[РежисерСтари]

Ima, takođe, patriotsko-romantičarskih ili političko-ideoloških tumačenja pojedinih ratnih zbivanja koja, iz ovih ili onih razloga, nisu mogla biti javno osporavana. Da li su Vama poznati neki krupniji ra- skoraci te vrste? Mislim na raskorake između stvarnih događaja u vreme NOB i zvaničnih, istoričarskih ili propagandističkih opisivanja posle rata?

Da, ima i krupnih nesklada, pa i ozvaničenih legendi koje ne odgovaraju istini. Takav jedan slučaj, dužan sam da kažem, vezan je i za prikaze dela glavne bitke u četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, dakle u razdoblju koje je prethodilo Sutjesci. Reč je o rušenju mosta na Neretvi što se veliča kao »genijalna varka« po zamisli vrhovnog komandanta.

Uveren sam da Tito nije mogao ni pomišljati da tada krene na drugu obalu Neretve. On je, u stvari, nameravao da se probija napred, prema Gornjem Vakufu. Na kraju krajeva, cela ta stvar logički je apsurdna: ko je tada, u tadašnjim ratnim uslovima, uz tako oskudne tehničko-inženjerske snage mogao izvesti operaciju takve deli- katnosti: da miniranjem sruši most a da njegov kostur ostane u položaju pogodnom za prebacivanje ljudi i opreme preko plahovite reke takoreći usred zime?

Stručnjaka koji bi mogli da pripreme i izvedu takvu pirotehničku operaciju sigurno nismo imali u to vreme. Jedina namera je, nema sumnje, bila da se most potpuno onesposobi. Siguran sam, u svakom slučaju, da nije bila u pitanju neka promišljena »varka«. Ali tu, izgleda, deluje logika nekontrolisane nesamokritičnosti. Jer, kad su takva tumačenja uzela maha kao omamIjiva legenda, ona više nisu mogla biti obuzdana, pa nije isključeno da su i oni koji su legendu lansirali i doterivali počeli iskreno verovati da ona odgovara istorijskoj istini.

Uzgred rečeno, vrhovni komandant pre donošenja odluke o rušenju mosta nije mogao znati raspored i namere četničkih jedinica niti je, što je najvažnije, raspolagao informacijom koja je bila bitna: nemačka ofanziva se tu, na obali Ne- retve u stvari završavala, što je za nas, naravno, bilo povoljno. Posleratnim uvidima u nemačka ratna dokumenta utvrđeno je, naime, da Nemci nisu planirali prelazak Neretve. Bili su smislili da nas potisnu do nje, valjda računajući da će ostali deo posla obaviti jake četničke grupacije.

Извор: Александар Ненадовић, "Разговори са Кочом", Друго допуњено издање, Глобус / Загреб 1989, стр. 65-66

Сарић у својим мемоарима,пише,да су слали писма Реметићу из Коњичке бригаде,у стилу-Ако је преко реке Коњичка,пустите нас да прођемо.Аутор тврди да је тада,не каже зашто,иста повучена а ту су дошле лење и за борбу слабо спремне црногорске четничке јединице.

[Милослав Самарџић]

Један тако критиковао Брозову генијалност у периоду највеће епопеје југословенских народа па на крају завршио са кошуљом која се копча отпозади.

Онај мајор из Новог Сада?

[Милослав Самарџић]

Ima, takođe, patriotsko-romantičarskih ili političko-ideoloških tumačenja pojedinih ratnih zbivanja koja, iz ovih ili onih razloga, nisu mogla biti javno osporavana. Da li su Vama poznati neki krupniji ra- skoraci te vrste? Mislim na raskorake između stvarnih događaja u vreme NOB i zvaničnih, istoričarskih ili propagandističkih opisivanja posle rata?

Da, ima i krupnih nesklada, pa i ozvaničenih legendi koje ne odgovaraju istini. Takav jedan slučaj, dužan sam da kažem, vezan je i za prikaze dela glavne bitke u četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, dakle u razdoblju koje je prethodilo Sutjesci. Reč je o rušenju mosta na Neretvi što se veliča kao »genijalna varka« po zamisli vrhovnog komandanta.

Uveren sam da Tito nije mogao ni pomišljati da tada krene na drugu obalu Neretve. On je, u stvari, nameravao da se probija napred, prema Gornjem Vakufu. Na kraju krajeva, cela ta stvar logički je apsurdna: ko je tada, u tadašnjim ratnim uslovima, uz tako oskudne tehničko-inženjerske snage mogao izvesti operaciju takve deli- katnosti: da miniranjem sruši most a da njegov kostur ostane u položaju pogodnom za prebacivanje ljudi i opreme preko plahovite reke takoreći usred zime?

Stručnjaka koji bi mogli da pripreme i izvedu takvu pirotehničku operaciju sigurno nismo imali u to vreme. Jedina namera je, nema sumnje, bila da se most potpuno onesposobi. Siguran sam, u svakom slučaju, da nije bila u pitanju neka promišljena »varka«. Ali tu, izgleda, deluje logika nekontrolisane nesamokritičnosti. Jer, kad su takva tumačenja uzela maha kao omamIjiva legenda, ona više nisu mogla biti obuzdana, pa nije isključeno da su i oni koji su legendu lansirali i doterivali počeli iskreno verovati da ona odgovara istorijskoj istini.

Uzgred rečeno, vrhovni komandant pre donošenja odluke o rušenju mosta nije mogao znati raspored i namere četničkih jedinica niti je, što je najvažnije, raspolagao informacijom koja je bila bitna: nemačka ofanziva se tu, na obali Ne- retve u stvari završavala, što je za nas, naravno, bilo povoljno. Posleratnim uvidima u nemačka ratna dokumenta utvrđeno je, naime, da Nemci nisu planirali prelazak Neretve. Bili su smislili da nas potisnu do nje, valjda računajući da će ostali deo posla obaviti jake četničke grupacije.

Извор: Александар Ненадовић, "Разговори са Кочом", Друго допуњено издање, Глобус / Загреб 1989, стр. 65-66

Сарић у својим мемоарима,пише,да су слали писма Реметићу из Коњичке бригаде,у стилу-Ако је преко реке Коњичка,пустите нас да прођемо.Аутор тврди да је тада,не каже зашто,иста повучена а ту су дошле лење и за борбу слабо спремне црногорске четничке јединице.

Ко беше Сарић? Они мемоари што си помињао?
Коњичка река нема везе са причом. Нисам ни знао да постоји, не помиње се нигде.

[РежисерСтари]

Мемоари,Илије Сарића,борца Коњичке Бригаде јвуо,иначе,после рата робија 9 година у Фочи и Зеници.
Не мислим на реку,већ на молбе од стране комуниста онима преко реке(четницима из Коњичке бригаде)да их пусте да прођу.Реметић, и Вукчевић,су изгледа добијали писма од партизана.Неки,контакт,Сарић то наводи ЈЕ ПОСТОЈАО!

[Митић]

Мемоари,Илије Сарића,борца Коњичке Бригаде јвуо,иначе,после рата робија 9 година у Фочи и Зеници.
Не мислим на реку,већ на молбе од стране комуниста онима преко реке(четницима из Коњичке бригаде)да их пусте да прођу.Реметић, и Вукчевић,су изгледа добијали писма од партизана.Неки,контакт,Сарић то наводи ЈЕ ПОСТОЈАО!

Нешто слично је причао и Лука Степановић на Балкан инфу. А њему је то испричао Ђура Ђуровић.

[Милослав Самарџић]

Мемоари,Илије Сарића,борца Коњичке Бригаде јвуо,иначе,после рата робија 9 година у Фочи и Зеници.
Не мислим на реку,већ на молбе од стране комуниста онима преко реке(четницима из Коњичке бригаде)да их пусте да прођу.Реметић, и Вукчевић,су изгледа добијали писма од партизана.Неки,контакт,Сарић то наводи ЈЕ ПОСТОЈАО!

То су они убачени у четничке редове. Баћовић их је стрељао, а Станишић није.
Коњичка бригада је била под Лукачевићем, нема података да је попустила на Неретви.

[Мића Адмирал]

Мемоари,Илије Сарића,борца Коњичке Бригаде јвуо,иначе,после рата робија 9 година у Фочи и Зеници.
Не мислим на реку,већ на молбе од стране комуниста онима преко реке(четницима из Коњичке бригаде)да их пусте да прођу.Реметић, и Вукчевић,су изгледа добијали писма од партизана.Неки,контакт,Сарић то наводи ЈЕ ПОСТОЈАО!

То су они убачени у четничке редове. Баћовић их је стрељао, а Станишић није.
Коњичка бригада је била под Лукачевићем, нема података да је попустила на Неретви.

pes porucnik Branislav M. Vukcevic komand Konjicke brigade pridruzio se ( dezertirao ) komunistima istog momenta kada su oni presli Neretvu. Posle rata na sluzbi u Generalstabu JNA.
pes pnarednik Ilija S. Saric bio u Drugom-Borackom bataljonu Konjicke brigade. Predao se tek na Bozic 1947. I nije mu sudjeno. Ipak 1951 je uhapsen i osudjen na 9 god robije. Umro je 2012.
rez porucnik Veljko Remetic je bio komand Konjicke brigade, posle Vukcevica ( posle Neretve ). -Umro je u Francuskoj.

[РежисерСтари]

Мемоари,Илије Сарића,борца Коњичке Бригаде јвуо,иначе,после рата робија 9 година у Фочи и Зеници.
Не мислим на реку,већ на молбе од стране комуниста онима преко реке(четницима из Коњичке бригаде)да их пусте да прођу.Реметић, и Вукчевић,су изгледа добијали писма од партизана.Неки,контакт,Сарић то наводи ЈЕ ПОСТОЈАО!

То су они убачени у четничке редове. Баћовић их је стрељао, а Станишић није.
Коњичка бригада је била под Лукачевићем, нема података да је попустила на Неретви.

pes porucnik Branislav M. Vukcevic komand Konjicke brigade pridruzio se ( dezertirao ) komunistima istog momenta kada su oni presli Neretvu. Posle rata na sluzbi u Generalstabu JNA.
pes pnarednik Ilija S. Saric bio u Drugom-Borackom bataljonu Konjicke brigade. Predao se tek na Bozic 1947. I nije mu sudjeno. Ipak 1951 je uhapsen i osudjen na 9 god robije. Umro je 2012.
rez porucnik Veljko Remetic je bio komand Konjicke brigade, posle Vukcevica ( posle Neretve ). -Umro je u Francuskoj.

Вукчевић слаба карика,тако је,каже човек исто то.Илија и његови држали су линију до моста.Реметић издао,по Илији,и побегао 44.са Немцима.Жарко Сарић,такође држао линију до моста,робијао 15 година у Фочи и Зеници,умро 1970.Поствавићу шта човек каже.Неког контакта је било,могуће и фамилијарне линије да су играле улогу.Поставићу.

---

Дана 6.марта држимо комплетну линију одбране.У оном бункеру до самог моста два најбоља митраљесца.Цијели дан било припуцавања,чврсто држимо положаје.Нема говора да нам могу причи.Међутим,увече,кад паде мрак,дође наредба-Смјена-.Кажу нам,идити ви коњичка бригада одморите се.На наше положаје долазе Црногорци из Прве и Друге планинско-пивске.Дођоше црногорци препустисмо им све-положај,митраљеска гнијезда,ровове ,ископане заклоне,ма све.Е,човјече,тек што смо пошли,ПО НАМА ТУКУ СА НАШИХ ПОЛОЖАЈА.Гдје се ко затеко,ту је ноћ провео.Освану 7.март наши Коњичани трче и говоре-Издаја,браћо,издаја,......Црногорци се повлаче,наста паника,хаос....страна 139




Партизани су били уаиуели пола БИјеле,дошли до школе,до Требинчеве куће.Ту им је погинуло неколико бораца.Морали су се повучи назад,преко Превља,Турије све до Острошца и Јабланице.Вратили смо их назад више од 3о километара,то Булајић није снимио у свом филму,нема тих сцена........страна 131



Послије битке на Неретви наша Коњичка бригада,је имала велике промјене.Тад смо остали бз руководства.Остали смо без Вукчевића,који нас је напустио.Комадант среза Ђорђо Драгић је погинуо.Нијемци нам заробили,комаданта батаљона,Неђу Вујичића,из Челебића.И командира Анђелка Шиниковића.Нијемци су нас највише растурили.........страна 142

[Милослав Самарџић]

Мемоари,Илије Сарића,борца Коњичке Бригаде јвуо,иначе,после рата робија 9 година у Фочи и Зеници.
Не мислим на реку,већ на молбе од стране комуниста онима преко реке(четницима из Коњичке бригаде)да их пусте да прођу.Реметић, и Вукчевић,су изгледа добијали писма од партизана.Неки,контакт,Сарић то наводи ЈЕ ПОСТОЈАО!

То су они убачени у четничке редове. Баћовић их је стрељао, а Станишић није.
Коњичка бригада је била под Лукачевићем, нема података да је попустила на Неретви.

pes porucnik Branislav M. Vukcevic komand Konjicke brigade pridruzio se ( dezertirao ) komunistima istog momenta kada su oni presli Neretvu. Posle rata na sluzbi u Generalstabu JNA.
pes pnarednik Ilija S. Saric bio u Drugom-Borackom bataljonu Konjicke brigade. Predao se tek na Bozic 1947. I nije mu sudjeno. Ipak 1951 je uhapsen i osudjen na 9 god robije. Umro je 2012.
rez porucnik Veljko Remetic je bio komand Konjicke brigade, posle Vukcevica ( posle Neretve ). -Umro je u Francuskoj.

Нисам знао за Вуклевића, свака част!
Реметић је заробљен у Операцији Шварц. Са групом официра побегао је из затвора у Зеници и вратио се у јединицу.

[Милослав Самарџић]

Да пренесем и овде преписку са Ватром на другој теми и реакцију комуниста на видео ''Битка на Неретви'':

Динчићу,
поред капетана Милера из СОЕ је Тихомир Милошевски, лако препознатљив по сломљеном носу.
Слика и опис преговора су објављени у књизи "Борбена дејстава у западној Македонији 1941-1944."
У немачким документима се наводи захтев за предају више гарнизона од стране британског официра, као и наставак преговора о размени заробљеника.

Прва слика је одатле скенирана и циркулише још давно као некакав доказ сарадње са Немцима.
Какви мартовски преговори, познато одавно.
Једино се Самарџић изненади кад сазна да на сликама није оно што очекује.

Па и није неко изненађење. Имам из Војног архива једно 20 слика Немци/партизани, ваљда Мартовски рпеговори, или пак оно у јесен 1942, не сећам се потписа, углавном имам и једне и друге. Немци су дефинитивно пили рујно вино са Кочом Поповићем и његовима 14. марта 1943, док у филму ''Битка на Неретви'' немачка авијација тих дана бомбардује и митраљира мост који прелазе партизани. То је суштина, коју Ви маскирате пребацивањем приче на погрешан потпис за слику. Да сам знао да је ова из Македоније, просто бих ставио неку другу, а прича остаје.
Зар не?
Зашто то не објасните оваим Вашим друговима, у овом класичном примеру комунистичке пропаганде:

Milan Hrast

· 5 ч. ·
Недавно се на Форуму прегледа појавила ова горња фотографија за коју чланови Форума тврде да је маркетиншки стручњак и псеудо историчар Милослав Самарџић показао као наводне доказе о наводној сарадњи партизана и Немаца током битке код Неретве. Нисам гледао тај видео јер ме баш брига за Самарџићу пропаганду. Дакле, важно је да Самарџић тврди да је слика настала током битке на Неретви - у циљу неутрализације немачких и четничких докумената о сарадњи Немаца и ЈВуО током битке на Неретви (постоје и фотографије које потврђују четничко-немачку сарадњу током те битке)
Међутим, ова фотографија уопште није усликана током битке код Наретве, већ је усликана почетком октобра 1944. године у околини Прилепа у Македонији током преговора штаба 41. македонске дивизије НОВЈ и официра из Немачки гарнизон у Прилепу на примопредаји немачког гарнизона. На слици видимо команданта 41. македонске дивизије Тихомира Милошевског (у средини), али и британског капетана Милера, официра СОЕ и представника британске војске у македонским партизанима (потпуно лево). Самарџић и његови следбеници на форуму покушавају да негирају да су британски официр на слици, али наравно то је само смешан покушај да се негирају чињенице и пример њиховог дилетантизма.
Иначе, о тим преговорима, на основу немачких извора, историчар Гај Трифковић је недавно у својој одличној књизи написао: ′′ Парларање са ђаволом: Размена заробљеника у Југославији, 1941-1945 "- која представља његову докторску дисертацију.
Ако је све ово што кажем тачно, доња фотографија је објављена 1983. у књизи ′′ Борбене чињенице у западној Македонији 1941-1944." која јасно показује и Милошевски и капетан Милер и све остале ликове са горњих слика које дилете из Погледа приказују као неку врсту ексклузива.
Углавном, тим из Погледа годинама покушава да пронађе ′′ Свети Грал односно фото доказ о наводној сарадњи партизана и Немаца и појави ове фотографије, мислили су да су га коначно нашли, а то је обична будала.

ИЗВОР:
https://www.facebook.com/groups/534150436604539

[ватхра]

Суштина је Самарџићу да ви редовно постављате слике наводне сарадње Немаца са партизанима, кад се редовно испостави да на сликама једноставно није оно што ви тврдите. Нити је то ико икад тврдио, осим вашег креативног тумачења.
А ни у документима нема доказа такве сарадње.

[Антитоталитаран]

Господине Ватра, да ли ви читате књиге које се баве историјом Другог светског рата у нашој земљи?

[Антитоталитаран]

Група је језива. Зашто сте, господине Самарџићу, уопште део ње? Погледајте шта пише један од администратора:

[Милослав Самарџић]

Група је језива. Зашто сте, господине Самарџићу, уопште део ње?

Неко ме убацио.