[ХраброСрце]

Ту су борбу послије рата приказали и комунисти, у филму "Ужичка република", наравно, у њиховој интерпретацији догађаја. То је, ако се не варам, сцена кад се онај поручник што ће касније бити партизан (поистовјећен са пор. Момчилом Смиљанићем) са својом батеријом и цивилима, супротставља њемачкој колони са тенковима.

[РежисерСтари]

У послератној публицистици,сви су се помало огребали о овај догађај,па веровали или не и Љотићевци.Они тврде да су 15.04.41 одбрану организовали Љубо Недељковић и рез.ппор.Јевтић.Можда су ти људи заиста били у граду 15.04.41,можда су као и маса других узели учешћа у одбрани,али свакако нису били у организацији,нити се у истој где помињу,а како тада нису ни постојали као формација већ тек на јесен могли су учешће узети само као појединци.
Овде су Немци,лоше прошли,и сви би мало у сећањима да омасте брке,а истина је да је ту било гро обичног света ,људи,радника,који су предвођени официрима.Једно је април,друго нпр октобар 41.

---

Ту су борбу послије рата приказали и комунисти, у филму "Ужичка република", наравно, у њиховој интерпретацији догађаја. То је, ако се не варам, сцена кад се онај поручник што ће касније бити партизан (поистовјећен са пор. Момчилом Смиљанићем) са својом батеријом и цивилима, супротставља њемачкој колони са тенковима.

Tako je Aljosa Vuckovic ,glumac.Mislim da je scena gde Marko Nikolic bombom unistava Nemacki tenk na Kadinjaci,zapravo njihova interpretacija dogadja od 15.04.41 gde Zecevic unistava tenk.Izlagali su ko i uvek.

[Милослав Самарџић]

Ново на Јутјуб каналу ''Погледи'':
Демантујемо најпознатији Јутјуб канал о Другом светском рату:

[Бенито]

Извини што Ти пребацујем...
Пази на језик којим говориш на овим снимцима, јер је то исто толико битно као и сам садржај због кога се обраћаш јавности. Дакле, мање сленга, а више књижевног језика.
Не каже се "чиста пропаганда комуниста...", јер Ти желиш да кажеш да је то што су пропагирали било блиско лажи, па према томе може бити само "прљава пропаганда комуниста..." И тако даље.

[Антитоталитаран]

Можете овако нешто да урадите и за канал Српске битке.

[Александар Динчић]

Треба превести и поставити.

[Александар Динчић]

Само бих додао нешто о покретљивости партизанских јединица. То је прича око тридесетог минута. Једна од многобројних теза наше историографије када је реч о победи револуционарних снага у унутрашњем рату, јесте управо и партизанска мобилност. Комунисти су на тај начин изградили једну снажну војну организацију (кроз борбе, напоре, искушења и изразите политичке-идеолошке дисциплине). Друга, четничка страна, је била млитава, статична, везана за матичну територију држећи је притом као свој неотуђиви феуд. У појединим монографијама сам чак прочитао да су се четнички команданти понашали као феудалци што је заиста испод сваке критике. Или, све до формирања Група Јуришних корпуса, јединице се буквално не мрдају са својих додељених територија (феуда). Оне западно од Дрине се и не узимају у разматрање (нпр. Експедициони корпус мајора Баћовића), јер је организација нејединствена. Врховна команда није могла остварити ефективну команду над свим јединицама, док су се неке сјединиле и са немачко-италијанским трупама или пак починиле грозне злочине над муслиманским и хрватским становништвом (према тим гледиштима). Такође, нигде о покрету снага из Србије у операцијама у источној Босни (септембар-октобар 1943). Не разматра се и покрет летеће групе 1. Равногорског и Расинског корпуса у марту 1943. године. Или, на пример, активност Летеће бригаде команде Јужне Србије поручника Милана Матића (делокруг југоисточна Србија). И још доста тога – за посебан критички осврт.

Такође, када су формиране Прва пролетерска ударна бригада 21. децембра 1941. године, убрзо и Друга, као прве партизанске војне формације покретљивог (летећег) карактера, четничка организација имала је најмање пет летећих јединица. Тако барем хронологија историјских дешавања казује. Једна је била и Церска четничка бригада капетана Рачића. Неке су превалиле и преко сто километара (Личко-кордунашки одред потпоручника Миодрага Ристића), друге и много више (Хомољски одред капетана Богдана Дакића). Све поменуте јединице бориле су се једно дуже време (неке више-неке мање) у источној и средњој Босни.

Ако то није четничка мобилност а самим тим и стицање ратничког искуства кроз борбе - онда не знам шта је.

[Митић]

Свака част за овај текст, имењаче. Још постоји тај наратив о партизанској мобилности и четничкој статичности, али и то ће пасти, само је питање времена.

Супер је и последња емисија у којој се демантују тврдње са канала о Другом св. рату. Али остаје упечатљива последња сцена у емисији када гдин Милослав чита последњу тврдњу како су четници прекинули комуникацију са партизанима како би их са Немцима напали у Ужицу.

Гдин Милослав каже добро, више нема смисла да се ово разјашњава. Нема шта друго да се каже

[Александар Динчић]

Али остаје упечатљива последња сцена у емисији када гдин Милослав чита последњу тврдњу како су четници прекинули комуникацију са партизанима како би их са Немцима напали у Ужицу.

Још пре званичног разлаза имали су најмање дванаест инцидената са смртним исходима. Тако да се само чекао час када ће да "пукне". Било да су ту около Немци, квислинзи или неки трећи. Није више одговарало ни једној ни другој страни постојеће стање. Мада сам убеђен да је окидач ипак дала Коминтерна, да изврши притисак на Западне савезнике услед незавидног положаја на Источном фронту и империјалног ратног "забушавања". Дакле, преко својих истурених одреда у Југославији, знајући да је то британска интересна зона.

[РежисерСтари]

Или на пример Рогатичка бригада јвуо која је ишла тј крстарила целом Босном,до Лике и Крајине враћала се на матичне терене,маневрисала итд.

[Митић]

Али остаје упечатљива последња сцена у емисији када гдин Милослав чита последњу тврдњу како су четници прекинули комуникацију са партизанима како би их са Немцима напали у Ужицу.

Још пре званичног разлаза имали су најмање дванаест инцидената са смртним исходима. Тако да се само чекао час када ће да "пукне". Било да су ту около Немци, квислинзи или неки трећи. Није више одговарало ни једној ни другој страни постојеће стање. Мада сам убеђен да је окидач ипак дала Коминтерна, да изврши притисак на Западне савезнике услед незавидног положаја на Источном фронту и империјалног ратног "забушавања". Дакле, преко својих истурених одреда у Југославији, знајући да је то британска интересна зона.

Онда је врло вероватно да је Георги Димитров дао инструкције Брозу да нападне четнике. То се десило септембра или октобра 1941. кад је Димитров боравио код Броза.

Ово је изјавио историчар Јован Пејин у једној емисији. Могу и да нађем ту емисију

[Александар Динчић]

Али остаје упечатљива последња сцена у емисији када гдин Милослав чита последњу тврдњу како су четници прекинули комуникацију са партизанима како би их са Немцима напали у Ужицу.

Још пре званичног разлаза имали су најмање дванаест инцидената са смртним исходима. Тако да се само чекао час када ће да "пукне". Било да су ту около Немци, квислинзи или неки трећи. Није више одговарало ни једној ни другој страни постојеће стање. Мада сам убеђен да је окидач ипак дала Коминтерна, да изврши притисак на Западне савезнике услед незавидног положаја на Источном фронту и империјалног ратног "забушавања". Дакле, преко својих истурених одреда у Југославији, знајући да је то британска интересна зона.

Онда је врло вероватно да је Георги Димитров дао инструкције Брозу да нападне четнике. То се десило септембра или октобра 1941. кад је Димитров боравио код Броза.

Ово је изјавио историчар Јован Пејин у једној емисији. Могу и да нађем ту емисију

На жалост, тај податак вероватно је највећа грешка Радоја и Живана Кнежевића у њиховом капиталном животном делу "Слобода или смрт". Најбоља књига која је штампана изван Југославије. Они су некритички преузели тај податак и само дали (несвесно, разуме се) добар материјал југословенским историчарима да поентирају и кажу како се емиграција неуспешно брани од оптужбе да су четници први изазвали грађанкси рат. Димитров никада није био за време окупације на тлу Југославије, најмање у Ужицу.

[Милослав Самарџић]

Да. Ја сам то пренео у првом том ''Генерал Дража...'', 1998, па сам после исправио (избацио).

[Александар Динчић]

То се десило септембра или октобра 1941. кад је Димитров боравио код Броза.

Ово је изјавио историчар Јован Пејин у једној емисији. Могу и да нађем ту емисију

Тада није могао бити дат сигнал са истока за почетак грађанског рата, с обзиром да је Коминтерна у исто време била на позицији "општенародни фронт". Дакле, комунисти су имали задатак да се удружују са буржоаским снагама, првенствено грађанским политичарима како би камуфлирали свој стварни ратни циљ. Све по сценарију из 1917. године.