28-03-2023, 03:35 PM
(27-03-2023, 11:09 PM)Бенито Пише:(27-03-2023, 09:54 PM)Александар Динчић Пише:Е, моји пријатељи.... НЕ!(27-03-2023, 09:53 PM)Милослав Самарџић Пише:(27-03-2023, 08:16 PM)Бенито Пише: Милославе, имам једно питање за Тебе:
На поменутој вечери код кнеза Павла, 23. марта 1941. године, били су у салону сем кнеза, председник владе Драгиша Цветковић, министар иностраних дела Цинцар Марковић, министар Двора ђенерал Чолак -Антић и министар војни ђенерал Петар Пешић. Дакле, сви су подржаваоци споразума о приступању Тројном пакту. У такво друштво је ушао професор Константиновић, на позив кнеза Павла, да каже још једном своје мишљење о томе да ли треба приступити Тројном пакту по већ утврђеном споразуму..
У том тренутку стигло је једно писмо.
Чије је било то писмо и шта је у њему писало?
Патријархово?
Рузвелтово, преко потпуковника Донована.
Стигло је писмо ђенерала Милана Недића, команданта Треће армије, адресирано на кнеза Павла "на руке". Кнез Павле је, чим је примио писмо, рекао ордонансу да га наглас прочита јер нема никакве тајне односе са Миланом Недићем.
Ђенерал Милан Недић је у том писму предлагао кнезу Павлу да хитно предупреди потписивање споразума о приступању Тројном пакту, и то тиме што ће неким суседним државама (Бугарска, Мађарска и Италија), а које имају претензију на одређене покрајине у Краљевини Југославији, одмах препустити ту територију. Тако би, вели Милан Недић, био предупређен и пакт и рат.
Сви присутни су се згрануто погледали између себе. Расправе није било, предлог је стављен ад акта.
Питање:
Зашто су се сви присутни згрануто погледали, иако су били различитих политичких мишљења, када су чули предлог ђенерала Милана Недића?
И Донован је тих мартовских дана претио, додуше, дипломатски.