[Милослав Самарџић]

Одличан извор.
Само да додам да је Тројни пакт био војно-политички пакт, као данас НАТО пакт.
Постоји парадокс да многи који су против уласка Србије у НАТО пакт говоре да је требало ући у Тројни пакт. Који је у ствари био много гори, јер је већ имао спреман план за оснивање Јасеновца, на пример. Где долазимо до још једног парадокса, јер ови што су за Тројни пакт тврде да потписивањем не би било Јасеновца. Просто не желе да виде да је Кватерник са усташама већ био спреман за упад, из Немачке, само се чекао тај потпис. У Немачкој су већ функционисали конц логори.

[Митић]

Овако треба тумачити и разумевати историју и то кроз видео гдина Милослава и последњи Бенитов текст.

[Бенито]

Одличан извор.
Само да додам да је Тројни пакт био војно-политички пакт, као данас НАТО пакт.
Постоји парадокс да многи који су против уласка Србије у НАТО пакт говоре да је требало ући у Тројни пакт. Који је у ствари био много гори, јер је већ имао спреман план за оснивање Јасеновца, на пример. Где долазимо до још једног парадокса, јер ови што су за Тројни пакт тврде да потписивањем не би било Јасеновца. Просто не желе да виде да је Кватерник са усташама већ био спреман за упад, из Немачке, само се чекао тај потпис. У Немачкој су већ функционисали конц логори.

То шта лумпетарају данашњи "омладинци" уопште није за коментар. Све је то расло под страховитом пресијом удбашке клике Добрице Ћосића, што се данас наставља и појачава, а да би се томе супротставило мора да се пости редовно и омрси за велике празнике искључиво козјим млеко.
Чим то пређе на крметину и кучеће пљескавице, склоно је да помути, па удбашко филозофирање им легне ко будали шамар.

[Александар Динчић]

Треба имати у виду да су догађаји у Ратном дневнику Главне Немачке команде уписивани и накнадно. То је мука за историчаре да одреде шта настаје у аутентичном времену, а шта накнадно ("накнадном памећу").

[Бенито]

Динча, то у овом случају није толико важно, јер постоје и други извори да је ово што је Самарџић испричао у овом видеу апсолутна истина.
А то понајвише треба да чују ова наша браћа преко Дрине, који и после Јасеновца, више воле Беч од Београда. А да им Београда није било 27. марта,  не би уво једно остало западно од реке Босне. 
Уосталом, о томе је и Ђујић говорио и Јевђевић, али не вреди то говорити потомцима партизаније.

[Бенито]

Милославе, имам једно питање за Тебе:
На поменутој вечери код кнеза Павла, 23. марта 1941. године, били су у салону сем кнеза, председник владе Драгиша Цветковић, министар иностраних дела Цинцар Марковић, министар Двора ђенерал Чолак -Антић и министар војни ђенерал Петар Пешић. Дакле, сви су подржаваоци споразума о приступању Тројном пакту. У такво друштво је ушао професор Константиновић, на позив кнеза Павла, да каже још једном своје мишљење о томе да ли треба приступити Тројном пакту по већ утврђеном споразуму..
У том тренутку стигло је једно писмо.
Чије је било то писмо и шта је у њему писало?

[Александар Динчић]

Динча, то у овом случају није толико важно, јер постоје и други извори да је ово што је Самарџић испричао у овом видеу апсолутна истина.
А то понајвише треба да чују ова наша браћа преко Дрине, који и после Јасеновца, више воле Беч од Београда. А да им Београда није било 27. марта,  не би уво једно остало западно од реке Босне. 
Уосталом, о томе је и Ђујић говорио и Јевђевић, али не вреди то говорити потомцима партизаније.

Наравно, само се паметно оградити. Врашки је загуљен за разумевање тај OKWT. У њему пише, на пример, и то да је Дража Михаиловић дошао 11. маја 1941. на Равну Гору. Па одакле су Немци тада знали како се зове место где он дошао и када се то тачно десило?

[Милослав Самарџић]

Милославе, имам једно питање за Тебе:
На поменутој вечери код кнеза Павла, 23. марта 1941. године, били су у салону сем кнеза, председник владе Драгиша Цветковић, министар иностраних дела Цинцар Марковић, министар Двора ђенерал Чолак -Антић и министар војни ђенерал Петар Пешић. Дакле, сви су подржаваоци споразума о приступању Тројном пакту. У такво друштво је ушао професор Константиновић, на позив кнеза Павла, да каже још једном своје мишљење о томе да ли треба приступити Тројном пакту по већ утврђеном споразуму..
У том тренутку стигло је једно писмо.
Чије је било то писмо и шта је у њему писало?

Патријархово?

[Александар Динчић]

Одличан извор.
Само да додам да је Тројни пакт био војно-политички пакт, као данас НАТО пакт.
Постоји парадокс да многи који су против уласка Србије у НАТО пакт говоре да је требало ући у Тројни пакт. Који је у ствари био много гори, јер је већ имао спреман план за оснивање Јасеновца, на пример. Где долазимо до још једног парадокса, јер ови што су за Тројни пакт тврде да потписивањем не би било Јасеновца. Просто не желе да виде да је Кватерник са усташама већ био спреман за упад, из Немачке, само се чекао тај потпис. У Немачкој су већ функционисали конц логори.

Суштина свега је била у паметном прорачуну официра, да сигурно у рат улазе СССР и САД. Писао сам већ о томе, нека неко нађе...

[Александар Динчић]

Милославе, имам једно питање за Тебе:
На поменутој вечери код кнеза Павла, 23. марта 1941. године, били су у салону сем кнеза, председник владе Драгиша Цветковић, министар иностраних дела Цинцар Марковић, министар Двора ђенерал Чолак -Антић и министар војни ђенерал Петар Пешић. Дакле, сви су подржаваоци споразума о приступању Тројном пакту. У такво друштво је ушао професор Константиновић, на позив кнеза Павла, да каже још једном своје мишљење о томе да ли треба приступити Тројном пакту по већ утврђеном споразуму..
У том тренутку стигло је једно писмо.
Чије је било то писмо и шта је у њему писало?

Патријархово?

Рузвелтово, преко потпуковника Донована.

[Бенито]

Милославе, имам једно питање за Тебе:
На поменутој вечери код кнеза Павла, 23. марта 1941. године, били су у салону сем кнеза, председник владе Драгиша Цветковић, министар иностраних дела Цинцар Марковић, министар Двора ђенерал Чолак -Антић и министар војни ђенерал Петар Пешић. Дакле, сви су подржаваоци споразума о приступању Тројном пакту. У такво друштво је ушао професор Константиновић, на позив кнеза Павла, да каже још једном своје мишљење о томе да ли треба приступити Тројном пакту по већ утврђеном споразуму..
У том тренутку стигло је једно писмо.
Чије је било то писмо и шта је у њему писало?

Патријархово?

Рузвелтово, преко потпуковника Донована.

Е, моји пријатељи.... НЕ!
Стигло је писмо ђенерала Милана Недића, команданта Треће армије, адресирано на кнеза Павла "на руке". Кнез Павле је, чим је примио писмо, рекао ордонансу да га наглас прочита јер нема никакве тајне односе са Миланом Недићем.
Ђенерал Милан Недић је у том писму предлагао кнезу Павлу да хитно предупреди потписивање споразума о приступању Тројном пакту, и то тиме што ће неким суседним државама (Бугарска, Мађарска и Италија), а које имају претензију на одређене покрајине у Краљевини Југославији, одмах препустити ту територију. Тако би, вели Милан Недић, био предупређен и пакт и рат. 
Сви присутни су се згрануто погледали између себе. Расправе није било, предлог је стављен ад акта.
Питање:
Зашто су се сви присутни згрануто погледали, иако су били различитих политичких мишљења, када су чули предлог ђенерала Милана Недића?

[Митић]

Сигурно су се згранули, јер се распарчава Краљевина Југославија (КЈ).

А можда је предлагао и да уђе немачка војска, па да регулише препуштање територије КЈ суседним земљама.

[Бенито]

Управо тако, згранули су се јер су схватили да један од ђенерала који је био на челу једне од највећих армија управо саопштио да је ИЗДАО заклетву. Није њему било за Талијане и Мађаре, него да пусти Немце да из Бугарске уђу у Краљевину Југославију како би лагано ушли у Грчку, јер је грчко -бугарска граница била утврђена, а на југословенско-грчкој није било грчке војске, што су и Немци и Недић одлично знали.

[Митић]

Што се тиче распарчавања државе, Анте Павелић се барем почетком 1940. године састао са Ћаном ради договора о распарчавању Краљевине Југославије, а Недић самоиницијативно шаље предлог на исту тему.

У ствари, можда се и Недић састао са неким немачким представником власти.