Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 4 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Дара из Јасеновца

Прати ли неко расправу у "Данас"-у о Јасеновцу и Брозу, тј како извесни Сотировић из Виљнуса растура неког "антифашисту".
Динча, знаш ли тог Сотировића?
Одговори

Ово је последњи текст Сотировића од прекјуче

https://www.danas.rs/dijalog/reakcije/br...inkognito/

Данас је одговор написао Мартинов, а сутра би требало да очекујемо реакцију Сотировића
Одговори

(04-03-2021, 07:32 PM)Бенито Пише:  Прати ли неко расправу у "Данас"-у о Јасеновцу и Брозу, тј како извесни Сотировић из Виљнуса растура неког "антифашисту".
Динча, знаш ли тог Сотировића?

Читао сам неке његове књиге. Делује као највећи критизер комуниста и њихове борбе. Већи и од Милослава који им нешто мало признаје. Овај ни то. Ваљда зато што су у Литванији рашчистили с том идеологијом.
Одговори

"И неизоставно се поставља питање зашто Јосип Броз Тито није посетио Спомен-подручје Јасеновац и одао пошту палим жртвама у Јасеновцу, а обишао је многа друга спомен-обележја. Објашњење се налази у политици људи на власти и партији СР Хрватске (његових блиских сарадника Хебранга, Крајачића, Бакарића и научника и институција Хрватске) који су протурали тезу да то није био концентрациони логор, да у њему није вршен геноцид или врло незнатан, да број убијених десетоструко увећан, те да је у њему настрадало највише Хрвата и комуниста (антифашиста), а не невиних Срба, Јевреја и Рома, да се не знају ни имена и презимена уморених људи (а нису хтели да то утврде до данас) до тезе да су ту страдали четници и четничке фамилије. Дакле, реч је о једној континуираној политици партије на власти у СР Хрватској којој је Тито веровао, или је и сам у то био убеђен (историчари ће то утврдити). Свакако да му историја то никада неће опростити".

(Владимир Дедијер, Антун Милетић, Против заборава и табуа, Јасеновац (1941-1991), Београд, 1991, стр. 383)

---------------------------

Тако је 1966. године једна срамота донекле исправљена (обележавање Јасеновачког губилишта-прим. ), а другу је однео Јосип Броз Тито у гроб, 4. маја 1980. године, јер се за 35 година није поклонио жртвама јасеновачког логора. То му историја никада неће опростити, уз две позитивне одлуке по чему ће га историја памтити, не Хитлеру и не Стаљину, остало је једно велико НЕ – посета Јасеновцу.
(Исто, стр. 367)

О чему прича овај Златоје Мартинов? Какве Титове посете Јасеновцу?
Титов биограф би то нарочито обрађивао.
Одговори

Зато сам и написао да га је Сотировић обрисао. Овај антифашиста лаже тако да и сам зна да лаже, зна и да они који читају тај текст знају да он лаже, и да знају да он зна да они знају да он лаже... КидањеКидањеКидање
Једну речју - будала!
Одговори

Па, позива се на једно сведочење хрватског комунисте Душана Драгосавца које је потпуно некритички у својој књизи "Заблуде српске историје" пренео онај чудан лик Дејан Ристић.
Одговори

И Ристић се слаже да је Броз ипак посетио Јасеновац (макар и тајно)? За тако велику ствар користи сведочење, извор трећег реда? Е туго, туго...
Одговори

Tako je.
Одговори

Сликао се са сваким људождером из Африке, а није хтео док је био у посети Јасеновцу, како да не.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

Мене би било срамота да напишем нешто овако. Ристић себи није смео да допусти један такав пропуст.
http://www.politika.rs/scc/clanak/473281...-Jasenovcu
Одговори

Да се мало вратимо наслову теме. Ово је одлична анализа, нарочито комунистичке кинематографије. Ауторка је критична и према Дари, што је једино са чиме се не слажем.
https://www.rserbica.org/osvrt-na-filmsk...nom-filmu/
Одговори

Добро је да је урађен филм на ту тему и треба подржати да се још таквих ради, али филм није нешто. Није ни лош, просечан.
Одговори

Antonijević i Ćatović odgovorili Biljani Srbljanović

https://www.nedeljnik.rs/o-nemoralu-jedn...bljanovic/
Одговори

На претходној страни, Шумадинац је поставио емисију у којој је гостовао историчар Вељко Ђурић Мишина.

Глас јавности је урадио са њим интервју, али је забрањен на друштвеним мрежама

https://www.youtube.com/watch?v=Cm-YJsDaj8E


ZATIRANJE SRBA – NDH IZVRŠAVALA NALOG VATIKANA I ENGLEZA (VIDEO)

Nakon prikazivanja filma Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“ ozloglašeni logor postao je glavna tema u srpskoj javnosti.

Istoričar Veljko Đurić Mišina, v.d direktora Muzeja genocida, jedan je od najeminentnijih učenih ljudi u Srba sa zavidnim znanjem o istorijskim prilikama i dešavanjima u vreme formiranja Nezavisne države Hrvatske i logora Jasenovac. U intervjuu za Glas Javnosti Veljko Đurić Mišina govori o periodu koji je prethodio stvaranju NDH, o tome kako se to nije radilo tajno već vrlo javno još 1927. godine, kada je Ante Pavelić govorio o svojim planovima.

Ali, na žalost srpska nauka ne može, kako Mišina ističe, da dobije na uvid stenografske beleške tih govora. Ko to ne da da se istina zna? I ko danas u Srbiji ima interesa da dokumentaciju drži pod ključem? Jedno je od pitanja na koja pokušavamo da nađemo odgovor.

Mišina je istakao da je NDH imala veliku podršku tajnih službi: prvo su najveću finansijsku pomoć dobili iz Amerike i Kanade, potom su ih prihvatili u Italiji odakle je i počelo formiranje NDH. Veoma veliki udeo u NDH ima engleska tajna služba koja je, ističe Mišina štitila i nakon završetka rata velikog ustaškog zločinca Andriju Artukovića jer su ga Britanci držali u Irskoj, a potom ga sproveli u Ameriku, sve do momenta dok Britanci nisu procenili da je za njih bolje da ga izruče Jugoslaviji kako bi sebe oprali.

Veoma je interesantna činjenica na koju je Mišina ukazao, a to je veza Sovjetske službe i NDH koja je bila vrlo bliska. I u vreme rata i nakon njega.

Mišina je istakao da je sa dolaskom Broza i Jugoslovenstva to bilo najpogubnije za Srbe jer se jedino nama usađivala ideja o Jugoslovenstvu dok su svi ostali i Hrvati i Slovenci radili na svojoj nacionalnoj svesti.

U tom smislu, istakao je srpske elite više nema. Ona je stvarana za vreme Obrenovića, u vreme Mihajla i Milana kada su se Srbi školovali po inostranstvu a vraćali se u Srbiju i širili nacionalnu svest kroz pozorište, književnost, industriju. Oformljavanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u vreme Aleksandra Karađorđevića, srpska elita polako nestaje.

Rezultat svega toga danas se ogleda najviše u ekonomskom porobljavanju Srbije, ističe Mišina, gde u svakom seocetu postoji Idea, hrvatska kompanija, naše udžbenike štampaju hrvatski izdavači. I tome nema kraja!

(Glas javnosti)

https://www.glas-javnosti.rs/intervju/za...video-4948#
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним