушној одбрани и складиштима материјала у области Болоње; ове информације су радио-везом прослеђене генералу Михаиловићу ради слања Савезницима. Не одобравајући чак ни тако ограничену југословенску сарадњу са непријатељем, убедио је Мандића да побегне са целом својом групом када се заврше неопходни припреме. Затим је кренуо ка Риму".

Моја напомена: Ово је из једног америчког документа који се налази у Америчком националном архиву. А у питању је септембар 1943. године.

Наравно, овде се ради о двострукој игри, обавештајној делатности и саботажи које су уперене против Немаца. Јер се на следећој страници помињу Мандић и његови људи како су их Немци ухапсили због сумње на шпијунажу и саботажу.

Заиста су Отписани.

Мандића су тада Немци стрељали.
То су четници коју су бродом заплењеним од Италијана кренули ка Савезницима, али их је заробила немачка подморница.

Најв. је реч о - пеш. капетан II кл.  Раде М. Мандић (р.1908 с. Дољани, Оточац). Његов бродић Немци су бомбардовањем преусмерили у Римини, након капитулације Италије. Остало су написали Митић и Милослав. Због његових извештаја, Мандић је Указом О. Бр. 28 од 10. јан. 1944. унапређен у акт. пеш. капетана I кл. 
 Стрељан је од Немаца у Трсту 20. фебр. 1944.

[Митић]

Карл Новак се срео са Мандићем овом приликом, како је записано у овом америчком документу. То је у ствари амерички извештај од 40-ак страна. Некад је био на сајту ЦИА, а може се наћи онлајн на сајту Америчког националног архива.

[Милослав Самарџић]

Само не верујем да је бродић, требало би да је ратни брод.
Четник који је био на броду причао ми је да их је натерала немачка подморница. Није било бомбардовања.
На другом ратном броду био је Бјелајац, он не стигао до саветника. Југ Италије био је циљ једнима и другима. Пошли су са острва Мали Лошињ.

[Краљевина Шумадија]

Само не верујем да је бродић, требало би да је ратни брод.
Четник који је био на броду причао ми је да их је натерала немачка подморница. Није било бомбардовања.
На другом ратном броду био је Бјелајац, он не стигао до саветника. Југ Италије био је циљ једнима и другима. Пошли су са острва Мали Лошињ.

Бродић или ратни брод не знам.
Евакуација је вршена са острва Крк пред Немцима, а са Лошиња пред комунистима. Са Крка једно пловило је успело да се пребаци у Бари савезницим (п.пук. Славко Бјелајац, рез. пук. Младен Жујовић, Радмило Грђић и др.). Друго пловило са Крка (кап. Р. Мандић и др.), дејствовањем из немачких авиона завршило је како сам ономад изнео. Е сада и са Лошиња су успела два мања пловила да се пробију и евакуишу, а највећи број око 500 ликвидиран је на најмонструознији начин ( и жене и деца који су кренули са четницима), а налазили се у паробродима Макарска и Буон Падре. Ово последње, кроз биографије пор. Антона Шустара и кап. Крешимира Вранића, описано је у књизи Витезови Карађорђеве звезде ЈВуО 1941-1945.
Остаје, за сада, дилема да ли је можда кап. Р. Мандић био у једном од она два мања пловила која су се пробила са Лошиња.

[Милослав Самарџић]

Само не верујем да је бродић, требало би да је ратни брод.
Четник који је био на броду причао ми је да их је натерала немачка подморница. Није било бомбардовања.
На другом ратном броду био је Бјелајац, он не стигао до саветника. Југ Италије био је циљ једнима и другима. Пошли су са острва Мали Лошињ.

Бродић или ратни брод не знам.
Евакуација је вршена са острва Крк пред Немцима, а са Лошиња пред комунистима. Са Крка једно пловило је успело да се пребаци у Бари савезницим (п.пук. Славко Бјелајац, рез. пук. Младен Жујовић, Радмило Грђић и др.). Друго пловило са Крка (кап. Р. Мандић и др.), дејствовањем из немачких авиона завршило је како сам ономад изнео. Е сада и са Лошиња су успела два мања пловила да се пробију и евакуишу, а највећи број око 500 ликвидиран је на најмонструознији начин ( и жене и деца који су кренули са четницима), а налазили се у паробродима Макарска и Буон Падре. Ово последње, кроз биографије пор. Антона Шустара и кап. Крешимира Вранића, описано је у књизи Витезови Карађорђеве звезде ЈВуО 1941-1945.
Остаје, за сада, дилема да ли је можда кап. Р. Мандић био у једном од она два мања пловила која су се пробила са Лошиња.

Колико се сећам, његови рођаци, који су ми дали слику, са Лошиња.
Ко је поубијао ових 500?

[Краљевина Шумадија]

Само не верујем да је бродић, требало би да је ратни брод.
Четник који је био на броду причао ми је да их је натерала немачка подморница. Није било бомбардовања.
На другом ратном броду био је Бјелајац, он не стигао до саветника. Југ Италије био је циљ једнима и другима. Пошли су са острва Мали Лошињ.

Бродић или ратни брод не знам.
Евакуација је вршена са острва Крк пред Немцима, а са Лошиња пред комунистима. Са Крка једно пловило је успело да се пребаци у Бари савезницим (п.пук. Славко Бјелајац, рез. пук. Младен Жујовић, Радмило Грђић и др.). Друго пловило са Крка (кап. Р. Мандић и др.), дејствовањем из немачких авиона завршило је како сам ономад изнео. Е сада и са Лошиња су успела два мања пловила да се пробију и евакуишу, а највећи број око 500 ликвидиран је на најмонструознији начин ( и жене и деца који су кренули са четницима), а налазили се у паробродима Макарска и Буон Падре. Ово последње, кроз биографије пор. Антона Шустара и кап. Крешимира Вранића, описано је у књизи Витезови Карађорђеве звезде ЈВуО 1941-1945.
Остаје, за сада, дилема да ли је можда кап. Р. Мандић био у једном од она два мања пловила која су се пробила са Лошиња.

Колико се сећам, његови рођаци, који су ми дали слику, са Лошиња.
Ко је поубијао ових 500?

Из књиге Витезови Карађорђеве звезде ЈВУО 1941-1945:
Након капитулације Италије, постојање упоришта ЈВуО на Лошињу сматрано је у Врховном штабу НОВЈ озбиљном опасношћу, те је 22. септембра 1943. врховни командант НОВЈ наредио Главном штабу НОВ Хрватске - Четничко упориште на Лошињу ликвидирајте. Недуго потом Главни штаб Хрватске допунио је наредбу - Због опасности од четника у овој фази борбе , нису нам потребни њихови заробљеници, Све заробљене у борби одмах ликвидирати. То чинити и убудуће.
На Лошињу се налазило око 500 припадника ЈВуО ( 503. Штаб) и око 200 чланова њихових породица и део цивила.  Нападнути су у зору 25. септембра од ојачане 13. партизанске дивизије. Део бораца успео је да отплови пут Италије, на два бродића, а остали, после борбе се предао на реч. Њих око 140 повезани су жицом и стрпани,  са рез. пор. Антоном Шустаром у потбалубље пароброда Макарска, а други део са поручником Крешимиром Вранићем у пароброд Буон Падре. Ови из пароброда Макарска превежени су до Црквенице, где су искрцани и одведени северно од градића , у једну шуму и сви до јеног побијени на најбруталније начине, углавном клањем и бацањем са стена у море. Антон Шустар пре ликвидације успео је да узвике - Дајте знати мојем Краљу да умирем за њега и Краљевину Југославију... Антон је одликован К Зв са М, а његов брат Алтео убијен је од комуниста нешто пре Тонеа, у повратку од Драже Михаиловића, где је однео Резолуцију југосл. националиста из Александрова са Крка састављену на Видовдан 1943.
Четници, на челу са пор. Крешимиром Вранићем на пароброду Буон Падре поубијани су још на самом мору. Тела ликвидираних бацана су у море. Како је вода избацивала лешеве, ликвидираним људима је отварана утроба и стављано камење, или је камење везивано за тела. И пор. Вранић је одликован К Зв са М.

[Митић]

Дреднот је у Београду веома тесно сарађивао са Михаиловићевим главним обавештајним официром тамо, чије име је Дреднот спреман да нам преда ако можемо да ступимо у контакт са њим. Његово тајно име је „Џек“. Џек има комплетно знање о агентима за интерни рад које је регрутовао Абвер у Београду и о Матловој мрежи, а вероватно и о агентима С.Д.-а, јер је продро у сваку немачку или колаборационистичку службу у Београду. Дреднот је с времена на време давао Џеку детаље о активностима Абвера којих се сада тешко сећа. Џек је жељан да сарађује са Британцима, без обзира на политику, јер је антинемачки настројен, искључујући све остало. Потпуно је информисан о свим немачким распоредима, кретањима возова и трупа итд., и информацијама од могућег оперативног интереса, сасвим одвојено од питања контрашпијунаже. Тајно име Дреднота у Михаиловићевим круговима је „Ескулап“ и Џек је пристао да у потпуности сарађује са сваким ко се представи да долази од Ескулапа.

Извор: The National Archives Kew, KV2/868, 89a: Note on Dreadnought's Contacts with G.I.S. in Jugoslavia, Sept. 44, str. 3

[Краљевина Шумадија]

Дреднот је у Београду веома тесно сарађивао са Михаиловићевим главним обавештајним официром тамо, чије име је Дреднот спреман да нам преда ако можемо да ступимо у контакт са њим. Његово тајно име је „Џек“. Џек има комплетно знање о агентима за интерни рад које је регрутовао Абвер у Београду и о Матловој мрежи, а вероватно и о агентима С.Д.-а, јер је продро у сваку немачку или колаборационистичку службу у Београду. Дреднот је с времена на време давао Џеку детаље о активностима Абвера којих се сада тешко сећа. Џек је жељан да сарађује са Британцима, без обзира на политику, јер је антинемачки настројен, искључујући све остало. Потпуно је информисан о свим немачким распоредима, кретањима возова и трупа итд., и информацијама од могућег оперативног интереса, сасвим одвојено од питања контрашпијунаже. Тајно име Дреднота у Михаиловићевим круговима је „Ескулап“ и Џек је пристао да у потпуности сарађује са сваким ко се представи да долази од Ескулапа.

Извор: The National Archives Kew, KV2/868, 89a: Note on Dreadnought's Contacts with G.I.S. in Jugoslavia, Sept. 44, str. 3

Каква су сазнања о Џеку?

[Митић]

Дреднот је у Београду веома тесно сарађивао са Михаиловићевим главним обавештајним официром тамо, чије име је Дреднот спреман да нам преда ако можемо да ступимо у контакт са њим. Његово тајно име је „Џек“. Џек има комплетно знање о агентима за интерни рад које је регрутовао Абвер у Београду и о Матловој мрежи, а вероватно и о агентима С.Д.-а, јер је продро у сваку немачку или колаборационистичку службу у Београду. Дреднот је с времена на време давао Џеку детаље о активностима Абвера којих се сада тешко сећа. Џек је жељан да сарађује са Британцима, без обзира на политику, јер је антинемачки настројен, искључујући све остало. Потпуно је информисан о свим немачким распоредима, кретањима возова и трупа итд., и информацијама од могућег оперативног интереса, сасвим одвојено од питања контрашпијунаже. Тајно име Дреднота у Михаиловићевим круговима је „Ескулап“ и Џек је пристао да у потпуности сарађује са сваким ко се представи да долази од Ескулапа.

Извор: The National Archives Kew, KV2/868, 89a: Note on Dreadnought's Contacts with G.I.S. in Jugoslavia, Sept. 44, str. 3

Каква су сазнања о Џеку?

Ухапшен маја 1945. године. Иван је изгледа покушао да интервенише код Британаца да га извуку, али на крају Британци нису били заинтересовани за Џека.

У питању је Радомир Милинковић Џек. Морао бих да прелистам књиге гдина Милослава за још неке детаље.

[Митић]

Рад илегалне равногорске организације у Београду детаљно описује један од њених припадника, капетан Радомир Милошевић Чеда у књизи "Закаснели рапорт". У групу најспособнијих илегалаца, према Милошевићу, спадао је капетан Радомир Милинковић Џек, близак сарадник мајора Александра Михајловића. Капетан Милинковић је рођен у Америци, вратио се у Србију као ђак и потом завршио војну академију. Шпијунажа је била његова страст - пре рата је са енглеског превео књигу "Шпијунажа кроз векове". Као шеф обавештајне службе Команде Београда, капетан Милинковић је "имао агенте у свим нашим, па чак и немачким установама. Достављао нам је драгоцене и тачне податке о многим шпијунима на нашем терену", пише Милошевић.

Извор: Милослав Самарџић, "Фалсификати комунистичке историје", Уна Прес, Београд 2010, стр. 94

[Краљевина Шумадија]

Митићу, у суштини о Радомиру Милинковићу Џеку се мало зна. Толике године се понавља ово име и презиме, а оно је лажно. Џек, врхунски обавештајац користио је ово лажно име. Под овим именом и презименом у Београду су живела само 2 човека и ниједан од њих не може бити Џек. Око Џековог чина права збрка, а у ствари нема га у Службеним војним листовима тотално. Нема га ни у Ист. архиву, ни кроз четнички, ни кроз Недићев део. Нема га ни у унапређеним или одликованим у ЈВуО. Уз увек одређен опрез и спремност да се изнесе супротан став, мислим да је реч о РАДОВАНУ М. МИЛИНКОВИЋУ, који је користи толико помињани псеуд. Радомир Милинковић Џек.
Наиме књигу: "Шпијунажа света кроз векове" (а не Шпијунажа кроз векове), аутора Richard W. Rovan, 1938. превео је Радован М. Милинковић.
Ко је он био ?  Рођен је 29. 7. 1907. у Гацком, од о. Митра и м. Ђурђије. Најв. је као дета са оцем био у САД, неколико година. У Србији је положио испит за  чин акт. пеш. п.поручника 1932. и већ сл. године одређен на службу у ђенералштабном одељењу Министарства војске и морнарице, и ако није имао свршену НШВА. Потом, 1937, унапређен је у чин акт. пеш. поручника и 1939. одликован је Медаљом за војничке врлине. А онда, по својој молби, стављен је у пензију Указом Ађ. Бр. 2301, од 29. јан. 1940. Радован се 1939. венчао са извесном Оливером, која се од 24. маја 1943. пријављује засебно. Радованова  последња пијава у Београду била је од 8. нов. 1944. на адреси Мајке Јевросиме 16, још увек у власништву мајора ЈВуО Светозара Милојевића (писао сам скоро о њ. на биографије четничке).
Не знам да ли се Ристановић бавио Џеком у књизи Београдски равногорци.

[Митић]

Митићу, у суштини о Радомиру Милинковићу Џеку се мало зна. Толике године се понавља ово име и презиме, а оно је лажно. Џек, врхунски обавештајац користио је ово лажно име. Под овим именом и презименом у Београду су живела само 2 човека и ниједан од њих не може бити Џек. Око Џековог чина права збрка, а у ствари нема га у Службеним војним листовима тотално. Нема га ни у Ист. архиву, ни кроз четнички, ни кроз Недићев део. Нема га ни у унапређеним или одликованим у ЈВуО. Уз увек одређен опрез и спремност да се изнесе супротан став, мислим да је реч о РАДОВАНУ М. МИЛИНКОВИЋУ, који је користи толико помињани псеуд. Радомир Милинковић Џек.
Наиме књигу: "Шпијунажа света кроз векове" (а не Шпијунажа кроз векове), аутора Richard W. Rovan, 1938. превео је Радован М. Милинковић.
Ко је он био ?  Рођен је 29. 7. 1907. у Гацком, од о. Митра и м. Ђурђије. Најв. је као дета са оцем био у САД, неколико година. У Србији је положио испит за  чин акт. пеш. п.поручника 1932. и већ сл. године одређен на службу у ђенералштабном одељењу Министарства војске и морнарице, и ако није имао свршену НШВА. Потом, 1937, унапређен је у чин акт. пеш. поручника и 1939. одликован је Медаљом за војничке врлине. А онда, по својој молби, стављен је у пензију Указом Ађ. Бр. 2301, од 29. јан. 1940. Радован се 1939. венчао са извесном Оливером, која се од 24. маја 1943. пријављује засебно. Радованова  последња пијава у Београду била је од 8. нов. 1944. на адреси Мајке Јевросиме 16, још увек у власништву мајора ЈВуО Светозара Милојевића (писао сам скоро о њ. на биографије четничке).
Не знам да ли се Ристановић бавио Џеком у књизи Београдски равногорци.

Изгледа да си у праву. Комунисти га у листу "Борба" зову Радован Милинковић. То сам сад видео у Ивановом британском досијеу. Само што сам мислио да су му погрешили име, а како кажеш, псеудоним му је Радомир Милинковић Џек.




Британци су подвукли имена Џека и Ивана, знали су да су ова двојица радила против Немаца, а ово је само новинска пропаганда како су комунисти представљали Дражине четнике.

Морам да прелистам Ристановићеву књигу да видим да ли је помињао Џека.

[Митић]

У књизи "Београдски Равногорци", Ристановић помиње Џека четири пута, цитирајући Грбу и документа из Четничке Архиве у Војном архиву.

То сам сад на брзину прелистао.

[Митић]

Поуздани агент Гестапоа била је и Оливера Костић, рођена 1922. године у Нишу, запослена на месту цензора поште у Нишу. Оливера је била љубавница Карла Унгара, али и Мирка Ћирковића, команданта Чегарског равногорског корпуса. Била је двоструки агент, Гестапоа и Равногорског покрета.

Извор: Др Владимир Вучковић, "Ниш у Другом светском рату (из тајних архива УДБ)", Медивест КТ 2019, стр. 34

СС поднаредник Карл Унгар је био заменик СС поручнику Ериху Винекеу, шефу нишког Гестапоа и команданту логора, поборнику бескомпромисне борбе против четничког покрета у Нишу и нишком округу.

Карл Унгар је нанео највише штете четничкој организацији у Нишу, па су зато четници покушали акцију да се он ликвидира пакленом машином, али акција је била неуспешна.

За детаље о Унгару цитирано из: Александар Динчић, Небојша Озимић, ПРИПАДНИЦИ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ У НАЦИСТИЧКОМ КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ НА ЦРВЕНОМ КРСТУ У НИШУ (1941-1944), Народни музеј Ниш, Ниш октобар 2014, стр. 40

https://narodnimuzejnis.rs/wp-content/up...i-JVUO.pdf