Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Зашто је Дража мрзео Енглезе?
#1

.
Занимљиво питање и тема за дискусију! Smile


Ево пар цитата.......



„Енглези хоће да држе судбину наше земље у својим рукама, и да нас искоришћују како им се свиђа.“

(Дража у разговору са Херцеговцима, стр.69)



„Енглези су само трговци људским месом. Да није Немаца, мрзио бих прво Енглезе.“

( У Липову почетком 1942, Историјски записи 4/1995, година LVVIII,Подгорица, 1995, стр.46)



„Доста смо дали крви за вас, Енглезе.“

(Дража у лице шефу енглеске мисије, Армстронгу.)

(Михаило П. Минић, Расуте кости(1941-1945), Детроит, САД, 1965, стр.27)



„Не могу да дозволим да за рачун енглеских интереса уништим читав српски народ. Што ће слобода ако земља остане пуста.“

(Михаило П. Минић, Расуте кости(1941-1945), Детроит, САД, 1965, стр.51).


.

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#2

Лако се прњио на свакога ко не мисли да је он најпаметнији. Његова је увијек морала бити задња, па паметна или најглупља. Тако отприлике.
Страшно сујетан човјек (и емотиван).

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори
#3

КидањеКидањеКидањеКидањеКидањеКидање
Одговори
#4

Мунгос - ходајућа енциклопедија свих науци познатих комунистичких стереотипа. Само изабрати тему.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#5

Заправо већина моји замјерка Дражи нијесу из југо-комунистички буквара него од његовије људи, официра и бораца (масе материјала писане у посљератном периоду у емиграцији).

Док су једни од Драже створили свету краву и нешто што он за живота није био, други су од њега створили другог Карађорђа (што он никако није био). Треба дати свакоме оцјену по мјери.

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори
#6

(31-12-2019, 12:09 AM)мунгос Пише:  Заправо већина моји замјерка Дражи нијесу из југо-комунистички буквара него од његовије људи, официра и бораца (масе материјала писане у посљератном периоду у емиграцији).

Док су једни од Драже створили свету краву и нешто што он за живота није био, други су од њега створили другог Карађорђа (што он никако није био). Треба дати свакоме оцјену по мјери.

Јеси био кад у архиву?

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#7

У архиву у Београду?
Био сам по архивима у Сјеверној Америци, српским организацијама, друштвима, црквама и манастирима.

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори
#8

(31-12-2019, 12:12 AM)мунгос Пише:  У архиву у Београду?
Био сам по архивима у Сјеверној Америци, српским организацијама, друштвима, црквама и манастирима.

Највише грађе о Дражи и највише оригиналних његових депеша налази се у Војном архиву у БГ-у. Све то Самарџић је прелистао и на основу тога написао је Општу историју. Ако ти је сведочење неког четника, љотићевца или кога већ меродавније од оригиналне депеше из рата онда нешто није у реду са тобом.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#9

Мјеродавно ми је све. Дакле, све је битно и архива и свједоџења. Јер историја није математички рачун него живи људи и њихова дјела и потези.

Био сам у рату и знадем да кад читам архиву да у њој често пута нема многи битни ствари. Имају технички детаљи који могу а и не морају бити тачни.
Да ли је нешто забиљежено или не, колико тачно и од кога итд. субјективно мишљење једне особе итд.

Вођење рата је дјелом наука а дијелом вјештина тј. умјетност. У овоме задњом рату био дам у прилици да видим на десетине пута недостатак иницајитиве, недостатак идеје и правца. Сад могу замислити да је у ДСР било далеко горе.

Рецимо знам један конкретан случај ђе је локални човјек без формалног војног знања предложио да се напад води једним правцем, да би узело десетине пропали покушаја другим правцима од стране школовани официра, да би се на крају напад извео успјешно на начин на који је овај предложио а могло је тако одма. Мислиш да то има у архивама??

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори
#10

(31-12-2019, 12:21 AM)мунгос Пише:  Мјеродавно ми је све. Дакле, све је битно и архива и свједоџења. Јер историја није математички рачун него живи људи и њихова дјела и потези.

Био сам у рату и знадем да кад читам архиву да у њој често пута нема многи битни ствари. Имају технички детаљи који могу а и не морају бити тачни.
Да ли је нешто забиљежено или не, колико тачно и од кога итд. субјективно мишљење једне особе итд.

Наравно, слажем се. Али не може један војник знати да ли је његов начелник штаба повлачио добре потезе уколико не сагледа целокупну ситуацију и причике у којима је начелник био. Ми модерни Срби најпамтнији смо кад утакмица, рат и др. прођу па онда неђемо да паметујемо шта и како је требало да се уради. Међутим, док се борба води, већина је истерала миша из рупе како би заузела његову позицију.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#11

Немој ме схватити погрешно. Мој оштар став према Дражи произилази из тога колико тешке су биле посљедице одлука.

Исти став имам и према Младићу рецимо. Никад се нећу сложити са тијем да је Младић бољи од Наполеона и да је на прави начин искористио силу коју је имао у рукама. Није то учинио ни у Книну ни касније у Босни.
Кад имаш силу, онда гази. Ломи на пола и тачка. И као обични војник и као ђенерал то има исту тежину.

У вођењу рата принцип је исти, само је величина борбеног елемента различита. Нико ме не море убједити да су се четници успјешно и како треба носили са комунистичким акцијама. Нажалост!

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори
#12

Шта би ти урадио боље/другачије, на Дражином месту, по питању комуниста?
Одговори
#13

Дефинитивно агресивнији наступ према њима. Поготово од половине 1942. до половине 1943. јасно је да комунистичка активност у свим српским крајевима је све гора.
Комунисти су непријатељ број један.

Ако се добро сјећам, сличне поруке он добија од Енглеза (Неђељко Плећаш, што је Дража и потврдио на суду), као и од Ђоновића на примјер итд.- "како зна и умије да их се ријеши".

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори
#14

(31-12-2019, 02:05 AM)мунгос Пише:  Ако се добро сјећам, сличне поруке он добија од Енглеза (Неђељко Плећаш, што је Дража и потврдио на суду), као и од Ђоновића на примјер итд.- "како зна и умије да их се ријеши".

Бацао је „коске“ југословенским комунистима да би им стварао недоумицу шта су њихови савезници желели да учине с њима и да их на тај начин интелигентно свађа са Британцима. Југословенски историчари су насели па су у више наврата научно разматрали то британско непринципијелно деловање.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 3 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним