[Александар Динчић]

Милославе, имам једно питање за Тебе:
На поменутој вечери код кнеза Павла, 23. марта 1941. године, били су у салону сем кнеза, председник владе Драгиша Цветковић, министар иностраних дела Цинцар Марковић, министар Двора ђенерал Чолак -Антић и министар војни ђенерал Петар Пешић. Дакле, сви су подржаваоци споразума о приступању Тројном пакту. У такво друштво је ушао професор Константиновић, на позив кнеза Павла, да каже још једном своје мишљење о томе да ли треба приступити Тројном пакту по већ утврђеном споразуму..
У том тренутку стигло је једно писмо.
Чије је било то писмо и шта је у њему писало?

Патријархово?

Рузвелтово, преко потпуковника Донована.

Е, моји пријатељи.... НЕ!
Стигло је писмо ђенерала Милана Недића, команданта Треће армије, адресирано на кнеза Павла "на руке". Кнез Павле је, чим је примио писмо, рекао ордонансу да га наглас прочита јер нема никакве тајне односе са Миланом Недићем.
Ђенерал Милан Недић је у том писму предлагао кнезу Павлу да хитно предупреди потписивање споразума о приступању Тројном пакту, и то тиме што ће неким суседним државама (Бугарска, Мађарска и Италија), а које имају претензију на одређене покрајине у Краљевини Југославији, одмах препустити ту територију. Тако би, вели Милан Недић, био предупређен и пакт и рат. 
Сви присутни су се згрануто погледали између себе. Расправе није било, предлог је стављен ад акта.
Питање:
Зашто су се сви присутни згрануто погледали, иако су били различитих политичких мишљења, када су чули предлог ђенерала Милана Недића?

И Донован је тих мартовских дана претио, додуше, дипломатски.

[Митић]

Само још један додатак: Како је гдин Милослав написао, Тројни пакт је војно-политички пакт. А можемо рећи и да је био споразум између три државе или нешто слично међудржавном споразуму (уговору).

Сад, везано око тога што су Немци рекли да ће поштовати границе Краљевине и да неће користити железницу за транспорт, то је Рибентроп послао Цветковићу у две дипломатске поруке (ноте).

Нисам правник, али колику тежину имају дипломатске ноте наспрам војно-политичког пакта или споразума? Претпостављам да има нешто дефинисано у међународном праву.

[Митић]

Tek nakon okončanja Prvog svetskog rata, čine se prvi koraci u smislu pravnog ograničavanja upotrebe sile u međunarodnim odnosima. Napredak je učinjen donošenjem Pakta Društva naroda, a potom i Brijan-Kelogovim paktom iz 1928. godine, o zabrani pribegavanja ratu. S obzirom da vođenje rata više nije bilo apsolutno pravo države, ubrzo se postavilo pitanje o pravnoj dopuštenosti zaključenja ugovora pod prinudom. Izgradnja pravnih pravila i načela o nedopuštenosti primene sile na strane ugovornice od tog momenta znatno je napredovala. U skupštini Društva naroda 1932. godine, izglasana je rezolucija kojom se preporučuje državama članicama Društva naroda da ne priznaju svaku situaciju, ugovor ili sporazum, proizašao iz akata koji su suprotni Paktu Društva naroda, odnosno pomenutom Paktu iz 1928. godine (tzv. Stimsonova doktrina). U međunarodnom pravu odbija se apsolutno značenje prinude, što ima i određene reperkusije na ništavost međunarodnih ugovora. Gledišta se brane i potkrepljuju različitom argumentacijom koja suštinski ima ograničavajuće dejstvo u pogledu prinude. Poveljom Ujedinjenih nacija iz 1945. godine, na najradikalniji način ograničava se pravo na upotrebu sile. Nastavljajući ideje iz Pakta Društva naroda, Povelja Ujedinjenih nacija u članu 2. stav 4. zabranjuje pribegavanje pretnji i upotrebi sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti ma koje države. Povelja inter alia, propisuje i, uzdržavanje od pretnje silom ili od upotrebe sile koje su u suprotnosti s ciljevima Ujedinjenih nacija.60 Pomenuto pravilo ima naročiti značaj kod zaključivanja međunarodnih ugovora (član 103 Povelje).

http://repozitorijum.diplomacy.bg.ac.rs/...202011.pdf

Извор: Prof. dr Stevan Đorđević, Dr Duško Dimitrijević, "Pravo Međunarodnih ugovora", Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd 2011, str. 327-328

[Митић]

И како је према сведочанству грчког принца Михаила, рођака књегиње Олге, Хитлер поручио кнезу Павлу да ћемо бити савезници или ћемо да вас нападнемо, не мора се признати Тројни пакт на основу Стимсонове доктрине.

[Милослав Самарџић]

[Милослав Самарџић]

Ново на Јутјуб каналу Погледи:

Крвави Васкрс 1944. године - савезничка бомбардовања српских градова

[Шумадинац]

[Бенито]

Стижу нове књиге за нове генерације Срба 
Ајде, нека је са срећом.

[Vladinica]

Само још један додатак: Како је гдин Милослав написао, Тројни пакт је војно-политички пакт. А можемо рећи и да је био споразум између три државе или нешто слично међудржавном споразуму (уговору).

Сад, везано око тога што су Немци рекли да ће поштовати границе Краљевине и да неће користити железницу за транспорт, то је Рибентроп послао Цветковићу у две дипломатске поруке (ноте).

Нисам правник, али колику тежину имају дипломатске ноте наспрам војно-политичког пакта или споразума? Претпостављам да има нешто дефинисано у међународном праву.

pravnici bi koristili termin ....*kakva je pravna priroda-tih pravnih akata*...ali ono sto morate znati....ni jedan medjudrzavni akt i sporazum nema neku narcito veliku vrednost...odnosno nije poštovan nesto narocito.....osim pravila o nepovredivosti granica..to jeste postovano za sada...uz male izuzetke...

[Шумадинац]

[Николај]

Брада је много кратка код Драже. Ако ће да буде у филму као на постеру, мислим.

[Драшковић]

Ово је прва слика, да видимо главног глумца. Игор тек пушта браду,  због улоге Вука Бранковића, а после и Ђенерала. Лепо је ово објаснио Милослав у емисији.

[Ocaus41]

Брада је много кратка код Драже. Ако ће да буде у филму као на постеру, мислим.

Пасала би за операцију "Михаиловић" 

[Горски штаб 52]

Је л' склоњен са канала видео ''Шумадијска дивизија'', из серијала ''Приче из музеја''?