[Капетан]

...

[Почетник]

Срушили смо им снешка (Аустро-угарску).
У којој су они као римокатолици били "царска вјера" за разлику од нас "шизматика".
Због такве друштвене климе многи су конвертовали из Православља у римокатоличанство зарад ситних привилегија.
Онда долази ослобођење и уједињење где су сви равноправни. Али они нису продали веру за вечеру да би били равноправни већ да би били привилеговани. И сад им након свега остао само црн образ. Јер знају да ми знамо "шта су радили прошлог лета".
Отприлике су се понашали увређено као што се данас понашају комунисти кад виде да је њихово прошло.
И онда уз помоћ Ватикана и политичке елите која се профилисала под Хабзбурзима се формира модерна хрватска нација на бази антисрпства и против ослобођења уједињења под Карађорђевићима.
Сви ти процеси су започети још пре првог рата. Још 1900. године је у Загребу на (римо)католичком конгресу дефинисано да сви (римо)католици који говоре српским језиком требају постати Хрвати да би их на тај начин везали за Бечки двор и супротставили нарастајућем панславизму који се борио за еманципацију словенских народа Срба, Чеха, Словака... од Аустро-угарске. На то се надовезала и Старчевићева ХСП која је по узору на Мађаре гурала причу о некаквом хрватском политичком и државном праву, по ком су сви становници њихове пројектоване Хрватске - политички Хрвати. Са девизом "ил се приклони ил се уклони".
Када је 1918. године створена Краљевина СХС тај процес је врло кратко успорен, а затим се још више разбуктао деловањем ХСС-а и Стјепана Радића који су путем те странке са хрватским предзнаком, уз помоћ локалних жупника наставили интеграцију (римо)католичког становништва у хрватску нацију.
Једино што су нудили тим својим гласачима је мржња према југословенској држави која им је срушила Аустро-угарску, српској династији Карађорђевић која им је срушила Хабсбурге и на крају према целом српском народу, као неком ко не припада миљеу "еУропске уљудбе".
Буквално је модерна хрватска нација формирана на антисрпству и као опозиција Југославији.
На крају је сва та вештачки индукована фрустрација дочекала успон Данке Дојчланда и показала сву своју "еУропску уљудбу" иза које су остали само крвави трагови.
То је неко моје виђење ствари, које сам формирао не само на основу прочитаног него још више на основу усменог породичног предања.


Шта би? Покушао сам да одговорим Капетану на питање, нисам га цитирао, а у међувремену су остале само тачкице.


А питање је отприлике гласило откуд толика мржња Хрвата према нама, шта смо им урадили?

[Капетан]

Hvala.
Videh temu "Hrvatski genocid nad Srbima" pa htedog da prebacim pitanje tamo ali slabo se snalazim na kompjuteru zaboravio sam copy.

Срушили смо им снешка (Аустро-угарску).

Da,a li smo mi sa njima živeli u carstvu Austrijskom! U Vojnoj Krajini je mnogo Srba živelo sa Hrvatima i tu nastaju prvi sukobi i to velikih razmera, i često je car austrijski stajao u zaštitu Srba. Mislim da Hrvatska mržnja počinje znatno ranije ide daleko u prošlost. Već u Vojnoj Krajini Hrvati su pokušavali da pokatoliče i unijaće Srbe ali se Srbi nisu dali. Car je Srbima dao privilegije kakve nije ni Hrvatima. Stajali smo na njihovom putu za državom! Naravno te privilegije su Srbi platili borbom protiv Turaka na granici! Geneza mržnje ide daleko u prošlost. Vojna Krajina je ključ. Tu gde smo se mi naselili Hrvati su smatrali da je to njihova zemlja. Tražiili su od nas da menjamo veru, da plaćamo porez, ali Srbi odbiše.

Jevdjević Dobroslav, mladobosanac, četnik pravi, dobru knjigu napisa Od Indije Do Srbije a uzor mu bio književnik Sima Lukin Lazic. Jevdjevic je bio pristalica autohtone srpske škole. Odnosi za vreme Kraljevine sa Hrvatima su samo jedna geneza ali ne uzrok mržnje. Mislim moje mišljenje.

Svakako Vatikan satanino gnezdo zlo veliku ulogu je odigrao.


Da dodam i anti srpske demonstracije u Zagrebu 1902 godine dosta godina pre stvaranja Kraljevine SHS. Kristalna noć 1902! Koliko je samo Kristalnih noći preživeli u Vojnoj Krajini od hrvatske fukare.

https://vidovdan.org/istorija/anti-srpsk...u-zagrebu/

Velika mržnja, velika!
Sa kakvim ološem je naša elita ulazila u državu i pokopala sopstveni narod. Sve ih treba anatemisati od Aleksandra do Pašića.

[Николај]

Је л приметио још неко потпуно одсуство муслимана у филму? Један од главних кољача у логору је био Мухамед Јусић из Бихаћа, а било је и других, па опет као да се неко бојао да и њих уведе у причу.

[Почетник]

Da,a li smo mi sa njima živeli u carstvu Austrijskom! U Vojnoj Krajini je mnogo Srba živelo sa Hrvatima i tu nastaju prvi sukobi i to velikih razmera, i često je car austrijski stajao u zaštitu Srba. Mislim da Hrvatska mržnja počinje znatno ranije ide daleko u prošlost. Već u Vojnoj Krajini Hrvati su pokušavali da pokatoliče i unijaće Srbe ali se Srbi nisu dali. Car je Srbima dao privilegije kakve nije ni Hrvatima. Stajali smo na njihovom putu za državom! Naravno te privilegije su Srbi platili borbom protiv Turaka na granici! Geneza mržnje ide daleko u prošlost. Vojna Krajina je ključ. Tu gde smo se mi naselili Hrvati su smatrali da je to njihova zemlja. Tražiili su od nas da menjamo veru, da plaćamo porez, ali Srbi odbiše.

Модерну хрватску НАЦИЈУ а не народ је формирала Аустро-угарска због сопствене политичке стабилности. То сам већ покушао да објасним у претходном упису. У ту нацију су ушли многи Срби који су зарад напредовања у војничкој каријери прешли у "царску вјеру" али су задржали језик. Обашка што су се женили са (римо)католкињама а у Хабсбуршкој монархији као изразито прокатоличкој важио је закон да сваки брак у ком је један супружник (римо)католик се може озаконити само у (римо)католичкој цркви. То се видело и у серији Вук Караџић кад је он требао да се ожени са Аном Краус.
На све то Аустро-угарска војска је била као ЈНА. Тачније ЈНА је моделована по АУ војсци. Где су били пожељни "мешани" бракови јер би им онда Хабзбуршка монархија била главни интегративни фактор. И као што су из бракова официра ЈНА излазили анационални атеисти, тако су из бракова официра Хабзбуршке монархије излазили анационални (римо)католици, који су на простору Банске Хрватске постајали Хрвати.
Уосталом мајка Анте Старчевића је била Милица, Православна Српкиња, а син јој је школујући се у фратарским "сјемеништима" постао отац србофобије или како хрвати кажу "отац домовине". И из тога се види да су Беч и Ватикан формирали модерну хрватску нацију на чистој србофобији. Као зомбије којима је мозак фризиран, којима управља тамна сила и којима је немогуће помоћи. Да се тако сликовито изразим.

[Шумадинац]

Обавезно погледати сјајну емисију и сјајно толковање, тј. доминација најбољег познаваоца прилика Јасеновца - Вељка Ђурића Мишине....

[Mekenzi]

Морам да напишем. Истина је ко ракија љута жеже..

Срби су све ратове од Хрввата изгубили.
Нити један нисмо добили. 1939,1945, 1990, 1996.
Хрвати су етнички очистили своју државу од Срба. Имају своју државу док Србија још увек не зна где у њене међе.

Да ли је Јасенвац злочиначки логор.

ЈЕСТЕ.То је највеће стратиште Срба...
Близу милион Срба је тамо заклано.

Проблем је што ми имамо психичко болесног председника који прави овакве "хорор" филмове зарад пропаганде и скупљања политичких поена Оод десничара

Једина смо држава у свету која обележава своје поразе.

Ми прослављамо пад крајине, пад Кошара итд..


После близу 100 година се неко сетио да отвара Јасеновац и шири мржњу и бес према Хрватима.

Боље да се снимају филмови о пријатељским односима између Срба и Хрвата Срба и Албанаца.

Овакви филмови су немоћ Србије. Плач и туга. Исто ко и за Косовом. Ова власт само снима филмове о србима који су поражени и које је држава Србија издала и слала на кланицу.

Јасеновац, Олуја,Бљесак су све до једног порази Србије.

Србија мора да се издигне изнад Јасеновца и омогући нормалне и колико толико добро суседске односе са Хрватима.

Радикалско црвени плачопичка који је лепио по Београду Булевар Ратка Младића који је одржавао митинге подршке Радовану Караџићу онај који је протествовао против индепедијенте Косово, а после исти тај потписао Бриселски и Вашингтонски споразум.

ЊЕМУ НЕ ТРЕБА ВЕРОВАТИ. ЊЕГОВЕ СУЗЕ ЗА ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ СУ ЛАЖНЕ КАО И ЗА ГОВОРЕ ПОСВЕЋНЕ КОСОВУ КАД ЈЕ ЦМИЗДРИО.

Он је човек који може у 45 минута променити преко 10 емоција од екстремне туге за логор Јасеновац до ексремне еуфорије да смо економска сила у Европи...

За такав поремећај и нарцисоидну личност лека нема.

Одгледао сам Дару 2х просечан филм, просечни глумци ништа посебно, ако се гледа без емоција. Мене филм није фасцинирао као играни филм. Фали брдо историјских чињеница.Такође у блатоидима се не прича о филму него ко су биле НДХ вође ко су Шакићи, Лубурићи и други ндх злочинци. Што говори да је филм окренут искључиво против Хрватске а не о логору Јасеновац...

Озбиљан документарни и историјски филм о логору Јасеновац захтевааа озбиљан приступ, попис жртава, разлози који су довели, злочин који је почињен, историјски документовани докази, улога свих чинилаца у рату..Сигурно би се требао направити озбиљан серијал од бар 5 епизода по сат времена.

Јасеновац није играни филм. Јасеновац је највећи геноцид који је извршен над Србима.
Као такав играни филм мене подсећа на комунистичку пропаганду.

Јасеновац не сме служити за једног човека у његову политичку пропаганду недовршене радикалне странке и недовршеног црвеног Шешеља.

Паметном доста.

Вечна памјат жртвама усташког логора Јасеновц.

[Бенито]

Огласила се и проф др Дуда Стојановић, наш врли историчар/ка, која је за филм "Дара из Јасеновца" изјавила да је чист историјски фалсификат.
Насупрот овом "чист историјски фалсификат" филму, по њеној препоруци, треба погледати филм Лордана Зафрановића, а нарочито "клање у аутобусу, које те одмах научи какво је зло био фашизам".
Да не објашњавам редовној професорки ФФ БУ која је разлика између фашизма и национал-социјализма, јер би то средњошколски образовани људи требало да знају, само ћу нешто подсетити:
У филму "Окупација у 26 слика" дешава се једна од ретких сцена у југословенској кинематографији играног дугометражног филма у којој се виде хрватске усташе како хладним оружјем убијају неке људе. Већина тих страдалника у аутобусу били су Јевреји, а само један је православни свештеник, који у Зафрановићевом филму говори руским језиком.
У Квизу Српска историја, ваљда међу првима, ако не и први у нашој интернет јавности, објавио сам име праве историјске личности, свештеника кога су усташе заклале у Дубровнику, тј у предграђу града, где су их усташе извеле из града и брутално поубијале. Тај свештеник није био никакав Рус, него Србин из Херцеговине.
Дакле, госпођа професор/ка очигледан историјски фалсификат назива ремек-делом, а филм заснован на сто пута провереним подацима, о којима се пазило до детаља, назива "историјским фалсификатом", и ту још појачава са "чист".
Ово госпођи није први пут да у јавности лупета о историјским подацима. То је учинила већ неколико пута, па се поставља јасно питање да ли је дошло време да се провере не само референце људи који предају на српским универзитетима, него и њихово психо-физичко стање. Вероватно би тада стигли до врло занимљивих закључака.

[Митић]

Свака Бенитова реч је вредна сувог злата, али што се тиче психо-физичког стања, прво би требало почети од политичара, а могу и паралелно да иду на преглед сви политички, економски и остали припадници тзв. елите

[Антитоталитаран]

Да одговорим Мекензију. Не знам како си закључио да је Дара антихрватски филм? То чак ни Класић не каже. Ове године се обележава 80 година од оснивања тог логора, па је филм снимљен у право време.

[Николај]

Огласила се и проф др Дуда Стојановић, наш врли историчар/ка, која је за филм "Дара из Јасеновца" изјавила да је чист историјски фалсификат.
Насупрот овом "чист историјски фалсификат" филму, по њеној препоруци, треба погледати филм Лордана Зафрановића, а нарочито "клање у аутобусу, које те одмах научи какво је зло био фашизам".
Да не објашњавам редовној професорки ФФ БУ која је разлика између фашизма и национал-социјализма, јер би то средњошколски образовани људи требало да знају, само ћу нешто подсетити:
У филму "Окупација у 26 слика" дешава се једна од ретких сцена у југословенској кинематографији играног дугометражног филма у којој се виде хрватске усташе како хладним оружјем убијају неке људе. Већина тих страдалника у аутобусу били су Јевреји, а само један је православни свештеник, који у Зафрановићевом филму говори руским језиком.
У Квизу Српска историја, ваљда међу првима, ако не и први у нашој интернет јавности, објавио сам име праве историјске личности, свештеника кога су усташе заклале у Дубровнику, тј у предграђу града, где су их усташе извеле из града и брутално поубијале. Тај свештеник није био никакав Рус, него Србин из Херцеговине.
Дакле, госпођа професор/ка очигледан историјски фалсификат назива ремек-делом, а филм заснован на сто пута провереним подацима, о којима се пазило до детаља, назива "историјским фалсификатом", и ту још појачава са "чист".
Ово госпођи није први пут да у јавности лупета о историјским подацима. То је учинила већ неколико пута, па се поставља јасно питање да ли је дошло време да се провере не само референце људи који предају на српским универзитетима, него и њихово психо-физичко стање. Вероватно би тада стигли до врло занимљивих закључака.

По логици те глупаче и Зафрановићев филм је фалсификат јер су се та клања у аутобусу десила у околини Ливна а не у Дубровнику.

[ХраброСрце]

Јавила се и Биљана Србљановић, написала нешто као и ова. Да је Зафрановићев филм оригинал, ово фалсификат исл. А наводно украден Арсенов сценарио из неког романа "Дјеца Козаре".

[Vlad Alekš]

Јавила се и Биљана Србљановић, написала нешто као и ова. Да је Зафрановићев филм оригинал, ово фалсификат исл. А наводно украден Арсенов сценарио из неког романа "Дјеца Козаре".

Вероватно је неко Биљани ставио дрогу у кокаин.

[Бенито]

За сценарио Арсена Диклића одавно се зна и о томе се расправља више деценија. Сценарио се налази у архиву ФДУ и доступан је све време, сваком заинтересованим да га прочита. Оптужбе да се ради о фалсификату су опасне и повлаче оштре консеквенце Међутим, треба да се докажу. Другим речима, и лажне оптужбе за фалсификовање ауторског дела повлаче консеквенце.
Ауторка сценарија за "Дара из Јасеновца" била је студенткиња код Биљане Србљановић. Не знам да ли се ради о неком личном сукобу, али јасно је да сваки аутор, који држи до себе и свог дела, неће дозволити да га неко прља неоснованим оптужбама.
По мом мишљењу, кичма овог сценарија је одлука сценаристе да причу смести у визуру женског детета. Пошто је ова визура најважнији део сценарија само се за то може, евентуално, оптужити Дракулићка за фалсификовање, уколико је Диклићев сценарио написан на исти начин.
У интервјуу на Балкану инфу, пре неколико месеци, Дракулићка је објаснила како је дошла на идеју да из ове визуре напише сценарио за филм.
У сваком случају, ово питање увек треба разрешити, јер око овако капиталних уметничких пројеката не треба остављати никакве недоумице.